| р. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, мех |
| напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, |
| </p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке |
| ове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као |
| у био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредеље |
| имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад |
| во офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џа |
| не! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} |
| е справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзон |
| сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама |
| Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанк |
| цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштв |
| једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете виде |
| предовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на ум |
| Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> |
| <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С о |
| пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа за |
| значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта |
| етовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их |
| стројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени |
| и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да не |
| ан је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад как |
| еван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p> |
| гло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаћ |
| и добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остат |
| најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао |
| овек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86 |
| а је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>16 |
| ани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да г |
| шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} |
| <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- До |
| позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="ch |
| ат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа б |
| м женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека |
| кова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама |
| су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасало |
| <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један о |
| и.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учи |
| ријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвез |
| арма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} От |
| да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше об |
| а, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти |
| арад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, |
| т и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима. |
| да проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћи |
| оје суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по |
| теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне |
| угој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу |
| ци, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису |
| .</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се |
| божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед |
| можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми треба |
| праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Преп |
| ако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез п |
| м.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p |
| кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке. |
| Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће не |
| е под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „шв |
| ., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба |
| рада, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ с |
| и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> |
| о што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— Т |
| оше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као не |
| анојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} С |
| роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене с |
| споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале че |
| ут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао г |
| >— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ов |
| разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамња |
| дини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љ |
| Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пе |
| ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" / |
| ст хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n=" |
| припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о |
| и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву рук |
| дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које с |
| , ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мисли |
| м гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — |
| зман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> |
| сциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао б |
| <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек |
| могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар |
| ац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света |
| а прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад |
| м све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Под |
| или и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео |
| : једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац п |
| који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверава |
| теванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не к |
| а не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала јо |
| и се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, |
| што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу с |
| л и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p |
| а за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загле |
| је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Су |
| живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су живо |
| Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и за |
| м ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> < |
| м живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко |
| препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да б |
| мо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш |
| гу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трм |
| ћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упути |
| у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви с |
| мислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и не |
| е да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи |
| и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. |
| шју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стев |
| мановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињават |
| га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју ш |
| , па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из к |
| хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној |
| из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чу |
| и ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, |
| тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о ње |
| власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} |
| хи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, |
| I.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је |
| лон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из |
| о, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Р |
| то да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а д |
| зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жи |
| .{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло п |
| као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде брков |
| а га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке |
| и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се |
| ивети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — |
| ћу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мис |
| ене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај |
| љено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици |
| <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде по |
| си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, |
| во шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећ |
| ли на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска |
| ке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја ј |
| род живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи |
| се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мис |
| <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— |
| у се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је т |
| а сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S |
| } Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексича |
| сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда изла |
| ад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi> |
| .. и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Нев |
| остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењ |
| ру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.< |
| ан зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да с |
| е за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми. |
| но, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дуж |
| се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од ст |
| хватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и |
| како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прск |
| <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гроб |
| — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и у |
| ху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком |
| е.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сло |
| учеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— |
| го растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p> |
| дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње |
| и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти |
| е Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан гла |
| .</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Па |
| ам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога |
| сар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта |
| ик.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није так |
| — О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које |
| руга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да на |
| огу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— П |
| бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца |
| уњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готов |
| ве штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- И |
| над.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужил |
| снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече |
| дене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> < |
| ма може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм з |
| змирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Од |
| њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они на |
| у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S |
| је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.< |
| аво да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од |
| ко је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, св |
| се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Најед |
| сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p> |
| >— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им |
| ицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћупри |
| Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љут |
| ржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослобод |
| знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну |
| ош, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задив |
| !{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n=" |
| је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него |
| више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах д |
| — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми т |
| <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се |
| и мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити |
| угим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне |
| жу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задру |
| што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати |
| је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и друг |
| укуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, |
| тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред суд |
| излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, кој |
| ани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и с |
| еким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речим |
| овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и чов |
| интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, с |
| ана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његов |
| тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио |
| а њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да вид |
| ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведе |
| што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи |
| а повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мут |
| заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и |
| едва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жен |
| сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи п |
| ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> же |
| је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво д |
| елих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу |
| часте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Д |
| И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад се |
| а излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти |
| и не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин |
| и наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њ |
| а оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати доб |
| бе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати |
| нуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина ч |
| рскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— А |
| зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рек |
| аше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скида |
| ости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива |
| човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Бож |
| звали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан |
| <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи |
| и је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године уп |
| га годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 |
| адесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљор |
| га стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на |
| </hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препо |
| има по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, изви |
| с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p |
| {S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни п |
| де из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb |
| купљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима |
| пун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила |
| Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, к |
| ер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке зад |
| ју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, па |
| никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} |
| ш је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је |
| ки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак |
| о.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је |
| кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сеч |
| се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет |
| смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> |
| вета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и |
| /p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседа |
| јану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Н |
| дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабог |
| и спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као к |
| те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и |
| а да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— |
| колико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стар |
| ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> |
| надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе. |
| о сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Ст |
| — Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам |
| нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу |
| крсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их |
| > <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Сте |
| зајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван |
| вар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S |
| тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, |
| лости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљиво |
| {S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигу |
| нога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</ |
| љем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се |
| да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а |
| ује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу с |
| авез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако |
| поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и |
| воје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подиз |
| о је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на збо |
| упштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки од |
| егов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сма |
| земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а св |
| чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> |
| хнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико веко |
| њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на |
| ку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође |
| киваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суд |
| о да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта б |
| ман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље: |
| ма изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кућ |
| него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{ |
| то нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе |
| ри се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одоб |
| то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да |
| и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стева |
| ри гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по |
| <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и |
| >— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Ни |
| адрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећем |
| де.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене |
| треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да с |
| дазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у пар |
| благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S |
| ежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би |
| ошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пер |
| у је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ра |
| </p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapt |
| ав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити |
| ризнале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда м |
| жавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо јед |
| видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има |
| проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други се |
| ај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак ц |
| Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изгл |
| узман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера п |
| ден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди |
| ате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лаза |
| ори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречисти |
| диш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија нег |
| ће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како |
| поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинул |
| > <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нис |
| више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу |
| будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако с |
| S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар н |
| дно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> |
| ник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си |
| ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.< |
| део без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе м |
| убав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће |
| ико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — |
| коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— |
| а замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је |
| Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да ви |
| итих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечн |
| ог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, |
| Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</ |
| тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му п |
| сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини |
| рзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили коли |
| не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога чо |
| аш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да сва |
| елели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран т |
| ма да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад |
| мо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако цени |
| и ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или |
| радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — из |
| лике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку |
| <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n=" |
| себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мр |
| да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу |
| а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше цр |
| Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p> |
| н чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Им |
| разди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо |
| ике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и ниј |
| p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пит |
| и имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овц |
| други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кме |
| је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p> |
| мо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али |
| да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} |
| е и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! |
| ожеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече |
| купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, |
| паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</ |
| змеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман |
| и је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је каз |
| м а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич д |
| лиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, |
| ан и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из неда |
| {S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Ј |
| и, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћк |
| погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овак |
| и неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево |
| ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да |
| има и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи |
| рих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срб |
| упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те |
| ије казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути |
| ова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају |
| ека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузе |
| та ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане |
| сла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, |
| ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши |
| ве, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— |
| сам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се |
| а човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њег |
| е?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} И |
| ке бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју |
| учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — н |
| им леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, та |
| ао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ћ |
| <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад кр |
| ! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то из |
| да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећ |
| орали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да |
| ави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов с |
| се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је |
| колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча |
| отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче |
| нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похи |
| је, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова |
| и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> < |
| е могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да ј |
| } Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и |
| је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуж |
| ку одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежал |
| а се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> |
| ови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да |
| Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, с |
| l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш з |
| бова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час |
| камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног каме |
| селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она такв |
| аше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> |
| унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући з |
| екрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан прем |
| {S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, ок |
| S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти |
| прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево |
| згоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трж |
| у ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти м |
| Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут |
| идесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва на |
| и.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам ње |
| аног ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p |
| само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док н |
| Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар |
| Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде |
| , и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе |
| још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, |
| де Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него |
| ање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угур |
| акрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — |
| љава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очек |
| уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте |
| ви доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— |
| си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом |
| да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и |
| , за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’- |
| рате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара |
| оворили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не |
| не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли б |
| урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} |
| немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да |
| n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако |
| чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онд |
| /p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од |
| пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма приста |
| ло.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, ка |
| их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и п |
| ше Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да уго |
| о.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, |
| кан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се т |
| , а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Жи |
| другину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда |
| Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> |
| му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} |
| а уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако ј |
| еки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, н |
| </p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене т |
| ило част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Н |
| у ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркв |
| и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни |
| — Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како |
| /p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш |
| е могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из мо |
| орају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пун |
| Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p |
| то, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га т |
| обајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, о |
| делити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Ради |
| еп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа |
| , него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге |
| послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер |
| о од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то |
| којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p |
| ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде о |
| о би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти |
| мбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да |
| , пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан са |
| <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb |
| капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с па |
| “ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују |
| гледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате прав |
| ад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко ј |
| , па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да |
| и камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло д |
| тише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчела |
| ожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо ве |
| ан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се ра |
| нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово |
| а тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже шт |
| изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу |
| , колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од ко |
| рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p |
| ље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити |
| дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не мо |
| на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових |
| а је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врат |
| >— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну п |
| ио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало де |
| ију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до |
| однесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задр |
| се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је мо |
| општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом |
| а плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључ |
| е празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повиња |
| да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајм |
| Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћет |
| лико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа |
| ра су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одм |
| ље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсм |
| бро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— |
| астоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли п |
| и си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама |
| а ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да |
| .{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то |
| ам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у пресли |
| ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чу |
| тврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да см |
| е примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Ника |
| шу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да |
| терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} |
| на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као шт |
| је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта |
| , — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе |
| хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришућ |
| ујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да поп |
| о рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не п |
| о ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и |
| био, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато |
| а рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку. |
| уђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам. |
| апију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p |
| огрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том |
| ам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чи |
| одиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на ст |
| ера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Саве |
| гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван |
| S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џ |
| Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их прис |
| атак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да ни |
| потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да т |
| Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И |
| /p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и |
| } Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не п |
| , Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да |
| </p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не |
| ш.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и ш |
| ари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућутк |
| је му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интере |
| Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Ко |
| прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем д |
| Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали саве |
| p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Пр |
| вошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога |
| >— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не ст |
| ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нис |
| лико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта св |
| напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и |
| рузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре бе |
| ико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте |
| оштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> |
| ако сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа м |
| о друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око о |
| је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</ |
| .</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. |
| ма, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком г |
| Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се |
| ри у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расход |
| вна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја им |
| ца даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узме |
| ога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљење |
| бав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобров |
| има.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још |
| рудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друш |
| <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за про |
| > <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту в |
| p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пе |
| Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са свој |
| е смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> |
| ју, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећ |
| тивнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измен |
| говац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су |
| упштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно |
| шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се |
| </p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди |
| а с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљил |
| и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о |
| — Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А |
| .</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за |
| и његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{ |
| у браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} |
| пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се |
| <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, им |
| теве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас п |
| Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да н |
| радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекује |
| орадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их |
| у!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треб |
| ? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти см |
| хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш? |
| ељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше јед |
| е бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупа |
| попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да |
| дмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S |
| разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који по |
| хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пче |
| њаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште р |
| ако тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Жив |
| вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људ |
| ити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда с |
| у, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, |
| има да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде је |
| ајвећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У то |
| кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен |
| ан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S |
| растао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују ко |
| рчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>палам |
| е за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задоб |
| лавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека ко |
| за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу не |
| са му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кора |
| толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{ |
| гли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о |
| ања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је освед |
| у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се м |
| и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише |
| живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не нала |
| исам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи. |
| ру за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша |
| али.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том |
| ам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — п |
| ромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пу |
| Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десе |
| још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспех |
| мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где н |
| што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} |
| оли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} |
| ак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да г |
| ка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојен |
| ла онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где д |
| после од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за |
| ли, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пу |
| о деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним |
| он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко |
| а се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не |
| снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може |
| маном.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да жив |
| чи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово |
| и би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киш |
| вејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Сте |
| што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних д |
| едала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p> |
| о и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не |
| у да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако л |
| ко ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама гроз |
| те да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не долик |
| не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Куз |
| ни?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо |
| и се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља |
| Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом |
| да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>вр |
| кад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у |
| су новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залог |
| ућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његов |
| , па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила ј |
| ем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, т |
| е је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је |
| опље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном |
| то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљ |
| е поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, не |
| ам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! |
| .</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p |
| ине једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката |
| е председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад |
| а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њих |
| казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћем |
| >— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео б |
| о, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде ова |
| — И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мо |
| .. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој зад |
| дим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p> |
| — Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} Т |
| је се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим проп |
| теван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја |
| брога домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Ра |
| кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш |
| > <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све |
| и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео им |
| тојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази |
| 0 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда г |
| људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивос |
| године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати х |
| аре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико |
| двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се п |
| id="SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за |
| ="SRP19091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радиче |
| > миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџа |
| меше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које п |
| одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потег |
| и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој ј |
| ену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична |
| чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као по |
| из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он |
| а да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно |
| , нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о коп |
| би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Ж |
| кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.< |
| о сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова |
| — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац и |
| е и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пр |
| гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слу |
| је и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресе |
| Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од |
| кање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе |
| наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним реше |
| вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно |
| ваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им |
| ован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван в |
| да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледа |
| p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да |
| венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја уз |
| од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — |
| асно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те |
| да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово |
| и главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита |
| поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. |
| машаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по с |
| и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам |
| лазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш |
| ности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— |
| , па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога |
| да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ |
| за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и цел |
| слиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земљ |
| "36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зн |
| то је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би ус |
| одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се под |
| енама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, |
| мана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још јед |
| Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" / |
| и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи по |
| ко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и пр |
| у да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ |
| ати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотик |
| јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, паму |
| иком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до мест |
| ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смр |
| тове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више |
| ише него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, го |
| Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никак |
| утамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива |
| у га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — |
| општи жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је до |
| ду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посет |
| ом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову р |
| био, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као он |
| } Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> < |
| уди у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли зад |
| суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
| р човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах |
| е Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богор |
| вадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не саче |
| p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. види |
| би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у |
| који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жми |
| а деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје бог |
| е сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па за |
| p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> |
| је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и н |
| за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У т |
| пшти смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и зак |
| е да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за у |
| .{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и ми |
| } А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{ |
| оворити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?< |
| а тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасу |
| изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам |
| био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад |
| /p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и |
| ва.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда киш |
| за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>А |
| опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше |
| вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који |
| дно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено в |
| дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Наст |
| жаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бад |
| еца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зат |
| ан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живан |
| дврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако го |
| би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да ок |
| онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше свако |
| х друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих г |
| , док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, |
| се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позва |
| уна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> |
| е Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!. |
| му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гра |
| Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Т |
| е му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За |
| ара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио |
| ли, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резер |
| ј се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један п |
| био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!< |
| донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и |
| не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задру |
| бор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се |
| .{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, ка |
| е ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И т |
| I.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати |
| иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Ж |
| једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им |
| адити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У то |
| па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станој |
| оликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају |
| змири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направ |
| изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет. |
| ан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај к |
| ном пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Жив |
| ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, ве |
| вакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но |
| он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у см |
| можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму |
| ишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета |
| Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се |
| и коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да т |
| се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А прису |
| досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док с |
| исо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па г |
| р за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још |
| ом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши о |
| ш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p> |
| амо да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...< |
| е изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, сам |
| ир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако |
| ра.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут за |
| ече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: д |
| ни понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће |
| домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не з |
| механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас |
| мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. |
| мо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела |
| ослуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хте |
| та ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну |
| и одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одабер |
| и, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за |
| рош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p> |
| Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> < |
| <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој |
| " /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудн |
| у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили |
| и да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Из |
| е, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша |
| нем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — р |
| лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, а |
| њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, |
| Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест про |
| аслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива |
| огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикн |
| ди воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи |
| и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, св |
| ући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шт |
| е, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео |
| ди, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} А |
| е са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Стано |
| радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти |
| нов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао |
| џију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p |
| } Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибани |
| х вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бега |
| <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p> |
| осио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, з |
| да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви |
| лугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегне |
| се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> < |
| плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и |
| едини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше ј |
| свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подјед |
| ла та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се |
| То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, |
| ј ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака |
| лике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти |
| ужној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна ра |
| } Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико |
| д виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p> |
| ем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао буд |
| једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи |
| етну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започе |
| те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“ |
| и кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона |
| ења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини кор |
| ичке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контр |
| } Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> |
| ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо |
| рабуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати св |
| лата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вр |
| „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно |
| инске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такв |
| било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу |
| он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише |
| .{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да |
| ан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Ж |
| обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље сво |
| , да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на |
| његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поо |
| грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри д |
| ода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Ради |
| арад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се в |
| држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било д |
| о точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> ј |
| оста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве г |
| године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леб |
| му најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што |
| нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога |
| имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то д |
| /p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да |
| еш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је пре |
| на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, |
| Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње н |
| сти председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сма |
| недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву з |
| родом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну |
| више започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се |
| а врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Ј |
| во.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај он |
| боким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво |
| брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било л |
| ова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер п |
| учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише |
| ј Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни за |
| и.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били |
| крећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за шт |
| Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— |
| ати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се |
| !{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све |
| > <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне. |
| ћао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на |
| и док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је |
| згубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх глав |
| јутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и кам |
| барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо |
| МПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М |
| дени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше д |
| <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста |
| ме од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семе |
| Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал |
| еких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто |
| /p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре |
| редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да изби |
| с на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, |
| мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кук |
| седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је |
| пају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их п |
| но и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише |
| попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените |
| годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљор |
| певао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се под |
| е једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле |
| е.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се пром |
| шци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен ко |
| .</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани |
| вите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> |
| неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} С |
| их људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} |
| вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писа |
| </p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} |
| .{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да |
| њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окрша |
| дна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која |
| е још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <p |
| е{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњавах |
| азак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе п |
| ли Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарс |
| им задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољ |
| Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је дома |
| 9091_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде поза |
| , после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приред |
| ај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село |
| аре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, с |
| <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} |
| ава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз з |
| били сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу. |
| бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој |
| де он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари |
| его попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови |
| 19091_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и н |
| смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећ |
| здржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што |
| а, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на т |
| чераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни це |
| {S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим з |
| ад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док са |
| а доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} А |
| ота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика д |
| раћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко |
| из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безу |
| оговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати |
| оге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што |
| 1_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долази |
| дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима |
| пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учи |
| икако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад |
| штеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" |
| га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред к |
| е, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарск |
| дима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А она |
| а му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та у |
| расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да и |
| на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше д |
| и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан |
| рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n= |
| продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах п |
| спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Жив |
| се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да |
| } Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ |
| главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Ле |
| p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је |
| ом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно |
| т се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је |
| Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекињ |
| ружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мува |
| га позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њем |
| погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође |
| срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S |
| У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила |
| еће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза пл |
| </hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одј |
| га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а н |
| адич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше ка |
| жње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они с |
| прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S |
| жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и пос |
| ту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих |
| ај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’ |
| па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цар |
| Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ов |
| ели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се гов |
| е поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ру |
| дну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А он |
| у и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отв |
| сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи |
| таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, |
| ници и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву госпо |
| обио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу |
| озден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том |
| ди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толики |
| а то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са св |
| радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шт |
| времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовим |
| асачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво з |
| криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих |
| од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онд |
| ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p |
| е пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни т |
| заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич? |
| ме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити дом |
| каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задр |
| ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према за |
| {S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га за |
| /p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бо |
| аш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи! |
| е и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом |
| у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с бр |
| {S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама води |
| испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква |
| учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад забо |
| p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто |
| , ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, б |
| и сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемо |
| е било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| п-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — |
| да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> |
| Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли т |
| а!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> < |
| д сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја |
| да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зн |
| ставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако |
| и, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас п |
| ога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> < |
| вена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ам |
| Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта им |
| редит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> |
| с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и |
| , али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели |
| је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уро |
| нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој з |
| /p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим ра |
| је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим т |
| еба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли |
| — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! |
| садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, |
| и да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Ст |
| , јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку к |
| д је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он |
| што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постој |
| те земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p> |
| ао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твог |
| га!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.< |
| њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да |
| погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до |
| ниште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од н |
| осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трња |
| оји високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по н |
| нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете г |
| о протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за о |
| другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ак |
| Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повер |
| а углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејани |
| {S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због |
| живим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот |
| <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у |
| и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, |
| — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} |
| дужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продај |
| p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје |
| од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам |
| Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, ш |
| p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече К |
| ако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с |
| има.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Ид |
| ради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S |
| упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та теж |
| можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у |
| а и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве |
| кнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од р |
| но потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише |
| вите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и сток |
| е зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од ме |
| пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дош |
| и.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај пре |
| вољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би |
| а <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле поср |
| ло ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> < |
| ам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш ту |
| ворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта |
| ди, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} |
| окушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је |
| ад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А о |
| дан за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за дру |
| да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да |
| 10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S |
| стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове к |
| о с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар |
| ра у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш наро |
| х, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени |
| сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме з |
| Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, ка |
| у. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па и |
| ежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замер |
| </p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога зан |
| има, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — |
| стане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навик |
| да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одм |
| „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четир |
| сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ам |
| } Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крс |
| е за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава посл |
| не и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се |
| </p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није |
| на, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени с |
| о свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и |
| стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затек |
| ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.< |
| } Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих по |
| и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готово |
| да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао зе |
| оба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.< |
| су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А |
| — А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, д |
| им, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и чет |
| се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да жив |
| — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли |
| е више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у изв |
| деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то |
| >— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта |
| л никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јев |
| ни сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич |
| тиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што с |
| друзи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— О |
| ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!< |
| о Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање |
| у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учев |
| обар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па ми |
| е, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли |
| ишта, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме |
| предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде |
| радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да |
| ера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху по |
| ан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не каже |
| е састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају ради |
| ју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери |
| ти и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува ст |
| {S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је по |
| друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо пр |
| ољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су |
| мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.< |
| а вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне |
| d="SRP19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек за |
| ли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се разм |
| страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зат |
| е, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја! |
| орени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала рас |
| оследњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да п |
| ам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, |
| ва, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазв |
| дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} По |
| схићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену уну |
| </p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње |
| и, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо сво |
| а у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити |
| или као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледа |
| удо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним пут |
| p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер д |
| то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нут |
| нђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p |
| и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време оп |
| и га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, м |
| ртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене |
| заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођ |
| све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, љу |
| друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе |
| и, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који |
| морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред т |
| к побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било ду |
| реће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је инт |
| н на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја |
| са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припрем |
| су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, |
| води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, |
| све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође |
| и је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми н |
| и чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви рад |
| ајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— |
| би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква ск |
| >— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Б |
| земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој св |
| ма овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, |
| Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И т |
| и нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p |
| био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— |
| о народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји це |
| убљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <miles |
| , а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започ |
| ођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни |
| Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је сам |
| ићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одуж |
| је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обм |
| м члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварил |
| Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} |
| м о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље о |
| један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман |
| на.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им ј |
| ла сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у ра |
| и им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без |
| себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у О |
| ака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припа |
| љевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да в |
| викну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и |
| дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, |
| ењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} |
| чито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је |
| је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и |
| ило док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске |
| је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пуш |
| .</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви |
| ли заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи |
| невну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник ка |
| се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, цел |
| препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим |
| Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p |
| добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале |
| А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живље |
| То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је о |
| а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвења |
| е.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на |
| ма и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавнос |
| ко износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> |
| <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас |
| на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузм |
| ристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то н |
| таласалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} |
| је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p |
| шавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сиг |
| прављање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — по |
| му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек по |
| код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко |
| уди били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера |
| дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имањ |
| да по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког при |
| га никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ј |
| па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то н |
| ом и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која |
| иља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. с |
| и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> |
| и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на |
| <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што |
| уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем к |
| ним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточ |
| и српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш дале |
| ном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропад |
| ослат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу. |
| рдо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера |
| е? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо остав |
| и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш |
| кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала |
| привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима |
| према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио |
| едини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је |
| >— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> |
| ги.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања |
| <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака би |
| >Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућ |
| ead> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи |
| у пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па |
| атом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали |
| еси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а кам |
| ез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— |
| острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште |
| ближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председнич |
| о је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је |
| ок он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задру |
| бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правичн |
| и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежал |
| ише Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p |
| ер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код |
| он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени сада |
| био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те |
| ећ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио. |
| деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био та |
| и!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> |
| убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} |
| ој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако ј |
| у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера врат |
| > подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се |
| — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упиш |
| кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А |
| ама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао |
| држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а |
| дам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да н |
| на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе сво |
| ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси остав |
| е стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то з |
| Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него на |
| чки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како з |
| -Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће врати |
| , да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кр |
| о да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба |
| } А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива доби |
| створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко з |
| појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да п |
| ојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} |
| ремена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хла |
| збацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то |
| „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} |
| одина, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађе |
| репи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масо |
| правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} |
| о је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила |
| а пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</ |
| Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу стр |
| — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа? |
| бом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p> |
| ту.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како |
| > <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изаз |
| уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи д |
| <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p |
| ивим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> |
| ги део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за |
| речистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и ст |
| пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим д |
| ти, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Д |
| апамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике сп |
| живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, |
| ога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или т |
| ку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учите |
| /p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је |
| а једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како може |
| ше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комши |
| ве „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> чо |
| >Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капет |
| пимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> |
| <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — |
| Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држ |
| разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- |
| у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година о |
| рите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не |
| — Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајућ |
| опе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Тама |
| е се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, п |
| ише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показа |
| те се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрсти |
| /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара? |
| нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан |
| приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се п |
| еговој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, н |
| ао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху |
| т његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и |
| е видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Друг |
| ама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше ни |
| вих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи |
| па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него |
| песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</ |
| е да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чи |
| p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковн |
| </p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Тр |
| арода, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, за |
| акво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то о |
| себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се |
| ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир |
| рте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца м |
| ма живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и разве |
| рно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на с |
| позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не за |
| овор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разил |
| свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — прик |
| его у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама л |
| ље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си |
| ву Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова с |
| е гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прик |
| у.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S |
| сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И |
| се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председник |
| еш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p |
| их има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни п |
| љи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: |
| вор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и |
| мичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше |
| брзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхла |
| љу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш |
| да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећ |
| Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Р |
| уруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка |
| ...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} |
| ничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат з |
| гови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобо |
| а Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p> |
| > <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј ш |
| нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што см |
| о је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оста |
| гликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је осл |
| зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вај |
| :</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — г |
| S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</ |
| к и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку |
| само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} |
| они главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп |
| и, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан |
| отујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао |
| ва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који |
| е синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп |
| о причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече |
| о у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове н |
| аметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца д |
| земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једни |
| не друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> < |
| правише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, по |
| рстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прек |
| ћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — |
| богда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу д |
| како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— |
| те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те |
| ече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шт |
| p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина |
| ажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће м |
| нага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овог |
| и. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда |
| ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венч |
| што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже пл |
| до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће |
| нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да |
| о поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама |
| лачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз |
| инем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништ |
| а“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Ст |
| {S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>О |
| хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нис |
| теван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је |
| ише.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само |
| овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и приј |
| ктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам |
| или богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми |
| Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p> |
| тити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кож |
| :“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири су |
| /p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се |
| S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{ |
| а зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јад |
| а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и с |
| је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све ш |
| ује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај |
| Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Збо |
| , служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви! |
| и како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад ст |
| ко 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} |
| нела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истин |
| донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај кој |
| је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си |
| ића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А гд |
| а.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> < |
| ца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се |
| радоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан ди |
| кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а |
| ову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људим |
| н сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у ње |
| едан сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стр |
| па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико с |
| е стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трго |
| S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дуга |
| чео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли |
| ћ, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.< |
| <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољ |
| устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна т |
| .</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— |
| сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па х |
| ј грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни р |
| оп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви |
| е та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, |
| ојих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својо |
| јде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после ради |
| за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме пр |
| али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало п |
| рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као |
| ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намрш |
| д те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но |
| сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његов |
| та је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се |
| p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узви |
| дседник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, |
| и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели |
| ова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагл |
| те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад оно |
| та успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се шт |
| ао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замисли |
| оје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свак |
| сте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти |
| жемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар! |
| ва новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео |
| а ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми |
| 91_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опе |
| , ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешт |
| мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћи |
| нства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана |
| а на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем ра |
| 1" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве. |
| време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да види |
| је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, н |
| тан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, |
| " /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— |
| и свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокак |
| уприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али |
| бе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку |
| ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина у |
| о...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Н |
| ва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него |
| /p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би |
| је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се |
| е разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p> |
| Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако веру |
| — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га пре |
| </p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете |
| лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесм |
| су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} За |
| е.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче |
| ла Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају |
| /p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки н |
| ла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебе |
| рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина |
| лу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут К |
| м путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{ |
| ање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота |
| ма сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не |
| н без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p |
| р није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има |
| њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p> |
| /p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја |
| ваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђ |
| <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на друг |
| ња и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један бе |
| дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу п |
| председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице |
| нда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учи |
| ам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо |
| творо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p |
| овек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље ј |
| ост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и |
| о, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!< |
| е траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има ос |
| , које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари |
| је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без год |
| а.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на |
| „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више зап |
| од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава |
| етан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, од |
| амо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па |
| то да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, |
| е оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога чов |
| њу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те |
| ико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега рел |
| </p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа ра |
| Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо |
| Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људ |
| ли у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо о |
| ! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да вид |
| е хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили он |
| , то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав |
| Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом зл |
| Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користи |
| ористи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању |
| Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах мо |
| освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобољ |
| о, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је |
| уг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се н |
| разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи |
| ром.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније |
| требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну |
| људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер т |
| из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све |
| домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је к |
| и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио ми |
| ну једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p |
| преде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла |
| задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу |
| признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div t |
| повога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак |
| егове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да нем |
| певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — п |
| буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саве |
| >— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама ј |
| разованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга |
| те да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нем |
| ло платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат |
| p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бедним |
| ике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} |
| рављај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и о |
| собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с друго |
| ље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ |
| пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дугова |
| унуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, |
| иван и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било |
| ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери о |
| мања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте |
| , јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред |
| , стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— |
| ени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим |
| О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе.. |
| о као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш |
| семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођ |
| иснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p |
| а без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми |
| мем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наве |
| /p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S |
| руги занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући на |
| ржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти ис |
| прављати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и при |
| пет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна док |
| а је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не прес |
| Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{ |
| уд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, дру |
| јега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују је |
| ан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинит |
| еш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обр |
| еђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече У |
| нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па |
| и ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то зн |
| зно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро |
| ућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није б |
| p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири |
| види.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи |
| о измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са своји |
| реба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ет |
| ме да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао |
| Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушај |
| тедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| у на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је прис |
| губио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, п |
| је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као |
| сет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину |
| ворих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја з |
| стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је вре |
| е недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S |
| ао стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва |
| > <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот в |
| хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> је |
| данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера под |
| шу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше |
| адругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас; |
| свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако |
| о не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај |
| е потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате пор |
| који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистил |
| у покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу |
| , ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава при |
| ује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљив |
| ти у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на ос |
| /p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се у |
| а домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није |
| који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише |
| у на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да |
| амо што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан од |
| и, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је |
| својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина |
| и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде |
| осово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугов |
| и кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни си |
| а им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред цркво |
| лушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену |
| ом, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за ва |
| ну, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Је |
| силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој же |
| к.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер |
| е надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на |
| радњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орањ |
| етан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га п |
| саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су мо |
| ришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљам |
| </p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да |
| руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које ј |
| зручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Н |
| </p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венч |
| опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели м |
| брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крч |
| ли, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Мог |
| зна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. |
| друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље |
| певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S |
| ожио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Стано |
| кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти |
| телине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100 |
| S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу |
| екнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, |
| . ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми г |
| уга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си |
| дак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће |
| отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — д |
| S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па |
| у видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на сво |
| ом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима. |
| p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме так |
| </p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се |
| талоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збун |
| М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb |
| живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један чове |
| ћина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.< |
| учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад |
| елимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет ду |
| ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију |
| него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку к |
| И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Б |
| е нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош |
| е с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плот |
| и, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по |
| ђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камењ |
| p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђ |
| на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Цел |
| } Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужи |
| ви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>је |
| поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и по |
| тина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p |
| леткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подру |
| - хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни је |
| могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> |
| ваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и н |
| ко не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слуша |
| е би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— |
| Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду б |
| ете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> |
| лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је з |
| Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја |
| д.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би |
| у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе д |
| се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, в |
| ише буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући. |
| ме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, сам |
| <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта ра |
| уним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прв |
| што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно |
| ност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну зад |
| се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставил |
| поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи |
| зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди |
| кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди там |
| чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се С |
| ако му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло |
| шљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши |
| д!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да с |
| ти и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак |
| рима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као |
| "11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је |
| приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђав |
| е мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— |
| а објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
| и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже |
| ив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толик |
| свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> < |
| вати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта с |
| аш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти |
| арађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, |
| и учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и раз |
| сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ора |
| о једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега кра |
| шу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки |
| упи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и |
| ке и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је |
| ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете ви |
| е нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па |
| и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћ |
| је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После п |
| и судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи љу |
| томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буд |
| слу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непр |
| дову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против у |
| у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> < |
| н се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> < |
| одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам к |
| му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> |
| и учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, |
| да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и по |
| похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше д |
| седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.< |
| одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је кап |
| пи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се |
| продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавиц |
| хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притис |
| ју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи оч |
| ead>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана. |
| ргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — |
| отраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо с |
| > <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{ |
| мишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта т |
| ји су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на |
| лишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала |
| приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им |
| да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Инач |
| јући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задово |
| дичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом д |
| раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> |
| родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Наче |
| мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} На |
| као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И о |
| амо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети |
| Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељ |
| на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то |
| зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опре |
| све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ет |
| гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 15 |
| неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало свако |
| руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али |
| у шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич по |
| извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> |
| нали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отвор |
| трану.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Ради |
| људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако |
| а се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти |
| премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они |
| ћеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p> |
| ло до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p |
| .. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако |
| ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „ |
| ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете по |
| м те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваш |
| чима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана по |
| имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је |
| залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> |
| ше у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — |
| премни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим тр |
| све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. |
| ко питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог |
| и.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде |
| узман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у |
| тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање пос |
| ме: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше о |
| ија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута за |
| ди, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше |
| садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да обр |
| ше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задр |
| ера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не |
| отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је дан |
| ан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, |
| г, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да |
| оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се |
| мо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље про |
| ре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад |
| а судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> |
| иси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је |
| оп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула |
| избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали с |
| p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чув |
| ије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти |
| ман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужн |
| е Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веро |
| дите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало је |
| е са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клу |
| ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе д |
| г разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљ |
| а њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо ово |
| њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба м |
| школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ам |
| ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнул |
| а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковн |
| и и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, кој |
| >— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову рад |
| будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S |
| ве.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, |
| еше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну |
| ћи се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни ду |
| че капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху ј |
| да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> < |
| траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спо |
| оже с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са |
| намо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па |
| леба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господ |
| мљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на т |
| Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варош |
| ије хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац |
| еднога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.< |
| оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро |
| Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и изб |
| мо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се п |
| ан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог |
| Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од |
| p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господин |
| остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурн |
| тпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> < |
| га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га |
| ва партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друг |
| спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком |
| е боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да |
| !{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан |
| т ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи јед |
| </p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да |
| и да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога |
| да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да |
| и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели о |
| један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста гр |
| ука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су |
| ји смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим |
| да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за |
| ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече |
| ме што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, |
| те као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас |
| о никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мора |
| ише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја |
| један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато |
| ленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али р |
| и неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том см |
| ad> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ б |
| сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за се |
| те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега |
| оказа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољ |
| а сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представ |
| му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром |
| кућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде |
| <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси |
| јући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана прогово |
| н и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, на |
| и њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очек |
| траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш |
| леда Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем |
| , не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима ста |
| S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S |
| над.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међ |
| итељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружит |
| ледњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја с |
| ну чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наш |
| ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините |
| SRP19091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте |
| м задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, |
| м свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене по |
| смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни |
| .{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривш |
| лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљо |
| да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу ка |
| пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта |
| ого поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај поп |
| команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време |
| и то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући. |
| — Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде г |
| прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав |
| ити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi> |
| ије за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља |
| олико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље д |
| му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош |
| војим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако д |
| S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни |
| нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаве |
| p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна ба |
| им.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту доса |
| али успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div t |
| ну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај ду |
| језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље |
| је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош оста |
| помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар про |
| више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, |
| е!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, |
| Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја прис |
| поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више |
| ењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p> |
| ли савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузма |
| није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је |
| баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахн |
| шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, нег |
| ћет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да жи |
| ке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, па |
| а готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назир |
| родичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSectio |
| ени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То |
| тије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му |
| е као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је |
| Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за неде |
| да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема |
| о.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ов |
| а рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године п |
| говима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи |
| д тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под |
| орадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер |
| Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председ |
| ад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти |
| е неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Н |
| о ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, |
| Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста |
| ора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном такв |
| , — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S |
| е него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да бро |
| дузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — прид |
| није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се |
| рити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше |
| о и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chap |
| <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби |
| рдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, ка |
| о живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, н |
| народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољоприв |
| уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту |
| } Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} |
| вога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење |
| {S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живан |
| почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стр |
| жавом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране из |
| еровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво |
| /p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад с |
| мрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учит |
| а власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде |
| говарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да |
| је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се |
| славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких |
| еран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао. |
| никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па |
| р кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече по |
| ски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима испове |
| ера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p |
| грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу |
| и, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — д |
| ?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара јед |
| како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао |
| , што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што |
| ке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те п |
| ору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше |
| азвесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела |
| тале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излаз |
| ресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к |
| арима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасла |
| разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S |
| рћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђав |
| ост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, п |
| сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на |
| о!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, н |
| се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију ка |
| онели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> |
| <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунат |
| а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаш |
| д од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где го |
| — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам к |
| овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опи |
| и плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би |
| ече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог |
| а, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слуш |
| > <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ло |
| подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су зна |
| <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, ма |
| тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи. |
| <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века |
| ни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> < |
| е поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску и |
| о.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих при |
| ло у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p> |
| т, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали |
| ише хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуш |
| ани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је |
| да ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само д |
| тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p> |
| у Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ва |
| вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А |
| јанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети |
| јим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, ми |
| , и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одр |
| или.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одлик |
| а зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво |
| е на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не |
| какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мис |
| и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањи |
| а чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта |
| ји су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својо |
| е да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, п |
| p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је |
| сте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дам |
| аго цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} |
| да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад м |
| >— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крст |
| ога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти оч |
| оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и о |
| аше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лет |
| Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стев |
| ад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па |
| ц пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и |
| љању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и поједини |
| них жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и |
| поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва |
| е.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана |
| пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају ру |
| ен плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо г |
| !{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исц |
| коли, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај от |
| ресом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан п |
| > <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, |
| >— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо |
| ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је до |
| че у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њи |
| ило с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задруз |
| гњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од св |
| штује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одав |
| се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> |
| елике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— |
| га времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљора |
| арад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком с |
| ву!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на о |
| су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина д |
| донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо мно |
| ти, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није |
| стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где |
| диш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- |
| а, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су |
| могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати је |
| ти није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, |
| оји су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се |
| све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда |
| его од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умн |
| р само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети |
| <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесе |
| раовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени |
| тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера о |
| ез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме |
| ова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са н |
| зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— |
| ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да с |
| >— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штед |
| шењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпос |
| да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа |
| о сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је о |
| их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало |
| бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник оп |
| драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док м |
| ина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — кр |
| — Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — |
| о што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је бољ |
| .</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S |
| као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпим |
| о Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, |
| и тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лу |
| све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због ово |
| е скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости |
| који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву п |
| сти и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше о |
| ке у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја |
| цни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је би |
| у и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p |
| а усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: |
| ве се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију |
| ди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио |
| дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, |
| >И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше |
| џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у |
| , а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају |
| кућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> < |
| кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{ |
| е поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, н |
| .</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је |
| вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— |
| и ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке сп |
| p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, |
| рма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па д |
| ван мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи. |
| >- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће о |
| имо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једно |
| вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила д |
| све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у |
| и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућ |
| није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозн |
| у успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — |
| ка и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цун |
| Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове д |
| мо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете до |
| и човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера |
| живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко т |
| сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стог |
| ао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера |
| ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али н |
| се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— |
| .{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да |
| мите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| .</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да се |
| ду помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман пре |
| се руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам с |
| више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не пл |
| ли имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да с |
| Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш |
| Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p |
| и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си виде |
| се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Ст |
| . — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, к |
| о још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за зад |
| и Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да и |
| p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад |
| о.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш вол |
| а другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, |
| ега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате нар |
| <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог ј |
| овериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може |
| ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! |
| ута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, |
| кога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновр |
| л ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утр |
| о да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а |
| > <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако н |
| не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, |
| а сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо |
| играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се з |
| мање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу |
| >— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо |
| ање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од о |
| ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе |
| Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ак |
| .</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде ш |
| богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у се |
| двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{ |
| његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од |
| оказа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече |
| <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га |
| зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа |
| тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, |
| з наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика |
| смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и |
| Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и од |
| ани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се ра |
| ћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгуби |
| у, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно све |
| мах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде |
| се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, т |
| еше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а |
| у је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета л |
| у једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непо |
| то се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и |
| > <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— |
| пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="su |
| оже да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да гр |
| S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама поне |
| гарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари |
| о на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радо |
| ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само |
| лугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шт |
| >— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго |
| крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да |
| ики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима троји |
| о ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто д |
| оницу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде шт |
| ути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио ви |
| вету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а о |
| е помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>С |
| ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаш |
| буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба п |
| p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Не |
| тране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где п |
| спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно спор |
| њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у |
| да се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, ч |
| да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој с |
| дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, |
| промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако |
| ељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на кр |
| онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри ј |
| ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, к |
| ко, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно |
| е пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једн |
| ра ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коњ |
| радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" |
| шње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако што |
| предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода |
| е, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нех |
| ругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чут |
| се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало нако |
| ако би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се ма |
| ој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају д |
| гледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти к |
| ледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ов |
| још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу |
| енад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се зал |
| д њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене. |
| хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич см |
| с је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Жив |
| народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас |
| бегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је диб |
| о и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана |
| устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а пре |
| а деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели |
| да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би о |
| ринесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив |
| а и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се |
| хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун |
| то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећућ |
| — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због ч |
| И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пч |
| а, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, |
| е волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и н |
| могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангу |
| .</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад в |
| све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нуж |
| лали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на |
| пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта |
| ове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто |
| верио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.< |
| дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћ |
| аву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде |
| га лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хла |
| а поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да у |
| ве су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопхо |
| тице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, |
| ојих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други сво |
| си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али д |
| а, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и с |
| га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али |
| врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским |
| анској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одм |
| рез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узим |
| ло у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с |
| га, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога пат |
| е намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто пока |
| доше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живани |
| тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, |
| ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Г |
| у и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучић |
| ачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три ј |
| огао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из сре |
| писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде ми |
| и, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга ви |
| мо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p> |
| з чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, ш |
| осно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу |
| руштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, ду |
| е повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас |
| јавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се гла |
| прегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам |
| ком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у зем |
| атеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оц |
| p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе |
| ојим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше |
| p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатк |
| ин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, ск |
| оже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њив |
| „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће |
| друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговор |
| троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаниц |
| ењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи |
| редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се ра |
| дним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S |
| каткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга с |
| слуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека о |
| вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах |
| упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо |
| ео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само |
| ашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе ут |
| .{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сва |
| тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа |
| ден земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у |
| , свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, в |
| ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо гот |
| то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</ |
| о да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето |
| тила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж |
| P19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива |
| } 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" |
| дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао |
| е пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од ово |
| а прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад с |
| бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се заје |
| је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет |
| ше џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем |
| што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водо |
| задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора от |
| јутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћ |
| Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни ј |
| 34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона |
| да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ |
| м. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плуг |
| е ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да |
| , а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убије |
| ео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати |
| шљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</ |
| аонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, |
| на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда |
| ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече |
| и се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и |
| ш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им |
| — За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{ |
| вамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири |
| таде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити смат |
| више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести |
| о ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и |
| вање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадо |
| уде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> |
| задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задру |
| , одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћ |
| а каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсто |
| се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да |
| место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ |
| оре и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили |
| више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху јед |
| ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S |
| еб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу |
| све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што с |
| дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, з |
| <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му са |
| зрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, |
| р народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши |
| — Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени |
| е, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз гр |
| повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратиш |
| што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна друго |
| божник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то |
| еш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благ |
| певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљни |
| ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас посл |
| итају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} За |
| потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зир |
| две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> |
| ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада |
| на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за мо |
| да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њ |
| р ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао |
| ну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
| резо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от м |
| дговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се |
| а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не |
| ти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо ј |
| нима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узне |
| е молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и ста |
| па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теб |
| посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да |
| Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тог |
| к залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагоре |
| о кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин раст |
| раваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторств |
| ма.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— А |
| не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу виш |
| ако само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на баби |
| рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У |
| ли, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те и |
| ог разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— |
| зведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Куз |
| /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи |
| <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да |
| та затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> |
| зало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као |
| и задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који |
| ја хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни |
| ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти |
| глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се |
| те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гор |
| и трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јес |
| вао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузм |
| ле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма |
| зи онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче с |
| плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем је |
| јише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспор |
| и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за по |
| и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које с |
| сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и г |
| атко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чу |
| дало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом држав |
| е под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улог |
| десет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман |
| е.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржав |
| рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад |
| род упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом упра |
| хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. — |
| почети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p |
| дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се мо |
| је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га про |
| о тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оста |
| ице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бле |
| сао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на за |
| све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузман |
| без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на |
| дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стиг |
| </p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радич |
| ашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђо |
| одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће д |
| то је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — ш |
| е бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, |
| ваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру |
| у је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и |
| а, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било |
| ући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, у |
| за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га |
| — Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато |
| коније спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} |
| рбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета |
| у.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена оста |
| ећу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> |
| сно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да |
| то се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад је |
| ом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан |
| могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичко |
| разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрач |
| зао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте. |
| е њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год мог |
| кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде |
| пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико |
| за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да |
| а и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и |
| го да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} |
| ете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за |
| ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и та |
| ну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одред |
| ње живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, |
| S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре с |
| ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Д |
| и спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињава |
| а у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до ч |
| ти Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у |
| ецу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Жив |
| зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицим |
| ни па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али |
| ега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{ |
| p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И т |
| а вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</ |
| јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="5 |
| есет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n |
| зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима |
| м Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек и |
| к је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, врати |
| за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече |
| и бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оре |
| се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „п |
| , па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти вел |
| председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и к |
| Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} |
| — А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече У |
| иван и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад |
| p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал |
| уговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраз |
| <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то н |
| хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписат |
| ема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“. |
| напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> |
| а говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу |
| ну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше п |
| ичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да ку |
| вљају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају та |
| емам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо |
| дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда |
| вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да |
| ени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распор |
| азнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака |
| платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио суд |
| S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трго |
| Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба |
| тпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно |
| мо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове |
| лова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижа |
| >— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава т |
| зме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љу |
| паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагл |
| /p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} |
| и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради ве |
| дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом |
| ти.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуци |
| то да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ |
| царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавам |
| био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И |
| ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га под |
| змеђу себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову нез |
| ину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у |
| ан прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за |
| живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време |
| брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.< |
| штољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са |
| т на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују |
| ш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојак |
| ава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— |
| ељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи |
| е истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван |
| иш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да ви |
| вала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, |
| о радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни м |
| е му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, забор |
| тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, оп |
| е, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> |
| снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђах |
| ="SRP19091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, У |
| сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „С |
| о Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошл |
| како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Мол |
| > <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се доб |
| то ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут а |
| ад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека сво |
| па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — |
| та да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га п |
| дзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја с |
| аж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да п |
| а појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана. |
| .{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се |
| земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака з |
| а изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе |
| него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лут |
| аше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур |
| дио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био преме |
| p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у |
| у...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и с |
| нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — |
| о позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад |
| </p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се в |
| реотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као |
| се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити |
| ен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је т |
| Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја д |
| зманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, |
| јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi |
| народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се н |
| зубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које |
| је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичар |
| а уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" |
| ћу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од оп |
| .</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку п |
| p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разгов |
| у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим при |
| његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим прилика |
| без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки св |
| пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му |
| страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</ |
| волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег б |
| Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се напра |
| > <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га |
| љ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких дома |
| амо треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господи |
| ом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у дру |
| ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар |
| а.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљива |
| да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти до |
| ђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исп |
| је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађа |
| о друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова |
| а...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је |
| трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет нере |
| {S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега |
| нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане |
| е расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се |
| кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније. |
| ао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Ж |
| истао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ |
| мо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржава |
| роду: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по |
| узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p |
| већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога чов |
| Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ћ |
| лади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где |
| оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жањ |
| дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго |
| елу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих |
| е пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће сти |
| аде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи |
| <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с у |
| очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту |
| од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то |
| ве до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта с |
| авуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно |
| <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо г |
| ао неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосв |
| Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли наб |
| ка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и усп |
| ва баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а с |
| Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле с |
| о и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран |
| а, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмури |
| <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} |
| ри стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши |
| тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не см |
| Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље |
| их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове! |
| о испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi |
| ој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше при |
| увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су |
| т</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а |
| је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не остављ |
| ђени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољ |
| живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово тр |
| ва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљив |
| прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше раз |
| вероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога |
| и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, уч |
| пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до |
| сподине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где |
| м, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање парти |
| а ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али |
| аветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој |
| о да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталим |
| е што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да рас |
| да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стева |
| вари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време |
| о је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сва |
| т свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, |
| ник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, д |
| ана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годиж |
| ама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се |
| је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако |
| .</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за |
| 091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, |
| њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, сн |
| ело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расх |
| угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" x |
| стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим |
| постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом ст |
| и.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, |
| :{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти г |
| А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ |
| вредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| е све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихва |
| шљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и д |
| погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу |
| пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти |
| тнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне з |
| воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и трепе |
| змене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај |
| во као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, ис |
| } Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради |
| ожеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део |
| задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два н |
| вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на |
| ичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Жив |
| ни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи |
| одушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега |
| ако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</ |
| {S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи |
| <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> < |
| м су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада |
| се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од кој |
| где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секн |
| и у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потреб |
| меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може в |
| дити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благород |
| ао рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су |
| а ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, |
| Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, н |
| а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што м |
| ег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурн |
| се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше слам |
| а</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, |
| ead> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да п |
| оздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао но |
| Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између |
| .{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, |
| л они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица до |
| оражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у |
| м једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све |
| ој задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице со |
| тадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дир |
| чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> < |
| не производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајаз |
| .</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно |
| чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога пр |
| > <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорад |
| с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — ре |
| ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — п |
| овом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора |
| доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— |
| к не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео све |
| је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је доб |
| ако га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке |
| д озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верс |
| е, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја св |
| у јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, н |
| иву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да |
| и домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва до |
| ачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће ник |
| да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казу |
| добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу |
| бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, моле |
| ско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачиња |
| ио председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад |
| b n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако мн |
| е човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек сво |
| а кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се |
| ресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука |
| у!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Бео |
| } А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, |
| позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене |
| >Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он |
| евићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразум |
| то га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право к |
| о људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђ |
| Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, чове |
| који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жерави |
| га ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> |
| и, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ћ |
| кали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Жи |
| рџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек по |
| ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит |
| мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопов |
| отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим |
| кључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи |
| итељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких д |
| прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове |
| јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} |
| ше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S |
| , баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако |
| ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти |
| богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да |
| кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју к |
| о Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавг |
| пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче |
| виње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати д |
| ...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> |
| здисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја |
| љ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> < |
| онавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро |
| стукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!< |
| ла некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p |
| дновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Доб |
| е веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо |
| школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и К |
| чаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило |
| Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а полови |
| нојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p> |
| сти кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове |
| један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу |
| А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми д |
| ће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече |
| дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А |
| нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.< |
| забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то ни |
| — А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није |
| че Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим |
| <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.< |
| те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим |
| мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — |
| а доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше с |
| тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече: |
| ште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци п |
| ама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буд |
| ру, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у |
| и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека се |
| p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у опш |
| {S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сам |
| оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, |
| — А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво |
| а јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место ле |
| понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом |
| сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се о |
| да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна при |
| т.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи |
| и чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио |
| на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у по |
| е.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти има |
| ем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима п |
| ше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како |
| игла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, је |
| </p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима ј |
| се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, |
| ан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате |
| ма посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га в |
| /p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те виде |
| дича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, ка |
| одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.< |
| љ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да |
| и кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} |
| а некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван |
| ади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Н |
| Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> |
| хну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Ку |
| очаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се |
| огледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао умора |
| аде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу б |
| се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећег |
| ћи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не прого |
| е из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столиц |
| p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну |
| <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до в |
| у је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Ст |
| ао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и |
| гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим к |
| ришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака п |
| где не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању |
| асковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те |
| оворим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ет |
| ма?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабо |
| , као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим |
| кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета зала |
| <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам к |
| ерити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{ |
| нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа дру |
| објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те |
| /hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао |
| тета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпо |
| ај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шер |
| и га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------------- |
| прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, ре |
| Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресе |
| ло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго б |
| д господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— |
| снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да м |
| му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто |
| и.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте |
| ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, |
| али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> |
| м убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви |
| је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни траж |
| катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ст |
| вана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Жив |
| ни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Х |
| ада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> |
| сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} На |
| буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p |
| го да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} |
| а и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да про |
| едине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памет |
| а у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не |
| а би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле пр |
| ндур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да |
| — Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја |
| ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадош |
| p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича |
| ди им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која |
| иван и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу |
| <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га |
| н би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да о |
| суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече |
| је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и гро |
| деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је оче |
| добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за |
| затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази как |
| и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p |
| ством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласиш |
| хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг |
| војом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са с |
| ад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, б |
| е Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај |
| вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за |
| /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{ |
| да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгл |
| бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде је |
| , нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p |
| у обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта |
| преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му прен |
| не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би |
| аваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му |
| Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док с |
| му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док |
| мљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није |
| помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају јед |
| да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од н |
| диш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност пре |
| каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заус |
| ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан. |
| једно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део св |
| итих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати уд |
| оразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> < |
| она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, |
| пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“... |
| а добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. |
| ку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му сви |
| ра.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— |
| е овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, |
| о задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{ |
| швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— И |
| столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу. |
| са. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали |
| <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију шва |
| се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио |
| и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не мож |
| </p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и |
| рању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: х |
| ву земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја ни |
| скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у |
| семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је пре |
| порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђе |
| .</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само п |
| ава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим |
| ељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда но |
| на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из гла |
| Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич |
| у, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, |
| пасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слат |
| ван.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим |
| н тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| вар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном це |
| уди се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школ |
| мети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наје |
| и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па |
| деше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се |
| ке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари |
| ма се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, |
| цу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</h |
| чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли |
| и смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они пу |
| <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је |
| да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту |
| <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво |
| <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се |
| ђен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад |
| рохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили |
| к покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Дру |
| збијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштен |
| посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детел |
| у живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су т |
| већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шуш |
| мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у т |
| код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили |
| где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар |
| гала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозни |
| и су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљ |
| е, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас |
| >Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачу |
| p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у |
| оре!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена |
| е.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без |
| главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ен |
| ј се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао н |
| {S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем |
| </p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} |
| н тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па о |
| од вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим ле |
| ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо |
| дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из |
| </p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p> |
| Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> |
| и ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам виде |
| га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, д |
| Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и |
| да, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се |
| ај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а |
| је благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизал |
| доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— |
| насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за с |
| а да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и тру |
| а зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од |
| кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да из |
| .{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвик |
| здух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на |
| тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не ид |
| рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматра |
| ивуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, |
| у.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} По |
| ам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подух |
| Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад |
| уто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И б |
| Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не тре |
| друга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруг |
| где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ће |
| } Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овак |
| их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, |
| ле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа |
| наче нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан. |
| </p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун |
| д госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта |
| ражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече |
| ндарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га оп |
| а радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идем |
| ор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том |
| себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно м |
| , а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог |
| г и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p |
| док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па свак |
| и преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ пон |
| јвећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осв |
| уди дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Жива |
| иле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе |
| му се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му ко |
| оја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну тр |
| седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, зап |
| дан другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад |
| ле...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.< |
| нојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разг |
| народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слу |
| сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од |
| равила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је |
| о.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђива |
| чају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задру |
| Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и |
| раву.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’ |
| p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га |
| дан белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би |
| p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беш |
| .</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруг |
| е ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватр |
| Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо |
| а и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о то |
| из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </di |
| рекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лаж |
| те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво |
| бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече |
| онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да |
| ла оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али с |
| прдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрд |
| .{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље |
| безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спр |
| <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко |
| вим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца буд |
| е у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече кап |
| p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, |
| глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза о |
| разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, |
| погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он |
| л не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу гр |
| гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ј |
| убим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио! |
| /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братск |
| р ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бо |
| ио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним |
| и крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, |
| ље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, |
| о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — пр |
| па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — |
| а по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш |
| p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти |
| љу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људ |
| ну.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претек |
| о чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, т |
| Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада |
| А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити д |
| ећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више пр |
| p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе |
| "SRP19091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело се |
| и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за |
| с Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад з |
| ису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И |
| рабио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њ |
| је:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође |
| плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази уч |
| најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женид |
| p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радим |
| до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим |
| зазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергичн |
| како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикн |
| њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још јед |
| ици његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у ма |
| p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се о |
| у!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — ре |
| то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S |
| детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ н |
| то је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S |
| ...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз куку |
| {S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја с |
| >Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> < |
| p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац изм |
| комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> |
| бствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите |
| ечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Жива |
| овео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> < |
| <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљен |
| и. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милоса |
| е дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“ |
| >— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим п |
| унену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„О |
| овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гл |
| ! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шт |
| ке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилић |
| је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви |
| „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто љу |
| уг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповест |
| ве радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јов |
| и децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га п |
| о не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и м |
| Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док |
| правак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жу |
| >— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да |
| оље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине |
| ’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општ |
| ви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете |
| сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе ј |
| , не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> < |
| су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, |
| ма беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек |
| рчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који в |
| еру и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нис |
| кад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем во |
| ба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико б |
| е ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ва |
| аметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи к |
| ећ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за де |
| ше не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p> |
| а скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској б |
| а? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим |
| и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> |
| једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бог |
| ма водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену посл |
| е.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— |
| овору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врл |
| /p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за |
| , јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па |
| другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без до |
| ринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња< |
| гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се |
| астуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни |
| а вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи |
| те видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше |
| с и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Ка |
| живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене култу |
| ити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и жел |
| вечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш д |
| ољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се прибли |
| клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу |
| нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер з |
| стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Такв |
| ом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шу |
| е на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акци |
| век да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 дина |
| ши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрч |
| краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— |
| ионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi |
| иђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца |
| тим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> < |
| плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај прино |
| гоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не ра |
| нски писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> < |
| дседник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је з |
| у да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није |
| ла да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде те |
| .{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећни |
| приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој |
| а беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч друг |
| а, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузма |
| и, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред мех |
| >Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се о |
| бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</ |
| к, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то же |
| !{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћв |
| >„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи |
| е да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза и |
| ело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан ник |
| >— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа |
| на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би |
| као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смеш |
| ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не попр |
| p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од |
| н, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разгов |
| учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и н |
| овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са |
| о, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одме |
| ш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, |
| љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам |
| дљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, |
| попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олак |
| један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питањ |
| леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут |
| је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали |
| рењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да |
| кујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти м |
| нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p> |
| уге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао чит |
| /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре. |
| ознао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да |
| кола.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изг |
| школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да |
| све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку |
| чуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</ |
| н, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем |
| и!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми с |
| и није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има |
| најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети бе |
| донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу во |
| а је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли с |
| сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с ти |
| оже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики |
| појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћем |
| дини кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом и |
| деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим |
| е стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, п |
| су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</ |
| њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> < |
| рале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћ |
| тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су св |
| ма од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људим |
| исмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</ |
| главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ |
| ог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лута |
| ли сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довр |
| е после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градо |
| теван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближ |
| екако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао вели |
| сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ |
| {S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз |
| нов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и м |
| о, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја |
| мамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход сад |
| шили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употр |
| утак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне м |
| ер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве |
| адашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам п |
| S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n |
| не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је |
| од ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град |
| сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим |
| и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве |
| 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем |
| и то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти |
| ко, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летин |
| ним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> |
| овом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог |
| а.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве |
| товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боц |
| родужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете |
| ити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак нав |
| пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> |
| еба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зим |
| ="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задр |
| е успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова |
| пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p |
| оша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi |
| } И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још |
| набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад х |
| радио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије |
| својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, |
| } И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почет |
| не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или |
| особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трз |
| ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да про |
| и, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дук |
| p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динар |
| <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је рас |
| п Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти к |
| их година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све |
| b n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> |
| ван свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и |
| на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се |
| и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Уј |
| од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти |
| аде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потп |
| жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих |
| дели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не |
| ће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} |
| а заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми |
| е Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се дав |
| на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ј |
| а се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран |
| у земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен |
| > <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац. |
| рен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је |
| ема задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, |
| на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стад |
| ани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и каракте |
| ња.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, |
| зједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="c |
| ао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека з |
| Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо |
| наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш |
| Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свим |
| о и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш ни |
| матрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{ |
| дају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би догра |
| амбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n=" |
| } Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали |
| га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво до |
| аставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали |
| p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му |
| узи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уо |
| ску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица с |
| све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили б |
| а наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше запо |
| игоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијс |
| који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} |
| зиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не |
| очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Д |
| — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострада |
| езу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема |
| равамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош. |
| ле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— |
| ш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — |
| дном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто дру |
| ш своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну |
| .{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију наро |
| мтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да |
| цу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у |
| р оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу |
| у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и |
| ње, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</ |
| ил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или бра |
| о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држа |
| а, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S |
| head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Ве |
| Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме |
| ="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних оп |
| отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитеље |
| етан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, кој |
| ан и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} |
| quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код ст |
| ве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и р |
| изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учит |
| то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то ј |
| авало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде |
| беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што |
| Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољ |
| осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долаз |
| е да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, п |
| толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да не |
| шло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и та |
| . — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друг |
| поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа |
| е требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили тре |
| И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, |
| >— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} |
| ра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишл |
| камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} За |
| е? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван |
| биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за |
| му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те те |
| , после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовц |
| држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задр |
| олико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и само |
| ок му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власт |
| рошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца |
| с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико ту |
| амо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга пову |
| штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком по |
| аш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудит |
| удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на |
| ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</ |
| дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од г |
| : клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље превр |
| проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену тр |
| на поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеш |
| од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, з |
| Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови |
| ош ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што |
| ајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгуби |
| чно ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћ |
| двикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па |
| моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова по |
| о, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— З |
| о.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на в |
| аламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им усту |
| к фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас мож |
| а око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукуруз |
| ам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живан |
| ве он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он |
| а је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Сте |
| отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је ва |
| и, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитељ |
| Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао |
| ош једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што |
| исам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нис |
| лу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Т |
| и на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подиго |
| ло да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да бу |
| ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину |
| од има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту с |
| {S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и |
| >— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то |
| па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се мог |
| паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и пот |
| <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде |
| Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и пр |
| и живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n=" |
| дина изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, са |
| тну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што |
| а моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стев |
| грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што |
| своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанст |
| ило дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за ње |
| иви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно шт |
| их људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али ј |
| судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад д |
| рок Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад ч |
| ко ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да |
| мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза |
| >А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољск |
| >V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изго |
| богда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохвати |
| снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.< |
| аке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просе |
| у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> |
| такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме |
| н од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ |
| вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му ј |
| у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота |
| слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начин |
| } За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изг |
| имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд м |
| о, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га |
| за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је |
| и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Ради |
| ића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „< |
| p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>о |
| немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвоља |
| зи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су м |
| а саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за |
| ицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беш |
| кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унуч |
| оја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче |
| глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пу |
| кама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има је |
| а испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, |
| да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о |
| а за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и |
| наћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се п |
| ноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин |
| нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да м |
| кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и |
| а закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разби |
| источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару с |
| е младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, |
| ма, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузма |
| иву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власнич |
| :{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="6 |
| да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су |
| да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да |
| овек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео |
| маљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су м |
| мами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути |
| , који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер |
| еднима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!.. |
| шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је |
| и дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Ради |
| ање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, д |
| а двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису се |
| то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што |
| је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису |
| еднику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p> |
| нпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена ч |
| ао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњо |
| после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа прот |
| на дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправд |
| </p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше |
| ашни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала |
| да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа |
| се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и да |
| епо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и о |
| нда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</ |
| и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а р |
| а време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за го |
| више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више зал |
| еле добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам п |
| и ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву мо |
| ну и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{ |
| а одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужност |
| S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притвор |
| измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо |
| у нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из в |
| е да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер |
| а од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p> |
| узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи |
| .{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглав |
| рећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Св |
| сланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву го |
| а ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођ |
| људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од раки |
| царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у пес |
| дити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p> |
| разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, |
| ати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p> |
| како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари св |
| и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А но |
| једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићанс |
| гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратар |
| p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — р |
| ркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и |
| оме, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је |
| критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чин |
| аде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није пи |
| деш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p> |
| ви чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у зд |
| седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из |
| ма нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у ра |
| в општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пу |
| и вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусре |
| ане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас ка |
| арод озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о в |
| гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у |
| летва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, к |
| ера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, к |
| да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана |
| ог неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио |
| овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом |
| велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш |
| } А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао |
| /p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак |
| карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налаз |
| са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност |
| очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе |
| миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quo |
| .</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном цркво |
| тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја |
| ј час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе м |
| то, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичев |
| {S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми |
| сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртин |
| рсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он |
| си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ј |
| ? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо |
| } Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} |
| ш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А т |
| а њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш |
| у га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за |
| и и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек шт |
| д би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш |
| људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва |
| о да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би х |
| лунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну п |
| и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно р |
| него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И |
| да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> |
| људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Ка |
| Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али |
| удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама др |
| аовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће |
| оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање из |
| сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а |
| ! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69 |
| лости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи про |
| сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је |
| ним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не |
| ч, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, леп |
| ироди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од тол |
| воје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоно |
| Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} |
| ве; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује |
| еобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају |
| /p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је љу |
| у; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да |
| реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у з |
| Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушј |
| н за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са |
| је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је |
| амишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткар |
| оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне зад |
| ом да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} |
| био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се л |
| но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не г |
| , мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требај |
| . — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да |
| но, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да и |
| ниш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем т |
| а ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем |
| узман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не |
| вако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство |
| а га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну |
| рипуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад |
| Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И |
| застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна |
| рине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радиче |
| ману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у ста |
| {S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да |
| тат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потр |
| воје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече |
| p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу |
| тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> |
| Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац |
| сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче по |
| пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу и |
| учим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Жива |
| {S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљи |
| оље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу |
| олазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Или |
| омилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад |
| бе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, ра |
| а свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, |
| , већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалит |
| ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се |
| Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не ка |
| жи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште |
| Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Ј |
| учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали |
| резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да |
| погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, т |
| ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са м |
| ли премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер |
| но. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Зва |
| чиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! зат |
| раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се |
| новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дук |
| меш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не к |
| ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понај |
| , правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику п |
| ет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Жив |
| главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусре |
| насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеб |
| во буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсе |
| нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> |
| ову.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, |
| било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> |
| > <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за н |
| овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки |
| Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога з |
| нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од |
| <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо |
| шљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет |
| асковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- За |
| чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао гла |
| ни учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љут |
| ели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној за |
| да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а дру |
| д живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ов |
| , на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужно |
| њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш |
| кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задру |
| је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборо |
| да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би |
| нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе ба |
| му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како на |
| ај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му пок |
| онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне |
| чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имај |
| он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} |
| само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у |
| не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи |
| по да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажари |
| на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па |
| да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошт |
| емо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се с |
| не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван |
| ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и |
| послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах |
| е знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треб |
| мљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi |
| ог оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је |
| је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја |
| ма више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у попово |
| не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> |
| а.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ј |
| и Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мука |
| штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина р |
| пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигн |
| ика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од ч |
| ети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, м |
| ог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо |
| еме поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и |
| !.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.< |
| до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="1 |
| треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало п |
| </p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште не |
| ке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Ради |
| војим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, |
| ирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у |
| а.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: |
| лазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речим |
| исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне г |
| и! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па ка |
| И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p |
| цу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— |
| ти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти |
| ји хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као н |
| /p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледат |
| иво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот |
| рича како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне годи |
| о да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али он |
| унска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још о |
| </p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не |
| редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их сам |
| ече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и |
| ма друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека п |
| .{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време по |
| изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берић |
| {S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истр |
| аче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---- |
| о што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брат |
| дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре. |
| !</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу. |
| долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, |
| куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> |
| којстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов от |
| с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите |
| ожемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко |
| леда му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8 |
| /p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p> |
| друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваш |
| гово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — ре |
| /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега прол |
| ен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да виш |
| ни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Ради |
| рштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и пос |
| рајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин |
| р ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла |
| теван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дођ |
| укама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме |
| ека робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Жива |
| даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су |
| ди је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је |
| ође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто та |
| се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибра |
| — Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људ |
| рце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полиц |
| чи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал |
| док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и |
| о Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узме |
| се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила по |
| еба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како |
| гавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо ис |
| у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном |
| бро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћ |
| , ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човек |
| ане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо |
| ма кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се в |
| врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну д |
| да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type=" |
| <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она н |
| ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, |
| и смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да с |
| земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, д |
| е Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један о |
| а је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да с |
| ните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од |
| , узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стева |
| е, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пи |
| де општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда по |
| астаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да |
| ешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торб |
| ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Б |
| тигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности. |
| </p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> |
| змем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам |
| настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, |
| месила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, |
| Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, сам |
| а више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван |
| н нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже |
| {S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо п |
| з имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина |
| ства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, |
| општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> |
| ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, мес |
| двидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
| пе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и |
| абор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једн |
| та да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао |
| p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — пре |
| еш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво х |
| е привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају њего |
| <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу з |
| али од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потре |
| вај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p |
| е на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до са |
| .</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се тру |
| ладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то ј |
| кве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме |
| ар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да |
| осидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p> |
| ад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишља |
| и потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и с |
| дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузм |
| сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова по |
| а разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p> |
| , кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре |
| сеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад ч |
| p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене |
| <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни |
| на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А |
| Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме оста |
| за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да |
| дници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекн |
| } Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо б |
| ље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—4 |
| мо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варош |
| змирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салет |
| мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову |
| узна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожње |
| ли му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјур |
| аре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја та |
| ме је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па ј |
| свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите |
| ав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили парт |
| а, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш т |
| у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући |
| па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више |
| е <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде гл |
| а послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад нема |
| ан и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница нам |
| го му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S |
| ам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека |
| не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</ |
| <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Стано |
| После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата |
| пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера |
| српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сач |
| урено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије |
| дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на наро |
| исте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадет |
| в, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Куз |
| четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} |
| > <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракн |
| ог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> < |
| ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш с |
| Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће једа |
| , испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма н |
| е гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му |
| а био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Нен |
| и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош |
| а сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради |
| аш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта зб |
| уди по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад м |
| пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога? |
| бачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стева |
| нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али наро |
| торству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> < |
| је.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан |
| и посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од с |
| биљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову |
| а да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад љ |
| дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљ |
| сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место ф |
| — Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да сл |
| у врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но |
| оду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се ч |
| е и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична з |
| ати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка |
| одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам |
| ељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</ |
| апред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, ал |
| лима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, |
| </p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха |
| <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако |
| шта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузм |
| а, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долаз |
| те гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="9 |
| и видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да |
| м да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по ку |
| p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} |
| трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њ |
| аустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без |
| вести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се |
| а рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као |
| ивши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по ку |
| аше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, о |
| чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпиш |
| а не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе |
| ући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије |
| а небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана. |
| данпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео с |
| авања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају памет |
| ! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног |
| икаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} |
| , не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> < |
| еме, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе |
| јпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} |
| ба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше приби |
| м један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си |
| м се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек |
| тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједе |
| с и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици |
| p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буд |
| мажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.< |
| па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на с |
| ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S |
| ао руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи виш |
| ну.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђавол |
| Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мља |
| ади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за д |
| а затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за д |
| скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца з |
| поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет |
| позиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају п |
| - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавит |
| ослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега д |
| </p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што |
| бично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би |
| џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши |
| које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега |
| јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је |
| се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до је |
| и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади |
| м да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се |
| p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џ |
| других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове |
| у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам к |
| а места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут |
| , а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљи |
| може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где мож |
| а човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити |
| еднога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу го |
| екнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки поса |
| ћа.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечанск |
| продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете |
| о шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош |
| а шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шт |
| — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и бр |
| ; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слу |
| свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо свак |
| , нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Пр |
| две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је даб |
| . сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко ш |
| оћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћем |
| <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p |
| упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — р |
| је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а шт |
| трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Тр |
| е, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се |
| .. такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изнена |
| а он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изј |
| е сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те б |
| рену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} |
| ни слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би |
| ље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нек |
| њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по |
| друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су |
| го лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ ј |
| те били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас |
| е говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.< |
| Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испал |
| смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојк |
| еван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а реда |
| >— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свешт |
| љима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу |
| .{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троска |
| им да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад |
| ко грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је |
| ликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те |
| па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се |
| ки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се з |
| о што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> |
| бити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах н |
| .{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и ра |
| То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они с |
| себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За с |
| ругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од |
| ослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се |
| обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да от |
| а небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</ |
| урно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јо |
| љ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојста |
| Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигац |
| ароде мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испрат |
| у од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера |
| О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> |
| анат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре |
| оћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и |
| незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У то |
| елите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију |
| е до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— |
| и онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не може |
| емо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну |
| свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с |
| двикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилис |
| ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико глав |
| тече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља пл |
| о ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што |
| сли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се т |
| Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да |
| оп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад мож |
| нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. |
| и попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код судн |
| ве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— |
| хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и п |
| то и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи |
| ошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Т |
| у да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек и |
| слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима |
| и нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али |
| ван ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене пошту |
| ст стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј к |
| мљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгриз |
| иван, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас д |
| вољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опрости |
| Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задруга |
| </p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, |
| анге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни ство |
| гао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим чов |
| сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за м |
| шло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превар |
| да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се |
| /p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи |
| е за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећ |
| немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правда |
| добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А ко |
| актер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не |
| ојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице |
| соносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што ж |
| е да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спаз |
| е збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена. |
| Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна в |
| баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида и |
| сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговор |
| .{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види г |
| <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, |
| не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, |
| пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ов |
| нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу уст |
| Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Бе |
| едно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљуј |
| ша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави у |
| ојом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом ода |
| зе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загл |
| и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Ра |
| трљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S |
| head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше |
| а.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapt |
| круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S |
| ња.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге сл |
| едничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печа |
| ану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато |
| направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Так |
| жнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена м |
| већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту |
| дичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и спора |
| о свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде |
| лиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера |
| кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и пока |
| лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о гл |
| ри му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помо |
| p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где |
| творе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— |
| бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан |
| ничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје нов |
| у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп |
| енада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше |
| итељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радова |
| ина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да |
| е, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога |
| <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку |
| па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chap |
| аки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не појед |
| ош више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужност |
| липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после |
| и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — ре |
| Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво свој |
| а разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, ш |
| ре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па |
| ца, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела |
| а да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћут |
| а, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мног |
| да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у |
| е Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе с |
| а култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који |
| е и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из ј |
| ове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само |
| мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му |
| гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прв |
| кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зел |
| г што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Прав |
| о од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи до |
| ного људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му |
| . — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга |
| ини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} |
| /p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да т |
| јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њег |
| итељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се једа |
| а се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са праз |
| тави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га д |
| на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг ку |
| p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дош |
| човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је |
| одило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зат |
| откресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде |
| леда, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду |
| ља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може |
| ијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би |
| да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни с |
| } Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да |
| е уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу. |
| говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жива |
| оред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама |
| p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати о |
| з; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу |
| син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.< |
| ворове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, заш |
| тељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, п |
| земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> |
| Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, |
| елу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може д |
| о нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и |
| двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— |
| рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе с |
| радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се заустав |
| ови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> |
| им земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произв |
| да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, |
| ајстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а ј |
| доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није засл |
| нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жи |
| е, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p |
| упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш тв |
| зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни |
| ер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих полит |
| исо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну |
| о ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да пона |
| плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по запов |
| ућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без о |
| осети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зар |
| <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која с |
| е столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди |
| Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како сто |
| једно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га |
| е могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да т |
| да ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигац |
| Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у свој |
| че Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, ч |
| другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То |
| а нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</ |
| Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад ст |
| /p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.. |
| зе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> |
| е уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошниц |
| ца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зу |
| Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> < |
| тавштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежа |
| на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столи |
| не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметниј |
| моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број |
| ујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара. |
| .{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажња |
| оропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и зате |
| еш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они |
| о си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се п |
| потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и х |
| ао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p> |
| ко ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{ |
| кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за |
| ара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане |
| само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је наве |
| ај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми |
| овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих |
| Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Жива |
| танак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да |
| </p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А с |
| ма сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми |
| седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ |
| <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Бо |
| </p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам см |
| и од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и сп |
| а себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је |
| , а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад |
| > <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с н |
| Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе п |
| вете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се |
| негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз |
| ици су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дак |
| се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што |
| ли на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно |
| м је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p> |
| и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устај |
| астројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и |
| илику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадн |
| поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што |
| , ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да с |
| он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичев |
| е добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не |
| о, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало |
| тиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу |
| ш из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „постра |
| ос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жер |
| теван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Ко |
| е имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, |
| и их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од |
| Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не |
| ба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако |
| ити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку си |
| то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> |
| ашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађ |
| тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.< |
| ни се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радит |
| — Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти |
| који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није |
| огнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> < |
| и готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадн |
| јани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шт |
| оје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то вре |
| е.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се |
| Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер |
| редседник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од |
| егова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благ |
| селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са нек |
| ривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби гово |
| да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не да |
| и на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цр |
| несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Куп |
| на још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије де |
| то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљ |
| а сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. |
| ети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако |
| вале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S |
| замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумева |
| жени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој |
| и си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, зај |
| , зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем црк |
| чистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p |
| државали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Как |
| жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу |
| и рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратим |
| .</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи |
| једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то см |
| та си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би т |
| целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, |
| подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запев |
| дине.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати ме |
| капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиљ |
| њу и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага. |
| очекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p |
| торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наум |
| резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или |
| ори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p> |
| на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога |
| S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај т |
| ао што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога пове |
| еби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштова |
| мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван |
| ићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слу |
| же стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, |
| реба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ј |
| ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазива |
| ј „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — |
| а — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече км |
| у децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте гл |
| чка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе |
| него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може д |
| жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар |
| и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта |
| , — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и |
| > <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и |
| , то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да с |
| кчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, ко |
| жине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образуј |
| да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осир |
| гом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу |
| ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p |
| <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је остав |
| задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— |
| > <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у |
| — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ |
| женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки |
| ан <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да з |
| S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је |
| — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} |
| од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху |
| тале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привез |
| м чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан |
| > <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си |
| ожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар |
| ами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} |
| проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, за |
| ам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце п |
| он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега прим |
| /p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била су |
| и вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу виш |
| аврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам |
| еслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису к |
| јући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, |
| ко дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само |
| ко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. — |
| p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслуша |
| а људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се |
| млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да |
| на.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, д |
| е крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек |
| е ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја |
| ер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кред |
| сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти ло |
| /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца |
| у где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи б |
| p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељац |
| рибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио |
| га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе |
| андур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дош |
| и Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепа |
| Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као д |
| ми задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим послов |
| дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и |
| чио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним |
| рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио |
| тане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у |
| о, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и к |
| и. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила |
| а подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ |
| реварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једн |
| ма зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини. |
| еће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n=" |
| ега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{ |
| министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Т |
| , а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} |
| и Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је тол |
| ени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам |
| е песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу |
| ера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагањ |
| да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше |
| још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана |
| аред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лаган |
| на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од гла |
| ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви |
| ће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога н |
| о, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} |
| head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познај |
| упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћ |
| ља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожен |
| о три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови бре |
| у оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесе |
| погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје |
| ио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали |
| а ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док |
| и за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни д |
| /p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Пер |
| есом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па |
| у, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротиви |
| /p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да |
| прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно ме |
| олико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кири |
| огли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки п |
| да отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да жи |
| у нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да г |
| у да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у |
| њ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је так |
| п и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се та |
| цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па са |
| стора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, |
| <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.< |
| емо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се о |
| ницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ј |
| равнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p |
| их укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред |
| ј кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи |
| а се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> < |
| мози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих веч |
| олимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш пре |
| е Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би |
| искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задр |
| Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи см |
| учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволики |
| ле.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете о |
| сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исп |
| тво, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</ |
| <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити |
| сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матер |
| етве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не пога |
| није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станој |
| боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа н |
| дник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где |
| о све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп- |
| сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Б |
| <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за ку |
| јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што |
| ати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>П |
| о. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, т |
| е пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојк |
| ој не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и ч |
| ако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је б |
| део него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу зад |
| е „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао к |
| та га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се дец |
| да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ј |
| од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако |
| ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не |
| а.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам |
| ћи од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, |
| е, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, до |
| , само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да |
| морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. |
| Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би |
| емље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошани |
| има?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдо |
| аинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ |
| д нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталог |
| брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје |
| ој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге посл |
| ле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди ов |
| а изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p |
| е би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим љу |
| аметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, од |
| зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су ва |
| овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут |
| ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живет |
| едновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна г |
| на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ор |
| ! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купује |
| сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — |
| платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један чов |
| челе не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врст |
| ући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — реч |
| пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га |
| кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским прави |
| г решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једно |
| > <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником |
| снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нис |
| председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му |
| ара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и |
| се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десе |
| њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ |
| > <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу |
| говога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти |
| ио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун! |
| вачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учи |
| гоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једн |
| е на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је пород |
| ов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предв |
| ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи п |
| о учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и |
| кад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја ост |
| који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће да |
| >V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба |
| усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> |
| пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пр |
| у толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више х |
| ио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што ј |
| о, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике |
| ену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донес |
| е да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако |
| за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде н |
| вољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече |
| <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити в |
| ожемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али т |
| својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p |
| н, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набу |
| и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> |
| S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после |
| S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је |
| >- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, |
| ротив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањ |
| о је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану н |
| ко како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— |
| ана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме |
| ећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — |
| држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{ |
| Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ј |
| ене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> |
| ечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> < |
| браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују |
| зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — |
| сини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p> |
| иш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> |
| <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да |
| > <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се госпо |
| да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли |
| тиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да пом |
| во хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич |
| и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја |
| скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш |
| <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова |
| Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S |
| ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оста |
| та ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се суз |
| > <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар исп |
| дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, к |
| умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном овакво |
| е одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш ц |
| имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене |
| се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као |
| ћемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобриш |
| обра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да |
| а и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па |
| но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p> |
| Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ного |
| з општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{ |
| епо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепо |
| вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћем |
| е него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да р |
| и, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да |
| сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> |
| поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој јед |
| > <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче ма |
| је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерад |
| “ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из п |
| о у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Д |
| с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У |
| да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— |
| сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не мо |
| цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће |
| м и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма п |
| S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш |
| а и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> |
| као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за део |
| е бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} |
| е крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не |
| а Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> |
| душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све |
| радим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и |
| ристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад |
| ам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у сел |
| енад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави |
| рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- |
| да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе с |
| ван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и ск |
| уд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} |
| сан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници њего |
| ди помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавај |
| адругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Ве |
| људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у |
| ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</ |
| <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Сте |
| позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — |
| рећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били |
| е и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти посл |
| ш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један д |
| ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера |
| кад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете |
| 9091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S |
| и доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад с |
| највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога п |
| азговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- |
| твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као п |
| авам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове |
| им људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да саст |
| подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си |
| после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да роб |
| . — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе док |
| окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна |
| част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су |
| , — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису в |
| м кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и |
| ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали с |
| ио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко |
| ије он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам к |
| хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши пе |
| а, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, св |
| о, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p |
| замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да |
| свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њих |
| вично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком. |
| поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после виде |
| оветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га |
| сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сиг |
| и кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти |
| ана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску |
| довољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— |
| ара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће |
| <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све м |
| ни удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радо |
| Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p |
| ак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње врем |
| да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, у |
| ор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда |
| се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде |
| мњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на госпо |
| у.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад |
| ао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више к |
| с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда |
| ло се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузм |
| ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми |
| ој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Поглед |
| м за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле К |
| ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем. |
| ужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то |
| ешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} |
| p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато |
| вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава |
| орисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може |
| а наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужно |
| Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо м |
| би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве |
| к њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> < |
| арод.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад |
| шла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци |
| ођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања |
| .</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| стумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се па |
| се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску |
| чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судит |
| ркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му |
| еће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Оп |
| љи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па так |
| омогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су бо |
| пшти смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажет |
| ј купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је |
| есечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу. |
| и...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер к |
| једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом к |
| аучила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Жива |
| кама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Ку |
| енад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може |
| буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови |
| народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити корисн |
| стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Мо |
| — Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само он |
| ујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> |
| се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и з |
| } Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћи |
| адед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати |
| родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужил |
| оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш т |
| би да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну |
| моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, к |
| а Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се |
| поведи!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</ |
| на оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер н |
| на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" |
| ове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Н |
| .</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на |
| екаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час ка |
| а вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У |
| борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па лови |
| лим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађа |
| је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људ |
| а измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу К |
| не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда куп |
| а волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила по |
| е навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрм |
| — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p |
| нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јо |
| јим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун ј |
| м за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог ство |
| > <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S |
| и нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њи |
| моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не пос |
| овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</ |
| сти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати |
| могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико коли |
| д таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице п |
| жали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што с |
| аш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Н |
| </p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— По |
| и лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право |
| ога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да н |
| д хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од посло |
| вана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало на |
| о, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> |
| вако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали ис |
| >— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, |
| , стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су |
| ање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p> |
| ли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он |
| и казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом |
| ш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где |
| у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљени |
| браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад в |
| </p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво |
| ански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само. |
| мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек гово |
| а рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си ура |
| се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— А |
| ="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под стар |
| > <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да |
| нда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не |
| прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То |
| куруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то ме |
| набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли т |
| то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате па |
| размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом раз |
| и после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, |
| ље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаг |
| за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Рад |
| нем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p |
| исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили |
| чиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко |
| ечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово шт |
| утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он оста |
| Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па ка |
| жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и |
| l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго |
| а</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљаво |
| :id="SRP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом |
| риближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи прош |
| тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Куз |
| коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} С |
| ћу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би |
| богда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти о |
| за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> < |
| оји те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!< |
| кад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p |
| Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцах |
| ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и |
| не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у |
| чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! |
| не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док |
| S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас |
| ло.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да |
| кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели |
| p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> |
| безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и н |
| иње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали |
| 0" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> |
| е на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, |
| но са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подг |
| узет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се паж |
| ће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од |
| кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће |
| ра.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дуби |
| сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> |
| ладунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али |
| деља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толик |
| друге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке за |
| рашној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и да |
| омише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади |
| раче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметн |
| Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече С |
| да, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а |
| Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џ |
| порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи д |
| плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет |
| ом да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јав |
| у животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зај |
| ич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години по |
| узмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа |
| ки ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, |
| е у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зат |
| мо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и пла |
| <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мора |
| ало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год |
| онтролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у пра |
| у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром |
| дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом |
| ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецив |
| > <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах |
| скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не |
| живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, кој |
| ница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој ку |
| <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговоро |
| мље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то из |
| д ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о |
| о ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се |
| само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети ш |
| p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, по |
| вати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се изврта |
| демо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удес |
| — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, с |
| р је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око |
| такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно |
| упно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" x |
| љопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| пало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује д |
| м и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи баб |
| отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Ман |
| трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — |
| но покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је г |
| омове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога о |
| ећ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушав |
| колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми исп |
| Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аман |
| ао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће с |
| то кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за |
| раше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше гла |
| иринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беш |
| е парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће |
| а оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се п |
| ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачун |
| њу: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div typ |
| аклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе |
| као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост з |
| тврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоре |
| тници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле |
| мицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> < |
| и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисни |
| атио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </d |
| ерај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} |
| у...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич мет |
| де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечн |
| узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али |
| и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њ |
| , ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћу |
| та ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми |
| ена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка |
| и, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде с |
| анет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, |
| рди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> < |
| иком.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја д |
| ршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир |
| <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А |
| и те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му |
| >- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат |
| врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сеља |
| рош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се |
| се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском д |
| послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S |
| и да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и |
| ше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p |
| шло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече |
| Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и |
| ош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насме |
| ниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити |
| е спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и |
| ве остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође У |
| Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост |
| — Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашл |
| еде у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и сед |
| добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће |
| итељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто |
| не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем |
| е, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали |
| /p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београ |
| ..</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека г |
| њу свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види |
| вели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник |
| н свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, о |
| осле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности прежи |
| ану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{ |
| сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовач |
| им скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера пос |
| ошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорит |
| а, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S |
| То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман |
| но што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца. |
| равом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је тр |
| >Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type=" |
| } Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице |
| А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дан |
| ше <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> |
| илосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете б |
| најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности |
| гари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну прв |
| ваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ј |
| реко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> < |
| примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаш |
| е задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничк |
| Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жал |
| ана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и слам |
| жје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увери |
| сму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту т |
| н и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише |
| дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p |
| то је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју дете |
| жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врев |
| сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим |
| ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се бо |
| хово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, дав |
| да.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не |
| да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он испри |
| није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је |
| пују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му ј |
| вакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није |
| то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине |
| у према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лиц |
| упи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у |
| видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клет |
| Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна к |
| же учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је кој |
| пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди м |
| војим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан |
| ру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше так |
| е.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у |
| дичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност такво |
| бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и |
| ачин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер на |
| м ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— |
| ву децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући |
| Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово у |
| овима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су у |
| е други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине |
| и и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближ |
| ребало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он |
| једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада бе |
| и хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Ра |
| је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успе |
| начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама |
| е раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <p |
| двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра дру |
| о ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја |
| ју да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља |
| с уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је |
| говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени |
| .{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држим |
| а Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се |
| Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад |
| и са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам |
| увао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p> |
| Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили |
| игурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали |
| е могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су |
| — Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса |
| рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народ |
| ра данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћи |
| и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушат |
| им нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће д |
| Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А ка |
| Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, |
| ренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам |
| није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи |
| свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, |
| риликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им ил |
| те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} |
| обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освет |
| ичку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за |
| е приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо дец |
| та тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирни |
| видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочи |
| рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S |
| у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његов |
| т дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврд |
| очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Жи |
| ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми |
| ио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је |
| руга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пч |
| ве што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица |
| они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече |
| спех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради п |
| А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не |
| </p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, |
| Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само |
| да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си на |
| — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама ж |
| ом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дав |
| док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му У |
| еликог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мал |
| >— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него |
| p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу |
| таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не т |
| ркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цр |
| је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — р |
| } А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе |
| Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треб |
| брик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разбор |
| аовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не дон |
| .</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је |
| само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична |
| више суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Жива |
| рив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило |
| ојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се |
| кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> |
| ко ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез |
| дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја н |
| <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хи |
| е браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type= |
| зар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Ла |
| ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика |
| и их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука |
| четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| е ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кош |
| рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Ку |
| р.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> |
| м поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и треће |
| мњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан. |
| писаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабра |
| е њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било |
| ла од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплод |
| оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и |
| готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а |
| мо зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док н |
| а, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи т |
| <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи троша |
| <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} |
| дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што ниј |
| ен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет јед |
| ини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише д |
| а немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову к |
| и у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј |
| ивео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње |
| ир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div t |
| ана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да |
| није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интере |
| на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше |
| о слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толи |
| п-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћ |
| и да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — |
| ујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могл |
| p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, н |
| згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p |
| закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак |
| вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље< |
| </p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од м |
| им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите |
| уштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а бога |
| дати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло |
| е што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћуре |
| сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио |
| ad> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У гради |
| у се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним исти |
| раве, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака |
| мија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Ради |
| и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n=" |
| еданпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој |
| аву располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадн |
| им једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну |
| исмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, |
| да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од |
| него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушн |
| екује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Св |
| рсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно по |
| ивеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десн |
| га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! |
| да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вече |
| м гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Нена |
| е разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту |
| тавише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{ |
| д...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи |
| ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не |
| , у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l |
| у танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> < |
| о допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван |
| Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженств |
| <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине д |
| овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће |
| {S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло про |
| јер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издај |
| <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни |
| етку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си до |
| ће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распозн |
| ич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји |
| ва.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац ост |
| стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> < |
| жњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вун |
| е то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путев |
| , судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа н |
| да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их ј |
| — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад в |
| „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће д |
| за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то |
| до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за до |
| д га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешт |
| а да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви з |
| , али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће |
| p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- |
| ом својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, ве |
| жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, |
| group" xml:id="SRP19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="ch |
| .{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, он |
| roup" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapte |
| ећ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није мога |
| е Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења |
| roup" xml:id="SRP19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter" xml: |
| анима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједан |
| Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Ста |
| учни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде ту |
| адичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Д |
| Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Ст |
| Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> |
| од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — |
| дичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| ај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов |
| жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било |
| их. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирн |
| пор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбиј |
| лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу |
| ао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше р |
| е Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се |
| из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, т |
| о брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера |
| ="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p |
| о за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам |
| у више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> |
| “, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се |
| најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво м |
| а куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише п |
| та?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али |
| пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта |
| код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичев |
| n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође н |
| у само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш |
| што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.< |
| <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу д |
| Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера |
| е суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по о |
| е и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И м |
| лушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не треба |
| виште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том време |
| е ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са п |
| у и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји |
| то то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S |
| нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја< |
| пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их поб |
| на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се зг |
| и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и |
| ликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га н |
| м кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже |
| есео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онд |
| !</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ |
| p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут. |
| њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толи |
| и.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кме |
| гим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим з |
| а одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за гове |
| ан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке |
| добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше св |
| па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир |
| слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај он |
| еће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева д |
| </p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Жива |
| вску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једн |
| покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по ц |
| ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова |
| матрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, ка |
| ца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатст |
| поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> поде |
| и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, |
| Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити з |
| напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, ко |
| кује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!.. |
| да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, |
| бе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
| е личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање |
| деним плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опро |
| у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разум |
| а рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања |
| ити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни |
| p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко за |
| ш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки п |
| ке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{ |
| ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад с |
| о је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чи |
| е и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху |
| аше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— |
| пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га |
| , трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш оп |
| априку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела |
| недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то |
| и га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} |
| рви, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био |
| с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p |
| на.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна |
| иже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они пон |
| рали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зн |
| S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротињ |
| а, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оли |
| Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду |
| дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огр |
| ор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Д |
| ead> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кућ |
| да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Прок |
| ори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим ко |
| аква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и сп |
| снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то как |
| су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залута |
| ју грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњ |
| однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти г |
| нцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је |
| опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p |
| ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Ј |
| што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па т |
| /p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш |
| месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана |
| се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја |
| и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што |
| .{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не |
| <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може |
| у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несре |
| ици, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви |
| ао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— |
| беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, по |
| кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један |
| ван загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како ј |
| ="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш |
| ебу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p |
| > <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите |
| јој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>К |
| сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћ |
| кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} А |
| , према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, п |
| ају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегл |
| алека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари |
| >- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ ј |
| УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb n="3" |
| и извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекета |
| рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако н |
| ј години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. |
| змем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито прод |
| енад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— |
| ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше |
| ј задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет з |
| асход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо св |
| ме расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да свак |
| 0 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад не |
| о 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 дина |
| аш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за поре |
| били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Прем |
| чи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, |
| i>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У |
| гара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb |
| та га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> |
| порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стоти |
| Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни |
| ног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман |
| суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме пор |
| </p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> < |
| а и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца |
| ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> |
| свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па |
| ванов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи с |
| .{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну ка |
| и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко д |
| до прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S |
| иркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и тра |
| бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли јед |
| ване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао |
| заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одрж |
| па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се з |
| се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели з |
| е поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слуша |
| рквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јо |
| а неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурн |
| ати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у по |
| > <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш в |
| ше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је јед |
| у му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се мора |
| па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад |
| ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље |
| развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти о |
| решили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задр |
| реме, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања |
| е са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи с |
| е.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осе |
| а купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb |
| аћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко |
| >, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на с |
| читељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовањ |
| едничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече |
| евало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављенич |
| па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако б |
| динаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="6 |
| ротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџил |
| уда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниж |
| да бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже с |
| клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да |
| маћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n=" |
| кад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће |
| аше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно |
| само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаш |
| иротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад |
| појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> < |
| раво нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> |
| > <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} |
| и само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S |
| ше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживел |
| зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми де |
| то да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се |
| главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете н |
| n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше |
| два код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Ради |
| га журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на и |
| тво, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о с |
| јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — |
| не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ни |
| ораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница |
| /p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- |
| > <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и |
| таде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако сл |
| еограду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Чов |
| } Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — |
| ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а |
| како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он ј |
| Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још |
| Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — при |
| .</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Е |
| не ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око по |
| а лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви |
| p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио |
| долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, т |
| прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре |
| мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекрати |
| д црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп |
| >— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устреми |
| се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Д |
| песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — г |
| нђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је |
| тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све ц |
| пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да |
| Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одгов |
| Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њ |
| очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако |
| /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад т |
| рош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво |
| у, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и |
| </p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p |
| људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео ја |
| му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из о |
| је поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> |
| век.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од ње |
| Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уред |
| ху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p |
| p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! о |
| ду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p |
| </p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 д |
| њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— |
| равила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад м |
| > <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакц |
| његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- |
| или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално ст |
| литва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне |
| овац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред |
| ић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова д |
| тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична свој |
| вцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемст |
| клонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија |
| се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шес |
| ина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни исп |
| адругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара |
| етати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Куз |
| а продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју |
| да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> |
| ате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута з |
| већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затвор |
| ad>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ т |
| помените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и упра |
| дак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p |
| вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогр |
| упак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога зад |
| у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прич |
| и се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} |
| најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да зад |
| ју.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Рук |
| о мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после каза |
| Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, |
| ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- |
| а десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <p |
| } Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> < |
| } Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и |
| одижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> |
| Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</ |
| и.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам |
| p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Ра |
| дбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућ |
| оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?< |
| о дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад |
| и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, |
| е на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче оп |
| ропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрат |
| и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напун |
| , па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш |
| боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш |
| ке паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди и |
| мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, |
| се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поде |
| љ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и |
| иротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми с |
| > <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакам |
| ра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али н |
| p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S |
| аријска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник |
| инатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо реш |
| а.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракну |
| адич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе |
| ова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — реч |
| ој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Жи |
| је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би да |
| д сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, ами |
| америти.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар теме |
| Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> |
| аиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p |
| оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на п |
| мо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослоб |
| ају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јагл |
| ости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припа |
| сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула гл |
| вот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново и |
| е послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> |
| другама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да и |
| све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се |
| ст са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Ж |
| — Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— |
| амо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, |
| о.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је бла |
| итам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм! |
| а председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљањ |
| и! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно т |
| отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу п |
| су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима |
| к општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише |
| рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по за |
| добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S |
| p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана нас |
| лушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако г |
| попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p |
| уло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пер |
| ке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало от |
| за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да прис |
| видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p |
| опове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, |
| >— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну |
| </p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живан |
| ама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ |
| може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у к |
| о што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у |
| казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец на |
| >VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у кој |
| где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} |
| ећ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>А |
| на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забе |
| ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у |
| исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он |
| а читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице ут |
| високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке |
| делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху. |
| ом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван |
| Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена |
| p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изд |
| же и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњ |
| ратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите |
| рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. |
| </p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њио |
| јица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите з |
| године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда |
| Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? |
| ваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, |
| о га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да |
| га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на |
| unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угој |
| н, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету |
| зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! |
| белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То |
| невно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет. |
| мењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја за |
| свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код |
| изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он пол |
| поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у зад |
| за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви ук |
| лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш |
| p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? |
| имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и |
| још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{ |
| ко минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да вид |
| ке, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Шт |
| ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па |
| тана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и се |
| по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ра |
| ше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до |
| ило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан ка |
| ећ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и |
| е не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста к |
| — Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, с |
| друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека парт |
| а више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хле |
| нђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, |
| окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, |
| иште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузм |
| четка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — |
| ову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузм |
| гових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како д |
| хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладо |
| целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше |
| ла још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И д |
| уше.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Куз |
| ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb |
| веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} З |
| чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.< |
| највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, |
| ираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружн |
| Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог п |
| злечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, кој |
| друга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је уч |
| pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину ку |
| свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, н |
| идајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и |
| хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му |
| сао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву чес |
| да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут |
| ао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите |
| маће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом |
| ство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не |
| банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интере |
| о није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све влас |
| гу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни |
| ћ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду тр |
| да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико д |
| {S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- |
| ене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— |
| 00—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио поп |
| ето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је о |
| се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, |
| шта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} |
| ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а |
| } Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам |
| ше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али |
| олико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, са |
| звртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> |
| имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapte |
| !</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само н |
| руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере н |
| ..“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање |
| > <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га уз |
| је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали |
| туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утри |
| ве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери |
| е због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога |
| ?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{ |
| , хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који |
| ајпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновањ |
| .{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Ку |
| гњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S |
| куруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> |
| ам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сре |
| седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у п |
| о кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освес |
| аше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те жени |
| ећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по цело |
| х накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису |
| рела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу |
| еома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан: |
| , или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и |
| и запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се |
| стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме изда |
| окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо н |
| {S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два |
| p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога |
| у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуван |
| .13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се |
| и једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људ |
| м и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.< |
| и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водил |
| куруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беш |
| ор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| еван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“ |
| верчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је ко |
| о да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отво |
| уке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p |
| прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и |
| ем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек |
| љом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све |
| у му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло б |
| елимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е |
| највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих прив |
| променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, др |
| е човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — нем |
| стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, |
| оју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу пр |
| отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће |
| а се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду |
| леб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Жив |
| — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стева |
| куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан збо |
| се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, |
| поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима |
| учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно сам |
| “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: |
| ко то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.< |
| ес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили с |
| разумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко ост |
| дим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропа |
| оји се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S |
| рити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће |
| ад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, |
| стерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и раз |
| порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загреја |
| леб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општи |
| {S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива |
| нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно |
| и три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разго |
| главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме |
| јано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само з |
| — Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану |
| ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, ч |
| октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и |
| о?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А |
| на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је |
| оје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда се |
| од Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер |
| долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S |
| о варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове |
| ма да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са ова |
| не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали |
| читељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише |
| крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Жив |
| ора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према ре |
| ич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, |
| а трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што ј |
| да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви нава |
| ше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ћ |
| иван обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, са |
| етуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у |
| ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једног |
| тило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше |
| а.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер и |
| >— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је т |
| ан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине |
| ћи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да до |
| е то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су и |
| ребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p |
| S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погле |
| аше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледа |
| ђу њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на |
| S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од сви |
| > <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оц |
| ог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... |
| рекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не м |
| очеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрв |
| је лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметов |
| , али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— |
| еше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг |
| То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— |
| Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.< |
| ад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је |
| домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општи |
| S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека |
| II.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Ж |
| амо ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да зам |
| а овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио |
| ивана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бад |
| јемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S |
| де код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислил |
| да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стева |
| међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Сва |
| м је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу би |
| <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш |
| и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пи |
| такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јагл |
| S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да |
| је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена пое |
| кви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто так |
| остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече по |
| недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и |
| шицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама п |
| рилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ п |
| обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање |
| што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народн |
| сеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — ц |
| продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево д |
| 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S |
| да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задруг |
| в живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем вр |
| то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p |
| Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се |
| и знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, и |
| енин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Ниј |
| вој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуљ |
| је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, в |
| а, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако |
| рбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила |
| додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми |
| која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки го |
| због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, о |
| Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јавља |
| ну торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред ње |
| а знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мо |
| Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А А |
| : „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попрек |
| богда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товар |
| беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га пар |
| >— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је и |
| ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се |
| а ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да ви |
| ити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште |
| p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала п |
| носити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога рад |
| љу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе. |
| а твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њег |
| Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче |
| брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанст |
| морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пер |
| ујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја |
| по суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} |
| е радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана |
| рити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи |
| а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана |
| ага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јав |
| аваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити |
| греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни м |
| у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и до |
| УГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУ |
| ркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похар |
| ?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} |
| д стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Ј |
| Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, |
| кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — уме |
| {S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим сп |
| ико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недра |
| кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је ст |
| мо чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине |
| љиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким с |
| нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да |
| од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и к |
| или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му н |
| вара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти |
| ином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустр |
| >— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</h |
| интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена |
| ше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчел |
| ран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на |
| ође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рого |
| штених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки |
| hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p> |
| _C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и настав |
| авобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, |
| ога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S |
| сно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силаз |
| за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њи |
| да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> < |
| А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и о |
| у и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за једа |
| S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда т |
| Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњ |
| /p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p |
| ам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Т |
| варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навеј |
| воје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава |
| своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И о |
| ика.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте |
| овом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p |
| доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кану |
| а старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша с |
| <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бар |
| е поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div ty |
| ме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што ј |
| ивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругин |
| за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спре |
| ије никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачк |
| уза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмк |
| м вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па |
| у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану |
| Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било гот |
| p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много други |
| којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девој |
| и били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође то |
| сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} У |
| а по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом |
| арад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зар |
| чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>К |
| ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто |
| пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— |
| речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем |
| ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да |
| нају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> |
| >IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељк |
| сам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, |
| бија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Ст |
| А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капет |
| Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да види |
| дмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно |
| творено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбен |
| о за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу |
| луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара дан |
| та.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде? |
| ање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су не |
| њу блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике п |
| — Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живе |
| мислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, д |
| а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ће |
| ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује и |
| нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> |
| е било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас п |
| чи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо бра |
| p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> < |
| није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред |
| м се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и д |
| и, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато б |
| њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идем |
| о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе |
| у да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Бо |
| ица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дам |
| е, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни |
| задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанче |
| а је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми |
| има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај |
| уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и |
| кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим |
| грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.< |
| во и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору з |
| горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је |
| окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта |
| ича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, тро |
| село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш б |
| ш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем |
| без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, |
| ике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хле |
| ак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успо |
| шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци |
| ка, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да |
| овник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим |
| шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове гра |
| човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, к |
| и, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну н |
| доше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље |
| мо он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни р |
| ио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вел |
| и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прск |
| рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче |
| рехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: им |
| у није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечер |
| врташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика |
| <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унут |
| о лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S |
| коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном такво |
| дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли |
| - Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар |
| ругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње вл |
| који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани |
| да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којо |
| дичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо на |
| су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се м |
| тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања |
| дељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је |
| у.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарско |
| увању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа |
| ео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема ви |
| одом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ на |
| ад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.< |
| Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће |
| и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Ан |
| а кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за |
| читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору |
| једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} |
| о немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> |
| Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> |
| не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога ник |
| или г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман |
| то. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за |
| си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај нар |
| н као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљ |
| еднички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — |
| т с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом кал |
| Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, |
| ка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око |
| орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове вод |
| че Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо |
| .</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да |
| задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне |
| шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Н |
| еле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу |
| да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из кој |
| ћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, |
| унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и |
| уг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше |
| ајтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су м |
| уца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода не |
| {S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, гд |
| не једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око |
| њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич р |
| вету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, |
| аву и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако |
| помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а тре |
| ко су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао |
| /p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не |
| лава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј |
| днике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш |
| у и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p> |
| ао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p> |
| не стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети с |
| један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жен |
| размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четв |
| дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само |
| аху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом з |
| а, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити |
| мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стог |
| где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за ду |
| — Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости м |
| враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећи |
| ма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуд |
| репорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би |
| ети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пи |
| .{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мисли |
| узман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутин |
| е, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него ш |
| ур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао |
| оса, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У то |
| вога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужил |
| лигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људи |
| мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</ |
| децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође д |
| да зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао ј |
| .</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње п |
| и туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још |
| .{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{ |
| а сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продај |
| о су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањи |
| осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="2 |
| ће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни ш |
| нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име н |
| е би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да м |
| руги ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место ш |
| ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда прово |
| „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="su |
| ве ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ст |
| о и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављен |
| е.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба то |
| , Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принов |
| ије то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се К |
| ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара |
| огледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</h |
| и овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суд |
| — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p> |
| оћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти от |
| а се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслуж |
| но разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп- |
| ype="group" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type=" |
| обро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обли |
| а не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету |
| звијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и |
| дичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти |
| ратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја |
| е он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима п |
| него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци прип |
| ера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје |
| један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> |
| ховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутова |
| ароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени љу |
| амога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису о |
| ипсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погле |
| греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> |
| ожемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали |
| ан..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> < |
| иви?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животи |
| селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте |
| ко је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскош |
| нце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> |
| екај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плу |
| и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и пов |
| .</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору |
| чикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p |
| м за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кри |
| немо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и пор |
| тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{ |
| {S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу је |
| ије пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја |
| рави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да пок |
| о, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> |
| шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се |
| озва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? ск |
| прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p |
| шњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, |
| раво, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постић |
| {S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се |
| вом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити |
| вадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико тр |
| , јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изну |
| /p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="2 |
| мире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он так |
| несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и гр |
| чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p |
| з поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</ |
| мо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти |
| чкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једни |
| ном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званиц |
| ао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка дец |
| адно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и |
| нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без др |
| ни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој ј |
| о су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе |
| {S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад |
| дише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој д |
| приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу |
| и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невен |
| ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћут |
| д сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Т |
| ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стр |
| својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им не |
| те се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја б |
| >— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Ш |
| и утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type= |
| попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести |
| том, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, |
| d="SRP19091_C2.7"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали в |
| о што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замрш |
| ло као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, ка |
| </p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га |
| n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и н |
| али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече П |
| је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњо |
| ите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима с |
| рошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Вид |
| брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти |
| де довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом рад |
| их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да |
| дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазива |
| их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах |
| кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и |
| .{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> < |
| раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} |
| е и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да |
| оји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли поже |
| го пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну |
| е још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задр |
| а је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком поглед |
| мљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} |
| угом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за |
| <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове проп |
| Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу ј |
| да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипа |
| тпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и |
| ш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, |
| Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Изв |
| пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да зај |
| дино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програ |
| /p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, |
| </p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала м |
| м едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде так |
| емирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{ |
| олити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и минист |
| редседник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати |
| ио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, |
| и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да |
| га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше |
| а руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{ |
| .{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, он |
| љу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и |
| ена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас |
| , нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело |
| браве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, ст |
| а граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више |
| и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у |
| ља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и ико |
| > <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо су |
| пнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу |
| тишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Мо |
| окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S |
| једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на ду |
| совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са в |
| и се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јар |
| тву, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате д |
| ао председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, |
| ко ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па је |
| а Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се н |
| оди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, |
| о се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, т |
| не, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан п |
| ин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кук |
| ћи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му |
| тине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну |
| ну дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз |
| адужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су л |
| и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни п |
| ри чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља |
| S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, |
| и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учин |
| е на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе је |
| , па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара |
| у капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај вес |
| ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече |
| ова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад |
| а не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, к |
| ло је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на ста |
| има, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеван |
| а за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој |
| емена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па н |
| н старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга |
| о дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговар |
| раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех кр |
| оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динар |
| е му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне |
| , за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми |
| е нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> |
| е у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учит |
| ринуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обав |
| Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив. |
| S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица |
| сти.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници. |
| едну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује. |
| - рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те ус |
| ју умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, |
| и. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што и |
| мо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да |
| да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност не |
| јој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="1 |
| чеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху сп |
| да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и |
| рши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим с |
| рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност |
| а рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— З |
| замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p |
| А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то |
| а и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре н |
| шим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> |
| напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева ку |
| ?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дук |
| о ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира |
| руги има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем рад |
| <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике |
| <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види |
| ребало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</ |
| о прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још у |
| /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том |
| да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— |
| реба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то |
| зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта с |
| Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесе |
| .</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти. |
| одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико |
| ван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> |
| езирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом д |
| } Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div |
| — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p |
| уката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомил |
| .{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, А |
| смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо |
| прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, |
| , него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти |
| упи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n= |
| , како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко ре |
| <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l |
| продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечног |
| метице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити о |
| осао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, о |
| дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад т |
| о, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди д |
| биво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати |
| p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам |
| сти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу л |
| народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p |
| </p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш |
| <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> < |
| итал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као |
| отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отвор |
| ш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем д |
| >Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцелари |
| водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је |
| н.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да мо |
| ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла п |
| што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Нев |
| ко можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.< |
| одили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за зата |
| рала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држ |
| оповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ |
| еке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би би |
| натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још кисе |
| ј миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а |
| p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за |
| наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукур |
| не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> |
| ене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни |
| S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не з |
| и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху |
| и какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Жива |
| на га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зн |
| едан другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кр |
| п-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и |
| </head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у |
| аста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n=" |
| га живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носи |
| ку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, |
| године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Бо |
| омози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, кој |
| гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> < |
| дној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли д |
| ху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помол |
| ели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у ре |
| му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају |
| у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, т |
| ерској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} |
| те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изе |
| S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи |
| слађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, пе |
| зници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци |
| О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, |
| и мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја с |
| жарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу |
| > <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови тр |
| е земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогд |
| зден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа |
| чекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и |
| е пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они |
| без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогла |
| шту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p |
| игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 1 |
| .{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је |
| о се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за из |
| ну, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту тв |
| а угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} |
| ве осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по тр |
| за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — на |
| одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно |
| ко разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке |
| ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто |
| одишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p |
| опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих |
| еца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли |
| што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после к |
| ам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио з |
| а и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману ве |
| и да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац д |
| има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Ку |
| Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и вр |
| агледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те |
| идео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми |
| љевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали |
| нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на зем |
| енишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузм |
| унам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, |
| таде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је доби |
| ар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал н |
| лу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, |
| изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате пр |
| кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. |
| драви, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела |
| е заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — |
| век говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп |
| Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. |
| ан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише |
| p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Нен |
| </p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби п |
| на... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на п |
| задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учите |
| >— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али та |
| ић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— |
| Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> < |
| ио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, глед |
| — Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> |
| вађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув зало |
| може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погл |
| га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не |
| у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени |
| о. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> < |
| тње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде са |
| „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити |
| кој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја н |
| — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и В |
| грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео с |
| А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чи |
| , нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 |
| Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било? |
| S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од ра |
| {S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јо |
| Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо ова |
| — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим с |
| да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да |
| ео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} О |
| ава на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делил |
| жени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</ |
| киде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, |
| ко да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који о |
| ледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, |
| "53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може |
| <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показ |
| не дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, |
| — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Ш |
| > <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек |
| раовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима |
| била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити ш |
| икну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се |
| а коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окре |
| езасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекр |
| центрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је |
| о људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разуме |
| скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товари |
| ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - пр |
| ад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на мест |
| деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју |
| а нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зо |
| p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један |
| Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сл |
| жење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи |
| во“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, |
| S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, к |
| , а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псе |
| те на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих |
| , нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p |
| слушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволи |
| >— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у ме |
| им стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог м |
| дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, |
| јка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је би |
| м порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да |
| и кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама |
| а знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: |
| , па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео |
| ста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта |
| е било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што неће |
| н једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда |
| >— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невен |
| } За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним г |
| а стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, |
| крећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине |
| узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, |
| плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоћ |
| тан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ј |
| <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље б |
| i>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагл |
| у, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити |
| рио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја |
| то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар м |
| лали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учит |
| о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше измеђ |
| е са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| им сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у з |
| уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше |
| те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка глед |
| Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори н |
| ти ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} |
| , па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S |
| {S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуц |
| шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадб |
| — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгег |
| је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам |
| P19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља з |
| head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што ј |
| се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- с |
| како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете |
| д својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на дру |
| ели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај |
| Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пут |
| ам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми |
| ише видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извође |
| ешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор спољ |
| hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — р |
| вљен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница уз |
| ећ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић |
| ега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, не |
| нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује |
| е да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изас |
| попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири с |
| а чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову пес |
| домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко |
| слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја |
| ио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљ |
| е код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су он |
| другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И т |
| гмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p> |
| и у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју |
| авити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем не |
| овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памук |
| ам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убије |
| ст, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве |
| <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи п |
| {S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он ув |
| Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке не |
| треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш |
| изу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје д |
| прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у |
| лушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси |
| браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стеван |
| бину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— |
| о и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом |
| Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, |
| деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвар |
| а</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поре |
| ући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> |
| и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна. |
| ач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе избор |
| и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па посл |
| свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа |
| ој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз |
| ниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта с |
| власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети |
| ед свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{ |
| поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на ик |
| рави бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— |
| пшта преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и |
| око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е с |
| даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и |
| а посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{ |
| о живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад |
| тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не |
| р.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта в |
| рузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо |
| имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницо |
| и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидб |
| есечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} К |
| роизаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и |
| куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не бех |
| било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива |
| о, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се ра |
| ај!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се запо |
| се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а |
| у на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, |
| и страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако сна |
| ек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после т |
| а; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а |
| ако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако |
| Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живан |
| ка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, к |
| Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и |
| о, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом |
| ли да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их ви |
| оше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n=" |
| беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} |
| годан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч |
| до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — реч |
| цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати. |
| зан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви им |
| и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, ку |
| .</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Ш |
| е кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, |
| снивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко |
| и један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те |
| лом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје у |
| хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} А |
| трошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче |
| удна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај |
| иш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу |
| шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p> |
| сао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да |
| е није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од |
| га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>С |
| ивана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена |
| сао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше |
| p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</ |
| Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ р |
| положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оста |
| нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д |
| ски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да пс |
| </p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја |
| ворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине |
| кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само |
| p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од во |
| јане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећ |
| , па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу |
| једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, ми |
| ногаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве за |
| квога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи |
| да, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вод |
| ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди |
| езилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељ |
| — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати |
| зва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани |
| снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих пр |
| гачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са љу |
| х прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, д |
| пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, ч |
| !</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</ |
| казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S |
| тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ С |
| ви и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са п |
| о Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон бра |
| па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то |
| анкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађе |
| <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала |
| </p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни |
| је ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није |
| реба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <p |
| чај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца |
| о Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога д |
| колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и |
| на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би уве |
| но, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство |
| д утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре |
| а његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том |
| ој људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана |
| .{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p |
| <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајади |
| еза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки св |
| ћу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> |
| ога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није |
| Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то |
| као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плу |
| з своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу.. |
| <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Н |
| рам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заи |
| ада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Нена |
| делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и п |
| <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Нен |
| д ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо уби |
| је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дош |
| ше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапа |
| од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа |
| амо Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава |
| ећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам г |
| крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не при |
| агосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до крај |
| Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> |
| и, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз |
| у поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па |
| деш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје |
| е Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми р |
| пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> < |
| чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, п |
| и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем |
| а нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, |
| коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаче |
| о, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — у |
| кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово ј |
| Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопн |
| ристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут ко |
| опе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p |
| ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио |
| <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побе |
| /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада |
| да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, ис |
| ичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја т |
| овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо ни |
| бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте бил |
| пе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова |
| еш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p |
| е, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створ |
| потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми |
| да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> |
| аже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе |
| <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам рук |
| ато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му |
| ушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> < |
| </p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право свако |
| Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... она |
| а њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Р |
| ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" |
| не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој њ |
| поређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле п |
| у!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја |
| , како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми |
| рика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Не |
| атим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету |
| ад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби. |
| срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу к |
| .{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ра |
| и се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова т |
| p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јов |
| оручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — од |
| ше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да рад |
| није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима са |
| <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни |
| теван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буд |
| </p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти ла |
| с Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, п |
| кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p> |
| не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорил |
| остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, |
| ици ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче |
| шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав спора |
| Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру |
| чи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="c |
| представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали |
| њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо раки |
| кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који је |
| важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље |
| ан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба |
| љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече |
| оседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, стари |
| н на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са |
| озбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било |
| општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и |
| а тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зн |
| ај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројиш |
| едник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</ |
| га у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, ка |
| багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што |
| а за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, ка |
| шама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни |
| е дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао |
| ав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 г |
| м и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све |
| ије ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години |
| ропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да |
| кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка м |
| нута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја |
| чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чарш |
| ану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} |
| ка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло |
| задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим У |
| осподине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да по |
| ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракиј |
| роба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— В |
| — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурња |
| У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској ду |
| своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, |
| ече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није |
| си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљај |
| ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тров |
| дником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћ |
| у, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за сва |
| домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стиг |
| Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — |
| сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичка |
| црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља! |
| љува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и р |
| уљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умеси |
| евена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замеша |
| едећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} По |
| Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилет |
| те главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим от |
| <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његов |
| где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој о |
| јности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече |
| овораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости забор |
| Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад |
| рба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, пе |
| у се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече |
| ству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су |
| је ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто |
| да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гуж |
| p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капиј |
| е би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p |
| рош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Са |
| д окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда прово |
| >Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свог |
| о ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бак |
| н заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.< |
| цкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> < |
| дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не |
| ог извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао |
| брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна но |
| је лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде |
| , у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Жива |
| то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад ок |
| вади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта |
| злог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се |
| <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те је |
| {S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан поч |
| е Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том пону |
| најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђен |
| наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</ |
| е са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, послани |
| унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином |
| амо жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову |
| ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда |
| створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у |
| ипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што |
| d>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, |
| о ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и |
| би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви ж |
| као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске неса |
| ти и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да |
| била битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје вл |
| ер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи б |
| ије боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браћ |
| то су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ће |
| </p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани. |
| нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не |
| оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао |
| ти.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах |
| отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзир |
| и.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужи |
| ли ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још |
| кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ј |
| ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко |
| ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да |
| ог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, |
| да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибират |
| би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Жи |
| з малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао |
| его да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да руча |
| е си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.< |
| Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате к |
| е време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, ал |
| може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> < |
| купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти |
| д мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</ |
| но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним за |
| ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.< |
| рода затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији |
| у делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па |
| живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли см |
| кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е |
| да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> |
| де виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне |
| ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од сто |
| ај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али |
| ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас |
| риоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може из |
| овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он |
| .{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто |
| их Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, |
| а на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућам |
| код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што п |
| S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</ |
| на за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ов |
| ни једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу |
| и друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју |
| а и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се у |
| </head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не по |
| динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе |
| слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим култ |
| не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захте |
| ивану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за |
| 7" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнул |
| узмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поре |
| сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| } Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по спор |
| учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, |
| кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.< |
| нда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољиш |
| их задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прав |
| одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> < |
| ришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито |
| мо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Жива |
| их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио |
| } Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога |
| <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини ш |
| амо се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као не |
| жан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не |
| звало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се оч |
| о је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, к |
| војој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, |
| прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар |
| д данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} |
| тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да |
| е неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12 |
| {S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код |
| ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како |
| што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, |
| ћа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја м |
| и може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ак |
| му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Не |
| Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је |
| нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни |
| о нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега |
| ац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш! |
| м говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди д |
| и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} |
| <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога |
| ах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашу |
| ити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара |
| и за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, би |
| .{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом цен |
| , ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немо |
| здају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - чита |
| штено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукур |
| аца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво до |
| {S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} К |
| е управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде |
| ећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. |
| течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се |
| куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ков |
| едарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што б |
| лота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p> |
| одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест неде |
| атише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили |
| ај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг по |
| еки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом по |
| ..</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури з |
| је услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и до |
| о кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет д |
| нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине |
| и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и у |
| S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омаши |
| ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ов |
| анству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћат |
| ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свак |
| еко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане У |
| нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем |
| лава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се |
| 3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју |
| а и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} |
| <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за |
| годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ с |
| су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њи |
| а, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вече |
| других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами |
| на кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— |
| у цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у |
| ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко в |
| та можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти б |
| о доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у друг |
| ле чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— |
| ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p> |
| хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад |
| „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динар |
| „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 |
| сти.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њег |
| ара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво. |
| азговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан |
| p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се на |
| тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да |
| маш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати |
| лу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити и |
| еда и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с |
| рим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето т |
| ару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: бр |
| и саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, о |
| сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја то |
| истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — |
| овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српск |
| лугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— |
| да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар ка |
| >— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А ш |
| мем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да |
| <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадам |
| у твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увери |
| ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се |
| а куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што и |
| а Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити |
| i>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише ј |
| ре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни |
| оказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такв |
| ту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је за |
| е чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из д |
| с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту прија |
| ћи, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се |
| .{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за поре |
| њачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка |
| .</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан |
| обили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња |
| гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје |
| >— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} |
| ање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тр |
| то!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И тр |
| еру да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања |
| S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, |
| да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</ |
| зи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругар |
| еданпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не |
| } А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин |
| ијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигу |
| б.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n |
| д помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се |
| и тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Ил |
| знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чи |
| јсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим ропт |
| — А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима |
| дељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој |
| е у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруг |
| ти где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да на |
| оснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} |
| у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити м |
| ремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изје |
| адне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, он |
| једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крс |
| плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али така |
| тавили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после изм |
| чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог |
| и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао |
| удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима |
| ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко проп |
| но и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно |
| у за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а |
| ост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> < |
| угари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учит |
| друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{ |
| озволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе |
| у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да с |
| ојнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне п |
| навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чув |
| че кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, |
| говор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Мо |
| тељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и |
| овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— |
| , петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плуг |
| >— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.< |
| знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим посло |
| има, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену г |
| ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу |
| црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара |
| > <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад |
| p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошл |
| толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</ |
| према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведе |
| дима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете бо |
| човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 д |
| у, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од се |
| е као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свог |
| .{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p> |
| Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, неп |
| главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да сто |
| ели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осиг |
| ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проуч |
| крчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по |
| } Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p |
| е, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта км |
| да.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва |
| ано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он |
| се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у |
| подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он |
| ицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека ост |
| лебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, К |
| на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећу |
| тара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чује |
| да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он |
| е за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролећ |
| тише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе |
| м пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пруж |
| ник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
| бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску |
| асице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за |
| емена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред своји |
| спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <di |
| ги.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше раз |
| облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа љ |
| 6" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод |
| ру за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да р |
| .. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <p |
| дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дук |
| и пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест |
| ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Н |
| Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала к |
| ко, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, п |
| сао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хо |
| т, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p |
| ушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и пр |
| не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једно |
| а нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато |
| вали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни |
| Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p |
| гли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зара |
| о једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп- |
| очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли |
| еп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И |
| а ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не |
| ђај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уве |
| нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састо |
| ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами с |
| за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и |
| локупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter |
| оја их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они |
| видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато |
| е изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете |
| њу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Ж |
| из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да стан |
| варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић |
| Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда |
| и“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Жи |
| задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот |
| ад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке о |
| рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могл |
| p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао |
| ивоту неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им |
| су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задоби |
| имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита |
| исто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који |
| II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не |
| ви, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{ |
| , све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шт |
| м и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мис |
| и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти |
| n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја к |
| га доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам |
| о што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да |
| тво“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се |
| едузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје з |
| ти, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву |
| тпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> |
| вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес как |
| огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар |
| дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као м |
| си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, |
| богда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им одне |
| зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође |
| онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и дру |
| зман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо |
| им признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <di |
| у око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче |
| <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден |
| укоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика ни |
| ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двад |
| Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер о |
| ла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их |
| што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, |
| аше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салете |
| p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикуп |
| ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети ко |
| и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер б |
| е.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је др |
| људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за с |
| Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема |
| .{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога ч |
| а, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор |
| јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Ј |
| ља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени |
| и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подб |
| .“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао з |
| нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.< |
| а велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> < |
| >— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> < |
| наш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, |
| ом месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n= |
| оуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Мо |
| сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уо |
| ње.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код |
| па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински пос |
| јеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у |
| на, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и |
| а грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Њег |
| {S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буд |
| ече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> |
| иру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи |
| на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ј |
| } Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек |
| } Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си с |
| нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш д |
| апији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом |
| адуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до веће |
| слили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена д |
| ви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} |
| ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то л |
| прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и |
| S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљах |
| ко му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за ње |
| и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју |
| ако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо. |
| низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили |
| Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга |
| ханом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господ |
| ан човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу уст |
| м очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- |
| ката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди па |
| а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без п |
| и сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судни |
| и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су зна |
| <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова |
| се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна |
| аучити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— |
| че поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим ствар |
| а.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту у |
| и и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље и |
| бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што |
| и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико х |
| А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> |
| паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно њ |
| си узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом зе |
| није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кме |
| редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и |
| а одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овом |
| ња, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију |
| окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И шт |
| е свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дуг |
| ?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Рад |
| S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез |
| таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и д |
| а и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине |
| дичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као ш |
| но самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад оста |
| о и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дал |
| н у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља |
| ве исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити љу |
| пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!< |
| мо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мач |
| отражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није те |
| ак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак с |
| ији, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа |
| /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p |
| ам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на |
| о, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и д |
| к поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, |
| дала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и |
| д секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки од |
| ера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| у беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из ч |
| ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп |
| онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве н |
| свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један памет |
| — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си црк |
| а имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим |
| оен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је |
| у спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично суз |
| то, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши |
| дна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије |
| и Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше ла |
| за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припад |
| кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о |
| ораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А ка |
| небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вра |
| јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застад |
| ун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки |
| све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и не |
| бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш |
| изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако з |
| ући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљанос |
| p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода |
| , ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, не |
| во изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва доче |
| рими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у за |
| лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса |
| то је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна вла |
| и напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет |
| о те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — |
| им и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје |
| ћу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} |
| ше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, |
| са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>О |
| его су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре п |
| еди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело |
| Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бо |
| сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type=" |
| ори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје шк |
| ока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили |
| што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп |
| ш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да |
| азазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриг |
| и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разлож |
| ди кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замисли |
| мње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све |
| ки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пус |
| чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да раз |
| его да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораш |
| ечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде |
| пет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се н |
| .</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да |
| крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постро |
| и мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, ве |
| елом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи |
| {S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер |
| ма, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="4 |
| .{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђ |
| само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чека |
| том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвени |
| се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} |
| ше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, о |
| ара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb |
| метне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би |
| дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? |
| ше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али ш |
| да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми |
| у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штед |
| ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То |
| слим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, |
| чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени |
| дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти д |
| ити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је прода |
| </head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузман |
| на друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много п |
| ег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на ср |
| "SRP19091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио в |
| врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до н |
| још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшени |
| ова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пр |
| ку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога р |
| двоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је |
| та ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвр |
| ду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораш |
| е то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> |
| > <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, |
| идимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшиј |
| сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи ра |
| ажене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Б |
| на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и |
| беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из пос |
| жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена с |
| и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div |
| с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола |
| е теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је наш |
| тога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и устала |
| ажили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше |
| /p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ |
| немо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли гла |
| и орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљ |
| !{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="cha |
| да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је |
| ?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, не |
| учио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, дру |
| анство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је |
| љ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцелариј |
| ошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочека |
| се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је ск |
| да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" |
| ед срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси |
| се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати |
| ја мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав |
| ш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спот |
| > <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, |
| ма!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо |
| д, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задру |
| <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од |
| <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они |
| и побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купил |
| и збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем в |
| е да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп. |
| а малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је ми |
| ћи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше |
| ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такв |
| Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} |
| вао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ож |
| и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њо |
| мење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп |
| помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузма |
| та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па |
| због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и |
| „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговор |
| т онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Б |
| ање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био |
| кивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли сам |
| мљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, |
| не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико д |
| дности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и |
| .{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јо |
| ородична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ос |
| ј задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би |
| аквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако о |
| што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љуб |
| обациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све п |
| мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвено |
| н, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, |
| сле измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не |
| наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене |
| у — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар |
| а и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{ |
| циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задо |
| ријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само је |
| ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учите |
| другарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове ку |
| тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухв |
| спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем за |
| разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозден |
| ад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегав |
| отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, нег |
| </p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да |
| , те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим н |
| шапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу |
| То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу |
| пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероват |
| ћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече П |
| и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше |
| јој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићава |
| е поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе |
| ве посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко |
| од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми |
| ока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Б |
| а је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{ |
| осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би ус |
| хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најс |
| другаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и |
| културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Ра |
| који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се |
| одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p |
| сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила св |
| >„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задруг |
| векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни |
| немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала ј |
| едну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно ш |
| > <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба сток |
| ма.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> < |
| /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима |
| итељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном |
| кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акц |
| е примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која |
| ху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећав |
| S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућно |
| угих гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, по |
| само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам |
| <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свако |
| га! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругар |
| о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у трену |
| разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по |
| ге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању. |
| >— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради |
| верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и ув |
| дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем |
| ила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А кап |
| води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском рад |
| вај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, са |
| <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она |
| ари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и трон |
| првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутат |
| динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту изд |
| оке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, |
| се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко |
| поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</ |
| не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељ |
| у поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Зе |
| вину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које |
| ну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је са |
| звезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изасланико |
| д добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери |
| је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је ус |
| Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и |
| абан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп- |
| опште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога |
| он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власт |
| кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>п |
| сја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их де |
| него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задруж |
| све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о свој |
| p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, дру |
| јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуру |
| римају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким |
| ше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу |
| </p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара |
| ма кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и |
| подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и |
| у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се |
| то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовч |
| њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово пито |
| а свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруг |
| Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</ |
| уга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} |
| ога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задру |
| о залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, ј |
| мљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. прави |
| ога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез |
| е често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о же |
| <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба сви |
| транпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под |
| рудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за |
| постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А из |
| уруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте бр |
| b n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја |
| у и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него |
| ко да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати |
| љку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење |
| озвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задру |
| ње, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајућ |
| гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан. |
| ом селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам |
| у културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Пор |
| п-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на до |
| к.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и мно |
| ве што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је би |
| пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div typ |
| и то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, |
| н у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у |
| ј први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" x |
| са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то п |
| читеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекива |
| ећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} |
| а један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве у |
| ИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБ |
| да, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што |
| е Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне пе |
| ј земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несуг |
| д не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде |
| да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, |
| такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут |
| нтерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, |
| пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у |
| ставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.< |
| <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше пост |
| о поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — ре |
| о да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беш |
| оји се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био прв |
| ред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној |
| о све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у |
| д је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} |
| рославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све он |
| е одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман пос |
| е и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе |
| купштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постара |
| чита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> |
| ославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још н |
| у налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донес |
| ар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са с |
| гли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— |
| и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље |
| чеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема |
| е.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, из |
| о и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јо |
| Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка |
| на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснив |
| вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке |
| дбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам предс |
| Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p |
| важније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све ј |
| 91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада н |
| и појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код |
| Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља |
| Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и и |
| исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је |
| о као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но |
| ином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и |
| вога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и У |
| га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не мог |
| на поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови ј |
| } Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем |
| орни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} |
| .{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокоса |
| мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико |
| остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што |
| ога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, |
| ком Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом о |
| ти као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога |
| партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли |
| ослужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у црк |
| худио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине зад |
| је могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било чо |
| номе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали р |
| е реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње |
| се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим кол |
| искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила. |
| p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповин |
| осле дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку |
| општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заоку |
| ма може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{ |
| его да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој |
| а задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливо |
| о је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! |
| и и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га |
| рити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годин |
| им“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — |
| нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.< |
| ва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре |
| Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p |
| {S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто п |
| иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радиче |
| сти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сло |
| окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе |
| самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек ид |
| о у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље |
| емо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећем |
| рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо н |
| а умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, |
| а питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим раз |
| и без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста рез |
| еутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је п |
| Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да |
| и нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</ |
| али се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштени |
| ом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а ка |
| само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Ра |
| тине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само инт |
| .</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> < |
| Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до |
| алудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто |
| те, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја |
| о и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича. |
| о за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том |
| се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му |
| баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложиш |
| , али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и |
| атељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао |
| у снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракиј |
| само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам ду |
| јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје д |
| S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле |
| љан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше |
| енаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат |
| > <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да д |
| ено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни уб |
| служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја |
| а, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршав |
| ло леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла |
| умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев |
| е да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да г |
| <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви |
| невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него |
| ад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Жив |
| > <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не по |
| } Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни су |
| бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим как |
| ичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, |
| памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, д |
| је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поч |
| ји је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајим |
| о, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ј |
| ности, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који н |
| литичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим полити |
| одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, |
| ољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе |
| за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi |
| ом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову |
| наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо |
| /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бит |
| адичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо |
| ч да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја жи |
| <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то |
| p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је срећ |
| ј ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам |
| могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ с |
| мражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, |
| дамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, и |
| два брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div typ |
| и задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреб |
| ка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</ |
| могнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом. |
| ше с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изор |
| не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам н |
| благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећ |
| све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, |
| чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху |
| понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих м |
| посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наста |
| принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та њ |
| је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, |
| ету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је л |
| ричања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као |
| а Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" |
| ешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу |
| цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> |
| батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљес |
| до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} П |
| њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ с |
| <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саж |
| а се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није |
| ог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак ки |
| опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабира |
| нтерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада дин |
| И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо |
| да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Ка |
| и и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако |
| у!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не |
| А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у |
| још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне час |
| тне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га во |
| био код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— |
| поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div t |
| ом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, к |
| авља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва трој |
| за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — |
| ман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар |
| добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не |
| епокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! у |
| Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту сток |
| о размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, |
| в ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, к |
| <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, |
| ива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S |
| , за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то с |
| иваново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> |
| о мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p |
| о одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга |
| е.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како |
| ст, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно |
| мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> |
| во?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, |
| они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за |
| залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије |
| се пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и |
| ој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> < |
| дили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задр |
| не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, |
| дич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га оп |
| та га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољн |
| сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орал |
| емљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држа |
| , што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила |
| о само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо |
| осао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад |
| одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при |
| им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, |
| свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином |
| на није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарат |
| танојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> |
| кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и п |
| најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div |
| аком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека лит |
| p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Нена |
| уће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш нен |
| се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити н |
| о ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- |
| зао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> < |
| гло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— |
| као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бист |
| > <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже ово |
| једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама |
| манове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову уж |
| јем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико љ |
| Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта |
| рену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предуз |
| упује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме |
| мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да с |
| свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно |
| спљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Жив |
| се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужн |
| а ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо |
| ст!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али |
| И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Н |
| запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Ж |
| аху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио н |
| како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда |
| колико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није пре |
| дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који с |
| ут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезвере |
| је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икакв |
| вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осам |
| задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога ње |
| и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што |
| ур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Ма |
| </p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, з |
| падну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбу |
| министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину |
| ре, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окач |
| Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично |
| идео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да рас |
| а што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задру |
| ље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који св |
| — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата |
| — А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гво |
| ди на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не мо |
| је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И сам |
| ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана. |
| ead> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да н |
| {S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем |
| плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга |
| олитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зуј |
| жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само о |
| а постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање у |
| који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волов |
| </p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — преки |
| , вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, |
| оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лу |
| еш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <h |
| и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са љ |
| раше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „о |
| а деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Ал |
| ћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је он |
| и да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда за |
| пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком. |
| и ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже |
| кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог |
| војој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и п |
| Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузма |
| и коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се мат |
| ана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом глав |
| о.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— |
| земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над зем |
| > <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима њег |
| њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! |
| тио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођо |
| дници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те п |
| ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти нис |
| знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељ |
| ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косо |
| мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели н |
| > <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их по |
| као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срб |
| о стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода |
| под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да |
| орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— К |
| <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њ |
| ко да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— |
| ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p |
| прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наш |
| из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем |
| и на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, |
| о, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу! |
| за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал к |
| за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! |
| е могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну в |
| могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> |
| а помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место |
| најемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Б |
| ју па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— |
| суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — |
| безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> < |
| ише порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да |
| бавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита |
| што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те дов |
| аву устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова |
| ној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих п |
| наш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова врте |
| мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не да |
| ромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— |
| ће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи |
| е земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не |
| м.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне |
| тавља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за |
| ше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде иг |
| мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске нег |
| ачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толик |
| ана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утр |
| онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио |
| Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо св |
| себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме |
| — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад наро |
| /p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви то |
| народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услиши |
| мо види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се и |
| лазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад нар |
| {S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну |
| повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђе |
| народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у шко |
| ије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, |
| >Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише св |
| о ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и |
| рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу |
| колу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не |
| <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p |
| ла браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово н |
| моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и го |
| е задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка |
| читељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре |
| . „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још оста |
| у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, г |
| да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о пот |
| с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гв |
| тву.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша прес |
| у, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој |
| кну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком. |
| , половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгле |
| многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и запод |
| н чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су њег |
| дичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућ |
| м! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем |
| прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан |
| чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да |
| цу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и |
| погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево |
| у пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и |
| сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Не |
| доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и пол |
| н сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, к |
| кви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога |
| ости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“ |
| му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, |
| <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком п |
| и.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничи |
| дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не |
| . „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је до |
| им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао дваде |
| ео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово |
| што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да |
| р га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде |
| убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати |
| у за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече |
| казао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А |
| „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме |
| а, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри |
| а се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све бра |
| и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спа |
| .{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свеч |
| .</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло |
| одати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како м |
| Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па о |
| из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упут |
| — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе |
| .</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <di |
| спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> |
| део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, по |
| де да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практикант |
| поља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигери |
| несе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, |
| ше бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они |
| у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли с |
| S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо на |
| ераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој куп |
| аше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње на |
| нако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу |
| у решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{ |
| оже ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућа |
| друзи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па та |
| а, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се ц |
| ажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера |
| непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој стран |
| је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{ |
| ме да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на |
| ња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, |
| зала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је ком |
| , а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако: |
| да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање бла |
| ти даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време попово |
| вори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} |
| ло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису доне |
| — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да пок |
| чеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па о |
| ставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо по |
| е у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} |
| и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p |
| у, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унес |
| ну много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове |
| ећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се |
| о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то ка |
| говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „в |
| е текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам |
| ди, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, ко |
| Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви |
| у.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{ |
| ећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— |
| снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и н |
| е навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи нек |
| су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће бил |
| а народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим др |
| иле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила с |
| рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, |
| зали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали д |
| ша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, н |
| авде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо. |
| љорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Отк |
| риче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мис |
| настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се п |
| Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чив |
| једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема јед |
| у по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-П |
| ра страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах за |
| ти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једни |
| ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише |
| — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, |
| апе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у виси |
| где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не |
| или да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете |
| се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви влас |
| имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је о |
| који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у полож |
| ти на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни |
| механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис |
| Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</ |
| задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким зад |
| Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да с |
| жи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћај |
| и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрв |
| превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за |
| } Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради |
| астаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хт |
| анове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичн |
| егова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку |
| о, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и |
| .{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у неш |
| е везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| . — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— |
| а продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провла |
| довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико теб |
| еђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те у |
| тавише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина ж |
| ерујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</ |
| ва царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, |
| њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти |
| дина пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија |
| то кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па |
| варима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му суд |
| ов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да г |
| адесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S |
| да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, |
| ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То |
| вај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човек |
| , ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Ш |
| и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад |
| ја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савес |
| не ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте. |
| да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може |
| у се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док |
| а ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Куз |
| авати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу |
| ече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детели |
| воје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од р |
| ком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред |
| о, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад |
| трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане чест |
| огодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: д |
| теван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем |
| сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} С |
| вој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе свој |
| ат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па |
| орио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?< |
| а муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућ |
| о, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунај |
| д нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе |
| <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Б |
| задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их и |
| виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх в |
| вља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше |
| /p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад |
| апоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се в |
| ам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико годи |
| ла до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера |
| о дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га |
| гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кућ |
| а у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ |
| не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели |
| ио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућ |
| лу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све из |
| калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште |
| мири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да н |
| >— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичи |
| се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род |
| Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћур |
| — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— З |
| у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лак |
| то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп |
| а ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јевре |
| поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико д |
| оје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, |
| ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није |
| мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја б |
| да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише |
| и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту |
| Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш ка |
| огда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти |
| отив учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом |
| се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па п |
| д прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.< |
| ан данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо прашта |
| су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршава |
| криви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе сви |
| — Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гара |
| слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у |
| а.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго |
| ј цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за в |
| {S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда |
| оже бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагоми |
| да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем пут |
| тра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип |
| ја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А коли |
| S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи др |
| ед председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А |
| Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не |
| четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да па |
| неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима |
| <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозв |
| преда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мис |
| не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се при |
| дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам |
| алицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охр |
| ти ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} |
| ка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— |
| авља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задр |
| у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} |
| а збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и л |
| обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је на |
| ече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедиони |
| мо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још не |
| <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти |
| ељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и ос |
| ичаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Жива |
| енским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило поср |
| чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уп |
| у се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје |
| један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик |
| /p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема |
| ју и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман |
| а оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али |
| ови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће |
| ђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом о |
| гари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све |
| угара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осмо |
| одну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје |
| оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти б |
| а паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— |
| рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Жи |
| и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра |
| давно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини љ |
| ве на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то попра |
| итаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Свак |
| днога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у |
| ућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта има |
| евом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оно |
| а, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се |
| окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и б |
| има:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира |
| его је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи п |
| ра.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево |
| више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора з |
| е!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, п |
| нетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадо |
| S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из зе |
| ра и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по ц |
| ина, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> |
| стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузман |
| атриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би же |
| први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се раз |
| могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке вели |
| паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> < |
| и нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет. |
| ираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с п |
| румове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг |
| м то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо љу |
| и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шт |
| оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не из |
| траше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато |
| рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају |
| акости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— |
| акви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврат |
| да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене |
| p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не л |
| сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископа |
| ред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И |
| е све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљск |
| е баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у ње |
| гама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону осно |
| е ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жен |
| ао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао |
| ог задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и дик |
| онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} М |
| рао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али |
| а које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Ра |
| знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим нога |
| о радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду |
| ило оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сва |
| ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да |
| овачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло |
| артија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге по |
| воће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су |
| неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би |
| трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, |
| > <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за |
| се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на врем |
| а чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кр |
| } А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породич |
| давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је о |
| име заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div ty |
| потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која |
| е око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан |
| намо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесни |
| ита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу В |
| <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈ |
| ера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом поч |
| амо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима и |
| тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онам |
| им трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им |
| као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинс |
| >— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не |
| — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема ви |
| е наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како |
| зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима |
| и у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на |
| ?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сро |
| га се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плу |
| ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти им |
| ући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важни |
| човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устран |
| зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се ор |
| једанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, |
| нос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве |
| опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Сте |
| господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко |
| краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p |
| века убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> |
| куда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад |
| е је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек |
| земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновре |
| је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има |
| поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрв |
| м дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загон |
| арад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили |
| то што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама |
| угима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} Т |
| етима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и |
| лас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста |
| чнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађ |
| м велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. |
| ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дођ |
| а ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих х |
| ="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје вол |
| има.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у |
| не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не зн |
| ко се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p |
| мо! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им |
| } Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је |
| че се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега |
| у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, |
| се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше б |
| <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово реше |
| мо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— |
| /p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрен |
| дри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> < |
| <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шт |
| <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је на |
| као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} |
| бу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <h |
| Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никакви |
| оварамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнем |
| ом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш је |
| па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље рад |
| а и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку з |
| нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко пле |
| полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, р |
| > <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говор |
| авштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљ |
| пији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућори |
| то и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико с |
| то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се |
| налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, к |
| земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да |
| и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећ |
| е ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара |
| а и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате |
| жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, |
| задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиро |
| вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири та |
| а не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати м |
| прива. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрч |
| с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отре |
| тује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман н |
| што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А |
| о једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би по |
| мо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи |
| и има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Сте |
| споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко |
| ј тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" |
| не понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p> |
| >— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разл |
| цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И вл |
| час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно п |
| ху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори из |
| релим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи |
| сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" / |
| Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће |
| не.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше |
| -Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораов |
| е.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не пред |
| вчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конг |
| не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо |
| а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</ |
| село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили |
| Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те |
| ?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S |
| . „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од |
| узело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{ |
| дио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нис |
| </p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је по |
| под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да |
| а нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако пост |
| шав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на н |
| бор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важ |
| м ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике |
| Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада дина |
| ема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер |
| њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају |
| ?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је |
| О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које с |
| нам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.< |
| ив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем. |
| p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.< |
| Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без |
| убав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> |
| и.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш |
| људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у зад |
| сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, т |
| арод не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац пр |
| шли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} |
| не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће п |
| Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то ј |
| ровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, |
| актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу с |
| ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Нев |
| већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — |
| рејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А |
| ан. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S |
| више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прв |
| имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше |
| е један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може |
| за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, |
| закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно |
| дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.< |
| знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих |
| ицу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И |
| ате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како |
| епоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо тр |
| е не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, |
| дована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за ца |
| ледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је кр |
| еле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом с |
| ку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш |
| ме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који с |
| ти да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напас |
| и.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Н |
| ара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко з |
| м овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p |
| . — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа ку |
| подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на о |
| арад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекош |
| и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара |
| емено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузм |
| ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога с |
| дну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кри |
| <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p |
| е у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сва |
| ротив Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадња |
| нара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Д |
| иш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твог |
| еба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Н |
| еба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми см |
| Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи |
| Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико |
| и знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац |
| м ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе... |
| ецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један |
| Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— |
| но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они |
| је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао |
| p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сети |
| је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У |
| ла ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо с |
| то, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви |
| и незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те ма |
| нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци мож |
| зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p |
| овољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се так |
| а! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре |
| причао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући |
| рам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, п |
| — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, ал |
| — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо |
| рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да м |
| , те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан |
| чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу |
| ред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић има |
| ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја гов |
| и ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, к |
| мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме је |
| м.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет.. |
| еда па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговар |
| варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Куз |
| , па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-о |
| ет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш |
| лику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече |
| Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — |
| каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p |
| позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слуша |
| , док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде д |
| за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стев |
| ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није |
| ли, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили |
| јску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} |
| тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који |
| дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, и |
| жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето |
| " /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изне |
| х главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је |
| тав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку |
| рес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати. |
| старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворе |
| Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар са |
| пади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от з |
| вица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пче |
| ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а |
| же, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њ |
| о ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито. |
| да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а |
| орбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који у |
| паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... кој |
| ислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат |
| пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше из |
| у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за |
| ставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако |
| ман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без |
| елина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- |
| Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да и |
| их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели |
| у рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поч |
| аћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече предсе |
| >— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Нап |
| кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко |
| ки.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> |
| аса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћ |
| ња, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо |
| ећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло |
| оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мн |
| ом наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p> |
| : мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ћ |
| <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су мог |
| ти вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се на |
| се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послу |
| /p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред св |
| S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза кол |
| у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни изв |
| и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван |
| је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горки |
| ови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се љ |
| е под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето види |
| етана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — ре |
| а, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога |
| ш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку б |
| путише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пче |
| ече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе |
| фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у |
| и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда са |
| пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо |
| да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, ко |
| м лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан. |
| ретека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме |
| домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пун |
| веле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам |
| ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „кар |
| </p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако рад |
| е шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан з |
| ај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поч |
| т дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет д |
| ба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђ |
| а.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич |
| но напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гару |
| уче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из |
| инове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је сам |
| ју нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име |
| , <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, до |
| земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткуп |
| то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен |
| деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен б |
| Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у |
| а мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би м |
| </p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на |
| си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо ов |
| г једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњев |
| аво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока |
| , <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако мило |
| рим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан |
| мурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту |
| и може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више с |
| сторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им к |
| ба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се п |
| Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што ј |
| превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у |
| нцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из о |
| ишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по д |
| тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа |
| еље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље свет |
| о влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и |
| е им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Ид |
| у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да с |
| и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад |
| да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро |
| , све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се уве |
| е погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - |
| тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шт |
| {S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</ |
| трчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-ц |
| десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуго |
| би неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} М |
| е тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p> |
| ка из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронаш |
| урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста чи |
| ад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да |
| ало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јо |
| ђем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да |
| асуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из ку |
| <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене ви |
| , шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је уп |
| S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те |
| о док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, кој |
| <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ |
| > <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пу |
| се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n |
| ји је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не у |
| лучајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“ |
| и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, т |
| , војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народ |
| м је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га п |
| жу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај |
| ква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и ду |
| ца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку |
| да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога з |
| вао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш |
| рење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао |
| оји су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: |
| луг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Пр |
| <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, |
| ше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима |
| и ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Как |
| кцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па |
| да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указал |
| чтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друш |
| животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупн |
| Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, |
| , као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама |
| да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову |
| поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе ј |
| кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу с |
| ебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тр |
| дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, |
| <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање |
| > <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у к |
| тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није јо |
| овека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S |
| то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи |
| људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, |
| и од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ ва |
| игурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам |
| евенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гу |
| ше нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо с |
| не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја с |
| ен плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p> |
| ослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше |
| не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да |
| јица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жива |
| {S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непокол |
| раћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било |
| и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобр |
| ашан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу ње |
| говина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак вре |
| ћи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из дев |
| извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба |
| еза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они грак |
| ше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен |
| новим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати |
| могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је |
| одине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се де |
| > и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задру |
| ам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању сам |
| , зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на р |
| у у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али о |
| апели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му |
| пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у прав |
| почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху |
| ма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијан |
| тво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пер |
| ше залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, сп |
| а непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невољ |
| че да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се |
| <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p |
| а уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одгова |
| {S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи |
| лог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику |
| ти и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини |
| адругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, ка |
| е за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им |
| <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад |
| да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учи |
| ог осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су зна |
| ро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прв |
| ге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> |
| ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне |
| } Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S |
| гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} |
| лога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше. |
| ихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p |
| овеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву п |
| асмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код |
| ли, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један |
| узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време нап |
| ич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S |
| сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахра |
| ње воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управ |
| поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кук |
| ...{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, |
| ше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом |
| и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућ |
| ела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И |
| ад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један срп |
| , а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p |
| ешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја зап |
| озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња |
| <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он |
| </p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мир |
| ц с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.< |
| на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да |
| много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена м |
| ти.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака д |
| ичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, д |
| а.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења |
| о беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не б |
| кренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чека |
| нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље |
| ... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброг |
| ачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“. |
| ом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез пома |
| орили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој з |
| ој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако с |
| јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, п |
| актер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим |
| де такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да |
| е отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— М |
| а јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичн |
| са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадниц |
| ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треб |
| реме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што |
| евана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад |
| ре куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> < |
| ви и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, |
| љој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи н |
| болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од |
| а прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видет |
| ољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову |
| јој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу |
| ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже же |
| ену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да се |
| уке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припит |
| јати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у санду |
| што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, в |
| уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога р |
| је: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> |
| едини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{ |
| примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вал |
| уда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, |
| Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p |
| кочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И |
| ваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној |
| ова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав |
| да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш |
| ов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписм |
| ли смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</ |
| — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сета |
| ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не д |
| еше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се |
| је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живим |
| уље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да |
| дне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо |
| а без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то ш |
| пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад |
| дравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и |
| брикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попада |
| ма, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању је |
| ијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој в |
| ову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мо |
| једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> |
| ини, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стев |
| с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рач |
| ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разб |
| ебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и д |
| акије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка |
| да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином к |
| ма, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не п |
| има.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљи |
| вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да |
| тап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милог |
| ујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну по |
| — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} |
| Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били бо |
| верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за св |
| сле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљив |
| оделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, |
| евне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких |
| а јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и |
| је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јеч |
| да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— |
| о прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљор |
| — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p |
| Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, |
| их дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо |
| је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућно |
| и поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то наср |
| азвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим |
| пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| адовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца |
| ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране К |
| д, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање. |
| и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпос |
| и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се |
| у Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јав |
| hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} |
| том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идућ |
| о поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гле |
| Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан |
| {S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сл |
| жило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети |
| Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би |
| м пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очова |
| ућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се мо |
| тати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, оп |
| ше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и |
| су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд |
| по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколи |
| ући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи |
| добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав об |
| далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога пово |
| и очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није до |
| и сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе |
| p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p> |
| .{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицо |
| Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, |
| у да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаћ |
| ?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да |
| стиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно |
| ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ства |
| орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори |
| .{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, д |
| угим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све ре |
| необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читав |
| љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја м |
| ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вец |
| док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом |
| одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад |
| за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији сино |
| ски пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јес |
| аће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том по |
| дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n |
| лена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{ |
| ла да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> |
| ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p |
| у и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и ра |
| н.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Нен |
| још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет |
| ете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Др |
| ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S |
| амо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, |
| елике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{ |
| S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нис |
| онуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Ва |
| да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њ |
| , ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дво |
| учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се је |
| А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за |
| у на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чи |
| реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад |
| ижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том о |
| оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за нек |
| или један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад т |
| целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје |
| тру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тер |
| нуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се |
| маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на н |
| ивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрште |
| кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Ж |
| узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задр |
| рпску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица |
| ер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у п |
| S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничењ |
| удити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> < |
| ни борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} |
| појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се п |
| емља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда пос |
| вака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, |
| и се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јо |
| и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут к |
| <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зар |
| <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ ни |
| и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јов |
| код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за њег |
| ња, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> |
| аше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече: |
| адости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником |
| таве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и |
| p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-њего |
| м“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако |
| им ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропадне |
| е ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Ал |
| д добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичеви |
| ори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим |
| си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мо |
| p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео р |
| Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави крав |
| Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, |
| .</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше к |
| head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задр |
| најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у |
| ча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира п |
| и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо н |
| се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} |
| ју, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на |
| један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према друг |
| ругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Св |
| изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за к |
| } Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут в |
| ад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је дру |
| би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— |
| рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и |
| тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: |
| ком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да ј |
| во шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „< |
| а повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} |
| S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима мож |
| е, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку |
| нда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукур |
| ова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобрава |
| хтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој са |
| !</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности п |
| се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. |
| урци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изб |
| ио на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева др |
| изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} |
| се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се де |
| како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви. |
| зонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога |
| ачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, |
| ле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека н |
| еде заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се |
| мља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са о |
| лова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Ма |
| ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не д |
| дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> |
| пала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Не |
| } Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала |
| ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али з |
| се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше го |
| аки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали! |
| посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом |
| јаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана з |
| ече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи |
| докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан зад |
| пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стев |
| е на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што н |
| динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше У |
| амо удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају |
| упили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност |
| год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се |
| у њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после то |
| јима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав чове |
| са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се ис |
| ма, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да |
| би радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва бра |
| > <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га раз |
| и за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по с |
| ше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад ј |
| власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и |
| и ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван |
| p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кре |
| вати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Жив |
| стељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </bod |
| .{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први м |
| утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће ост |
| едише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, |
| „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{ |
| ка и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради |
| д дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тоб |
| стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радим |
| о чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То ј |
| а и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћ |
| ближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без по |
| иванове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породи |
| е дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан |
| идео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубра |
| а не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а зна |
| лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, |
| н се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, |
| посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти |
| S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. |
| бија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветуј |
| м жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прич |
| галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да |
| ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који |
| са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Ал |
| > <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћем |
| читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Св |
| другаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове |
| Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче тр |
| овим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта |
| квим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и мн |
| ли снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то к |
| ци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи с |
| све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само з |
| догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ниш |
| м! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одг |
| еде на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да доне |
| </p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су |
| мљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију б |
| а кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.< |
| неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер |
| са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад г |
| ћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И т |
| аме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалил |
| а како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, |
| аријих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ра |
| емљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али н |
| — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А в |
| је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они с |
| да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ра |
| бадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div t |
| зден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо |
| е шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам заба |
| рски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у ј |
| један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао б |
| свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па н |
| еђусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао д |
| буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста. |
| ије умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме |
| трана утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовит |
| -Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда н |
| наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Ст |
| више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учите |
| ом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно |
| попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разглед |
| а:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво |
| ашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, |
| сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, |
| у и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људ |
| хов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и јо |
| ест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани |
| </p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да |
| правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је |
| рстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није ви |
| ер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар |
| н видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву но |
| т, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p |
| ну човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зуб |
| да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са пр |
| ест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..< |
| сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љу |
| се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — |
| да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за |
| ећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу |
| је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, ко |
| ом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо ви |
| интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао ј |
| рисутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар про |
| аовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је к |
| авно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је |
| /p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је |
| их грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом |
| есеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију |
| ао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{ |
| .</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" / |
| а свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, |
| ра ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога њ |
| ојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену к |
| са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве |
| је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи |
| те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања |
| ажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, бо |
| , навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ |
| особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакн |
| требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> < |
| ше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, |
| адим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њ |
| лушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да |
| pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни |
| ичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек |
| осматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стев |
| ачин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и ке |
| едни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да с |
| здели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слобод |
| долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених |
| устави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га |
| у више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" |
| арости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене сре |
| свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозво |
| могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из с |
| истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма |
| ше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људим |
| дичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и |
| ком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са с |
| ајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а |
| артијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без ика |
| {S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на |
| ну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p> |
| з женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку сам |
| х привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, с |
| онила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је с |
| стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом |
| гао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је |
| као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су при |
| о на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг |
| <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је д |
| Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да ж |
| пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Он |
| ена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре опш |
| Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мал |
| римили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчи |
| ом дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје о |
| породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSect |
| стук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одо |
| плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда заш |
| и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту ј |
| ше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово де |
| добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике пар |
| ћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим. |
| , Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи о |
| ста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које се |
| ак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певај |
| од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство. |
| >То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да |
| слушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и |
| срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се |
| Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву мо |
| дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, |
| ом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут п |
| је јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из з |
| аграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати |
| учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фото |
| ке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао |
| аљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------------- |
| жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушн |
| — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне |
| ти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и раз |
| помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћерет |
| за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме |
| да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требал |
| у као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се м |
| им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу |
| о је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће посл |
| а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсве |
| Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење јед |
| приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да |
| Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије |
| тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко |
| одног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> б |
| А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се кан |
| му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није |
| зазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери |
| Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, |
| али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у |
| ку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вај |
| новак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим вол |
| черу, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с ка |
| а кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наст |
| {S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више осваја |
| јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како д |
| /p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не |
| би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, |
| раднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али нема |
| ати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега |
| оводило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— З |
| дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан |
| икоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је доба |
| донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо та |
| ажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или бл |
| е три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради |
| поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигд |
| поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћ |
| каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, |
| <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћ |
| или живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n |
| ода, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од не |
| бујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића. |
| о!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да |
| о сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То |
| домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога |
| о о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} |
| ш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А л |
| мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> |
| људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснив |
| ду:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, |
| мао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он ј |
| браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су би |
| им платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... |
| оражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} |
| Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— М |
| тали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и |
| даше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и распол |
| <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} |
| <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ј |
| задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, |
| гледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на |
| њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> |
| који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише |
| n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних |
| верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурн |
| а веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш там |
| гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе во |
| него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама |
| , кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Заш |
| га.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледну |
| великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, |
| и од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да |
| му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се п |
| — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, |
| ало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш в |
| дина пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео п |
| дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као |
| сно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и |
| Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све так |
| {S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта с |
| и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дош |
| исмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, с |
| вана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудн |
| уле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред пл |
| ањаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квоч |
| седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет |
| p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по нек |
| д могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одр |
| себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљ |
| Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може |
| услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека |
| ро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе |
| запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и са |
| их ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шо |
| ћи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет не |
| уљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p> |
| атера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и га |
| — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти о |
| али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и |
| бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога |
| буњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку свој |
| адича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, т |
| ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац |
| авља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе мож |
| {S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни |
| а наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кук |
| , на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, |
| надове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету |
| ови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом |
| нађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова |
| цу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су д |
| да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову п |
| уди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из меха |
| отрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па бог |
| Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и осве |
| а да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека в |
| засланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са своји |
| птембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и н |
| боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више расти |
| Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У м |
| им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Мл |
| душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а о |
| евојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у нај |
| данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, п |
| потакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>. |
| ло у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> < |
| љем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом |
| >Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом све |
| кивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се |
| отрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>П |
| а кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило |
| ког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да р |
| сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом. |
| Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа |
| ат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још ос |
| , гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичко |
| ме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> |
| е, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ пре |
| S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне прод |
| обана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли н |
| апона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех |
| са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком |
| л ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути |
| ак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су п |
| за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другог |
| дна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Ка |
| ти кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapt |
| не и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{ |
| ебијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда |
| јемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још |
| у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак виш |
| шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се с |
| с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако не |
| авично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, д |
| осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обрат |
| ваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb |
| љ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народ |
| Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насм |
| ији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо |
| дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дођ |
| па, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету |
| мро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се |
| /p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу |
| утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једн |
| а да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни |
| , онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звал |
| за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну год |
| о није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задру |
| ушу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич м |
| бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разгов |
| сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Жив |
| еднога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и о |
| а нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да |
| се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звал |
| еривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјав |
| Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p |
| Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само за |
| е ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехо |
| остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су |
| војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{ |
| /p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ј |
| да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа |
| <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар |
| нству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша пр |
| и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте |
| укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка. |
| њена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици |
| су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде |
| јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</ |
| ицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнади |
| " /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље б |
| и су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залу |
| нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бр |
| ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, к |
| мо политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, п |
| а и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та |
| сељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани |
| .{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у |
| Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик |
| млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости |
| у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мис |
| S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, р |
| је било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то |
| о добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је |
| > <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колик |
| дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, ка |
| , а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире |
| Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше по |
| ставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тр |
| убав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све |
| ваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред ста |
| дан сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, |
| — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочи |
| е наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Ради |
| свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А |
| {S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су |
| изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика |
| а је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n=" |
| а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледал |
| ио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли |
| и, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешним |
| праве и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан |
| обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Ст |
| е, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени |
| ешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издават |
| провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у би |
| им почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> < |
| ви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица. |
| {S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу |
| уковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају |
| ора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба са |
| и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p |
| , где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу д |
| тво, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу у |
| ом то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са |
| , не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p |
| ш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме |
| други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место |
| еш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта |
| према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлог |
| толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које |
| аци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и нај |
| е отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — |
| ђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и ра |
| дби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива |
| је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим |
| о леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први п |
| е уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напомену |
| , спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долаз |
| чену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред |
| “.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према |
| мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном |
| ман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а |
| кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја |
| игне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито д |
| видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини |
| ама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као |
| енули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су л |
| Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су |
| аље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије. |
| волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— |
| јености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који |
| цима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог |
| у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту |
| ако брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле |
| аћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>П |
| орчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — на |
| е ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, пре |
| квог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак |
| <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, д |
| {S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче д |
| } Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт |
| за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо о |
| ичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочеки |
| е сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак о |
| евићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим ре |
| а један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега |
| за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаш |
| ло је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазва |
| е нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко п |
| ше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немог |
| Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се |
| ној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима на |
| отив наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтеват |
| о неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера зап |
| ју писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе |
| се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном |
| у је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и наро |
| Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који |
| твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде |
| p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови па |
| онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Нев |
| ду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви |
| их дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим |
| н глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, ка |
| у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пођ |
| је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог |
| <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, |
| ослали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито уч |
| а смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану |
| танова, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садаш |
| руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела к |
| овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава |
| користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавањ |
| ве је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, |
| се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све |
| се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситниц |
| ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жи |
| а се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле пантал |
| ога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше |
| еда сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, |
| ан намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају |
| , из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом госпо |
| ела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остад |
| злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој |
| да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кис |
| његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум |
| лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше |
| <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја |
| Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направ |
| е за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да г |
| е задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може ра |
| ешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се наје |
| p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и н |
| волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и о |
| поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукам |
| <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати |
| чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> < |
| пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— |
| авању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и дај |
| аправио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјем |
| кшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> < |
| орица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> |
| ује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, |
| ду да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они н |
| ош две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне |
| клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.< |
| >Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Ми |
| адоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о своји |
| чани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све |
| пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, ал |
| поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде. |
| вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стева |
| е и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за |
| S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно про |
| е поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да прот |
| дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам об |
| змерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која н |
| од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задру |
| огледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и се |
| у годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљ |
| ваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо има |
| аглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— До |
| а камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} |
| <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type |
| доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се с |
| уге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" |
| мовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи по |
| народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да |
| уша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и |
| у доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и п |
| ледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу |
| проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице |
| ркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спро |
| од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мо |
| ешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служи |
| руз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди дец |
| да.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све |
| м с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад љу |
| и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом |
| е свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је |
| ијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав у |
| ан дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је о |
| они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију |
| оразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински п |
| замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог еко |
| ветитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда с |
| тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им |
| дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно |
| зманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које с |
| једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од |
| ријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одме |
| говоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на |
| {S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једин |
| ца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло |
| тан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задру |
| А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих |
| еци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху. |
| авале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих |
| е целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је о |
| шмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и |
| ини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четвр |
| >— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цар |
| онал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им с |
| дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за п |
| а!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Стано |
| ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садрж |
| вао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу од |
| такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то |
| и.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> |
| ивана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Р |
| ао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта |
| >— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по чет |
| ем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, |
| па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепу |
| у заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Ја |
| редседник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се |
| н.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми см |
| теван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разго |
| створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, з |
| се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда про |
| ра.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам ј |
| измеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки |
| А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожње |
| ваницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше |
| ок су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанск |
| ца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну ка |
| ћа Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај |
| дости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одон |
| ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, мо |
| велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да састављ |
| ма у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у њег |
| вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капел |
| енад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже |
| разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио бола |
| ије и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо ка |
| хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде м |
| “.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле п |
| еке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране некол |
| о сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад уп |
| та, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у |
| оље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич |
| ра, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, |
| ава и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, од |
| ећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу ма |
| дслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„ |
| привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кр |
| м је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, б |
| н певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљ |
| ародом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ |
| прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише пр |
| већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покуш |
| читељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, |
| њу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи |
| шао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задру |
| учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пош |
| {S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад |
| а, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе. |
| метовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу |
| дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да ок |
| трине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је |
| се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од под |
| ја спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остан |
| адич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и |
| али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио |
| с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одра |
| ије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су с |
| Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уве |
| интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако |
| ам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</ |
| ис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај |
| управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит |
| лиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакој |
| вртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где изл |
| вако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чарш |
| о, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али а |
| ле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, |
| етрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре ку |
| ан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам не |
| задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја п |
| у семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој р |
| за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина к |
| смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је г |
| ијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје |
| трошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски про |
| е Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио |
| и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да б |
| са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} |
| </p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичеви |
| оста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву свој |
| алудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А с |
| па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви о |
| .{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стог |
| а за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи ј |
| селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може |
| ао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је пес |
| задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и |
| ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кљ |
| ите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се пови |
| то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у |
| у дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „р |
| то га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућ |
| ахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеј |
| раовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао пор |
| шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се |
| поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да |
| јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова св |
| ј циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село за |
| домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </d |
| “ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit=" |
| једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле |
| сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Нен |
| но да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па и |
| од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна |
| се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и уж |
| дбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину. |
| ишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљ |
| вати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и С |
| па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и неш |
| да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу |
| а понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих |
| огај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, а |
| <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> |
| p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог |
| рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби б |
| за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање |
| е зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дош |
| , који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена и |
| ујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— И |
| док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, |
| друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога не |
| е да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог |
| љимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо |
| то Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубил |
| и колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми и |
| емо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити |
| . „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више з |
| па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учи |
| ви Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов ам |
| а „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! |
| апатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу |
| у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерно |
| се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми с |
| у тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рач |
| ка ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка |
| 19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у |
| е из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="c |
| човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на |
| ина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога ст |
| узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али ну |
| о рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена |
| } И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а с |
| о један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слу |
| и жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут |
| њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, ве |
| да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим |
| знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не |
| они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних |
| >Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необичн |
| ашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и |
| ореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене до |
| <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје |
| ђе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више |
| су људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S |
| а.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p |
| {S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, ка |
| к на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним |
| вару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дуг |
| ра и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позва |
| ужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, |
| ован, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се |
| ну двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p> |
| челама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво спор |
| г, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дук |
| ече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас м |
| звикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћ |
| пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и ик |
| им рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој виш |
| ру, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, |
| ље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога пр |
| ити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ |
| ла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је о |
| говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањ |
| рдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу |
| ране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас |
| рске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало |
| а дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина! |
| ен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто< |
| <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба |
| наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли |
| из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти сам |
| ечега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате н |
| редседник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, ал |
| неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није п |
| си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе |
| /p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p |
| а, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да л |
| е се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, |
| за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе |
| е.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не от |
| м“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} |
| цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше |
| а и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује њег |
| итеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви |
| посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, ком |
| утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и |
| и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> < |
| све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич миш |
| уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окр |
| од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити с |
| препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо з |
| каже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из ко |
| p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас за |
| скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо |
| ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Ал |
| љи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху те |
| овину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> |
| ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стева |
| и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намер |
| уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и |
| епуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са |
| анов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољ |
| е и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу |
| од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево п |
| теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</ |
| го да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, |
| у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p |
| и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пре |
| кој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам |
| за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацива |
| а се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" |
| дну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да н |
| згледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника |
| честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим дру |
| и чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло |
| могуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Ј |
| мовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за |
| понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно свој |
| ити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликам |
| ите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> |
| од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауст |
| алази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је оста |
| тио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше |
| о млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани |
| узман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — |
| га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div ty |
| ква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској |
| ене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било ј |
| еван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, |
| д мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није д |
| учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде |
| зи Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полег |
| но коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стева |
| ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S |
| ако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је |
| } Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћур |
| у, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замис |
| а. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више на |
| Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега м |
| почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш |
| же да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих |
| те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, а |
| очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} |
| пустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, |
| Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, по |
| ра уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио. |
| грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окуп |
| и му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— |
| та у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „з |
| баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са овак |
| вом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или о |
| сећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив |
| слови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </di |
| ди где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете |
| ванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим га |
| ојури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да |
| кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на т |
| а.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека |
| даће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се |
| оритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати |
| о, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љ |
| е истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се |
| уркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има |
| дну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за л |
| учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добр |
| улим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да прои |
| , 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смисл |
| ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, |
| <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? |
| х опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде ви |
| и где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{ |
| паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује т |
| радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.< |
| , који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још |
| <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао |
| о јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</ |
| се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица остави |
| у је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити |
| како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху паж |
| и људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио д |
| <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало н |
| чињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распр |
| е возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј д |
| н ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за ч |
| тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, |
| озвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта |
| рти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} |
| ишом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ст |
| навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источ |
| ао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између |
| штину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, |
| {S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Как |
| шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.< |
| зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих она |
| једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
| нети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без |
| не разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили! |
| и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда |
| адничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљор |
| одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа |
| ивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће |
| зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш з |
| зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком |
| ћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— С |
| да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успе |
| ете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет ду |
| ано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше |
| .</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта ра |
| писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Орао |
| /p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постара |
| да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, в |
| се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може да |
| то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена п |
| аде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи гало |
| го ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше |
| причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на |
| расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам |
| већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту не |
| у да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њи |
| IV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да ј |
| ти?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против са |
| ишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном |
| окрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јов |
| S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се ова |
| е поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада |
| дом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склон |
| ри врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеш |
| заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} А |
| Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради |
| де од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Са |
| који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за |
| , домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху |
| на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, |
| ибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико |
| јим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопљ |
| 4" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говор |
| </p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поде |
| одаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>По |
| Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} |
| а прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове реч |
| >— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> |
| најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а |
| <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мић |
| и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.< |
| што!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није |
| еде под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се вр |
| {S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, н |
| е доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није за |
| } Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може припис |
| {S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зно |
| лушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова с |
| укама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! |
| тру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о њег |
| ма, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним р |
| ијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни |
| удве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи пос |
| на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допирах |
| ек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— |
| аоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож |
| и!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} |
| ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете нап |
| ич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и |
| љак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху |
| аметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим |
| жи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где ј |
| ад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти |
| Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невен |
| еза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успе |
| овање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина |
| ми освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главоб |
| инара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи. |
| мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну праз |
| ише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> |
| те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заве |
| аш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо |
| предно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено по |
| анџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и прис |
| ојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим |
| е канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па са |
| стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну |
| у сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек |
| редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође |
| а члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на триј |
| вима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p |
| изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела не |
| први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницим |
| ожанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да |
| зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против |
| ..{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад |
| p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не |
| о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна ж |
| ац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испре |
| не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш |
| Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе н |
| то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: |
| хотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад |
| ртија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и к |
| даљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајк |
| <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оста |
| d="SRP19091_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се на |
| > <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше |
| одице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом пошт |
| овром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој |
| — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, т |
| у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше |
| е у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом |
| да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да пр |
| евени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, |
| левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та несло |
| е, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на јед |
| е на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничк |
| пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода о |
| , свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припр |
| Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се |
| та!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на и |
| и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, н |
| насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — |
| Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Уг |
| те! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па |
| а њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше |
| енином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од |
| ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикн |
| вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> |
| ом на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је |
| да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{ |
| м, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — ре |
| свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-кој |
| шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да |
| е о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе |
| руги своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сач |
| им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се |
| нашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута |
| > <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p |
| p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</ |
| ема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га т |
| пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капи |
| било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на |
| отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући |
| азимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше |
| ила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ј |
| т.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се |
| решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничар |
| нога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад д |
| .{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који ј |
| се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван уста |
| сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остал |
| {S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује |
| е један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у О |
| о, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напр |
| акле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{ |
| даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да |
| руге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{ |
| ствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузм |
| је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Се |
| е! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p> |
| то ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћинск |
| ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? |
| у да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скоч |
| алеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народ |
| тање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па го |
| а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни |
| е можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! |
| слова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах ви |
| амо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истин |
| н, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери т |
| око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних. |
| да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега |
| га села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш. |
| двући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу |
| у могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. |
| ану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађа |
| /p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близ |
| вина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам |
| бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па упра |
| на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, |
| мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он |
| и му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрд |
| кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за по |
| ече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</ |
| се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жали |
| па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти ка |
| у попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, м |
| н, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три годин |
| и укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата |
| то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближ |
| си ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога д |
| ато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они подел |
| нда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да з |
| о.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, |
| е зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада п |
| Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло в |
| тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазв |
| кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога |
| ше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapte |
| еђу задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многи |
| ћи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зар |
| на врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да о |
| <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи |
| потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућани |
| испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку |
| Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас |
| нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као зем |
| тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чеках |
| куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми |
| Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега |
| ем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! |
| утира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи п |
| иплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од прода |
| огод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај ти |
| ба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после |
| лу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{ |
| хани.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не зна |
| рдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају по |
| и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само ку |
| о залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један |
| ао сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало бе |
| ин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта тр |
| радао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, |
| о његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће |
| > <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде са |
| али.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задруж |
| зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан |
| његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} О |
| од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа |
| од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина! |
| , па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку |
| један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто |
| ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене жив |
| ње: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише |
| дно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога два |
| да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, |
| радница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој |
| лску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалеми |
| бирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ при |
| рићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi> |
| ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца |
| попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше о |
| лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режа |
| у руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред |
| овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! |
| еп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- |
| остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су |
| плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких. |
| ла до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живо |
| <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од остал |
| олико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман |
| оворише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по дв |
| а интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на ст |
| у прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све |
| /p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један дру |
| ко урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као п |
| прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу бли |
| — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</ |
| озив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљо |
| воздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакш |
| еш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — реч |
| познамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, |
| ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми |
| ишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. |
| hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја зна |
| p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— |
| не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети |
| е лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некак |
| есече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, так |
| ке паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p |
| д би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берић |
| и хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека гос |
| /p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојко |
| е су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш |
| можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, бо |
| </p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМП |
| е чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више в |
| је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре гр |
| егове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси на |
| /p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу. |
| зрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, |
| Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, |
| к из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера |
| ма живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на вр |
| вињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја н |
| сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, |
| неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се |
| <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој |
| p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разгов |
| зјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S |
| ављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко |
| кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Зане |
| ази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} |
| p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним |
| окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмуре |
| дио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ |
| потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} |
| /hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа инте |
| а дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да б |
| оучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар. |
| не несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети п |
| тац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Стан |
| гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" |
| ди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзир |
| о својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запиј |
| е ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, |
| арио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме |
| а и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погле |
| оље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.< |
| си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим на |
| рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> |
| ок их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши поса |
| он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То ј |
| служио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његов |
| а сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — |
| опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи ра |
| е може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзир |
| е се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рад |
| ој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с бр |
| у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, п |
| одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ о |
| очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељ |
| о и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, |
| еби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости |
| агрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и |
| p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из обли |
| гара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружн |
| окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху н |
| од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљ |
| ајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се прис |
| за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— |
| еле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, труто |
| мо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо гд |
| ао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у |
| диш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{ |
| го важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто |
| } Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац |
| било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то бу |
| к?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p> |
| RP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вар |
| што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречис |
| е гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо с |
| .</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али |
| ш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одгово |
| ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> < |
| <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Ј |
| брише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> |
| лиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља |
| е.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он сп |
| ко си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</ |
| ?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдогла |
| ад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случај |
| е нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јаглик |
| тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће п |
| потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш |
| ебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чоба |
| <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо |
| то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе |
| а другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осуш |
| са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам а |
| ничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дан |
| и морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} |
| за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигура |
| председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи |
| е ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онак |
| <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Ве |
| ле службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга |
| i> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад ј |
| ружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док м |
| разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у |
| и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А |
| — Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има |
| задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинит |
| ца која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, |
| од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више ни |
| ати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — |
| већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} |
| еку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле н |
| оше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} |
| и могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људим |
| S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, д |
| му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, |
| не и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, |
| и, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радич |
| ођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код |
| орици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање |
| рали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без ут |
| се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи |
| p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе пр |
| те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи |
| ошћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и |
| издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p |
| другина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад сек |
| ем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари |
| је.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан |
| о поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, |
| поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и инт |
| сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам по |
| ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се м |
| у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезну |
| ла са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се |
| ту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам |
| Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окр |
| пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чу |
| ин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те мо |
| спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже |
| м разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, |
| легао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештав |
| ћ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерп |
| зама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општинс |
| , а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани |
| је дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с |
| мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја д |
| кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter |
| н се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{ |
| 1_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још |
| што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} М |
| раћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао |
| осподство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година |
| у нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не р |
| аћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему |
| да је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио |
| на побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије гре |
| !... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури н |
| го своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци |
| p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су |
| ете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само мој |
| је сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш |
| , одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, р |
| болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p> |
| члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријер |
| } У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, |
| /p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испреби |
| арате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ј |
| док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи д |
| н - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу |
| и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</ |
| — Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истег |
| како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати |
| спео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од |
| ицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео |
| ода.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити |
| трошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Ку |
| правио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам |
| це!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи |
| p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не п |
| тву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне т |
| "SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плач |
| могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само з |
| ојас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по |
| ји човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена мори |
| о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану |
| воје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна к |
| лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклон |
| нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо |
| витак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући свој |
| пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очовадн |
| S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу в |
| ас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, ч |
| p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и а |
| не живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толик |
| га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 |
| Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо |
| гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја по |
| , неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи л |
| ури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да чо |
| оја се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, кој |
| ана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на |
| а и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесто |
| ка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најгла |
| они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили |
| укњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце |
| угарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругари |
| руга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p |
| раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше |
| Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега рад |
| пис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој |
| } Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако да |
| {S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и |
| човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, к |
| о читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам |
| <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича |
| у се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са иза |
| итичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и ра |
| њака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се |
| <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове д |
| S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина |
| муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у |
| дишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би |
| > <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> < |
| ротив постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стањ |
| које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, д |
| оке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и бли |
| ане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изн |
| ајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога |
| и цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, к |
| > судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — |
| дам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да уч |
| ијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, |
| >Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегун |
| су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да пр |
| азуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи т |
| да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увер |
| он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је |
| јпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како с |
| нице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пер |
| после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи |
| ка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрам |
| грђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја ј |
| очито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што |
| ница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> |
| > с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раск |
| , ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад |
| ћу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и |
| ругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како |
| виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти ни |
| нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за с |
| у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешањ |
| е године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали |
| бољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, а |
| емерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побо |
| е под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врат |
| и требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шт |
| прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети |
| } А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрин |
| годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак |
| Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећ |
| бити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и сн |
| вним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као |
| рве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар |
| овац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине |
| идим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p |
| ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си вид |
| већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редо |
| ти.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим |
| уруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали так |
| Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — п |
| аде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док |
| старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сва |
| тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно |
| сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> |
| давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати ка |
| p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да подели |
| у прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о |
| , јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време д |
| ван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да и |
| отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на |
| исто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Рад |
| гове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њег |
| како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо п |
| <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То |
| е седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво ме |
| жњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} |
| у висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени к |
| За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису |
| о решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и у |
| гу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом. |
| мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" |
| намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, |
| ћ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Же |
| ма начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требал |
| ашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не |
| ење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађењ |
| нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’р |
| реба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Јед |
| за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и об |
| а сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по с |
| и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задру |
| поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> |
| а смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће |
| <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, |
| од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то ј |
| оју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вод |
| а ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвено |
| ич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече |
| пшту одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то ј |
| } Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за друго |
| маћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најп |
| ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз |
| ад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решав |
| да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, |
| мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а д |
| некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило изме |
| обра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не при |
| утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини |
| како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да с |
| Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не јед |
| служи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, шт |
| често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{ |
| м нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и р |
| устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак |
| ти и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринч |
| чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — |
| ће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, пос |
| за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Н |
| , и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који |
| , а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у заче |
| а раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они д |
| но своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их |
| ебу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> |
| е да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп |
| , пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, |
| сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале |
| тро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и о |
| ораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да |
| е!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, ј |
| и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што т |
| коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била о |
| /p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће. |
| а, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе там |
| о у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се по |
| або женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и ж |
| примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала н |
| задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално креп |
| и би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити до |
| о! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да вид |
| има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедиониц |
| лити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у |
| томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надз |
| истове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држ |
| адоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задруг |
| е, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема п |
| свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} |
| гућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше |
| ене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стањ |
| сти осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, |
| “</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и |
| х задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес. |
| Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше за |
| ош једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа ру |
| кве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешн |
| и новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било |
| а их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стева |
| га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да |
| шити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе |
| ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p |
| аједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ет |
| ићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузма |
| а џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви |
| овни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није |
| љаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како |
| дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коњ |
| дили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта |
| други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови |
| пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоно |
| другу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушат |
| овољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време свој |
| ица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали |
| азиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племе |
| аде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, |
| а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми |
| што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле |
| оред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало |
| од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— |
| ечима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразб |
| школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разб |
| е из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога |
| клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Ниј |
| е да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се |
| упове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S |
| нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S |
| Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад |
| како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из |
| еш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили |
| вао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се изб |
| адити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одв |
| е детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух |
| куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме |
| е земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, с |
| .8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински п |
| , а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бог |
| ренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>2 |
| ви ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и |
| узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па |
| у.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, кол |
| ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се пр |
| итељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад има |
| је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> к |
| Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до |
| .</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе |
| ени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то |
| то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни |
| нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помога |
| капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијс |
| ...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем н |
| шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад лег |
| н сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мен |
| ти једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед |
| емаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се у |
| уде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вара |
| - Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене |
| кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је |
| леда земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и т |
| крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили го |
| ко и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбин |
| весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже ду |
| земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у |
| нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш |
| p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> |
| ману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има о |
| даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати јед |
| и општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више |
| И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, ка |
| и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце о |
| онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву |
| и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредит |
| не и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део та |
| C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који с |
| , пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета |
| лушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Так |
| распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потреб |
| ицом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (труто |
| своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега |
| браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу |
| </p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb |
| тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове госпо |
| е.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? п |
| рашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко |
| — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим с |
| бице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{ |
| толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли н |
| ери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по дв |
| снивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја ни |
| ар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да зак |
| дној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво |
| ги састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд и |
| га у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те о |
| d="SRP19091_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преп |
| — Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! де |
| амо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита |
| не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се ви |
| омаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви |
| јбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти не |
| неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— |
| узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од с |
| варима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматр |
| - Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем |
| ај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће т |
| а после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе |
| <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „ |
| идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</ |
| јете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се |
| обујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарад |
| p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да |
| ју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.< |
| оја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја сн |
| ица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="2 |
| p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес |
| они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да збор |
| гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и др |
| асход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p |
| њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</ |
| немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је |
| ада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ни |
| т.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чи |
| та, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те |
| Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би |
| о јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — |
| з зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршен |
| а вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу |
| е Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба п |
| а му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака |
| те да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави.. |
| човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лаж |
| превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, |
| — Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> |
| вестимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли в |
| немоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у зак |
| кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту |
| ма имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да |
| порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</ |
| — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, |
| те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки |
| у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Сте |
| чи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су м |
| имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те слу |
| трола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, о |
| ћу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће |
| треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мања |
| ао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да неће |
| >— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S |
| м имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну К |
| најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то д |
| и, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, т |
| одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше |
| и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Стано |
| {S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате ви |
| ине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувш |
| p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, |
| је место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде |
| Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успр |
| одухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају |
| гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире б |
| обио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио он |
| и разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зел |
| ослужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— |
| о сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као |
| ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време до |
| ишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио |
| та у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ак |
| ршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</ |
| Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</ |
| p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је ради |
| и нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овак |
| да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њив |
| d>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се д |
| лико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> < |
| ка у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задата |
| наке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбран |
| де све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се з |
| олове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да |
| о да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим |
| Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него |
| због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, подели |
| треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме |
| на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар а |
| селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да п |
| ман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p |
| е, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па д |
| Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш |
| ан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је д |
| м, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>С |
| од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па |
| олу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— |
| ни.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш к |
| мо кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од |
| ко ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљ |
| уплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А |
| е учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p |
| с руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања |
| куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робо |
| то више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, с |
| n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђ |
| задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може расп |
| тни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви по |
| аре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично |
| е свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и раз |
| ело.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одгово |
| зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивос |
| па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да ил |
| м они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступам |
| оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.< |
| би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тр |
| поразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, |
| руги.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад с |
| м данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али |
| и од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — д |
| живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се |
| бог онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} |
| ш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав |
| > <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од |
| , дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак |
| — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пит |
| ан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> |
| Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то! |
| ти штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао |
| закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шт |
| је ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код |
| Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то |
| Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} |
| дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— О |
| а они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ради |
| .</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али к |
| вих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они |
| највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, з |
| пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођо |
| ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали има |
| текао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржава |
| озденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим коли |
| бе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Р |
| } Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</ |
| А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко вр |
| га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то п |
| изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p> |
| а поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више лича |
| нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па и |
| ми за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се не |
| ј љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> < |
| {S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не може |
| астало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је з |
| а је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у з |
| го задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по то |
| е оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу |
| свим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али т |
| морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и ус |
| ађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има |
| едио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као |
| ао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу не |
| Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво |
| ead> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само |
| навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, шт |
| зазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт |
| ма, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb |
| је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахран |
| квих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео пр |
| не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која ј |
| време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са насло |
| е и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста |
| а овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос |
| ут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели с |
| људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је мог |
| p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један |
| адруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p |
| учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо |
| — Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам |
| ете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{ |
| и опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на |
| ш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те |
| о да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица д |
| јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л |
| >— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} П |
| и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> |
| ицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са о |
| р!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову по |
| то је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> |
| е од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а з |
| заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живан |
| ичама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на ње |
| >— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад ч |
| Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p |
| орао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда ј |
| ва исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.< |
| клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од поч |
| исја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидб |
| аквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послуша |
| и — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: |
| ва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја |
| нам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти тр |
| } Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресе |
| ен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он |
| на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} |
| зва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да п |
| p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него каз |
| адне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} А |
| што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало д |
| бе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу мо |
| разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>До |
| собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одоб |
| у све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао |
| женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред љ |
| месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном |
| и од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један |
| па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" |
| ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи р |
| ћи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће стран |
| уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зу |
| ку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| че сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе јед |
| дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а |
| идаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у све |
| испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем |
| ан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу њего |
| и дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су |
| ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се н |
| није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много в |
| споведи се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њихо |
| је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе |
| име се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb |
| женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за |
| део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у св |
| ањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доноси |
| ила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан п |
| р се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије би |
| олитици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задр |
| е би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке |
| апетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капе |
| стру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их ко |
| адич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и ша |
| је госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није т |
| , гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p> |
| врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији |
| замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузман |
| ешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више |
| е распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек до |
| p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотм |
| заху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико год |
| о чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— |
| .{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди |
| несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело се |
| е верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је |
| мо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, как |
| им, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онд |
| о да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест годи |
| нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве |
| право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само т |
| мо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле |
| “, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{ |
| ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и |
| ? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је |
| стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искљ |
| о. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а |
| емамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно |
| каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на коли |
| се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило н |
| ете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није ис |
| оћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има |
| } Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати |
| несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у |
| ик и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapt |
| једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши |
| ар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа ср |
| ке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржи |
| <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} За |
| могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајт |
| ико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњ |
| црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна и |
| поденуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их |
| е људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ |
| i>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина мог |
| ља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађо |
| еље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној ру |
| твар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедил |
| и на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени ок |
| реву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи |
| е да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкар |
| колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосе |
| аше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кућ |
| г беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не позна |
| - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију |
| вапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седел |
| ство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмам |
| чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто такво |
| прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се |
| ест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</ |
| а неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{ |
| им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бит |
| ам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> |
| пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би |
| трчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукн |
| p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама |
| ком сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се |
| ји били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која |
| , кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> |
| ј ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад |
| а је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S |
| па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и |
| је овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко д |
| трве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су мо |
| пут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{ |
| и пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвр |
| цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим |
| ла им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на |
| е Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред зам |
| беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља |
| јаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошл |
| која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Оту |
| трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми |
| они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, п |
| аки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свог |
| ат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То |
| ика, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> |
| ле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> |
| хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пил |
| знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узал |
| на не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зара |
| >Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у |
| еван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обес |
| аху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} |
| друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а б |
| м се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога |
| повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</ |
| послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скре |
| агор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га |
| <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадо |
| узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не мол |
| ше Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за н |
| да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p |
| ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити |
| запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири |
| а, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на з |
| </p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко |
| </p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, |
| наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваш |
| по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свак |
| о решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће иск |
| сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледају |
| >- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, |
| ио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би |
| ам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш |
| и преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, |
| не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мисл |
| изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свак |
| о њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми и |
| дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом з |
| редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> |
| вети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи |
| неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад г |
| уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из м |
| — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуш |
| нам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор. |
| ну, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћин |
| иришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише |
| да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није ов |
| е, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим мла |
| уди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точ |
| а то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја по |
| о их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испус |
| ко се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике |
| много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мил |
| с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, |
| х је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је ш |
| крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битан |
| ао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао |
| е идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не б |
| о не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По |
| ом устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а |
| у Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно |
| рес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Ал |
| на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су |
| а су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из св |
| е још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило с |
| кав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше |
| и од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један |
| копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ |
| „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тес |
| ад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјек |
| о све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест |
| тавила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи труди |
| една жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погле |
| далу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си м |
| најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти |
| после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти маниса |
| ценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш |
| <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад г |
| уги пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p |
| > <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчел |
| њан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не см |
| о што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> < |
| тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Та |
| окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду пре |
| и људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не поп |
| мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антр |
| примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| е орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, |
| p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, с |
| <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке. |
| ез волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман |
| <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не може |
| и, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и |
| ш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем на |
| брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плу |
| и кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="3 |
| п-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, ова |
| зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо б |
| о ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник опш |
| ва, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турц |
| ђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Жив |
| еља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- |
| имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти |
| мену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше ка |
| о амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе |
| акне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам поч |
| ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За ју |
| ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!< |
| три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва о |
| осланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припи |
| ати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не |
| е да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, бла |
| ју ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, и |
| <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе |
| си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни |
| по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> < |
| аже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад тво |
| ..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може |
| вариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.< |
| .</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилић |
| мо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с |
| поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отим |
| не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао д |
| е толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да |
| нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p |
| на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем цар |
| да због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си зб |
| !{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти и |
| ам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу |
| . пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, |
| {S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне |
| добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb |
| деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе |
| ећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нис |
| има, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурде |
| би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још не |
| д уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни |
| лужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, |
| а и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, нез |
| Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за |
| е људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} |
| суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — је |
| само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — п |
| ише дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике па |
| Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Жива |
| Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се с |
| шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови глав |
| вац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу |
| шти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— П |
| , попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Т |
| и за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље |
| ом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! т |
| уги да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произве |
| пе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога |
| ок направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која т |
| о ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па |
| , па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, м |
| лу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде б |
| е мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мо |
| >— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не |
| си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али |
| /p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина |
| офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба |
| ва.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама в |
| кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се |
| Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове |
| хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73 |
| гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — пр |
| >— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек д |
| ванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куп |
| но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Раз |
| ову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жива |
| га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке о |
| еви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А |
| ише!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да |
| и опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем |
| на у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда |
| спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кме |
| Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам ч |
| радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу! |
| теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар |
| ти је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго. |
| овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити |
| да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема си |
| за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И |
| го за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да |
| стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не см |
| ат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Та |
| ша, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „на |
| ика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево как |
| астави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Д |
| вет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Уро |
| ма пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стиг |
| ашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу зе |
| саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да |
| уруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хај |
| е да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га |
| ном, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те по |
| м.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на бан |
| смејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не сам |
| подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је п |
| — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној |
| авиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи см |
| , него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће пл |
| а ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога ни |
| Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" / |
| а, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима |
| нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искорен |
| > <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и од |
| од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад |
| о прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако |
| мо чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p |
| у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучи |
| и?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ј |
| авио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се |
| мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће |
| ле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам за |
| p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на по |
| ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве |
| ујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштв |
| ћу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, к |
| <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у каф |
| ј ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још |
| слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба |
| еч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад з |
| и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћур |
| били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи |
| ич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и с |
| емо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје д |
| да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог н |
| е беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо |
| дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S |
| p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба б |
| о!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није с |
| адрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни |
| мање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним |
| Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво жи |
| <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узм |
| > <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — С |
| аје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.< |
| ти тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније |
| едседник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери |
| м!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли |
| b n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме б |
| пи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — |
| е изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — |
| у с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за тво |
| о га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— |
| . — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили. |
| а купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што |
| леда.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш зн |
| идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да ид |
| ве куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</ |
| Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете |
| е мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си |
| више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да ид |
| кајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пу |
| ка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не |
| ан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, такв |
| и набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама ку |
| ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га |
| тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што ј |
| ежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоћ |
| спокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов |
| А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, |
| н данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћ |
| један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да |
| ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели |
| телине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахн |
| н српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем |
| ти.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору |
| <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</ |
| > <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!< |
| у код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сироти |
| ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја |
| — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио |
| а твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му |
| равда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} |
| кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише |
| — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} |
| о што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта |
| и крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад не |
| тери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче пр |
| ева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — бра |
| талима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p> |
| ушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их нис |
| куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим |
| во с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удруж |
| , — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у пор |
| >— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући |
| аде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Нев |
| своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у ј |
| ло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Куз |
| ћа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кућ |
| штењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да |
| ш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори |
| е ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, он |
| га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким јези |
| p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— |
| стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све н |
| једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенише |
| а тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ћ |
| вности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити прист |
| И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око |
| уг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем |
| изати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— |
| ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..< |
| есет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - т |
| плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше н |
| та! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p |
| сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Го |
| ругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахуд |
| а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гл |
| е можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А |
| гали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени |
| у ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да љ |
| атељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p |
| огами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и жив |
| мање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више |
| — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер |
| ицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад з |
| угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n |
| да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која |
| > <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — |
| >— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у |
| за са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву сит |
| ,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другог |
| а их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цр |
| сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпо |
| други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела |
| у недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> < |
| о неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура |
| ло да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом |
| /p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани љу |
| е дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја |
| </p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истин |
| трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешт |
| ице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног ж |
| родан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би |
| де има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под |
| од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога нећ |
| парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и д |
| мо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи |
| сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Нена |
| p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљораднич |
| нога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно |
| </p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 |
| </p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p> |
| <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб и |
| нојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад до |
| ни.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени |
| овор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако |
| Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако ј |
| с: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза њ |
| јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом. |
| осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним о |
| head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори |
| , да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је |
| чу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и ура |
| а пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Ма |
| ма и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p |
| {S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те |
| а зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и посе |
| аћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Он |
| људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наст |
| d="SRP19091_C1.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, р |
| главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста ј |
| аклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па |
| та!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пче |
| ета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ |
| алемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S |
| с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа |
| иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас |
| ју, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да |
| се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше т |
| Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Неве |
| говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, |
| о ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Т |
| А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну д |
| Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, |
| ца има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни |
| поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, |
| види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађ |
| у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S |
| сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у це |
| асом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда зако |
| не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам |
| то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао дана |
| слио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Ал |
| е пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — реч |
| и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити о |
| твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и р |
| такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p |
| изну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до |
| овао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко |
| и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — |
| и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни |
| преже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мет |
| шем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљор |
| ати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су ост |
| p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — |
| вани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, кој |
| ом зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p> |
| гођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до но |
| легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ћ |
| војом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао некол |
| це; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на треће |
| , тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће гото |
| ш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „ |
| му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише |
| на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> |
| вићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена бил |
| ан убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— |
| растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— |
| а крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас пој |
| ене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!. |
| л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Ште |
| ти без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.< |
| речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обз |
| затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељан |
| а на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер ј |
| у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега ј |
| не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању бла |
| а и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан |
| будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не по |
| и народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле преду |
| и то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем |
| и и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да |
| било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громов |
| је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се |
| оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузман |
| ротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула то |
| одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није за |
| > изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није и |
| ра беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак њег |
| да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за |
| ош којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру де |
| S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његов |
| измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људ |
| адругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за наба |
| дишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад |
| из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да и |
| и жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</ |
| мислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</ |
| номад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, |
| head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, |
| рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо бил |
| а, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за соп |
| што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што и |
| е зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање измеђ |
| ним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају дел |
| уцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је |
| Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивос |
| вуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, леп |
| ко ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем |
| тељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка |
| — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали |
| равећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику поре |
| > <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немир |
| дели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође |
| отрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруш |
| ах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам дин |
| а ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући |
| це му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њего |
| ва!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је об |
| уге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му |
| а и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти |
| е и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За стра |
| играо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидн |
| </p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете |
| радничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале |
| неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледа |
| уг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А |
| ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад |
| љевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, |
| ресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не |
| >Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се м |
| огу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти т |
| разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p |
| } И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњават |
| е паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се бац |
| ројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да |
| п-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је |
| S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту |
| се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако гр |
| е у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Ј |
| мршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање |
| ар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, |
| нога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме д |
| у једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, он |
| е: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо |
| и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар до |
| <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судби |
| огу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клел |
| </p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да б |
| ера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико |
| , — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, |
| ливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо |
| не на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен т |
| и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за |
| и напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јо |
| ући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи дл |
| >Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да |
| S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам се |
| p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да |
| а изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако ниј |
| мо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то н |
| и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусит |
| тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре |
| за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове |
| задини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одг |
| 1_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Љ |
| оспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стиг |
| ле ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робује |
| бом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити |
| “ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би бр |
| е: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај с |
| кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала: |
| S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на по |
| ио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али ж |
| е кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се ог |
| е дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечанош |
| ле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква потко |
| вољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су б |
| и Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити сто |
| и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређива |
| или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних ра |
| извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— |
| им и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! к |
| шка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, |
| 9091_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела ј |
| бродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој поса |
| Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у цел |
| а <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> |
| ром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем. |
| себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, |
| одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mileston |
| ани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изора |
| је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умет |
| у на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, кру |
| ла је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па |
| цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође нов |
| овити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> |
| Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него |
| /head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич ве |
| ојединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n |
| а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су |
| цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — |
| оше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али |
| , није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад т |
| оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јов |
| <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, кој |
| еђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога |
| учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркв |
| свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и |
| неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под велики |
| ће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и и |
| ва узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава |
| срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене |
| вала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих |
| </p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, |
| и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из пор |
| о правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то |
| су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула |
| <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слу |
| , опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случај |
| „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар |
| них сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским реше |
| а, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад стра |
| амацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> < |
| а, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој при |
| неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а С |
| осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала има |
| ономског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није мо |
| и иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа д |
| у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосл |
| не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о сноп |
| е опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p> |
| а другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћи |
| е зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече |
| само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један |
| а!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Не |
| врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — рас |
| Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на прине |
| ви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. |
| Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата. |
| да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто би |
| ина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> |
| Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да |
| а гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици |
| и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би |
| нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој |
| ило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа усп |
| кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти сп |
| </p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчел |
| “, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу забора |
| смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се п |
| љили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли он |
| .{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испреза |
| свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{ |
| и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, |
| Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне |
| ито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње |
| е да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се пон |
| послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ п |
| Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сј |
| ју чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Са |
| вно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удруже |
| и да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде н |
| а Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи п |
| на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом је |
| b n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што и |
| а не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад |
| решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и нај |
| м пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана |
| ам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати |
| се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од оба |
| о, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном та |
| та! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече |
| ра ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си |
| </p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај |
| се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S |
| се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један погл |
| ва оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би п |
| пкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, к |
| оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа |
| лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа |
| е, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, |
| Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао ј |
| ка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист |
| p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хл |
| ном дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задруг |
| је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури п |
| били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>п |
| држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски ми |
| циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцела |
| , дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржа |
| е поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан |
| ош од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове |
| другиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задр |
| онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задо |
| Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те |
| не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима бех |
| .</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљ |
| а, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално |
| она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi |
| мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, ко |
| дили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зат |
| ео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са прија |
| ени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви в |
| својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се |
| емера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на |
| у! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди с |
| пекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих д |
| а, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов. |
| између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, |
| са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту |
| оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи тр |
| pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — по |
| ао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених р |
| приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу |
| га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— |
| Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо |
| ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгине |
| усти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али |
| , Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> |
| буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико веков |
| </p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба с |
| тављала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га |
| е привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили |
| показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p> |
| у оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p |
| , па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни |
| то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </d |
| у подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бир |
| да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, |
| о било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинс |
| ротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би зн |
| е боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} |
| , — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад |
| од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} |
| лагослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашег |
| реме.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки нар |
| тила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној вод |
| сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кав |
| ће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Ж |
| у постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, |
| ни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" |
| ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших |
| р зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи в |
| уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљ |
| јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не ли |
| ио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је т |
| је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми |
| дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од |
| мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне об |
| дала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ва |
| ејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, |
| о што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам |
| је гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измир |
| штати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој пра |
| ним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиш |
| е светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није м |
| у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} |
| у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар |
| тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако траја |
| говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а |
| његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматра |
| а ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Оста |
| мо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А ве |
| ане и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше |
| азити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, н |
| својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто з |
| а да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишм |
| уће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се н |
| живео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема |
| ија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него л |
| Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан |
| зели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то |
| ш Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову |
| је.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа |
| .{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одм |
| Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајућ |
| лога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије |
| <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочил |
| ућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи |
| није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у мех |
| и било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост би |
| зира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њено |
| ор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово ш |
| н обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио |
| ем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао |
| и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је |
| размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шт |
| докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај |
| </p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички |
| абандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га |
| ам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ет |
| ак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време |
| шта за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да т |
| p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда |
| азуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, кој |
| Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, |
| би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n |
| а да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана д |
| /p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Не |
| шна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори с |
| ић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има |
| шој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да и |
| их несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада |
| а оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак |
| шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} |
| е деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, |
| у трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ |
| стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленаше |
| , како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди |
| рење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, |
| л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да |
| права не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам |
| још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту |
| , јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а |
| реба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ |
| ошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износ |
| ш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да и |
| ашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису |
| прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} |
| додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, ка |
| ме навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већ |
| или да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</ |
| ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш |
| могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p |
| огледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л |
| па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{ |
| ај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, |
| ма зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега нау |
| рану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, |
| ва робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Р |
| и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћ |
| а, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркв |
| је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купил |
| а, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест |
| ! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p |
| е дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и гово |
| аса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је стран |
| ном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу с |
| Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну |
| а личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије пра |
| чак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке с |
| о тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само ч |
| > <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до |
| своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја м |
| па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше крот |
| а од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропада |
| њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, ш |
| кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо мо |
| меша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — |
| порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p |
| Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је |
| рош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у ку |
| у су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од н |
| имамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на д |
| гда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А |
| дно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, |
| тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана |
| и гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није пр |
| пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносно |
| .{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за |
| сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер |
| ују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти |
| , поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах |
| и необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео посл |
| шко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Ур |
| адити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није че |
| е за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда шт |
| тину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на виш |
| е пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за |
| и.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека |
| то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, х |
| ко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дери |
| , одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле |
| најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председ |
| ирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је |
| p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било |
| о је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, |
| ајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Ж |
| хане са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио гл |
| ете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао с |
| аже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} |
| орао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан |
| оодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где |
| земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога |
| нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фа |
| ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе ш |
| че поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука |
| е? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре |
| задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио |
| ич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега чо |
| гликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годи |
| у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да не |
| аовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немо |
| у безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му |
| он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те ид |
| ше да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па за |
| ли од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више |
| — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S |
| "45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узал |
| изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са с |
| е.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да |
| ичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају |
| ркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су |
| војих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Ши |
| полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легн |
| {S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет. |
| а.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, |
| Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше |
| главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и |
| оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се |
| >Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „ |
| нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и зад |
| {S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најбл |
| обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништ |
| ижио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ |
| њ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао |
| ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји |
| кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти на |
| } Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гост |
| бар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одгово |
| p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву. |
| ојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића |
| етири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — те |
| н од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ |
| мљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Ка |
| ше у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве не |
| ера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта |
| се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, н |
| н, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p |
| и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац. |
| о 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио |
| у и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој ку |
| — Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" |
| ше истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> |
| ије питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам |
| броја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А к |
| а заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— |
| шта!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут |
| ан од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанск |
| <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи ста |
| рцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оц |
| па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ор |
| кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао ж |
| овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су и |
| до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити н |
| ју тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Сте |
| ч је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да жи |
| , док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост за |
| а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p |
| сета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише |
| н за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да |
| бу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте пос |
| роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица |
| част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема |
| ман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p |
| оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи |
| је испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн |
| мен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро |
| к сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна пр |
| иш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пу |
| чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео н |
| и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај п |
| А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показа |
| ма тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и |
| .{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где |
| им, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном н |
| виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за вр |
| од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али |
| И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича |
| поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — ре |
| доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти |
| тановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити |
| .</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана |
| путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо |
| ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо |
| селије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док |
| p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Ва |
| и је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и п |
| жавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржава |
| еје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67 |
| даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не |
| којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као јед |
| се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би с |
| дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруг |
| ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не |
| о земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свак |
| авац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саон |
| и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, |
| , <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ |
| } Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задр |
| а се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ при |
| мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о |
| 9091_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликин |
| еизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало |
| овољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења.. |
| то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо |
| з икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге |
| на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да |
| о на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод њег |
| н збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „ |
| и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више н |
| ону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова |
| . — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и д |
| ност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она н |
| {S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то |
| за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитељ |
| одао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започел |
| узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради сед |
| ем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> |
| ва, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е он |
| се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!? |
| гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквог |
| м шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљам |
| ке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошт |
| враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркв |
| тим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, |
| ј дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезо |
| учили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважав |
| е порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтер |
| с за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својо |
| Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> |
| рачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се пока |
| ш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се тр |
| уде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехот |
| ле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није гре |
| икаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удес |
| p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и |
| су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се |
| кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте |
| да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да |
| оји стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу и |
| ву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мисл |
| сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а |
| ог, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слуша |
| н“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p |
| Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па на |
| њу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да н |
| д смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, |
| није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, по |
| рес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматра |
| тодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник |
| себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> |
| е изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их ла |
| луг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.< |
| или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi |
| о није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем |
| ва звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Кара |
| итељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп |
| аво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти |
| а за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по к |
| утралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може с |
| стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се ст |
| том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — |
| нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задру |
| д жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом |
| почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног осн |
| да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, |
| или да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Ст |
| , онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и |
| и нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганч |
| четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> |
| колини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> |
| видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш |
| али да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немо |
| у, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, |
| е, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло р |
| ге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство |
| ти од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пија |
| ао последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Је |
| молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми |
| је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Стано |
| и први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет |
| утљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дуж |
| ојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је т |
| нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео |
| ли сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун |
| м, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, |
| а човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев |
| еће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морат |
| над оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани |
| p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p> |
| да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом |
| ани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пре |
| ан из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу д |
| а изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље т |
| талим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од |
| изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председн |
| ди ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јо |
| а?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p |
| } Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан. |
| етку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала |
| раше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и |
| илеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругин |
| вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се б |
| Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитос |
| ш ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — |
| иле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове |
| је мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и |
| ије људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео |
| преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он |
| рата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред |
| > <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бед |
| Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче |
| у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовим |
| је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одре |
| х човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Бољ |
| што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>И |
| рекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се п |
| да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} П |
| је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да за |
| ља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око се |
| е Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— |
| н другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треб |
| како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслог |
| на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије р |
| едње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми ни |
| се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабог |
| о овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, |
| не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као ра |
| етвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало ж |
| А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш |
| егне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</ |
| Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> < |
| он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреден |
| арима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p |
| или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком |
| ом, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било |
| танојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крен |
| ви од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељи |
| закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно |
| час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за н |
| ће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим |
| окаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у зама |
| четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, н |
| ик капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредно |
| S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Изме |
| о ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пу |
| , због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката. |
| рављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појед |
| ји хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отри |
| осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> |
| > <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе |
| али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле м |
| вао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио ка |
| ош налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се м |
| p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа |
| н је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то с |
| , јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му |
| ма свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још |
| Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и |
| је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити пр |
| о цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} |
| з друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} Д |
| урних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме |
| ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Стан |
| о не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главниц |
| рговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сеља |
| на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може см |
| ло оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли |
| ца са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су на |
| где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не |
| Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Сте |
| ви у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега |
| е што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Н |
| им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на жив |
| ја их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда |
| н и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити |
| није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога |
| се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити |
| о време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послу |
| х је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте |
| {S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда |
| у да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад |
| е разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но каж |
| е, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и прав |
| ге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце ле |
| га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p> |
| о време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинс |
| свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад о |
| личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разлико |
| се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S |
| ало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти ве |
| мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и |
| ај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p> |
| нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оп |
| олико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта ка |
| p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да |
| Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти |
| .{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења п |
| } И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављен |
| не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четв |
| б још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису |
| сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нем |
| не задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што |
| иља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи |
| тра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и |
| но на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. < |
| ам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— |
| .{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p> |
| лика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину да |
| бе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треб |
| овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да |
| аки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ |
| , општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића< |
| Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало то |
| десет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити ка |
| колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим вре |
| Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суд |
| они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као дец |
| неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p> |
| се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што ј |
| му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му с |
| д седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме |
| ају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто |
| лили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад са |
| о рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили |
| е имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а м |
| не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна но |
| .</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што |
| е учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Беогр |
| ревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега п |
| зива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гво |
| и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> < |
| еље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију и |
| та ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се сву |
| .. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли |
| /p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва |
| се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла |
| ораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попу |
| ицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дрек |
| родно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја дете |
| бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је |
| насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и от |
| </p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за чита |
| аже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта |
| елу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, он |
| ружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико годин |
| дајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га по |
| ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја |
| /p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. П |
| а и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div |
| е.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њив |
| рви мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управљ |
| о ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло до |
| Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, доса |
| Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не |
| а таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на |
| и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не п |
| коше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} |
| видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — |
| кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, |
| је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски |
| гој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97 |
| ли иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако |
| у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу |
| еба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да |
| на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задруг |
| нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну пис |
| {S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни |
| 91_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише ку |
| ужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју дру |
| девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— |
| а зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S |
| а, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па д |
| ажи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саон |
| Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумав |
| Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му по |
| на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Нена |
| е“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадн |
| сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван |
| тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но о |
| и.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у ва |
| у Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и с |
| ивана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— закл |
| ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија напра |
| неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петн |
| а.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се моли |
| на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, б |
| - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> < |
| калемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису руш |
| би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло |
| едседника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га об |
| на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом |
| е загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему |
| им срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ |
| који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше с |
| помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега по |
| све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене |
| м напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједн |
| аде од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у њег |
| > <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јура |
| ђем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се |
| етан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске з |
| инити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која кој |
| Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, |
| p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p> |
| свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јај |
| пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага |
| ад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него ко |
| д присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пер |
| игли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара |
| и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу |
| бујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p |
| ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се |
| приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна др |
| дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје ока |
| нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На о |
| ња:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец |
| какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, |
| тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је |
| ше, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су |
| на.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се о |
| ругој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће |
| у млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им |
| година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 с |
| ко би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-при |
| к 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> |
| ас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви т |
| Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код ш |
| у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да |
| , па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, м |
| драслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> |
| видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — наста |
| сте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе |
| извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="8 |
| у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом о |
| Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун к |
| ен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране |
| id="SRP19091_C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радич |
| р!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не мож |
| ти и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрош |
| љу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру се |
| ратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и |
| , од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова в |
| ху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му по |
| астоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити |
| шкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите м |
| менише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други |
| горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на |
| <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта б |
| оглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задруги |
| и, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, ко |
| на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога |
| оше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше крав |
| , мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и и |
| и се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да |
| смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људ |
| д плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће |
| нидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима |
| ваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на т |
| јкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дукат |
| „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем ка |
| м олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним п |
| вче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само за |
| га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће |
| уда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега |
| каквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и |
| ос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и |
| ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Жи |
| <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни |
| ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па |
| о им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p |
| езнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта ј |
| а кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жен |
| ра.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пер |
| да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их ми |
| у паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац от |
| им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови н |
| е мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим ј |
| ао сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} |
| /p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова суд |
| цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви |
| и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравај |
| м чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану ду |
| сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> < |
| ири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну |
| у добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова уз |
| ај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ћ |
| анас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини |
| ове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, |
| с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Са |
| ве изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у |
| ортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И коко |
| а зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људ |
| ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лум |
| ом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Тргов |
| ади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да ви |
| сно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с |
| ошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требо |
| у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане бе |
| у песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца јед |
| ње у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао д |
| и беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочи |
| а пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив н |
| рош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове |
| елу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена |
| ше намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сироти |
| аше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежа |
| упама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да пос |
| носи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </di |
| и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока |
| , куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живан |
| икад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осироте |
| еничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним |
| {S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, |
| канта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издрж |
| ма, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судниц |
| етанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе |
| оме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, |
| јска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на друг |
| иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" |
| исли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је |
| ругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није б |
| радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не м |
| иљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну прек |
| узмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчи |
| ава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митро |
| „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде |
| , него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p |
| цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатк |
| је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених |
| и мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, |
| разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капет |
| о и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима |
| трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве |
| а трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави ка |
| ш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас |
| p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p> |
| Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} |
| из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару ж |
| вету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај |
| ко му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у |
| главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред с |
| зник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се п |
| ину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, |
| борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер свак |
| к могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опреде |
| ве, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, |
| жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити |
| ман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „ц |
| пун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун |
| вога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су |
| е.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блат |
| ер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задо |
| о.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју |
| хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, |
| мтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата |
| узи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у |
| дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и ма |
| е дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво |
| , да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван |
| Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти |
| у, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили |
| е, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створен |
| из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара в |
| о Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили |
| S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највиш |
| , која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања |
| попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога |
| сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n=" |
| рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужев |
| сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупи |
| ело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док нап |
| ијатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори |
| p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се к |
| незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p> |
| виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па у |
| де задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувањ |
| се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад |
| лили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.< |
| оду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и |
| и заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући! |
| а.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — |
| солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> |
| баш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозн |
| /p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Бо |
| лакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb |
| су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Пор |
| то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> |
| да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p |
| >— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb |
| ао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упа |
| рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— |
| ац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље |
| p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи |
| ве што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људим |
| .{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих д |
| је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити о |
| нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> < |
| Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не тре |
| о, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{ |
| а позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играл |
| задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и н |
| ају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је |
| ако је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео д |
| ича, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чува |
| гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располу |
| p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему |
| боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и |
| ћа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мал |
| дложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од зем |
| бе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и |
| задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких |
| и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овц |
| ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да б |
| ово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубн |
| земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев |
| змишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави ок |
| не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нест |
| држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућа |
| ање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад с |
| томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у усп |
| ћа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p |
| де познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпу |
| вика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сап |
| сно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет поб |
| мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима |
| к испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без и |
| рао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би |
| сејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад он |
| ти и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обрено |
| сне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, |
| p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања |
| одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљ |
| вља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S |
| до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих |
| ћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му н |
| разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама гов |
| к кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећај |
| не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо бр |
| > <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — |
| урске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах |
| им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правил |
| исам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— |
| смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са право |
| рилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда в |
| о, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p |
| у.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је ста |
| није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман мора |
| и препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју |
| и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту устано |
| и бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви м |
| кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то уради |
| визор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> < |
| ућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од |
| него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хо |
| могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце |
| је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи кој |
| и се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном |
| е дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања при |
| >— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији |
| ше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{ |
| га је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — |
| без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово им |
| лно стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедиони |
| Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p> |
| беђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда |
| ш можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме с |
| не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама н |
| еле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је |
| скључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито р |
| отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је зат |
| сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ |
| ородичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко рас |
| аја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена њег |
| збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећах |
| ан сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапе |
| да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет |
| во кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога |
| тезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде |
| <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи |
| — Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробај |
| осечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко |
| оље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад пл |
| p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— |
| — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — |
| плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да |
| n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.< |
| Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси пл |
| је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми ш |
| о изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p |
| а срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, тама |
| а, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети |
| кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?< |
| n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео |
| ми себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ полед |
| то си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин |
| ђе много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— |
| говори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди |
| <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам |
| {S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Има |
| имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице д |
| па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за сит |
| народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послуша |
| ве-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо и |
| а га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да |
| еху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} С |
| <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико за |
| вљену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служ |
| </p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако неч |
| и што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} К |
| а гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кућ |
| .</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.< |
| проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{ |
| ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори |
| о разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране поли |
| вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као је |
| још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад |
| у?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А |
| н причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао |
| рага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Др |
| још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.< |
| дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанк |
| е прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учи |
| сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, нег |
| го је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што |
| <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али |
| > <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за п |
| ила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беш |
| head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им н |
| и између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о |
| њава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S |
| нице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита г |
| итички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш на |
| идети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на моле |
| Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам г |
| свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да |
| <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава. |
| и оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их ч |
| их је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слут |
| p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш н |
| војим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори |
| доше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечани |
| људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, д |
| кије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? |
| читељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми о |
| ли због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они с |
| рши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод ј |
| ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђе |
| } Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одош |
| ера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресади |
| војим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> |
| <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриот |
| азно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину з |
| противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуго |
| је, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохија |
| у справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, |
| ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу |
| е, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да |
| механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе.. |
| му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћа |
| <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо |
| p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један к |
| добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не |
| тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па посл |
| школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице |
| >Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих |
| добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш |
| мао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, т |
| <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да |
| ио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, |
| жеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на |
| мо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволи |
| е домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пре |
| е и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало |
| <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, |
| сле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њихово |
| се.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са к |
| — Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нера |
| желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви |
| /p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разуме |
| задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења. |
| е лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Ј |
| ње.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њи |
| То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нече |
| куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> < |
| ш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову зем |
| .</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да |
| p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А т |
| више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти |
| пада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онак |
| би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они дело |
| езван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у посл |
| неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава |
| беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама по |
| а оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гле |
| онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стеви |
| вољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања. |
| мо целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па о |
| итељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо в |
| дан тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</ |
| еобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позва |
| вим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал ова |
| полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче |
| ио мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати |
| Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко врем |
| еца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад |
| онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђен |
| капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, |
| и, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они |
| Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много корис |
| нада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман |
| из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— П |
| p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се рас |
| да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{ |
| дај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грех |
| реме! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о |
| и као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свеч |
| и се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страш |
| и, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долаз |
| одиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> < |
| имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да |
| ладенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега ју |
| шта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, шт |
| и ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дох |
| ижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, |
| таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност ње |
| н увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада |
| ј све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова |
| Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана ра |
| на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, |
| њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} |
| била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Ка |
| на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудн |
| ене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни виде |
| и њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за це |
| мамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу. |
| рише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува |
| се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> |
| Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим ч |
| <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равно |
| а Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у ку |
| ако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа |
| , да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их |
| Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше |
| ица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ за |
| брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, |
| кања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану |
| .. — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> |
| теже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — в |
| шинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила |
| то продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је с |
| ки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— |
| авко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, ка |
| ила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих |
| понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је |
| кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће |
| азе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и |
| S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А к |
| овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који ста |
| — Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> < |
| та сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— За |
| стао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењен |
| почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они најв |
| > <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше |
| кни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> |
| ка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Сте |
| још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође |
| избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ов |
| та му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је |
| сом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихв |
| који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га |
| јку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стева |
| ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, |
| слуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да не |
| тку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, |
| ма.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква |
| не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошт |
| си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђав |
| ђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Д |
| распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова |
| Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућо |
| торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и остал |
| већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ће |
| а разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да и |
| >— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па с |
| III.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Ку |
| јатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, |
| мског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао |
| места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Је |
| тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван |
| погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да од |
| спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — по |
| е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и |
| м — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још |
| њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за |
| идбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху мно |
| почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зеб |
| их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— |
| >Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође |
| но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргне |
| p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, |
| /p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њих |
| су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћ |
| >„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> < |
| аш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p> |
| између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi> |
| а њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и т |
| 4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила ко |
| ожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени |
| вост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од сво |
| јено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће |
| вина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време |
| /p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кро |
| Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут вид |
| уша утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он |
| ал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се |
| ницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за |
| , Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капе |
| д обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} П |
| љаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкат |
| ашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, за |
| е крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те м |
| едвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше о |
| } И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се |
| ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да |
| а ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково |
| т дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за вели |
| тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до а |
| Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа |
| поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да |
| као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> з |
| ела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S |
| а.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи ра |
| ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо б |
| да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радован |
| {S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивал |
| моглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} |
| штину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако ура |
| дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове са |
| емо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, н |
| > <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање. |
| главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изго |
| адио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цр |
| ик кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један |
| {S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана н |
| ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадн |
| и гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S |
| езо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! |
| коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добац |
| у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n=" |
| м да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудн |
| >Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше |
| ки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га ј |
| id="SRP19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахам |
| боравивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} |
| а легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи |
| но Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p |
| аве обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту просла |
| ишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свињ |
| Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостр |
| суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану г |
| :id="SRP19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је |
| астави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавч |
| у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сеља |
| S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом |
| је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Жи |
| аквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хте |
| еминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде над |
| ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да п |
| сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па |
| радничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пер |
| 19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и дру |
| .5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва ус |
| , куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлиц |
| ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш пап |
| е плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином д |
| па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како |
| намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, а |
| радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседо |
| н побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово зе |
| амршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са бу |
| и не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде |
| , ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљд |
| такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} |
| p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мал |
| учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те части |
| — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на |
| анојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали си |
| смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али |
| оп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и в |
| и.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Дои |
| д Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао б |
| </p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пе |
| р по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и |
| је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <h |
| ах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као |
| а.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме кошта |
| мо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Је |
| Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закити |
| н на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти с |
| ! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поме |
| овачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се |
| е морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, |
| ју!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да о |
| — Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Жив |
| та нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сме |
| еко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од |
| кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да т |
| , већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плод |
| тавио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једно |
| отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређ |
| <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута |
| ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p |
| у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невољ |
| Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — |
| ју листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице |
| ам слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно св |
| у деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко |
| е да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док с |
| продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.< |
| то да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шт |
| а ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај! |
| ђе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи. |
| сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па |
| остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за за |
| и му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам прави |
| Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја п |
| а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад |
| мљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, ка |
| и у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с |
| азговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и д |
| над. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Же |
| А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где |
| и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има |
| а морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слан |
| редајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да |
| н:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже |
| иш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> < |
| те право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слоб |
| . _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов гл |
| p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је |
| жетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, т |
| вени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога. |
| дио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му |
| b n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред с |
| е, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због |
| гом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га |
| паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone u |
| у школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> |
| у антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетни |
| да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би |
| ена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Пи |
| сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — |
| не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим |
| даће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан в |
| /p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чи |
| Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслог |
| , видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањ |
| аше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и ка |
| с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на |
| е знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре |
| за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.< |
| у насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не |
| и, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p> |
| /p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад по |
| едну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати н |
| А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један |
| џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још за |
| Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни |
| је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не т |
| ар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају |
| син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад сили |
| .</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао |
| .</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, |
| ега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би наш |
| ли.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасви |
| ече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> |
| о ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пи |
| ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади |
| да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да з |
| место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман оч |
| че Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну ја |
| жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жив |
| са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја |
| . Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он |
| -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту |
| гурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу |
| са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задруга |
| ер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јам |
| и једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то |
| љ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, ни |
| још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледају |
| ?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да |
| pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Н |
| ужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволи |
| „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађај |
| је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да с |
| р код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете |
| са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгл |
| лицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто |
| ко требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг |
| ао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изг |
| и и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, |
| дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ј |
| да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — вик |
| ичким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унут |
| загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на |
| .</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па |
| је Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га зако |
| преже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини з |
| чком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чи |
| нај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му р |
| лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поч |
| га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са свој |
| жао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око се |
| Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно пос |
| ! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао |
| Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас |
| изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ј |
| о, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, |
| ј треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Зам |
| ђе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба |
| ој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос! |
| упићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} |
| воје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни д |
| но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месе |
| ку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте са |
| овима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их п |
| е имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p |
| ако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судни |
| и о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> жени |
| добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да |
| за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за |
| век тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже |
| гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- |
| пљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.< |
| штине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељ |
| ов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматр |
| имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца |
| зједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако к |
| удски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушт |
| аник, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припирев |
| онетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други ч |
| p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше и |
| а друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p |
| га стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му |
| то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треб |
| {S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух |
| дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— До |
| законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „за |
| а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађ |
| и се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде |
| едан батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, |
| довиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљив |
| отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао |
| — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, |
| p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, ал |
| рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени |
| , кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер с |
| векар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала н |
| <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен |
| нчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апс |
| шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је |
| где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожу |
| /p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш |
| риви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Ку |
| леда и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нек |
| > <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свим |
| мљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне |
| м цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да б |
| чајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{ |
| а похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубо |
| и су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: < |
| кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен по |
| је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српск |
| женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга |
| аже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па |
| ката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како |
| тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина кан |
| затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма |
| ато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против по |
| е исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> |
| анпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.< |
| ... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колим |
| у и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Дец |
| род наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попуш |
| био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гас |
| њан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се изм |
| одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, п |
| нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</ |
| нолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где догов |
| га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужно |
| нови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, |
| — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ак |
| ан га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се по |
| А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад |
| више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи н |
| Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Ради |
| а толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га н |
| ече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме |
| ло трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њено |
| вена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче |
| шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што са |
| орава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, т |
| у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и с |
| — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он и |
| зазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заква |
| имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман |
| римите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад в |
| ване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам он |
| ожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што |
| теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне н |
| обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор с |
| адбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око о |
| рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан |
| n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и |
| и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придрж |
| ња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао |
| и знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од |
| Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толи |
| p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — дод |
| божничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— |
| еднога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и нево |
| ш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</ |
| е се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех с |
| уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то п |
| епад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у |
| н задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао |
| њем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је |
| натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затвара |
| ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после мож |
| жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му |
| есе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да |
| а потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим у |
| ажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и с |
| — Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</ |
| ицу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове о |
| е се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p> |
| ћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њи |
| де год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за осн |
| х не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецк |
| кну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу |
| поређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, об |
| :id="SRP19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и ро |
| :id="SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да |
| id="SRP19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако те |
| рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре нег |
| ез домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви п |
| ући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима |
| канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти |
| у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са своји |
| с, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе ката |
| за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом |
| су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, |
| Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да |
| ше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква |
| но и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у шк |
| аде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он |
| и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком |
| н?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се |
| у главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А |
| се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се траж |
| д помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, |
| , као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l |
| .</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у сам |
| свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје |
| попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, з |
| танојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко |
| неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ам |
| ромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају |
| говори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, замет |
| не у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га |
| его тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг |
| о поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се |
| , рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија пог |
| Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко |
| е, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора |
| мање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато |
| огледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и К |
| рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њег |
| исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не |
| косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није б |
| >- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да пр |
| ка жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних |
| ти Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем |
| самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти |
| Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нем |
| да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, |
| која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ н |
| е одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и неш |
| ожеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад н |
| се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један |
| ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти каж |
| треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешт |
| p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководи |
| тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо |
| гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— |
| не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не |
| о лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисл |
| ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузм |
| ана“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, |
| тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си пош |
| иње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је |
| се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p> |
| камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p |
| настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он |
| рв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мен |
| а је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А |
| е да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и да |
| е није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо |
| ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одоб |
| у Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да |
| есма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ов |
| а га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се оп |
| никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— |
| рукче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћин |
| ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али |
| нине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мал |
| обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</ |
| раћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за она |
| ати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као г |
| ним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да ум |
| ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата.. |
| -Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> < |
| агађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно |
| } Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.< |
| дости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли |
| о каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, и |
| кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник |
| као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу |
| ни скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па |
| поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само |
| „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у |
| постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу ку |
| иш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и |
| угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од н |
| је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а |
| од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{ |
| но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окруж |
| >— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пер |
| да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта |
| ој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — |
| а нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си |
| а се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треб |
| "13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље |
| могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се |
| испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</ |
| ру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Ради |
| која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су мол |
| емена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику |
| то поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> |
| е затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није |
| ре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто |
| ја није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p |
| ио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку м |
| , које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се |
| о.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да |
| дадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> < |
| п и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вр |
| и, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страш |
| сио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и г |
| ишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... за |
| искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — |
| м за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да б |
| као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себ |
| рича, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло |
| на.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стева |
| неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али |
| <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти рад |
| јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни |
| ван да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад |
| е видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима |
| и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те |
| ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на т |
| и венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— |
| ски поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога с |
| о су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати сп |
| — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научил |
| диже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више ви |
| о ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па |
| — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се л |
| неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе |
| пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, р |
| , зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и расту |
| грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго |
| ан на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај |
| ате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу |
| би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо |
| оше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А |
| изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Т |
| оже да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим с |
| али за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам |
| роста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био |
| — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе |
| дите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они мо |
| не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевт |
| еврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— О |
| ричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља к |
| остакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја д |
| а... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак |
| овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год им |
| <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти п |
| си ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја једа |
| а.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови |
| усрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи пог |
| наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, |
| га, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> |
| д се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да види |
| ви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини м |
| ебе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрав |
| пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу д |
| леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако |
| е.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за |
| али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна |
| руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S |
| рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом греш |
| ше да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби |
| н живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву сл |
| а поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с |
| зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајст |
| пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Бого |
| ку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље с |
| добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели |
| еван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузм |
| о према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејти |
| напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу |
| една од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p |
| јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и с |
| како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира при |
| , како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да |
| евокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога |
| иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... |
| учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> |
| и.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — |
| а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, |
| је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као шт |
| војој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикн |
| о сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председни |
| и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под |
| нујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ј |
| мирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Доб |
| не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео |
| капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спрово |
| ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити |
| више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може м |
| p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ј |
| шену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да раз |
| ако ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, п |
| ћи се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Сте |
| на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, м |
| а попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тр |
| ш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам |
| тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да |
| лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну п |
| е тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су |
| ући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове |
| рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и му |
| тити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Мо |
| сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па з |
| рећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба |
| Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одр |
| Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у |
| имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање |
| <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше |
| у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да ре |
| Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p> |
| ографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, заци |
| м и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од |
| идиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и |
| ше на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и послан |
| п-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} |
| омаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, |
| е што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораов |
| на шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти н |
| тоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране |
| адашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наив |
| ању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S |
| нагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двад |
| тика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа н |
| та су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p |
| су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави К |
| нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању н |
| е, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, ж |
| да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не |
| а не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, |
| делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, ра |
| женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека к |
| иплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бит |
| ?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не |
| све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиж |
| да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи ј |
| у.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван |
| д.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили |
| се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, прин |
| /p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих п |
| рће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, |
| не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој к |
| p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја |
| и погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава ко |
| и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 |
| де како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из |
| зела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 |
| И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опе |
| не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз |
| ен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној |
| n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро сва |
| а сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — в |
| не.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходн |
| р притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни |
| {S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати |
| људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу на |
| м државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стран |
| е дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких з |
| о димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који |
| аше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један м |
| п и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p |
| хову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> |
| ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Жи |
| нијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш д |
| једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се л |
| код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он |
| тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био |
| њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па |
| равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, од |
| после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то |
| они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте ва |
| ади сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</ |
| ву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у |
| емести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен |
| Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико к |
| к желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е |
| нем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од |
| а право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му П |
| Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете |
| није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости |
| ајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живет |
| 44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би ј |
| људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојал |
| орима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене љ |
| а мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гле |
| је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор |
| Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гу |
| д је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него д |
| и шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замис |
| м.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напољ |
| а неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од такво |
| ле утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која |
| здржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе |
| озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове |
| стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа де |
| преко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана. |
| ут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и б |
| ="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је |
| неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" |
| Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо. |
| > <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> |
| "> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека по |
| под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо |
| и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта из |
| ра им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур из |
| омишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да |
| Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи |
| га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај трен |
| мо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови |
| инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе |
| адну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други |
| вића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњ |
| ле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био јо |
| за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што с |
| тима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учин |
| аста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван пр |
| ле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у |
| заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима |
| ике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне дожив |
| о људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{ |
| } Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој |
| м кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућ |
| је уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, д |
| од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, |
| на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун н |
| ди.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi |
| поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, н |
| вестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа з |
| вога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, ник |
| одужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада с |
| > <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада у |
| инове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се |
| метовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, зб |
| и наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Жива |
| повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окре |
| , узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учи |
| тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од |
| баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало из |
| ке касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван |
| им, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— |
| уху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што ни |
| и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и |
| p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како к |
| Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше ж |
| „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи |
| Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где |
| опа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак |
| артија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко о |
| емили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, |
| ви Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како бриж |
| евену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах |
| н удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а д |
| се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталон |
| етнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ |
| еван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе нос |
| пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да н |
| ло Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна |
| ој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шт |
| као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се у |
| еси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да пр |
| траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну тор |
| дбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у |
| на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} |
| е поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и |
| рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао |
| точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, а |
| емо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти наб |
| да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати м |
| дно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога и |
| > <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао му |
| а њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и од |
| ре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га ни |
| и, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он |
| за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично уп |
| p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— |
| е Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за н |
| си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не зна |
| ију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код |
| ом, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас изб |
| лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави п |
| ако треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Ж |
| е бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вец |
| о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уа |
| мо би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изде |
| ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| еве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити |
| делили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислуж |
| ним бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве љ |
| деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не |
| аком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера ч |
| в чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <d |
| p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним ства |
| у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са д |
| са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено д |
| а пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, |
| се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље ради |
| ви пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унез |
| по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је п |
| шију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, |
| ну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он |
| човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубим |
| но време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан прове |
| де, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је |
| си пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све ре |
| ласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате |
| Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> |
| у, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару |
| гли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него |
| гљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић |
| се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чувањ |
| <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузма |
| не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p |
| жни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А је |
| гара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — |
| а Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заје |
| рокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си |
| „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо за |
| зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Ша |
| p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато |
| Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и |
| трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — ре |
| реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба |
| т сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и |
| сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отво |
| <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укру |
| о да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је о |
| ом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече |
| апетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од они |
| тио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао су |
| ихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно |
| дити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село |
| о.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога пр |
| b n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— П |
| росветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам ов |
| S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живано |
| нчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{ |
| p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> |
| <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну ка |
| , није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше |
| загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, к |
| а.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још к |
| им пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div |
| .{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближ |
| му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору с |
| .{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту |
| цу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за н |
| ник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да ме |
| стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде д |
| је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у н |
| беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе |
| ="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и т |
| ез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван |
| ше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} На |
| апуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела |
| <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске |
| ти за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.< |
| учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурн |
| з џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! |
| лове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, шт |
| нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за |
| човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш д |
| а.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни |
| ле да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глоб |
| освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом б |
| за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ г |
| м пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује з |
| за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па |
| n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да |
| ји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде |
| ваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто |
| } Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику оп |
| то поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотак |
| коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван |
| гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише јед |
| ткуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како |
| амет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој г |
| ан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћа |
| мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан |
| кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао он |
| а су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те пове |
| собину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакниц |
| оји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, |
| е, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и |
| замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шт |
| возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две |
| е му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радиче |
| е распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у пос |
| припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред свако |
| раћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да |
| н је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коњ |
| лу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само о |
| олим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чем |
| дајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, |
| сле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење |
| p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе |
| } Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван |
| p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја п |
| е Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам |
| мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управља |
| зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад |
| да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса б |
| навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се |
| ше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени п |
| путише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори |
| и је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после |
| е ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди |
| а како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, |
| Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово |
| е у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — ре |
| ља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј |
| м! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, |
| клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве |
| ше нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Жива |
| </p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — р |
| навање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим |
| своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува! |
| ви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро н |
| осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо |
| се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтав |
| је имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да састави |
| од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога прич |
| p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, |
| непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени |
| дује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А пе |
| поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљ |
| та хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све до |
| </p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељак |
| е више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа з |
| задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише |
| еде по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и ста |
| — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} |
| /p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури с |
| !“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва |
| Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху |
| де како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Да |
| на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се у |
| да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јан |
| аба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држ |
| е! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакј |
| то му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да |
| днице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „ш |
| плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, не |
| од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, |
| мет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Ал |
| ње, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам |
| јао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, с |
| це укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за од |
| р га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су |
| никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, |
| кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{ |
| калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам соб |
| н, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту ис |
| м очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене |
| S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Ст |
| иве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све |
| мо Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Св |
| — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш |
| >— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} |
| S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Леп |
| да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају |
| радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Баци |
| ивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради |
| е па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости |
| век не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена |
| ад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <p |
| — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим км |
| ћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале |
| сутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочи |
| екретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одеља |
| ћи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и |
| едседником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар |
| . „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада |
| људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тв |
| а своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широ |
| ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати |
| } Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају.. |
| а смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не пом |
| не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад с |
| о не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p |
| ше није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да |
| е. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са ше |
| има ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с по |
| >— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазв |
| е чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је |
| се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најб |
| — Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју с |
| ема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос. |
| сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> < |
| дно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бит |
| емљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p> |
| унају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p> |
| нани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, в |
| не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђакониј |
| код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залута |
| ато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у ли |
| емо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га |
| а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више |
| орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да |
| — Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један |
| ек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" |
| сти, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост |
| руги да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кмету |
| а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да |
| х, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба? |
| лу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква |
| ца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <p |
| ава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, |
| и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — дод |
| аквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге п |
| и се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живан |
| {S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад п |
| то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови предсе |
| после заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди |
| } Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спаз |
| ту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом см |
| вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се најв |
| о да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу? |
| заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</ |
| умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха ко |
| е не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим |
| рочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на кл |
| чати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад зн |
| ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на д |
| етом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски |
| а он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо |
| е учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше |
| ким споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као н |
| ам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone uni |
| емој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n=" |
| мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помаж |
| ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно |
| а!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам |
| ај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и |
| по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гл |
| а ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош |
| ј иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина. |
| а га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се ни |
| 83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али н |
| вари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме |
| “.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се мо |
| живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов жи |
| ође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и то |
| су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко |
| ога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и |
| </p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> |
| чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, |
| ељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Поврата |
| >Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лу |
| трати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одм |
| у и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну доб |
| је добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смр |
| — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег |
| pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његов |
| попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога д |
| учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Пов |
| hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту |
| ну!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упр |
| а?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам т |
| ико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест б |
| да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — н |
| н и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</ |
| а враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну спр |
| треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> < |
| о, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга к |
| оји му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до најв |
| ровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради |
| Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> < |
| ње, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревиз |
| о рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си |
| {S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> |
| тао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила |
| ше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.< |
| ји је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она г |
| сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га |
| е загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — на |
| да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{ |
| леше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у |
| а ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што |
| ами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо |
| о хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки |
| адругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки о |
| </p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји |
| исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није бил |
| угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њен |
| виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато |
| p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе проп |
| бавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче пр |
| .{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио инте |
| инат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је с |
| е неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако |
| даје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} |
| спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они нас |
| арност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје му |
| атко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, |
| куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једн |
| друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад |
| рали би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би по |
| Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега |
| </p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време ту |
| ини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Н |
| а знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S |
| Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па ка |
| ћу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре |
| јтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а |
| се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— |
| p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми |
| враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку |
| си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице. |
| се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не при |
| Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни |
| ан, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га в |
| у и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S |
| за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не |
| би не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то |
| а, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не зна |
| Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ни |
| је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем |
| а.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич |
| ните и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако |
| утали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И |
| <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задру |
| цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља по |
| мах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S |
| вање.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивн |
| јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купи |
| ко научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио п |
| а мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину |
| „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и д |
| ке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећа |
| је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој |
| е! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам на |
| своји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву буд |
| Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич |
| стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу. |
| 19091_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} С |
| у, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула |
| </p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз о |
| кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је уб |
| што међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав |
| полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <d |
| вити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру срп |
| под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљуса |
| те не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mil |
| па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?< |
| да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер |
| и — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пе |
| редио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цр |
| ав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчано |
| оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и в |
| и сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година |
| !</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Ј |
| /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— |
| зерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с не |
| ду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може |
| Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад |
| такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тог |
| ива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им сто |
| ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима |
| е његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај наро |
| да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке |
| о г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> < |
| S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђен |
| другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису |
| тају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно к |
| ругој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле |
| и да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом |
| нако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, |
| знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Как |
| јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема ви |
| довини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићи |
| ајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао. |
| и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико |
| , мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до |
| тина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изло |
| и чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама д |
| n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p |
| представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим с |
| оја је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наста |
| врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревск |
| као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имам |
| беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испо |
| томост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и сел |
| се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност |
| само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p |
| егиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој |
| hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та про |
| иљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најз |
| мао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисципл |
| и од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже |
| га посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</ |
| наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној |
| ње стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није н |
| искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање |
| Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ |
| ће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се |
| си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, к |
| омоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте дос |
| прот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и |
| - Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да жив |
| лажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> |
| ерска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање на |
| или треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у |
| емоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживет |
| {S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p |
| опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста ти |
| ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се |
| р о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле |
| 0 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица п |
| се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и с |
| на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које н |
| поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венут |
| зеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај |
| ина истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава ов |
| н свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми ку |
| ова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се |
| реди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препо |
| и судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пу |
| е недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет |
| ле коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мо |
| ма, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чу |
| а ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стој |
| им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху |
| > <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> < |
| ло дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да |
| главније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који ду |
| и забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора |
| </p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од д |
| дна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно |
| је, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају |
| било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право |
| ље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дођ |
| и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто н |
| и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, |
| а се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи |
| арима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто ниј |
| p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> |
| не, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи |
| ше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али мини |
| {S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако |
| ати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове зем |
| има нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ ка |
| о време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како |
| раз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око с |
| им, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих осл |
| корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме |
| е.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p |
| p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</ |
| су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пр |
| људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја |
| ас једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио пл |
| же бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања |
| о насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље |
| ван, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он с |
| итичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разб |
| 91_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно д |
| олуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изрод |
| е се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за н |
| не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измисл |
| редседник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type |
| и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојиш |
| рао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p |
| S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми се |
| p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет з |
| ко милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад забор |
| .</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отв |
| обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, |
| пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје |
| правља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај |
| тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{ |
| а.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако с |
| из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се т |
| е у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стаб |
| b n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега ста |
| <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} |
| му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан |
| ше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овес |
| гло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} |
| адруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задру |
| и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ зна |
| су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет |
| окрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и ми |
| рко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао |
| застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си поб |
| аки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан шт |
| учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер |
| е стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и су |
| ком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и полити |
| ао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрен |
| реме својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чи |
| буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очек |
| и радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да д |
| је без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напред |
| ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n= |
| аму, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи то |
| нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабо |
| љорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмем |
| равила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се |
| да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> |
| тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Т |
| дичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице |
| ана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као д |
| онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је ов |
| адич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а сино |
| несе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, пор |
| о само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских и |
| оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге |
| оји сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо |
| итељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би ни |
| другарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капу |
| хтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само |
| ђ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се |
| раш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш ко |
| ај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки |
| ина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће |
| анчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав усп |
| припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би он |
| и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} |
| се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али |
| то је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— |
| селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се д |
| же дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те |
| тражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} |
| стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и |
| леб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом планд |
| о, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} |
| је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу ск |
| мном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца |
| вамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи ш |
| теван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Де |
| одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи |
| пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се св |
| Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано п |
| ће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресе |
| указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од |
| ић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задруга |
| акупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају неш |
| ашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу јед |
| и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше |
| е се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад |
| врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да оста |
| породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и |
| ку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи |
| ворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то м |
| да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда |
| њкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто |
| алога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један |
| ва кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачи |
| ојој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први |
| у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је |
| Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} |
| веду на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога |
| а је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али преп |
| на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p> |
| адругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Руча |
| пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху |
| већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга |
| Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисм |
| и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла до |
| задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српског |
| е пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљ |
| изму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју |
| чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <h |
| да ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге |
| прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носев |
| преврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окрша |
| прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разгово |
| Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— |
| кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је |
| је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој на |
| да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да каже |
| ед дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S |
| ђоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином дв |
| и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!< |
| току.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а |
| а.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} П |
| ад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на |
| 19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их |
| носила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете |
| ше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ с |
| и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> |
| е, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е |
| годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 д |
| ју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— П |
| ех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам |
| треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој |
| онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни |
| ало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једног |
| да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике |
| расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу |
| и су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али |
| мо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше |
| право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ор |
| и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише |
| >Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, то |
| ен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш |
| гурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хи |
| мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити и |
| ке шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку ме |
| рстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према |
| та...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стиз |
| оренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни раз |
| а да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до |
| у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за |
| ице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењ |
| епромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— |
| нски, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која |
| p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</h |
| , могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, |
| , сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре |
| лове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо |
| о. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако муч |
| че Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам |
| стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу |
| и, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се ду |
| кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да из |
| и да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на |
| шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p |
| атка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког |
| по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је п |
| а једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пр |
| се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животвор |
| а т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим з |
| не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је в |
| ше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дв |
| мах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и |
| /p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкри |
| авали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте с |
| ст куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу. |
| ш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p> |
| а.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји |
| моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме он |
| а, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, сво |
| вењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај |
| , а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свако |
| сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и |
| , већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало. |
| и брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја |
| још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изг |
| м и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудно |
| кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове нач |
| да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пић |
| , бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашн |
| > <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запа |
| ња.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општин |
| ришту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичев |
| били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише |
| о беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о време |
| а Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже |
| на, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану. |
| умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се |
| залудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задруг |
| ређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
| дбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако л |
| вања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и |
| де могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересо |
| ескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној варош |
| м зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> |
| су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно |
| иле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све н |
| ело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И |
| ропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву |
| ке.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану |
| љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, пр |
| ише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти |
| ви узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „ |
| на фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и |
| иближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу вр |
| вну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му |
| рче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далек |
| ха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ но |
| убио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да |
| <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим |
| ћ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи |
| ати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} |
| ха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, |
| ма за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут |
| да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му |
| је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и п |
| ин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керо |
| спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од |
| беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викн |
| де ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи буда |
| се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја з |
| а.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разум |
| о вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и д |
| сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p |
| дна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи |
| , сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на го |
| ан прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се п |
| о је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стра |
| у Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само једа |
| просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој |
| дним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ |
| прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може. |
| бивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у и |
| м животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада нал |
| ју, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да |
| . — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{ |
| жи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у |
| „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео з |
| можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благ |
| а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељ |
| ?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— |
| арничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били ште |
| и, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животво |
| е држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно |
| ишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ т |
| <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а буш |
| нити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те устан |
| оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> |
| едно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јов |
| творнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производ |
| едаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> |
| народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој м |
| не...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкарил |
| а.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, |
| што црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо п |
| а завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила. |
| ривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки повет |
| воју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, |
| волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умор |
| арству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки |
| добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" / |
| .</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет го |
| е скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то |
| а се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји тела |
| огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мора |
| и и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али |
| други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пуш |
| упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве |
| ницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то ра |
| и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити |
| во је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна ри |
| шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп |
| леда крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, |
| кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају своји |
| ле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право |
| то је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p |
| сле може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода |
| ар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта |
| еру.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</ |
| ами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми тр |
| изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста |
| ата за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну |
| не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Нена |
| и у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p |
| — А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> < |
| ојим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за ком |
| дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо |
| н сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је |
| да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви к |
| ом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пр |
| уг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд |
| ко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> |
| другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје |
| то метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да |
| — Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја с |
| а им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, ал |
| а гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше о |
| Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да зад |
| з обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то и |
| ико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: р |
| пи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| ицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којо |
| да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи |
| уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па т |
| p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео ку |
| вгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас к |
| бије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова с |
| својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је наг |
| на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у |
| .</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У |
| бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — за |
| веза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очев |
| /p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно |
| аде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје ст |
| роз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, |
| н зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене |
| ра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, |
| <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово |
| S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> < |
| услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочек |
| о им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је |
| оп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, др |
| и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се проби |
| економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појед |
| — Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресн |
| А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише |
| олико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хран |
| .{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учин |
| задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и н |
| а произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и |
| ин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на |
| душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, до |
| целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, |
| ло к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „к |
| ! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузман |
| еме, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пун |
| ну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао т |
| девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</ |
| потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и теч |
| курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману |
| а све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да каж |
| ог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А |
| патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време |
| опа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три по |
| а — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је све |
| слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спас |
| <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} В |
| коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће сваче |
| ише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} |
| кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш |
| е злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце. |
| штине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ |
| pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћат |
| евиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је мор |
| се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Ка |
| рив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у |
| врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш д |
| а делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата! |
| раздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} |
| ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави |
| по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, |
| ма, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е б |
| {S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе ч |
| — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља к |
| ађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим нас |
| , памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са с |
| <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1.1 |
| сно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше дево |
| <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А ј |
| га зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} |
| ладић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу к |
| задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана |
| ембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и нас |
| м чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{ |
| се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у з |
| вама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предме |
| жемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и |
| се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја пева |
| ране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још |
| у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му ј |
| ови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћ |
| ад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на |
| у се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> < |
| да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Ш |
| !</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</ |
| радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћуп |
| наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене поле |
| „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге |
| се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с од |
| а ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на |
| да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам |
| знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеј |
| им сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ств |
| дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћин |
| Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаш |
| празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува |
| еђ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав |
| {S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе |
| ребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истовета |
| у; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевље |
| оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа |
| на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чини |
| а код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацу |
| лазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти в |
| и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за спо |
| његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зре |
| то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се |
| ут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, |
| p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама |
| д немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се кар |
| каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источно |
| а је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шес |
| 4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 к |
| да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад |
| p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу |
| p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћ |
| А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истражи |
| ељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте |
| било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја ид |
| м мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржи |
| ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потп |
| ште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са |
| 12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је це |
| } А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уорт |
| ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он |
| о наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се мо |
| теван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу |
| љиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој |
| међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, за |
| Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гос |
| p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој |
| они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џ |
| ића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узв |
| Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и велика |
| чких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, |
| .</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Жи |
| принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто |
| читељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитеље |
| м да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> |
| крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанк |
| ирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одма |
| лико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару |
| натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, |
| <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве |
| оловани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљ |
| екога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — |
| анац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар |
| и за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њ |
| Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли |
| упују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си |
| е.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рук |
| d> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дот |
| свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у н |
| гиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи |
| е са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу |
| од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и |
| то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он |
| што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, по |
| ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова |
| школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима з |
| а да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па о |
| дичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате л |
| такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер ка |
| и.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу м |
| и у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуд |
| дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен чо |
| тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвик |
| кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су зд |
| а дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и м |
| ме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она |
| кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да |
| ју људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да с |
| пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше |
| војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом |
| p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање н |
| Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више |
| кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, |
| да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад |
| бе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица |
| жеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том мест |
| авеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то |
| и данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене |
| Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја н |
| p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих не |
| Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слав |
| данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имањ |
| том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наш |
| е.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали |
| ћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћем |
| игоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. |
| та, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам |
| дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај и |
| ро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао т |
| оћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква |
| можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него гово |
| је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- |
| аше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, в |
| ш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пре |
| S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти каже |
| ну жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачн |
| луга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да |
| е ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} А |
| Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ов |
| реза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо |
| и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко |
| увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о оно |
| <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Не |
| екар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дан |
| рио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега с |
| то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није |
| вога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста та |
| .</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> |
| ла због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљив |
| Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеко |
| за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учи |
| и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</ |
| </p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре |
| Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> < |
| имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Уро |
| чаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> |
| прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудос |
| е, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да на |
| лико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји |
| ељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање |
| залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још |
| зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се |
| клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о |
| n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више |
| ова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је |
| едан у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још ис |
| же партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас |
| p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</ |
| е сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</ |
| Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</ |
| Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција |
| убоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} |
| ан и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето в |
| ни донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{ |
| вере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше по |
| >I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још и |
| {S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— |
| а.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога д |
| дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише ј |
| S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога |
| ело се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици |
| кудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину |
| гући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Ку |
| <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па |
| {S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није н |
| еригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне др |
| ецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’ле |
| о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, |
| </p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како |
| а разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев на |
| ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Сте |
| су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све |
| За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, |
| шију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбиј |
| да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше п |
| скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски |
| рош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Неве |
| од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у |
| ош један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — |
| зи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кук |
| > <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми прич |
| ом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви |
| народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> |
| асуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бур |
| дину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш има |
| то одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у |
| коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да прогово |
| рћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <d |
| од јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључко |
| у.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију бла |
| стати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна пр |
| аша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова је |
| вога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се бра |
| ич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има |
| и изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једно |
| екога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n= |
| {S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули |
| то је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, кој |
| га села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели. |
| едно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошл |
| нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило |
| који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на |
| /p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, |
| , морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са |
| има је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, пет |
| га и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити ви |
| о се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са прија |
| ила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а т |
| иш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје |
| бро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p |
| женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће |
| их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују. |
| е, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашт |
| се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде |
| и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узм |
| благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја |
| азару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта ко |
| саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише |
| то је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како |
| .</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег |
| место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— |
| у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога |
| а имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих љу |
| једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест зад |
| њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И ут |
| десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ |
| ледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакриј |
| римо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам! |
| живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Бе |
| — Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ сре |
| — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и ме |
| ва, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден |
| ривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— |
| Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} О |
| ве дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. |
| <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{ |
| хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у о |
| ли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико |
| јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ва |
| живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну к |
| обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу д |
| рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој |
| стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе иск |
| одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара у |
| олили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и |
| прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па о |
| човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мрт |
| а састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп пет |
| укама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не ос |
| S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш п |
| ам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, п |
| нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на |
| ки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се |
| ије да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она |
| а будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад |
| Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба |
| аклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нек |
| дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <h |
| >И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија д |
| ађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изгово |
| адоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити |
| га ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо |
| не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се |
| еднога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
| има на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за |
| и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може за |
| и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дре |
| p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копр |
| а је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде |
| ове може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога в |
| унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене к |
| ма. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, гра |
| код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила син |
| е скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га би |
| недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да ос |
| .{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње збо |
| оје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере |
| ражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад. |
| редставити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и ве |
| ост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на |
| , што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за св |
| Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у ста |
| Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно |
| 9" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна |
| к иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа |
| егов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S |
| сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога |
| удо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води |
| стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљ |
| о је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не |
| кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћинс |
| рати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједни |
| плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — |
| аћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било |
| ака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напо |
| потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S |
| p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> < |
| .{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао |
| ве и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, миш |
| лако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, |
| лиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита п |
| ану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде |
| ете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позиво |
| д се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све |
| .</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p |
| а наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како |
| само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља з |
| е запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то ис |
| ст и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота |
| а насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се уси |
| два дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</ |
| кад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница |
| х опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који |
| до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао |
| Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је д |
| опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то н |
| обра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном |
| е куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори од |
| е сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одис |
| г и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разбо |
| пусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си |
| иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али не |
| ао да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на |
| чи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола |
| а их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак |
| ановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како |
| око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од посло |
| е.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml: |
| то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази једа |
| ј једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речи |
| тив тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p> |
| се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као |
| , јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац би |
| смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станој |
| едини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезе |
| то што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисп |
| исам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</ |
| ст против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само зах |
| кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сма |
| /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и |
| о је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ |
| >- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао |
| твар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени сти |
| роклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозв |
| наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си т |
| ла! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени к |
| аше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на |
| славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p> |
| .</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задр |
| е ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигу |
| и их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у рук |
| да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</ |
| ходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи и |
| код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио |
| ран с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се |
| и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} |
| /p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само |
| зумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови |
| ру.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је |
| ну причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо по |
| вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, п |
| уда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p |
| Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} За |
| на, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не завад |
| рст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав |
| па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим |
| етеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила |
| ваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилаза |
| утао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћуте |
| повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се |
| "16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, |
| Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p> |
| } Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, |
| клет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао м |
| огодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И |
| аде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из |
| ојом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ збо |
| проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а |
| си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро д |
| Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} |
| с жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он ни |
| кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он |
| да ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш |
| сеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу |
| ишу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> |
| ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш |
| у једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванов |
| pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала |
| ске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађав |
| онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шт |
| срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Стано |
| сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о мно |
| id="SRP19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радич |
| што јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фарао |
| дсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то |
| били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сл |
| асмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песм |
| час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта |
| је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне с |
| нам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве |
| оји се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у сел |
| >— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш це |
| а Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шал |
| пре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нуж |
| бреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а |
| наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне на |
| зман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман |
| ра Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и |
| . — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па |
| еван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку си |
| оме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече м |
| е за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пер |
| о благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то |
| а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави |
| од отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам м |
| ош киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја |
| немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и сврш |
| /p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p |
| ве попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</ |
| ури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n |
| нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не |
| светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, |
| ола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се оглед |
| ого врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек ја |
| те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти мо |
| ине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} |
| вар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</ |
| добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позв |
| је хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам посл |
| нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник |
| еци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љуба |
| лугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто |
| е снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда |
| се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје |
| Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање |
| вену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— |
| гледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући у |
| а тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један поха |
| би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на |
| ћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се раз |
| е!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу си |
| воздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћ |
| изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних парти |
| ! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут |
| е дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба |
| и недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати |
| нко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га |
| вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Сам |
| и се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем |
| етине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, ку |
| а не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имат |
| овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну мо |
| јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А |
| бори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на |
| </p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш п |
| али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председн |
| де у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с па |
| аше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нех |
| ице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, |
| } Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад |
| на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним ж |
| учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, сва |
| н сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> < |
| еде на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима с |
| рма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S |
| еко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с |
| > <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисл |
| министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други |
| позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али |
| вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> |
| ну му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ |
| ш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зар |
| е душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фаб |
| ео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издр |
| коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је д |
| хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, пови |
| редио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако д |
| дгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зо |
| ама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прили |
| истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем |
| и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црн |
| пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се пре |
| ед за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али ј |
| га наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени |
| ти и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако т |
| етњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља |
| на.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је |
| е се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p |
| ише смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} М |
| иш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и |
| ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један |
| си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене при |
| Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за |
| леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми т |
| али своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и су |
| понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак б |
| } А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти до |
| м док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и |
| е, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би |
| тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости к |
| како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо ле |
| сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{ |
| ко радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На |
| па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним живот |
| ти брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један |
| Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су нек |
| ази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са т |
| их разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у је |
| он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мен |
| емо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е |
| твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. |
| уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не |
| састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p |
| јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а |
| узман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да да |
| м ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем т |
| главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има |
| у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ п |
| } Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише! |
| е посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.< |
| а је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p |
| јим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво |
| поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура |
| вој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за |
| вају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— |
| о како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било |
| S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремил |
| еба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за |
| ене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала на |
| дичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом |
| </p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора |
| еће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Нена |
| а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мис |
| >Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви |
| кан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по се |
| пусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима н |
| у окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> |
| лешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од ж |
| >III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом |
| заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, п |
| estone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зим |
| у за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у |
| и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} |
| и посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад н |
| д може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да |
| ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нов |
| смејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, |
| ћемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе бараб |
| Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш н |
| грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађ |
| ако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне оч |
| ћи.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за ку |
| мо време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело |
| ече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо |
| ин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки рад |
| чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- С |
| ена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да ј |
| уз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења |
| <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго пон |
| l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“ |
| припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Прод |
| и!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} |
| а и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плуг |
| ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде |
| д мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знат |
| и ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без |
| има, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била н |
| убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Суд |
| стужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово |
| госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није |
| онгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слуша |
| о пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу тек |
| екакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једн |
| ово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара корен |
| што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад с |
| {S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, ка |
| ?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се мол |
| ан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— |
| зила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она до |
| жи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што |
| зми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- |
| да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко глед |
| д нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете |
| и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> < |
| " /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у |
| бе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, |
| дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас |
| ого и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јеса |
| и реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га К |
| Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} |
| еси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја |
| се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од рад |
| њао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под из |
| упи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Је |
| на и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише |
| одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где |
| а не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, |
| а да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити кри |
| оје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се |
| ће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он |
| Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се с |
| Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред |
| , ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем |
| <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим. |
| сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује с |
| о имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објас |
| едник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у ап |
| м јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не |
| дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> |
| </p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi> |
| зао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да с |
| ловима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну д |
| знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је |
| моли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— |
| >— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво |
| икако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачува |
| уз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi |
| срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим |
| " /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз с |
| ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јести |
| гнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болес |
| неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на тра |
| и очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, |
| ки, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у јед |
| рећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто чи |
| аки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем н |
| се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљу |
| старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пу |
| га, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p> |
| жаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у че |
| и јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед |
| камо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја |
| — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{ |
| ван.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Жив |
| а суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени |
| {S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свеште |
| азао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> |
| ај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна |
| енутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњ |
| да се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужнос |
| амо баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино ми |
| ању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје |
| {S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, кој |
| , у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она и |
| од задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се р |
| и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат |
| ну основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па |
| е није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и непов |
| сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш т |
| n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па |
| ије користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у ме |
| } А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре л |
| и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он |
| ао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Де |
| .{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљив |
| би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонит |
| на.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хт |
| беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — |
| .</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и уз |
| узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасу |
| — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Не |
| „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично свој |
| </p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стев |
| луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгла |
| рчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема |
| и то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче преве |
| е Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ће |
| </p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луд |
| кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у пот |
| ?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба |
| оведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div t |
| преко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" |
| да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче |
| морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="group |
| ајбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, В |
| иже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, да |
| за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> |
| ајвећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши поглед |
| им послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али к |
| — Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови паст |
| мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумог |
| равају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато ш |
| p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали з |
| и.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа |
| од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе љ |
| где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете на |
| нов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газд |
| аду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радил |
| вом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим |
| андур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и ш |
| Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p> |
| з за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је нек |
| а га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{ |
| ћи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди |
| тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у св |
| n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пре |
| ДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p |
| е подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај поса |
| ашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађа |
| ер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мо |
| ећи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили |
| Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њ |
| p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, |
| шта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођ |
| да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, ниј |
| о добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благород |
| седник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прик |
| не политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неут |
| ерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје |
| учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је |
| у.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни |
| то се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али на |
| те име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише п |
| стављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични ск |
| час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прос |
| } Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— |
| , ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школ |
| га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више н |
| зумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на з |
| е од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кре |
| д немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</ |
| да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} За |
| <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виде |
| — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде н |
| их оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у |
| о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да ла |
| од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онд |
| о свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рог |
| покојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једн |
| зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једног |
| сно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознал |
| p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку пр |
| теља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја |
| благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А кол |
| их политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу д |
| реба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се |
| уше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао з |
| > <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе паме |
| о да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</ |
| ће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако |
| d>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по н |
| пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није м |
| а се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавај |
| изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној сна |
| ом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да |
| год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су љ |
| оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за |
| Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда ув |
| ост деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ |
| а Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седо |
| мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо |
| Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - ре |
| необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене |
| ожемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима |
| ова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p |
| Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде |
| p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом бесед |
| И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А ка |
| ику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први |
| г га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| она и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за |
| уго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све |
| че напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</ |
| ашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би ј |
| е да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да |
| Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па д |
| <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p> |
| шко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</ |
| пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није |
| обегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми нема |
| чимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSecti |
| а виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево ме |
| у.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зат |
| SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за кор |
| као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу |
| </p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми зна |
| учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по дво |
| шани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо |
| е не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе |
| ндуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмеја |
| вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа н |
| почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послов |
| /hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми м |
| ти.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у |
| а лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га |
| уде, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и мора |
| била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улет |
| >— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} |
| а, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} |
| је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „ |
| авну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо с |
| >— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И са |
| мо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало |
| о, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за |
| рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим година |
| оју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигу |
| крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба от |
| згубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно |
| није.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта |
| ине, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи би |
| Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ. |
| е дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То ист |
| ђаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, п |
| ршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре |
| Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац |
| i>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и у |
| /p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се |
| рекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, ко |
| би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи |
| сле пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота |
| ва слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо |
| од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих д |
| си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни о |
| лило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат на |
| рујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно |
| зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете |
| ла се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може |
| енидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по с |
| а, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p> |
| пу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Н |
| {S} А шта |