| д тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека |
| гова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони мој |
| аши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други д |
| дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина |
| ме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с |
| Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Ма |
| игоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се. |
| ћанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И св |
| а се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђуј |
| ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему |
| бијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се с |
| снуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није мог |
| } Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у |
| а свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p |
| .{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори г |
| те у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише в |
| рокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма раскли |
| .{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се |
| броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац |
| натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — |
| е троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} |
| ц, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би би |
| људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расп |
| .{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! |
| S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цв |
| же... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, м |
| ко хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то |
| ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на |
| има...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радо |
| га Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би |
| у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће ј |
| Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао ст |
| нао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек |
| ако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не |
| продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за |
| ша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> |
| је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па п |
| А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми |
| бијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом у |
| но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост |
| .{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сиј |
| — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаш |
| телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега |
| де и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то пр |
| а.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружа |
| тну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> б |
| Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије |
| ане, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је ње |
| сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се |
| а, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно ис |
| корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се замор |
| лећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве |
| капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног |
| уге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дан |
| Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А |
| ио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац |
| другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљен |
| , има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> < |
| је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле м |
| ме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита |
| ..{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим |
| и је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. |
| а три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за с |
| је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти поз |
| , што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ изби |
| !...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за |
| Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p |
| лови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и |
| дује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на |
| а, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца |
| аде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајућ |
| — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> |
| бјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо |
| веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш |
| руз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му |
| риморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио |
| закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико ко |
| је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених |
| >Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p> |
| ијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> |
| вни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, мож |
| Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од |
| илокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> |
| ли јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" / |
| језда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: м |
| е залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — |
| новетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаш |
| е за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и |
| ен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, |
| зда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме |
| А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, |
| ...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у сни |
| латио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном |
| неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их и |
| раве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} |
| о што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац т |
| ева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гра |
| ти и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Р |
| нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по |
| ну, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши |
| пару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му н |
| поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — |
| а ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како |
| помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо п |
| на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику ко |
| ашо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, |
| оструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у |
| јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостоја |
| {S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој |
| нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче в |
| лију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се |
| али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао |
| пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, |
| узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим |
| p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан |
| планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - |
| артију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут угово |
| дником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлост |
| </p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, |
| јпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца ф |
| е плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуна |
| тупише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је |
| ге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага |
| /p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, печ |
| аше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било н |
| ом заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, |
| овци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих |
| ори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће. |
| ару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му |
| р, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} |
| </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се |
| ?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не зн |
| ни благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Н |
| се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} |
| ељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, |
| бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога по |
| њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјеч |
| е, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвив |
| } У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешк |
| авио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише |
| p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави |
| — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мно |
| старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу |
| ази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече |
| дговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало |
| здани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за ча |
| /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако |
| ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, з |
| стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брат |
| има, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око мира |
| то обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене пти |
| мо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти п |
| суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њи |
| ој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— |
| иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пи |
| опањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започ |
| се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом но |
| ишта. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би с |
| ихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није |
| и луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овц |
| дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти |
| ре, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређа |
| ропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на по |
| зе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а |
| е их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.< |
| и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се врат |
| еба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши с |
| Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и ж |
| њу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развр |
| змеђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било |
| то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, |
| е мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око |
| га лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удар |
| аше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочит |
| по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на тали |
| је и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, ш |
| нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ |
| газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година |
| их само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да в |
| ер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут |
| S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијал |
| ата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га н |
| цу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи пр |
| ели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} В |
| — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — ве |
| им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша п |
| крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи |
| p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане поду |
| о не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, |
| крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвј |
| “.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господа |
| још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> < |
| огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да поло |
| спи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина |
| у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше з |
| <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, ве |
| ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљ |
| сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за др |
| .</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене.. |
| помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, |
| човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се кол |
| о код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, |
| се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што |
| дном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се пота |
| ипа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, |
| ошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весељ |
| S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што д |
| љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени п |
| ="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се бо |
| удац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свј |
| ад провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кр |
| Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бит |
| леде у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздрављ |
| <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> < |
| ослаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ |
| прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрет |
| опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — |
| вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у |
| е привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и и |
| мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радиво |
| Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних |
| , заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — о |
| >— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој |
| ути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не |
| знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти |
| лаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Ј |
| Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу |
| сно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и л |
| учићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У |
| леда себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио |
| аде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг некол |
| има у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер |
| десет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он тали |
| н одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, |
| о за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вриј |
| Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој |
| ланини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p |
| рећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ |
| пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, др |
| радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — в |
| на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то в |
| <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није би |
| ром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде о |
| снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цур |
| лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце |
| , прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуш |
| де уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами с |
| и будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко од |
| е било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу |
| е: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дак |
| а ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пођ |
| иваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ос |
| учио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, |
| ју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом |
| о западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг з |
| ..{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над г |
| , Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, ра |
| досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — д |
| па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— |
| точи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода изм |
| Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Га |
| наш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда пр |
| је више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао. |
| Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негд |
| е сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p |
| а ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, к |
| ојкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, б |
| здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, |
| репери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мр |
| мо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! |
| рла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њим |
| се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискуп |
| режљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Прим |
| м на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, |
| црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S |
| ује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, |
| могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из ва |
| Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда |
| ник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S |
| > <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљи |
| p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма |
| повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савла |
| ринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом п |
| око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари тр |
| и присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p> |
| како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одлож |
| азала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему |
| ћа килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко ра |
| S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле |
| ти на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S} |
| се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} |
| ати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p> |
| њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву |
| љан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој нам |
| шко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчека |
| рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... |
| приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта |
| уда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје |
| њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} |
| и! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати |
| а, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко че |
| повједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједо |
| а, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се |
| ћи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто |
| што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божи |
| шај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, |
| а мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се |
| а пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — |
| се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири |
| е, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у |
| таде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!... |
| је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо |
| уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Т |
| стећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} |
| ланини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше |
| куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, |
| вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</ |
| рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинић |
| отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Рад |
| ени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе |
| де!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани |
| снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и п |
| одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем хода |
| у, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у и |
| јега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје з |
| људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, сам |
| Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи н |
| може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што |
| , Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је о |
| , погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Н |
| е од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде треба |
| д дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> < |
| за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: |
| будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само т |
| јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, поми |
| измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се |
| тијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док |
| па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи |
| ко испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада |
| p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се из |
| о сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је |
| и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, |
| ком завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази г |
| а, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер пос |
| ина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сј |
| а гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
| укуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у п |
| и...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, ш |
| p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цв |
| есава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом |
| ше, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија |
| му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиљ |
| ула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушл |
| све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји |
| адну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се докто |
| S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат |
| е згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разгов |
| дњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, |
| са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Т |
| него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не |
| е:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> < |
| огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} |
| ели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најаш |
| Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... |
| и свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше гла |
| ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су |
| етник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италиј |
| одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у с |
| о немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до чо |
| че гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са М |
| Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом м |
| сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако приј |
| о?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> |
| , купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху |
| јерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, |
| гли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „ |
| огама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склон |
| овјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок |
| по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати |
| свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, госп |
| е опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а ка |
| — Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце |
| — Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ет |
| у, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> < |
| ни хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хриш |
| ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару |
| купило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућа |
| ће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сув |
| оти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{ |
| е од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога |
| вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам |
| .{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, нап |
| а, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље |
| , а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај мл |
| ма, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n |
| клонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самр |
| ђе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено |
| ди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради |
| љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замол |
| едно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као ј |
| о; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са |
| а сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао |
| ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковим |
| , и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: д |
| еоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> |
| понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прам |
| p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} А |
| х, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насм |
| а га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Под |
| А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварат |
| у, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама |
| ађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и и |
| з очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Р |
| Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као |
| луђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p> |
| аде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га |
| би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, |
| су, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрх |
| је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, |
| исјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p |
| ешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра да |
| и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</ |
| .{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац В |
| ислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, |
| у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <mil |
| ла би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - о |
| ој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, |
| ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе |
| вештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад |
| е тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p |
| , не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> |
| ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесе |
| и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанч |
| — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред с |
| ном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђе |
| знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> < |
| > <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адво |
| га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти з |
| научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овом |
| о дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесје |
| јекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му ко |
| > брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душа |
| ?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од |
| часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капа |
| у, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звије |
| ика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milesto |
| је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подр |
| брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти с |
| увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао ко |
| , да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S |
| ријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан |
| е купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} |
| олан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још |
| сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!... |
| радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми д |
| уби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Посл |
| нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за |
| прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пла |
| } Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне он |
| сјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, |
| чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који насту |
| ди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на д |
| санан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p |
| и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше н |
| 5" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрад |
| и Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове |
| Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године ш |
| лађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим к |
| е, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их в |
| зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дј |
| дио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце |
| а рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њ |
| рхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему |
| их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се |
| и у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабани |
| сла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што |
| аје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га вид |
| дби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S |
| за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</ |
| вести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, би |
| већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушк |
| преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће |
| саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се дв |
| е, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био |
| оп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бу |
| , али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу |
| зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема |
| о се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држ |
| </p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљају |
| едмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша |
| једе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило с |
| около носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни кама |
| н. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зи |
| но из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игр |
| како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп |
| закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш |
| банице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјес |
| да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка |
| .{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај к |
| њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суц |
| Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је |
| ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу |
| > <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — див |
| ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврт |
| а неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесе |
| њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он д |
| господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да |
| подару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на |
| <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, так |
| — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код к |
| ено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра ј |
| моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у вар |
| очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме |
| ђе он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала |
| ове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што |
| то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађ |
| <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!... |
| ши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу н |
| — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надал |
| p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ј |
| ало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло |
| Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - |
| ама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у вр |
| муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће т |
| е за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Б |
| n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смил |
| се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу |
| спод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро |
| ијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе |
| све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни |
| ед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у о |
| имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се |
| новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} |
| вјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, |
| /p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осм |
| ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанск |
| олико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се г |
| жели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!< |
| вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази |
| си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то ј |
| Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, ве |
| и народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погле |
| те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, |
| ити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, госпо |
| може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си |
| дине биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочи |
| упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас дв |
| в, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак је |
| брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> |
| Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А п |
| онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.< |
| нио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла. |
| н, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рек |
| /p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од оно |
| одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи |
| гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, |
| де. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} |
| и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— |
| ена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. |
| никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се |
| илује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радиво |
| нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг |
| А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар тре |
| Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и р |
| Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> |
| ...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Н |
| премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар д |
| даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и |
| као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из заг |
| И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S |
| од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече |
| - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, за |
| <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда |
| е га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу |
| јети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечниц |
| о копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.< |
| с блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Оп |
| вукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ... |
| ли им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас |
| диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара.. |
| Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба д |
| одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже заш |
| мртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, К |
| Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Н |
| т Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, |
| их продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је |
| ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш |
| и барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте о |
| збити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу.. |
| сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! |
| и, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, М |
| ше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред сво |
| опе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут и |
| .{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, ве |
| а браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки пат |
| аморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је м |
| {S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика |
| ате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што |
| о смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражб |
| народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли. |
| пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и зн |
| ој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му |
| зе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за м |
| <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је |
| Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="5 |
| подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их п |
| хта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не |
| И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и |
| Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па пов |
| > <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...< |
| , па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрц |
| реми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне |
| турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са п |
| и! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, д |
| је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му о |
| трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по |
| епи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> |
| се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види |
| еки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, шт |
| д газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући н |
| , и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних |
| клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како пр |
| не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марк |
| већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и ба |
| их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> |
| нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купље |
| , а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> т |
| ма чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде |
| ...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и |
| , која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> |
| како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник |
| одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово д |
| а трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У о |
| шка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без сво |
| тјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат |
| редак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, |
| Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже |
| мшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, д |
| де на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши |
| а!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти |
| и ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбље |
| вице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће лу |
| враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај м |
| ијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Д |
| за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> |
| рочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече чов |
| p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје |
| .. и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу |
| а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да |
| томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у тор |
| жећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p |
| ће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, повед |
| не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје госпо |
| оже да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет |
| и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, н |
| , али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста |
| коли, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!.. |
| } Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова ј |
| и се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док ј |
| редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, с |
| буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од н |
| и одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви к |
| а, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је |
| Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе |
| ти, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — миш |
| мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко |
| мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зат |
| Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брат |
| има, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, |
| таше трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?... |
| а су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта ј |
| !? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај |
| о месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?< |
| ође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из р |
| ароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти |
| ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, пот |
| ону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" |
| >Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају ч |
| је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. |
| тарију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би |
| један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси |
| <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијер |
| ија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног |
| исана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — |
| да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалаб |
| тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека но |
| и као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, п |
| <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвиј |
| !...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га |
| , ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико |
| је се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршај |
| и чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад м |
| да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу |
| а мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у |
| ишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је |
| , а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, |
| д сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у |
| и био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан |
| S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се |
| је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га |
| ком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде |
| кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори |
| на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида |
| p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што т |
| ели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? |
| сти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и би |
| а је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут су |
| људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче п |
| у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> |
| рпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије ост |
| и; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сут |
| вих земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одг |
| у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на ш |
| Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и |
| е попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека с |
| хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, |
| ит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ |
| тина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу со |
| би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки биј |
| Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу г |
| ма неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди к |
| осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана |
| на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач |
| уту стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке по |
| да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће |
| о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођ |
| главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним корак |
| те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, у |
| е тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину |
| шла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p |
| ћемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати |
| Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, г |
| требе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог |
| ивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, |
| к сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до са |
| у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Ла |
| S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали чи |
| Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца |
| газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, |
| но би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више д |
| али Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје |
| му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде |
| на с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код кова |
| се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из кориц |
| чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.< |
| ко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од вру |
| и начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натов |
| ен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога |
| мњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да |
| арте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио куку |
| од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> < |
| изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што |
| ужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од по |
| вини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, |
| кад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану |
| у потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још ниј |
| тивши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога |
| ак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја. |
| вјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, ник |
| Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - |
| н је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S |
| а на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газд |
| има.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, јед |
| о се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оно |
| и се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви п |
| долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише |
| ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, ка |
| уде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо ка |
| продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољо |
| дро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немо |
| на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</ |
| </p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарит |
| де од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не мога |
| ар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и с |
| ..{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муц |
| њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући |
| м, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зу |
| нако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта |
| е, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је госп |
| ађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се |
| о ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему от |
| трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, |
| другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачил |
| из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> < |
| ћи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврент |
| <p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао |
| мије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај |
| их се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... |
| на да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаш |
| варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене |
| вједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — зало |
| снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савл |
| лави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p> |
| . држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и |
| ће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се |
| ада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S |
| дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг |
| пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би о |
| збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико |
| агајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, |
| тих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш |
| м тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средст |
| ћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а |
| ели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, и |
| ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим |
| му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце |
| е: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио прек |
| кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвје |
| уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до г |
| лиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и д |
| на, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су |
| син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n |
| ...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, па |
| ило га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, д |
| p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</ |
| , обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је б |
| најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треб |
| Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; н |
| <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; |
| жу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели м |
| ом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — |
| а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло |
| у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клон |
| ати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по |
| и тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у ва |
| Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно ост |
| ијети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га поглед |
| газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, тр |
| прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и |
| о срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} |
| вјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели плам |
| е — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, |
| {S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и л |
| а још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни па |
| тне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава мо |
| еби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе |
| укаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма |
| м овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова |
| а би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња |
| ош јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи мол |
| виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у ту |
| о пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радознал |
| Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату п |
| нови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш пар |
| >— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да |
| пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно |
| крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се с |
| и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друш |
| оп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: |
| {S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода каба |
| о одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре |
| Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже |
| оје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — р |
| маче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш м |
| и сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмиј |
| јера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S |
| те ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори В |
| и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, д |
| што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет ква |
| десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, до |
| свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се |
| И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, |
| и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи |
| е се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и |
| истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, ка |
| погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? < |
| а собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној |
| о би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ј |
| .{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лије |
| да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> < |
| цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте |
| 77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штет |
| дан бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу црк |
| хвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и приви |
| умио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у хо |
| ву — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалит |
| раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му нос |
| Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у но |
| тужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио |
| „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што |
| огодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> |
| ори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{ |
| ц донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин |
| вац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Уби |
| {S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - |
| огао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од |
| Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу |
| ако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не м |
| а ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, г |
| Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— |
| ... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се |
| Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио |
| х мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисл |
| ланине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и с |
| били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> < |
| њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, |
| вац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} |
| них коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, к |
| о. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и п |
| му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је про |
| стало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу |
| била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси м |
| екар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио |
| је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дуж |
| ор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> |
| ам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! |
| Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p> |
| пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило |
| ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</ |
| ч...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газ |
| .{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те. |
| уну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, ј |
| ме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, б |
| шије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколиш |
| идети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од нек |
| љад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к |
| лила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тад |
| насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је |
| штво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за поко |
| жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлу |
| уће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milesto |
| рочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу |
| бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као |
| попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} |
| S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пун |
| купи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се |
| и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, |
| прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима |
| снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет |
| одмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго |
| S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља по |
| спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен пр |
| стивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и св |
| м, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба. |
| лаву! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газд |
| , да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаш |
| ијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? |
| устивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао |
| јера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, ка |
| pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</ |
| сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно с |
| > <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— |
| ера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола |
| мка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове зе |
| ојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у х |
| а нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која с |
| и се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стри |
| хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико |
| камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову |
| ле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, |
| је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, |
| врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијег |
| басјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор сл |
| ва, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки н |
| {S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарског |
| кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па к |
| аман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S |
| а, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи он |
| којнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, |
| га чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите пол |
| и да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама |
| опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам |
| што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио |
| ори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, |
| </p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити |
| ђу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му |
| ару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и гото |
| , и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је л |
| е на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба |
| док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјети |
| ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— |
| ија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки |
| ман радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, п |
| У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не отк |
| ра...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије |
| тету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгу |
| лади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаш |
| е Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивој |
| а, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не |
| , види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, д |
| појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и на |
| увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућа |
| мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава |
| момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког ј |
| је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасј |
| Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p |
| — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се |
| опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је |
| воме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се |
| је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек |
| сјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се |
| ш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да |
| намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари |
| > <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p |
| .</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка сви |
| т приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прек |
| се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није |
| јаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу с |
| у вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од б |
| мо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу зг |
| олази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде! |
| и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати |
| не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p |
| и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слог |
| акне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се |
| >— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњо |
| он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста шт |
| смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он |
| ати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над ку |
| мокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у |
| ел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем голем |
| ом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Вој |
| </p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још |
| јета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женск |
| мољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу.. |
| трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаки |
| пет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земљ |
| и коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту |
| завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, прем |
| је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нис |
| оме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се ист |
| х опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> |
| p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе |
| етине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док |
| ју, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих де |
| коше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође н |
| не, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и а |
| у, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједав |
| ола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан |
| не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада |
| вори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебух |
| тећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи нов |
| вати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p |
| у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} |
| е се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и некол |
| ; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</ |
| — Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљ |
| ени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников п |
| енско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтј |
| де је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је д |
| у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је |
| дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па ба |
| благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и |
| , што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ват |
| санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у |
| e="chapter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са |
| осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{ |
| а, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата. |
| е тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у |
| д другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{ |
| огледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се госпо |
| к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и исприч |
| а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господ |
| божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио д |
| је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим |
| игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} |
| аветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за |
| ла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хл |
| еде уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по |
| кусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, тр |
| ивоту дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки живот |
| е разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном |
| {S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стрг |
| p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у го |
| оји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а |
| год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три ур |
| дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што н |
| ла цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрди |
| безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, љ |
| час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, |
| живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу |
| н дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши с |
| ака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши |
| стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица |
| е овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посје |
| Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се |
| , и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, о |
| говор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа |
| у ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у В |
| дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројн |
| ећ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну |
| гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опан |
| , дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да |
| колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви |
| м кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</ |
| служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад з |
| > <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На |
| них људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива |
| би с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црков |
| p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући |
| ространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских р |
| ити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше |
| етнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болес |
| спод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади |
| га никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све з |
| ма упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узврт |
| ..{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке |
| ном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упад |
| о бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је |
| слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад вид |
| ио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, д |
| ити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба просл |
| уке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} |
| а прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> |
| се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што |
| емљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге ф |
| да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и |
| тој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму |
| и — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га про |
| /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши љ |
| е.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу |
| ..{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изг |
| !...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекир |
| је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из тв |
| баци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јест |
| да и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накрес |
| а, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру |
| ваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова њего |
| а није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спа |
| као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо м |
| леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> |
| м и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S |
| висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, в |
| а, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све |
| екао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?... |
| бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или |
| ..{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих |
| има.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по за |
| и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одма |
| е, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! |
| јда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам ст |
| е своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио? |
| знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; |
| иш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} |
| <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — тр |
| иво настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, |
| ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опа |
| — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на д |
| неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе виш |
| — Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи су |
| смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, |
| Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Рад |
| ета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје |
| оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже сп |
| ...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад с |
| стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од |
| е им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вр |
| е, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се п |
| му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> |
| } Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бија |
| у - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећ |
| ебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бес |
| овјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колеб |
| јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и п |
| , газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али |
| ле, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало при |
| ш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије |
| је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, г |
| и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац па |
| латиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p> |
| не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и |
| ше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар |
| и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, |
| педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Пет |
| удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране |
| зда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, ка |
| о му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како |
| аде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ. |
| узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <p |
| ру са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели |
| се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone un |
| p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора |
| е можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али |
| ја и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навла |
| , као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече |
| у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намисл |
| : — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — |
| А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на |
| ваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајни |
| p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста |
| мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на |
| <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, при |
| ај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p |
| на, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, |
| 1</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и |
| лато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, н |
| ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p |
| и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чи |
| је никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отис |
| а се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не |
| на, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али к |
| - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави |
| ушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим мил |
| пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставиш |
| ући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден к |
| болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква |
| и газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зим |
| довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђе |
| : а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{ |
| зрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако |
| ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— П |
| би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>По |
| онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у ла |
| малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Х |
| у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљути |
| звијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељац |
| је ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати зл |
| !{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потрку |
| газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима гово |
| опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим глас |
| азда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно |
| ори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што с |
| p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} |
| ш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела |
| аест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па |
| ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино поша |
| е гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И ра |
| p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p> |
| погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p> |
| чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју па |
| да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p |
| p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и |
| и сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на |
| гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук к |
| два чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </ |
| е, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати ра |
| е, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— |
| оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати. |
| вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сирома |
| је, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана шт |
| надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Т |
| свијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећ |
| ...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угл |
| е, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и н |
| и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је ж |
| {S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</ |
| их с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Х |
| оним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а |
| опео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, |
| и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој |
| ку крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она н |
| ди тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, |
| хвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску |
| је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што н |
| прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гле |
| да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића |
| ислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> |
| 7" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита ш |
| <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а заш |
| .{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За |
| не у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комш |
| — Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. |
| анин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци тал |
| а њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест |
| ; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфер |
| плакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проре |
| оворите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељ |
| и било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање |
| о са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваш |
| туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све ч |
| ио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помис |
| а тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" |
| врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не |
| а се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S |
| ам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати. |
| на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n |
| ивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- |
| ла бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А |
| њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као |
| ија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на |
| а никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, л |
| и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака ку |
| чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> |
| народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се |
| није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по |
| свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n=" |
| и нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи |
| одити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућ |
| ко би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити. |
| здина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за |
| Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} |
| од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би |
| у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, доче |
| /p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратак |
| као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, ка |
| S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се |
| рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде |
| ају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би т |
| " /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо кап |
| доцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкцион |
| мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село тр |
| е свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим н |
| чнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманет |
| не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} |
| је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе р |
| о дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! |
| рист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у |
| ти!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помо |
| и блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то |
| уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се |
| лија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило. |
| глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" |
| Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу |
| редио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раш |
| каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су о |
| } Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде с |
| ње колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду |
| д тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> |
| ћи о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојач |
| би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Па |
| и свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</ |
| на и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно |
| срди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђ |
| аде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца. |
| Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Н |
| Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И |
| >— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, пог |
| не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су о |
| Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пр |
| ао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талије |
| пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
| Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци |
| азда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже |
| ма погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане |
| ледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - |
| и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада б |
| тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те н |
| Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од |
| би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штеди |
| њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала |
| дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад ј |
| ли су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио сво |
| о читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} |
| ају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</ |
| асновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јо |
| вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се |
| рије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свије |
| у се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ип |
| у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти кр |
| пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у с |
| и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вел |
| блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на стр |
| ији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, б |
| етврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако |
| су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што |
| и нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждра |
| рени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, ш |
| и, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опа |
| е висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартиј |
| ла би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао |
| ...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хриш |
| у, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу |
| вори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за |
| де опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, |
| ...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја? |
| ија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми |
| чи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у |
| его чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога во |
| ило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, |
| огао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми |
| до; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиниц |
| опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљ |
| био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чуди |
| , одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао |
| е си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини |
| с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога с |
| басјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се пл |
| ушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, ст |
| раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све заприј |
| же ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} |
| ко се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone |
| ој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на |
| } Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито |
| {S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} |
| ати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој |
| одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут изм |
| се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако |
| љника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у |
| с...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са |
| егда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали |
| е на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, |
| јући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан |
| ких рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, |
| и ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у |
| ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за р |
| пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у па |
| еде ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с мал |
| жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне сна |
| на...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печ |
| о је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима |
| е дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјет |
| у ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Ул |
| ом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи оч |
| већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако |
| Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи |
| о?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на |
| како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замисл |
| ине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Маш |
| ј, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из варо |
| рци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човје |
| Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да с |
| о дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад |
| јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан |
| ; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као б |
| његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и рад |
| де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде тал |
| — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— До |
| ећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из св |
| досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, бол |
| лик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа |
| ке силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути! |
| би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго? |
| аговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на сво |
| би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, д |
| де је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Ма |
| гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{ |
| оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјери |
| асу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Ра |
| ко хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесј |
| инимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — |
| за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите м |
| и се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сј |
| дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови сн |
| кинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из |
| и ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну по |
| одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — П |
| ела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У бр |
| Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одгово |
| ин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не б |
| ин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, п |
| Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињи |
| И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да г |
| ако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи го |
| ероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се ов |
| /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице |
| љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко б |
| би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А |
| потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе госпо |
| ти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...< |
| азна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</ |
| у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га з |
| Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако |
| - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и |
| баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјеч |
| /p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, одне |
| е подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он |
| ка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— |
| одао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали з |
| е - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома бр |
| вукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{ |
| огло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика к |
| ан у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p |
| > <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјер |
| кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп по |
| ојицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угри |
| Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми |
| ли старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p |
| мијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си |
| граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао ж |
| ту, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, |
| ао восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S |
| гом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јо |
| благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али о |
| с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божиц |
| руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нем |
| Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко |
| што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у с |
| и сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећај |
| покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија ни |
| у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Д |
| да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши на |
| а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни |
| р, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјел |
| мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по |
| натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p> |
| , попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвор |
| један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је мога |
| ко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цр |
| одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га ка |
| се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пут |
| ла се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и при |
| ха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што |
| ру...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} |
| <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по |
| ом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажн |
| оврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одје |
| со — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе |
| а се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошк |
| Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски |
| н правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газд |
| да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, н |
| осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из |
| анскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</ |
| ion" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му д |
| у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада н |
| , али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрав |
| сподару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.< |
| дај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше ж |
| ашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по |
| из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забр |
| Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи проц |
| и опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, пр |
| е чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> |
| своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и о |
| тави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у |
| руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} |
| и, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...< |
| е у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да |
| х прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p |
| трунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађ |
| шао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да |
| о све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не види |
| и се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је |
| milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубур |
| а је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихо |
| а, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. < |
| ве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје с |
| ла се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од зви |
| егове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се |
| Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSectio |
| јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом п |
| курузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад |
| о се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој нар |
| гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је |
| али Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, |
| најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила |
| докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се |
| ао Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, |
| </p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар... |
| вео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачк |
| носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Б |
| своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S |
| замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, т |
| ти као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохв |
| /p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене о |
| /p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијет |
| .</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њ |
| сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихва |
| а сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, |
| леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, пок |
| шом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово ј |
| којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по ш |
| нажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по |
| понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> < |
| > <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих |
| гла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно |
| , погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо |
| де да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се |
| ртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора |
| ије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, ж |
| е вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... |
| <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи |
| љавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао |
| Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реци |
| та прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљ |
| ашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је |
| слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p> |
| јаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} |
| да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка с |
| ива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјар |
| о у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p> |
| путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају |
| отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, |
| не очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} |
| ом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат |
| ј нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, |
| е да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи |
| љака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерн |
| м!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело |
| радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је |
| оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску блага |
| ољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, по |
| <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе |
| ика и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птиц |
| ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досје |
| сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гд |
| њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лије |
| би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и |
| јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> |
| су оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и она |
| ер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио |
| ан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али н |
| а, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муш |
| рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже пре |
| њем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара си |
| и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био п |
| да био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћиј |
| — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске |
| - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога сто |
| не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса |
| а, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели |
| отражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и же |
| само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да вид |
| више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S |
| овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке р |
| е, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у |
| у на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем |
| алим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, |
| е Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко друг |
| у и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крал |
| се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А |
| а ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} Јед |
| ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјец |
| вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао оте |
| друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како |
| ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, ми |
| м га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, |
| иној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, д |
| ротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини г |
| мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори с |
| у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек |
| Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човје |
| о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, |
| сјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прер |
| руштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, |
| ао да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.< |
| - Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Ви |
| мена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!. |
| часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде |
| ризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, |
| „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разл |
| тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијет |
| говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се |
| хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послиј |
| аву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Н |
| гнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p |
| ли по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи п |
| , дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</ |
| ме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у |
| е испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ва |
| о, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> < |
| <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му |
| — Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Б |
| их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мора |
| ава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док ј |
| чију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писа |
| писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и г |
| и по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, |
| печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему |
| ко?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека до |
| објећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем за |
| ијечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, |
| , срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има д |
| и писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи пе |
| рији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана прос |
| <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је |
| ! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуг |
| како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хр |
| е враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на стар |
| ана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете К |
| од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један з |
| е брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, м |
| Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што ј |
| Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше |
| је, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="10 |
| службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгле |
| во... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени п |
| се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учин |
| Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашт |
| ву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дв |
| хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с |
| - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наст |
| ошљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обу |
| тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета |
| својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са с |
| на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмиј |
| м, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба |
| жје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, |
| сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар пр |
| аде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упа |
| је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога |
| арити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код са |
| гом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим полити |
| опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} |
| једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом |
| сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог пом |
| опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му |
| и — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вел |
| пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Жд |
| лазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код т |
| > <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита |
| ар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога д |
| оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> |
| разују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле вр |
| <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, до |
| вој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начи |
| вијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> |
| е у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет с |
| ских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу |
| да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што |
| } - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се у |
| .</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетн |
| — насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих т |
| је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, |
| на, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне |
| p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанс |
| нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се бил |
| у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет је |
| пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као д |
| р наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за ш |
| ао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, пр |
| зда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{ |
| даше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, она |
| руштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на |
| крипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебу |
| види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, |
| не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p |
| је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до |
| ћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да к |
| ставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте |
| е добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S |
| рилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега стр |
| у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац п |
| и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, |
| и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p |
| Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде прас |
| ше онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, |
| ц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче |
| д му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет |
| светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће биск |
| бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висин |
| му, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село ста |
| граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, п |
| јећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштани |
| кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске |
| дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га |
| пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; |
| свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, |
| рвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се |
| Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод |
| плим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type |
| самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме |
| з свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p |
| ад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.< |
| штољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени м |
| и планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен сни |
| ка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђ |
| нике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не мо |
| — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Ма |
| ади положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или п |
| ижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли |
| , среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле |
| — Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— |
| вај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога прш |
| и мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А |
| S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У гр |
| рски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је |
| кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, |
| , задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Б |
| ацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Н |
| му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог д |
| ља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу.. |
| да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу |
| дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да са |
| закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека ј |
| је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша |
| ко ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава зак |
| мем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p |
| добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
| који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице мор |
| ири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{ |
| о двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" / |
| :</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне |
| ца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Ал |
| насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих ј |
| Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати |
| што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p> |
| часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> < |
| те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - рад |
| вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их |
| о, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напомену |
| лим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетр |
| да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мог |
| жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, |
| Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двиј |
| исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је |
| вих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелил |
| и, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове. |
| тићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у |
| вном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нем |
| и оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S |
| на.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад |
| n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у |
| .</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p |
| окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, |
| и?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, ј |
| ој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, |
| изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Рад |
| комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са |
| Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бив |
| се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му и |
| ина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сеља |
| >— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам каж |
| кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из т |
| астидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не т |
| иће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш да |
| коло стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ру |
| ве ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и |
| држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биље |
| ина рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха |
| по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби.. |
| ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе |
| — Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се д |
| јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...< |
| како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад |
| и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најб |
| ти, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говоре |
| а стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у сниј |
| > <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде |
| Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</ |
| </p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> < |
| м обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла |
| Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за |
| могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — бр |
| ећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; о |
| /p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пар |
| p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и |
| ви:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и ма |
| ујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним усло |
| м; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих г |
| ели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говор |
| > <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „л |
| </p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтј |
| кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потраж |
| зивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто на |
| ачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предоми |
| о — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело |
| двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p> |
| тало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, да |
| и ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — шт |
| м гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око |
| одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— |
| д нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што |
| <p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, шт |
| ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Бил |
| еисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко свој |
| у, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И из |
| о вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори плем |
| еже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се ј |
| .{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, |
| е је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља |
| е задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Т |
| ред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему |
| омка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун ј |
| за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висок |
| чи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада |
| S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним |
| <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре п |
| и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{ |
| шију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; б |
| <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} |
| Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обази |
| </p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му сино |
| колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, д |
| он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто прим |
| са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпосли |
| по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од И |
| ено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли ут |
| ву врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вел |
| големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао |
| амјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно д |
| љали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукуј |
| талих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу п |
| аша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићем |
| ви на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сиј |
| о старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талије |
| уди веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима |
| ...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види |
| вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из в |
| p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази п |
| још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман с |
| имус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју д |
| n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а |
| своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао ј |
| му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је т |
| нове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што доп |
| газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} |
| шмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између ла |
| из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра |
| о.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније |
| Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Круп |
| не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нек |
| , и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко |
| се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му пад |
| аху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и н |
| у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p> |
| , без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети |
| упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје тра |
| , посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и по |
| тајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и |
| су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је |
| себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели |
| >— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не |
| {S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота ун |
| к се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се в |
| нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане о |
| и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и н |
| ћу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, |
| <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с жд |
| ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да р |
| ши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и нало |
| ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад б |
| ла лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, |
| ине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу ул |
| ин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се |
| луша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се |
| јио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> < |
| је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будал |
| присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пу |
| нце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјаран |
| акине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, |
| честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа |
| <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа |
| и.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} |
| , на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се бо |
| ји, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне р |
| д је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско |
| ланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и |
| Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> < |
| врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, бол |
| поре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана бил |
| с, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> |
| } Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде нап |
| аде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је |
| p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод б |
| ма пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши |
| S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан п |
| — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - |
| ије премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да |
| да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, |
| у ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вел |
| и се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови |
| али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубок |
| да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} |
| задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Ради |
| се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до |
| му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчин |
| љени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута кл |
| пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, |
| младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима млади |
| м, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, заби |
| ца, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше |
| када не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као к |
| го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијек |
| стим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши |
| екад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму п |
| е, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, д |
| сом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док др |
| ице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их |
| земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.< |
| вјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневе |
| ожје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, |
| и, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} |
| “ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради |
| ан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека |
| наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и нап |
| а! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> |
| А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Трг |
| ено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цр |
| се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бр |
| на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у м |
| м си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена |
| чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, |
| његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу |
| ароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бак |
| н...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догл |
| о, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајец |
| амо добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена! |
| јек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</ |
| а желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унија |
| ам, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна заки |
| по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће бољ |
| , не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао ку |
| ине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром ран |
| и и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер |
| а накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се. |
| ам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p> |
| дравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. |
| је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и |
| што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вран |
| Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те |
| примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковч |
| егов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са с |
| олиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Вој |
| и ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да |
| " /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе |
| поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и |
| ене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је |
| је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> |
| еће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S |
| с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе |
| будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, пог |
| — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио |
| ам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето |
| ?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — |
| осподару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би са |
| p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране п |
| увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче |
| и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је ми |
| ије странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше бра |
| ло...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја са |
| аку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али |
| p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, дости |
| ну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена з |
| ок ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе |
| по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И |
| дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја |
| чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми н |
| бра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илији |
| мио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са д |
| јесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</ |
| бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часо |
| на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <mi |
| а... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из заг |
| , са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
| сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш м |
| а, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Бого |
| њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мј |
| покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit= |
| реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и на |
| оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не |
| Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку с |
| ом натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <miles |
| моме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увиј |
| по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година н |
| ене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљ |
| ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гд |
| анске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два пору |
| е порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек шт |
| рсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако |
| руштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од се |
| > <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприли |
| рце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, |
| комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеш |
| огодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се д |
| га! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone un |
| ћна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачк |
| цу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дје |
| за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепави |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке |
| колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А нека |
| лојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједав |
| и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> |
| И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
| гову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, |
| кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широк |
| ромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, |
| се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви г |
| савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: |
| разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жел |
| орскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цу |
| која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се м |
| ју, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморс |
| је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одме |
| ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по год |
| адњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студе |
| > <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш в |
| ару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — |
| , али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не |
| диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијет |
| јецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цви |
| а дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ |
| е згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу |
| е замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаниц |
| ј сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, и |
| увезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и |
| .{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога |
| /p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим |
| рнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пус |
| ци вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— П |
| </p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и с |
| да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљав |
| кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпије |
| p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, у |
| је ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав оби |
| Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Ра |
| љагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, |
| с чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Р |
| .</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена |
| ицом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе |
| не, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну ми |
| се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто ка |
| ске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и |
| амтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сиг |
| љиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} |
| узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, |
| ... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће |
| > као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како |
| о дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, д |
| допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вр |
| лија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и с |
| оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — п |
| е огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — по |
| на од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. |
| и, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси нат |
| а се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у с |
| како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је |
| и натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p |
| у бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Рад |
| де размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло |
| ља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. |
| <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благосл |
| } Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стиг |
| ачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као у |
| у неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека |
| р „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова |
| ећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е |
| с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио |
| Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, ал |
| прло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо и |
| пу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога ср |
| ети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намир |
| и Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалст |
| о у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их |
| бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" |
| што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>К |
| до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити л |
| ..{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSectio |
| а — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са |
| па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> |
| и се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој проша |
| сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније раже |
| јекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несми |
| нчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хт |
| ашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни |
| ога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, ја |
| ео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је |
| та, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце д |
| од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је |
| наестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> < |
| е како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу рук |
| што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био |
| кастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре |
| сао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S |
| ло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке |
| оју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види сво |
| ате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он ј |
| атеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће |
| и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда до |
| ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог |
| је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједоч |
| два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одс |
| .{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> < |
| е већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и л |
| И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа |
| ђе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљањ |
| омисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу |
| рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...< |
| ћемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду г |
| ијечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми г |
| и трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би он |
| } Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова |
| видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, |
| јкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, б |
| ио је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> |
| ад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогу |
| Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насм |
| а траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} П |
| /p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже.. |
| га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!< |
| сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тог |
| у:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је |
| око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ н |
| за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>П |
| ели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што х |
| дару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и |
| ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се. |
| ри племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што з |
| само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, вид |
| иташ за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али |
| .. а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај о |
| реба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљ |
| ук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу виш |
| !...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити |
| а људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја м |
| лу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, |
| нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, н |
| ти самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, н |
| у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне |
| ико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да |
| > <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом по |
| га.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому остав |
| екоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врев |
| Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега |
| го, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какови |
| .{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради? |
| од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му наред |
| кором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то ст |
| p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је |
| а, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрн |
| нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у |
| ад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија не |
| да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, ни |
| угодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше |
| аше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на |
| свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, |
| а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата |
| з вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте |
| ом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га |
| не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="10 |
| јече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сва |
| еоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом оста |
| ва, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што |
| е ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: |
| ба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела с |
| улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздра |
| ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, зн |
| вне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} |
| мен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане |
| , леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране |
| стра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</ |
| ву забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу |
| језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави све |
| >— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивоје |
| аћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, вр |
| аднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље д |
| ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршиј |
| ни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже д |
| <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p |
| не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се м |
| се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе. |
| , а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Н |
| м? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — нас |
| у корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дозна |
| а по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила! |
| не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S |
| човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли |
| Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд |
| планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гол |
| сподара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу |
| ш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском |
| као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера.. |
| е да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p |
| ује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — |
| у снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница |
| ли - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дак |
| им листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис |
| вије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити за |
| одару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листо |
| давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео |
| сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији пре |
| ће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, |
| <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од ст |
| тиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда |
| — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сј |
| остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте |
| га газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година п |
| >Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и н |
| ВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n="2" /> </front> < |
| дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијеј |
| ући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p |
| > <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша |
| оме.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на |
| и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} |
| јед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми |
| у уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад пр |
| у ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују? |
| > <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе |
| е, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати |
| молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пад |
| чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Дов |
| ... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу |
| шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трж |
| омад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стар |
| еник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини |
| } Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене |
| за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за |
| ј отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд |
| ћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и м |
| ије вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави |
| као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и |
| гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цви |
| ио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Једа |
| едајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде испов |
| јој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само |
| ите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, |
| ает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Т |
| <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско? |
| - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - поми |
| ="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — |
| а краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Рад |
| везниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушк |
| којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним глав |
| у, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопа |
| руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље |
| да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата П |
| а, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што д |
| ћи:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Ра |
| што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к ц |
| рни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом |
| ована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не |
| {S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагну |
| ја имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што ј |
| Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао |
| во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, |
| на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро |
| а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — |
| аручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> < |
| Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени. |
| ред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} |
| м.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе |
| очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљеви |
| </p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, ј |
| устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бо |
| спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе тре |
| — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи |
| о сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не |
| - Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа |
| <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све |
| Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли дон |
| ..</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— |
| .</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Ч |
| , али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све |
| у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по ста |
| подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!. |
| етој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђер |
| ом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па |
| ме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се из |
| и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> < |
| , био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружари |
| огатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачк |
| а, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, |
| Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље |
| а платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа |
| иди се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све т |
| то је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне |
| ве удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и |
| е осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најс |
| зда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} |
| Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавај |
| арко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се |
| ко би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових |
| дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра |
| <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гув |
| се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па наср |
| дби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини по |
| ош из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у за |
| лас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним по |
| ник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише |
| ући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имањ |
| то си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> |
| иси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твој |
| не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над боле |
| :</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољ |
| јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!< |
| припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по |
| да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други нег |
| ни мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: |
| ина!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође |
| једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба сра |
| е отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, ко |
| јегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући |
| друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S |
| ли под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну в |
| уту једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увиј |
| ретргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види |
| ни, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега |
| иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Б |
| и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће |
| гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут |
| мрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и з |
| /p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угл |
| друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био |
| ду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона н |
| едочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из |
| у обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обичн |
| ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} |
| .{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу |
| љуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право.. |
| p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> < |
| ета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забри |
| <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе |
| то би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, |
| није долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше п |
| мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако |
| лати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему |
| оља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине |
| па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наш |
| чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — за |
| ангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од |
| а.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу |
| јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> |
| и?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врх |
| огла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - пр |
| шијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; ба |
| попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...< |
| <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти |
| ша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесе |
| не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слуш |
| разе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника |
| дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних |
| S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли |
| е, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресањ |
| ели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбен |
| пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — |
| романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, ре |
| ојканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле |
| чио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару |
| ришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, |
| о, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, д |
| Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му |
| мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја |
| га торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у то |
| пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, |
| збуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине |
| мо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекћ |
| ади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гл |
| , дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац |
| час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећ |
| талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</ |
| осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио б |
| n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше |
| доздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, д |
| Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наошт |
| кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Р |
| узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Да |
| окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи |
| показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан |
| аде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p> |
| неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{ |
| кују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске блага |
| — Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— |
| као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S |
| одина, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они |
| о за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, наш |
| н и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Ра |
| око је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Б |
| млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш |
| лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно |
| је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} |
| дје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају |
| ебе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: < |
| али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — |
| <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прел |
| ерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо |
| на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах |
| у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ет |
| м, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодит |
| ? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} |
| зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ ниј |
| до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... ш |
| треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памти |
| аде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду пр |
| познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то ма |
| вати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да |
| одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше с |
| ети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће с |
| он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим |
| нина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, ал |
| <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p> |
| па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мо |
| их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да |
| е је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нем |
| ди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поп |
| но...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да |
| елу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко |
| еман је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S |
| јатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и |
| погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није |
| ари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети |
| рос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на |
| а памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, пов |
| ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли б |
| оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше |
| ду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацу |
| јте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— |
| не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам т |
| Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</ |
| /p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из |
| само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује |
| к око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту го |
| Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарим |
| алажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајви |
| ни и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У |
| реја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, |
| нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме м |
| S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, исп |
| Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у |
| је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шуп |
| га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> < |
| ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први |
| у сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, |
| шима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема |
| однева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи пове |
| неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: |
| уном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће си |
| д њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспос |
| иђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, |
| Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и см |
| иркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и по |
| тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момк |
| мила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу |
| </p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кућ |
| а доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" / |
| риђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели доброј |
| p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из |
| земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више д |
| и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, |
| т у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, н |
| ици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! |
| слије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан |
| је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу тр |
| ђују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинут |
| боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се |
| снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit=" |
| .</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да с |
| ...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} П |
| , ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гран |
| >— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија |
| то га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећ |
| unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу приј |
| јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће |
| купивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је живот |
| /p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у |
| по се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а год |
| ри у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и д |
| а јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога |
| мао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се н |
| <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <mile |
| јенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш |
| метан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће о |
| — Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по |
| гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У св |
| ити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најб |
| p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстој |
| го!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, |
| три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се. |
| а.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбриж |
| чепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S |
| јкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да ниј |
| ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло |
| анин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме |
| вога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, |
| <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, |
| еваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја |
| мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо мој |
| и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— |
| гођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја ј |
| евале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад |
| <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Рад |
| ком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и к |
| отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика |
| и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше м |
| ам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — |
| де и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</ |
| олазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се н |
| ра се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Да |
| д наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: |
| те! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, |
| ти, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и оди |
| инут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, прода |
| вана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена |
| </p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме |
| љежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје |
| јежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из |
| ади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје |
| дигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно |
| <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно оп |
| ...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет |
| разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се ште |
| /p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради и |
| мислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S |
| није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} |
| <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже |
| о? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n |
| а жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бија |
| улу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а др |
| дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дира |
| д су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!... |
| {S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топра |
| остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада |
| одар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме |
| и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко га |
| и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у о |
| о, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p |
| {S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна о |
| ође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Т |
| човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ г |
| тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше |
| послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога |
| , језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, |
| > <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Госп |
| комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једно |
| а, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање с |
| > <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нест |
| ак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах |
| преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу |
| Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја |
| алијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу |
| м — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује госп |
| есјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му |
| њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлаз |
| е да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост |
| а што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мје |
| а, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> |
| тњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених ми |
| њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи. |
| у ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у ск |
| ила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килогра |
| ако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће виш |
| егом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и |
| на погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом |
| ређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p> |
| ом!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обас |
| т као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред |
| ланине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газ |
| јевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S} |
| гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре |
| , одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу пре |
| ођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Ма |
| једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али г |
| стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хриш |
| по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише |
| и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена |
| S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човје |
| ао подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао |
| е говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи т |
| у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом пра |
| , и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су п |
| кви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у |
| .</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман |
| ћом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуш |
| едном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је |
| ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па |
| Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и |
| ћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> |
| га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђав |
| „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на |
| чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се |
| вјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрал |
| .</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у г |
| је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу уш |
| кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим |
| ајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затво |
| озајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> |
| ила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разг |
| јбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у |
| себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим стари |
| тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје |
| те у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије к |
| о могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ сво |
| од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе? |
| још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закон |
| Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова |
| ца!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца т |
| ла ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А ш |
| ћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор |
| една је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И пр |
| и дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што г |
| рати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</ |
| ох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти |
| е...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} |
| се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда.. |
| егне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има |
| мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — поз |
| {S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико |
| де потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале |
| Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и |
| руги људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја |
| е молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њи |
| p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хо |
| ном, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут ка |
| те, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што |
| ве и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њи |
| p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток |
| је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не п |
| болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепав |
| је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест |
| људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене. |
| аман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше поврат |
| пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газ |
| че господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господ |
| ма, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, н |
| <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Ост |
| о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, изва |
| зда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је час |
| тигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак |
| илази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а ст |
| а жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола кр |
| илице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима нек |
| у двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му |
| ц, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућа |
| Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан свој |
| а газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио |
| намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси |
| > <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се |
| к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — пр |
| лико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим |
| рата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник с |
| а хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака |
| за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, |
| оца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како преж |
| код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А ш |
| ре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше |
| лике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму |
| подјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са к |
| вијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радиво |
| твори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње зав |
| и?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега з |
| док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућни |
| /p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано |
| нице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га ста |
| трљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледа |
| напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да |
| чеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоск |
| ао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо |
| није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — т |
| лашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови ј |
| Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежим |
| на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се |
| рдан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> |
| адужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали И |
| а и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним п |
| па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се |
| кљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са |
| е Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у |
| вјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и не |
| зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — |
| {S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, |
| кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође п |
| не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста |
| диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен |
| неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Р |
| га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с на |
| уке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи м |
| ..{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном |
| и у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек |
| жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој |
| p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: чов |
| ма.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоч |
| сокој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} |
| - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз |
| кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их |
| е попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, |
| анима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне бука |
| p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; би |
| ће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, в |
| оме разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, |
| о да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпи |
| банице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме |
| ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори к |
| димак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто |
| воје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за |
| .{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наје |
| цу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду заш |
| ахове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закри |
| х запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво |
| слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде ј |
| очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја |
| ана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло. |
| зи старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што ми |
| цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагам |
| о је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена де |
| родајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то |
| ца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих |
| > <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се |
| о их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Одније |
| неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави ср |
| даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате |
| его на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засн |
| Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, |
| ини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петро |
| дину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Р |
| ејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту |
| зно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из т |
| ок се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, |
| је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може д |
| unit="subSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Ни |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над |
| ца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помо |
| да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је же |
| а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом м |
| S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="sub |
| ету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је т |
| <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газ |
| се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- |
| не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... т |
| ухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, к |
| S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа. |
| ци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си с |
| ја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала |
| покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ра |
| ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду |
| у били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоц |
| — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и оч |
| рају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, |
| ју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима н |
| немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човј |
| се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи |
| то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ... |
| и се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње из |
| и: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих п |
| стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се те |
| <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио два |
| ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте |
| <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — н |
| сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи |
| служник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у план |
| ка док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— |
| за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{ |
| виш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека.. |
| азда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мен |
| је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат |
| уда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умири |
| риђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— |
| , да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђе |
| е ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да |
| а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се п |
| сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, |
| аницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оц |
| тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дје |
| а свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и |
| <pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист н |
| леда се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај св |
| гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никин |
| у приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божи |
| ми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапав |
| да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> |
| тиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} |
| p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хо |
| ражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не скл |
| кан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, |
| д осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и з |
| ски лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — |
| у налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; |
| разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те би |
| и у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране |
| д одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, |
| ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S |
| да часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње |
| на трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо ск |
| изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> |
| ође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му брани |
| ан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам в |
| ћу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Ра |
| 17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те |
| оп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако мо |
| као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} |
| д суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Н |
| ор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист с |
| ита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ ме |
| запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — пр |
| — Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, |
| </p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукам |
| ону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражј |
| ди.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као |
| , загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову |
| чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето |
| p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина замет |
| } Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо |
| говори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вран |
| у и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - |
| збуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате |
| се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливш |
| .. — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. |
| ку.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби на |
| та што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда с |
| ј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу ул |
| зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> |
| њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово |
| куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, а |
| и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{ |
| и сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> |
| рије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући |
| а, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</ |
| а прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о с |
| јера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У |
| ену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла |
| ши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, |
| /p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледа |
| иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} |
| ола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Рад |
| Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, |
| у се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! |
| једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— |
| га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што |
| .</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, н |
| зађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и |
| је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с д |
| ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - |
| ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоћ |
| о не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чу |
| ати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узвра |
| да.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</ |
| м.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти св |
| кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши г |
| што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде |
| каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Нећ |
| ати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатк |
| ри стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се р |
| цу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да п |
| и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, к |
| актио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, шт |
| а душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Ман |
| .</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, |
| Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се |
| ацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали с |
| етињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу |
| рило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} |
| у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, |
| де?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са го |
| да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ |
| Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прст |
| ели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе |
| је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ |
| ташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља |
| јаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој |
| и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, |
| х је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се нас |
| Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радив |
| диш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувез |
| зићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> |
| е.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> |
| а трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада |
| а приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, |
| .</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њ |
| о!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако |
| — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану д |
| бач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту о |
| а Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новц |
| и гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А |
| и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?< |
| бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру |
| би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени |
| уштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! |
| же се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Пе |
| е се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!... |
| моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загр |
| те, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> |
| не сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— |
| дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у |
| порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечиј |
| е гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до друго |
| бенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачун |
| p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по о |
| чео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Б |
| и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш.. |
| <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p |
| ника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p |
| во већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си ч |
| е у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. < |
| свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — ј |
| >— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само |
| а женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам мо |
| па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гл |
| его њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрал |
| а вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} |
| ено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш |
| штву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме |
| са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну стран |
| одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није |
| кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му ј |
| шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомисли |
| х на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, |
| т.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за соб |
| приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто љ |
| е је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољ |
| неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен |
| прости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> |
| бацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче |
| и Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к |
| са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p |
| и вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p |
| рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — |
| вијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} |
| куп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћа |
| } Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бог |
| као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчег |
| миљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и |
| а не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац |
| , кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; |
| ера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника |
| н га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га! |
| угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав п |
| дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са |
| S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија с |
| иц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти |
| аде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина пр |
| да својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати. |
| бу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрље |
| јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“. |
| >И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да исп |
| </p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом |
| м поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А |
| изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад х |
| на је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к же |
| едњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вра |
| ...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће.. |
| а јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако т |
| > <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>По |
| еко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де |
| ијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> < |
| ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мн |
| о Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не прого |
| , смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га по |
| мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, п |
| као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о к |
| е, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути с |
| вом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине.. |
| ади тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је ј |
| асмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пру |
| и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ај |
| и дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тоб |
| врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије |
| био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!. |
| /p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покој |
| платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињ |
| вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не |
| војструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зар |
| /p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> < |
| >— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило |
| кући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варош |
| , одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p> |
| ке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тије |
| тале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади.. |
| велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од |
| њу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац |
| ра. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p |
| мири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хо |
| а Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ј |
| гну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива шт |
| е можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али |
| би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дуг |
| а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</ |
| — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и ба |
| напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму о |
| ријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свије |
| е ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих гос |
| иш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му |
| сарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - |
| ion" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да п |
| рним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али н |
| вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у |
| а бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим |
| јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док |
| рилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишља |
| е, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао |
| /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве |
| Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да заг |
| у кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушен |
| ије нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га го |
| у се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и бл |
| вши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором од |
| ?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар... |
| де такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} |
| нцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} |
| ргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдаш |
| сар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Ш |
| ви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћа |
| да се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> |
| а — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} |
| није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено |
| и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цу |
| И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар во |
| ојим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очим |
| лас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох |
| љаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зуја |
| Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви ј |
| ..{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће.. |
| е; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па о |
| љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у |
| уге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, бр |
| рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би н |
| — Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма д |
| Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... |
| у.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неис |
| и бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав т |
| и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не |
| пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они |
| господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и д |
| ина, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Повр |
| од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам г |
| пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са |
| а ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и он |
| — Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газ |
| учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад т |
| ешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми |
| шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јар |
| да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и |
| мишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера |
| собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове камени |
| , на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вар |
| — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима н |
| понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање |
| е ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази ц |
| живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти |
| је љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је п |
| вором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их ост |
| аде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те |
| на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине |
| преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би са |
| <p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p |
| отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — о |
| с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је т |
| е никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, а |
| сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече |
| планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потрес |
| сења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасј |
| ели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Оног |
| , залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у с |
| господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} При |
| и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ |
| прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, д |
| и.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том м |
| осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="7 |
| к, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да са |
| де бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, |
| ри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, |
| ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> |
| може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да за |
| и добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У И |
| > <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола |
| ољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко г |
| да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се поса |
| истро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио ј |
| обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледај |
| ретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била |
| окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци гов |
| {S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које |
| одају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дије |
| .</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој |
| п Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли |
| ће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и п |
| а сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад же |
| р, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на т |
| ини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакт |
| о не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у прост |
| а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— |
| и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко в |
| <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те пи |
| /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће |
| траственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто |
| !</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Т |
| а, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А |
| с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их. |
| у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а г |
| извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— |
| половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до |
| p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући у |
| а воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} |
| узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се з |
| ад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, а |
| осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p |
| на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји |
| : — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Госпо |
| вога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и |
| Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред ци |
| вити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уст |
| еполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по |
| неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештен |
| се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за |
| , подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољ |
| се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и в |
| поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде |
| шу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је дру |
| како да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има |
| е, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко |
| , требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјел |
| око безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> |
| итао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врз |
| му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се виш |
| је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља. |
| ислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пла |
| не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овд |
| то још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише |
| друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране |
| х другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p |
| бланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, пр |
| е.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, |
| да не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена |
| ст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут г |
| лажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужни |
| рао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши. |
| жалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вр |
| закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да до |
| браз, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг |
| у буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он са |
| риједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се п |
| та, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покој |
| {S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја |
| Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} |
| p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивш |
| во имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му дв |
| . </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у су |
| ..{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно зав |
| гом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> |
| Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</ |
| јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима.. |
| н начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њи |
| Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као |
| син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</ |
| се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађ |
| .{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за |
| замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, п |
| зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газ |
| качила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вре |
| е, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је |
| премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бр |
| о.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли д |
| на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти до |
| се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} |
| p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газд |
| — Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па св |
| ветно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше |
| тра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано |
| уста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, зе |
| ијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подз |
| испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се св |
| могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, |
| и, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} |
| игда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене |
| — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И с |
| </p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била |
| Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болес |
| ју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као |
| аву, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само не |
| p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да |
| ошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој зам |
| х жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n |
| на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема |
| вати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одл |
| новље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S |
| , а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој с |
| к се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што |
| ано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... |
| поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пут |
| азда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p |
| други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест |
| гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, |
| газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје з |
| е из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина |
| ептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под лити |
| из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вин |
| куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— |
| ао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSect |
| то дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се |
| , да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд |
| наест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим око |
| {S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да м |
| сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око |
| збуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да |
| рошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — |
| се барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чо |
| /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p |
| ловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: п |
| ставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој |
| ајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</ |
| о не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понест |
| свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица и |
| и, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у ко |
| тављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, |
| е од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу |
| ко одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И ст |
| p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа над |
| } Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се |
| апријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао б |
| је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је с |
| да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скр |
| шику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>З |
| ни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, н |
| уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је |
| е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружно |
| у молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши |
| ашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли |
| е уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с не |
| раћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана хо |
| Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи |
| ...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изго |
| а ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета П |
| писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испун |
| ко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p> |
| снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се |
| војом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газд |
| би као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је И |
| а висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као |
| емој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао |
| елнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и око |
| даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љуби |
| ароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући ж |
| више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, о |
| дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господа |
| ога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинск |
| ежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, а |
| већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>А |
| невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињал |
| Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="1 |
| је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу |
| к превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му н |
| нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе го |
| ијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше н |
| једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Ра |
| а се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се |
| се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква |
| из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се раст |
| плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соко |
| ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели |
| са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и |
| одати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се |
| . — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба |
| да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, |
| ну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор |
| и дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су д |
| учи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме |
| огом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је с |
| Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових па |
| а часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих на |
| се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијело |
| варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто |
| м овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра г |
| осподином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p |
| мој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, им |
| с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из ва |
| , али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> |
| >— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и бу |
| ужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брин |
| ...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— У |
| тскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љ |
| у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говече |
| о власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало |
| времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а |
| ину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у гла |
| осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио о |
| укама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дарова |
| а уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде |
| , витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| и, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти из |
| пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар |
| уда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запал |
| новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p> |
| и си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и на |
| овека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! |
| ом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; |
| вином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напо |
| чуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је |
| у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чист |
| до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому ре |
| њица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети |
| ади пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се |
| једе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — понов |
| > <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради п |
| и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</ |
| добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући |
| ндује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, до |
| и се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сје |
| омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" |
| дмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи па |
| кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесни |
| к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питај |
| .{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између |
| униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p |
| И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се |
| S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} |
| ије ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га |
| жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али по |
| старији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему остав |
| ажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слуз |
| страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> свој |
| бу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} |
| ела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да гов |
| </p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> |
| жи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, д |
| аво опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честиц |
| естаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p> |
| поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно |
| е на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.< |
| сте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли |
| чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не п |
| Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, тама |
| двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећ |
| ју...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се за |
| о је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Руба |
| ли им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти |
| ла сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вел |
| оје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза |
| ића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији |
| па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то |
| невиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим т |
| се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи з |
| <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на |
| {S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> |
| мо мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо |
| а те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих о |
| </p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али је |
| моме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршља |
| да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, |
| > ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и |
| пелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељ |
| ога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем |
| на хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањи |
| Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не би |
| ње трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, слич |
| врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Пе |
| кат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p |
| ..{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба |
| крете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведн |
| вијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господ |
| /p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у варо |
| ући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп. |
| да опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо |
| ихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се |
| хваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени |
| отегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к ж |
| лан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин. |
| бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и ни |
| ела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући |
| родрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и преки |
| камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свал |
| вцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га |
| је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто п |
| адати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља |
| ац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Пр |
| повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} |
| Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" |
| тивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једн |
| листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, |
| > <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми ниј |
| не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговц |
| Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, д |
| ско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро |
| послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со.. |
| утрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — |
| </p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није |
| з као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, н |
| и ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А |
| — Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 кру |
| нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара |
| како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некам |
| ју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуч |
| p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milesto |
| е стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове |
| леда својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: |
| и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим пу |
| Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, |
| S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два к |
| {S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p> |
| е, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака. |
| када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S |
| лан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одгово |
| х година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе по |
| н је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар поса |
| се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земљ |
| још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала |
| удио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и в |
| </p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде |
| рно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења прин |
| , прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могл |
| ахове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји зве |
| } Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па к |
| м у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у ч |
| опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, |
| шки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> < |
| си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скуп |
| а дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, |
| ћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и го |
| } Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа ј |
| оље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у др |
| ебало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврат |
| октор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да по |
| испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати |
| Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезни |
| хом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сре |
| обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа у |
| се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој |
| улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кук |
| рчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, зала |
| да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</ |
| .</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати |
| ..</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p |
| Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање |
| а има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>С |
| роши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме н |
| погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија |
| >Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, |
| > <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! |
| као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјес |
| давши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чаш |
| наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крч |
| пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да |
| арали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није |
| се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у х |
| {S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мири |
| Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а |
| омози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки пр |
| соше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењ |
| брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде |
| му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p> |
| настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замј |
| сподара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађ |
| амо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се бо |
| м, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру |
| ман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Х |
| по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га |
| и свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> |
| зор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јур |
| разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегат |
| ега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вин |
| </p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Ра |
| добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надсто |
| то у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде м |
| <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одго |
| ује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару |
| д њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој |
| журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев |
| ко на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Пре |
| ди иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чу |
| /p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Или |
| е, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у н |
| велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току |
| крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав... |
| т са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе дв |
| је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одм |
| и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гриј |
| палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да |
| у се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушо |
| гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, |
| го сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и сло |
| за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријем |
| ом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бо |
| ије захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. |
| едајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не из |
| на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} |
| их стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде |
| леда, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} |
| и она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мач |
| е могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, |
| али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрен |
| ук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока тра |
| д газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} |
| е јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уоч |
| за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</ |
| браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће д |
| .{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не п |
| о дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не вр |
| не пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушаст |
| и жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинар |
| ро по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући |
| а застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару посл |
| и жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању про |
| ивио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељ |
| је је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села |
| амет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>И |
| ни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за |
| један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долаз |
| сец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажа |
| обом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље п |
| а све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да и |
| тих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце |
| овац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијен |
| ра да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова ув |
| ен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, ба |
| ко је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкч |
| чито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке |
| ти ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неод |
| к, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти |
| лагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новац |
| мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоћ |
| ли сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; |
| на, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у проша |
| гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и |
| камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића н |
| чима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече глав |
| вдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опом |
| и носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газд |
| о.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за |
| паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— |
| — Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S |
| а ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му |
| ерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праве |
| октор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не би |
| што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Рад |
| кој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не ди |
| иганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <m |
| дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p |
| ection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето |
| веде је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| во ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу |
| послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачи |
| у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па |
| н и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, |
| он тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, од |
| ца га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Ра |
| Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се |
| /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три |
| црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршил |
| обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за |
| наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не уста |
| и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p |
| ешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза |
| е тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка |
| убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... |
| Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде по |
| аше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово |
| } Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио |
| како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми |
| га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима. |
| а се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен |
| је не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу т |
| пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде |
| е наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из нар |
| чно свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година |
| о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школ |
| исна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набави |
| ли један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се св |
| сподару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на га |
| ијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не |
| ар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, |
| се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би в |
| ачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини |
| } Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сеља |
| ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" |
| надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Ск |
| p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља |
| тво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> бра |
| !{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа своји |
| жу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Прокл |
| и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо.. |
| устиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — |
| н, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао м |
| запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем с |
| спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар |
| е вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила |
| х, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{ |
| их одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима. |
| ледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, одн |
| топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, ње |
| м свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што с |
| дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у пос |
| е Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по |
| е за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је пон |
| ..{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а |
| у на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако ј |
| је одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала |
| јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи |
| балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи сми |
| ..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— |
| е године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгод |
| зов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико |
| е и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - ве |
| а, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на |
| ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Ва |
| ток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трош |
| сле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па |
| особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђе |
| окат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши туж |
| могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глоб |
| шмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу од |
| говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће свра |
| <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, би |
| , душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и ш |
| плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначк |
| , дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, |
| Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири |
| трашиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p |
| чући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у п |
| а му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, |
| нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а к |
| то жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје |
| оју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, |
| уре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} Д |
| p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебе |
| ами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, п |
| > <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи |
| скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> |
| вину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају |
| } Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаш |
| p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево |
| е за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— |
| ише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о |
| њски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога |
| за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар |
| ина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, к |
| диш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га до |
| т на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи п |
| тељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њег |
| угдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пан |
| напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе преб |
| па успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет други |
| изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом зау |
| се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у кој |
| о: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у |
| ледњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102 |
| ред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем ра |
| b n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест крун |
| .</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> < |
| узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд |
| рев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи |
| кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели |
| S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> |
| з јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му н |
| да, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S |
| Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n |
| пази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ д |
| > <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу |
| .</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и |
| рив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, |
| p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је п |
| лати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га госпо |
| <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у п |
| — Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим т |
| им братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на |
| "subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S |
| м пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, част |
| .</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и |
| </p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме |
| ни.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте св |
| </p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тог |
| , имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао! |
| болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изи |
| ија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад |
| ђе у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, бл |
| је кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави п |
| чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то |
| ините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те |
| а кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окље |
| а, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до тргов |
| ве, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи д |
| ру ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева нек |
| што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду |
| бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури |
| p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири г |
| дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус В |
| рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је |
| још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе |
| ијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</ |
| етар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све |
| грађена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодном |
| му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p |
| — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува |
| >— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone |
| — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на па |
| вчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али вра |
| д <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на п |
| рати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — |
| лико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од |
| <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош. |
| дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничк |
| родану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Во |
| редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских мом |
| газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате |
| ти са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трош |
| <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у |
| ужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај |
| у о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</ |
| ао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је |
| ао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме |
| н.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а ост |
| застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тиј |
| то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између |
| здом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће о |
| :</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како о |
| ео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском роб |
| с Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољски |
| зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да |
| .{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућ |
| храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач |
| ко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више |
| двјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће |
| и, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - |
| да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута. |
| Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу |
| </p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако вол |
| од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од ср |
| ели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме в |
| леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па |
| таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И к |
| Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели |
| и траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божи |
| мо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи |
| се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа. |
| ... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!< |
| на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лаган |
| што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — |
| оменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А |
| користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Ники |
| естру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на |
| >И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен погл |
| е диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? |
| S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, пона |
| тарим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њ |
| аћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, по |
| , умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} |
| би његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбуш |
| одатнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{ |
| од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не ум |
| ад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши с |
| > <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> < |
| /p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — преки |
| о овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{ |
| ру!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Зас |
| ш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и г |
| огао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијел |
| то газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и |
| рга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли прола |
| е стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из су |
| одмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило п |
| легоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрди |
| зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем |
| то што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи |
| лим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пуст |
| бицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али |
| алогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела по |
| а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми |
| чмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан |
| пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а ку |
| ету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Ра |
| гледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! |
| да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум |
| њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе |
| гова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је |
| руго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продава |
| аша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, |
| руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би за |
| ма застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и |
| још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку |
| за болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељиц |
| е без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да |
| у прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са ми |
| иљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне рук |
| а могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба |
| и га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} |
| , Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17 |
| нику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| штетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> |
| м својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном за |
| ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Б |
| говијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p> |
| ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и |
| ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од |
| у Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још |
| прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, к |
| ожништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урад |
| ном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> |
| с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, поср |
| а друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жен |
| ат, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикал |
| номе мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме |
| плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новиј |
| сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене |
| ш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани |
| овна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови з |
| капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен |
| .</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, н |
| о мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски |
| оговорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ ч |
| да.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, |
| чи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом |
| и просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у ду |
| ећ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се бра |
| кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p |
| гослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папи |
| цама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди |
| људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љут |
| </p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два с |
| ше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од неко |
| "subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окуп |
| </p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му с |
| p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовет |
| ..</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога ис |
| т овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одре |
| е походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, |
| ошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, ко |
| <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она |
| а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да х |
| м да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ |
| е гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле |
| ости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се |
| /p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не |
| елим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до |
| пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а |
| кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши |
| а да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" |
| уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назов |
| де — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S |
| ућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> |
| че од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјел |
| је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— |
| у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у црк |
| сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче исп |
| леда умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебел |
| е ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хи |
| де наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p |
| набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истр |
| и хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Д |
| {S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу |
| је гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; |
| загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја би |
| unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта |
| се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега |
| , али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> < |
| сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду ни |
| се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Ра |
| , иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијет |
| е уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако |
| уба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у ко |
| са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p> |
| есвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи |
| .{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци ка |
| b n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а |
| — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде м |
| за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнев |
| и се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те |
| ник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на |
| што ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као с |
| ангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над |
| ницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа |
| > <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> < |
| Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао |
| собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је по |
| а одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наст |
| им, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше докто |
| еци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријеч |
| чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што |
| а власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови п |
| народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје о |
| , зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јач |
| е, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспиј |
| попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <mileston |
| ред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаш |
| аши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</ |
| дједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа |
| је је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана |
| .</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе |
| .{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене гл |
| па Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера |
| </p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? |
| зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ва |
| мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, |
| зда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходнико |
| се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савла |
| стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишт |
| јутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце |
| тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид м |
| ио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих стра |
| и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове |
| , зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко |
| нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Р |
| <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из |
| мишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а зав |
| редосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p |
| тво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у н |
| ом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле |
| е ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, |
| се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{ |
| уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човје |
| у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосам |
| ави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, |
| и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри св |
| а снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше |
| лази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док го |
| уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дош |
| S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана. |
| >Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд |
| нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери гр |
| е, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пе |
| p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена |
| не дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара |
| уду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и |
| пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто |
| екаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на |
| уде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не |
| бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диж |
| нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо |
| — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: ба |
| е ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме |
| и знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кућ |
| кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је з |
| ак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, |
| а опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узел |
| о је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и р |
| у посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и |
| орјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе |
| шим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио |
| у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давај |
| ...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се |
| и, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Ал |
| Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По |
| > <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа оставље |
| ћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу. |
| а брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве |
| <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу |
| љена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио јед |
| о је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} |
| бе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да зе |
| понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се раз |
| једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет тали |
| је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, |
| е сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за при |
| итељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} |
| над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци куп |
| ке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, ис |
| , чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, в |
| распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, |
| из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она |
| гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се |
| ога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога |
| дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио |
| вабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} |
| дски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник |
| се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до друго |
| и Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Бил |
| вати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, др |
| тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што |
| е чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт ува |
| лија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога ље |
| у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци. |
| ога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, |
| да — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да би |
| сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише |
| сника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просиј |
| } Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} С |
| , не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одгово |
| и се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види шт |
| да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, д |
| м, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са |
| p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зл |
| Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених у |
| /p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па ка |
| </p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цв |
| дном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен би |
| ам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих п |
| ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> |
| уку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашт |
| вши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба д |
| и поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увј |
| аде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дије |
| се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му |
| ој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу |
| ја се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тиш |
| ник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав н |
| свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац ње |
| хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од њ |
| <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, |
| име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} |
| .</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми н |
| у ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тог |
| а мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као ду |
| је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је |
| а приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, |
| пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стар |
| а кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријема |
| рви диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је |
| анас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на п |
| ане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшенич |
| а, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вје |
| Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега |
| дено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на г |
| , у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомил |
| тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помами |
| нику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Зала |
| био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа т |
| уд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, н |
| партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али п |
| остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - |
| видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - н |
| ко њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p |
| кан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> |
| премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије у |
| та је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у |
| да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто пра |
| </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, |
| у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни |
| и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздр |
| анине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — |
| едајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од се |
| ада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, по |
| да није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори п |
| сподара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} |
| ећ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, |
| и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале |
| ада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сје |
| снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају с |
| првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али ист |
| и из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе |
| људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то иг |
| оварају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз |
| ника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара |
| лудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то ре |
| ред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не у |
| у донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се |
| број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно |
| ад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема |
| и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вран |
| подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријеч |
| вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.< |
| едом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор проди |
| јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелиј |
| </p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, заго |
| ви знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, |
| пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превал |
| ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под |
| ало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако простра |
| ахом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> |
| } Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем |
| бом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каз |
| по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> |
| агосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> < |
| осједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву |
| и, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p |
| по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је |
| Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу |
| ва тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке са |
| голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у п |
| {S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и |
| ходе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, по |
| {S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме сводни |
| земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> |
| <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није |
| p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, пор |
| тров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Руб |
| p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко б |
| чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, |
| е!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућански |
| коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И |
| <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали |
| ом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати н |
| руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, |
| а, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; |
| чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке |
| ољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле чес |
| у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши некол |
| о појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к ње |
| новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> < |
| ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све в |
| атила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче ус |
| ражен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле б |
| не на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у једа |
| даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изнена |
| е се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих |
| јој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тије |
| ниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након ма |
| } У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговор |
| S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, |
| наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, |
| ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи |
| купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S |
| {S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су по |
| гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна |
| S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклињ |
| клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> |
| попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило |
| премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у |
| — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — П |
| и се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... по |
| парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада |
| ави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претр |
| повјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви р |
| оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду |
| у чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га шт |
| ијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на |
| ска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га |
| а и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и ур |
| плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да |
| бгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију изб |
| {S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не |
| а часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit=" |
| S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у во |
| ац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али во |
| да се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У т |
| и главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси бож |
| ...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се б |
| оћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево п |
| толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" |
| ристи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га мор |
| на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти |
| ија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља |
| овјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је |
| е тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто |
| лијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрн |
| ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Није |
| и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Мора |
| са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ |
| .{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту |
| ћи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здрав |
| рљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва са |
| док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: |
| има. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не з |
| апочети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, |
| је, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на сва |
| би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једн |
| тем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, при |
| на му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшил |
| .</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p> |
| на, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привука |
| ежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, |
| капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, бог |
| и се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; |
| ан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе. |
| еле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било |
| ; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађ |
| о га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му му |
| д свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости |
| планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — о |
| — Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?< |
| окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде |
| p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране нав |
| успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војка |
| љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Син |
| пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— |
| авши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши |
| к сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — |
| и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док п |
| , долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад |
| .</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде з |
| а што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — |
| и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, н |
| и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а |
| лице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој з |
| газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа |
| ду.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах |
| е.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ц |
| p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у сврак |
| ка, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао с |
| што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од остал |
| ски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, |
| што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га и |
| ијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да |
| а женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти |
| е пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, |
| пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чи |
| нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне с |
| адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће |
| мисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би ур |
| <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га г |
| <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су на |
| >Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... ш |
| слећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да |
| <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мисл |
| не угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шал |
| : танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у стар |
| нце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склон |
| Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропа |
| вежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајућ |
| ан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — у |
| почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што |
| мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" / |
| што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина с |
| и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око се |
| Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у нагло |
| да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Пет |
| пријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесе |
| вар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријеши |
| </p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској ни |
| и га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет с |
| сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да каж |
| азди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине |
| Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанс |
| пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником |
| и пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели |
| доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и |
| кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и о |
| стоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; |
| акле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Св |
| у паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што |
| ...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко |
| судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан. |
| лико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли |
| до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој |
| умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаш |
| је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; б |
| </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се ма |
| е развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца сл |
| {S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу подат |
| загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, |
| а новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... н |
| .{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје |
| ти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је |
| } А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} |
| не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похит |
| {S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин |
| дмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — |
| старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у |
| и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, п |
| о, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко в |
| обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, т |
| S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових |
| тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих |
| и попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њез |
| његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад |
| т у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећ |
| у зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нек |
| елигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бис |
| би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— В |
| ећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама |
| е може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „из |
| пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање и |
| и са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на |
| ивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их |
| ја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко! |
| и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за |
| S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се п |
| на, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за шко |
| и.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што |
| неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми св |
| му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у ру |
| у, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је |
| к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјел |
| и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али н |
| ло и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone uni |
| то...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у гр |
| Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, о |
| зда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с л |
| у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На |
| као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода саку |
| овне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p> |
| он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизме |
| нобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепта |
| ду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједо |
| ..</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми ј |
| <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. < |
| ко и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што |
| ..</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући |
| не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио |
| аде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} |
| и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећ |
| ји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у т |
| јетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устад |
| ра помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, ви |
| ије друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе ра |
| главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе |
| тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа |
| са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се ц |
| говим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за |
| накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} А |
| ица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — |
| послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим |
| Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде |
| нско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино |
| — А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми гл |
| Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ |
| Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе оч |
| га вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p |
| а.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ |
| руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повр |
| сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно бл |
| а стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим |
| господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, по |
| е газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb |
| рци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме зве |
| p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <p |
| n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} |
| ку Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му |
| ена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде |
| ћи о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена |
| о!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Маш |
| е снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу |
| добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не поји |
| е са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и ка |
| е нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> о |
| > смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — |
| руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> см |
| рног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа |
| лог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га бе |
| ина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи п |
| га дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га г |
| редивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједно |
| S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, су |
| Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но с |
| , и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже |
| у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативш |
| /p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откуп |
| о, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо б |
| вљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... |
| , опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" |
| јну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у |
| а, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> |
| кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Пош |
| ити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица н |
| стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и д |
| и послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у |
| ем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу сво |
| ијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <mi |
| нио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намје |
| шан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе суче |
| етника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> < |
| p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — у |
| > <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу |
| зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са по |
| завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му |
| ње уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се |
| ="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи м |
| а похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Ку |
| ребало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоци |
| му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, по |
| ве.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хлад |
| , и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му заприје |
| Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} |
| лесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Р |
| а из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради |
| ружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори |
| ћу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на па |
| с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши |
| Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за т |
| во вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују оста |
| а суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да за |
| ана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели |
| висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" / |
| би!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прек |
| , дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач н |
| ће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, шт |
| годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје и |
| није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам |
| клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што б |
| лији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док |
| анини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини м |
| асмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спо |
| ан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у |
| гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обила |
| Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје |
| са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— |
| је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега о |
| стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ва |
| них врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, |
| и од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док саче |
| чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Б |
| љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? .. |
| ти за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мек |
| преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради |
| ало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</ |
| ћ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к п |
| или се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан. |
| и наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад |
| о и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи |
| народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Како |
| га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се о |
| га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви чит |
| еља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — неми |
| а суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p |
| цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити тр |
| Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је |
| е од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Бес |
| тињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном |
| требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа |
| момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој пла |
| а од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији |
| азложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому |
| ожити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се |
| м и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са ком |
| присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — о |
| онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на |
| га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, |
| Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <p |
| упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, п |
| би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - По |
| нарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благ |
| дстави му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвла |
| од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чи |
| м ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} |
| давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Ра |
| свијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и нама |
| , премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не |
| , који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе. |
| рнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијек |
| се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Ма |
| Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао |
| да како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и не |
| добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при |
| окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је |
| S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Бо |
| блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће |
| p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна ј |
| руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се |
| иво чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га до |
| с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија |
| фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, |
| некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да |
| рговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се |
| мишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> |
| <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну |
| еднога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарниц |
| ердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па шт |
| је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вин |
| га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се |
| њих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да |
| паст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, |
| ки момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацив |
| ?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И пр |
| се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и ос |
| ли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави |
| оказао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га ут |
| о, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио |
| але хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</ |
| млад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Д |
| Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> < |
| , отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је |
| набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> |
| /p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше им |
| , ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са нич |
| камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу т |
| тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све |
| p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> < |
| е умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а му |
| скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p |
| а, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — |
| вот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога допи |
| овора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а |
| дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, |
| о?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с нат |
| итан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет |
| у, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као ј |
| рудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној г |
| ad> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исп |
| и из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учит |
| цу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочиј |
| причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и |
| p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже |
| а њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и пр |
| S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову |
| ном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, |
| у са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких бо |
| слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Ва |
| одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Је |
| не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> |
| "126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме |
| не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S |
| та и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, сво |
| остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како с |
| ри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у м |
| пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би |
| и сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онак |
| чи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде |
| о?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је |
| сао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> < |
| угој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљениц |
| провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз |
| дару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на п |
| вих големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њ |
| > <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико |
| газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим бен |
| сти имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, |
| од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је |
| ижи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим |
| ..</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташц |
| даље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати |
| није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише с |
| p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка по |
| аше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве рук |
| а...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом |
| .{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне |
| тво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са С |
| кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, |
| и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари н |
| нагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им |
| х преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мј |
| је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> |
| p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...< |
| .</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p> |
| јка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у к |
| ћ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док с |
| има дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као |
| у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>О |
| кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породи |
| за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху? |
| Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, |
| мишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не |
| ћи осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога |
| се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, |
| <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљад |
| е одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p> |
| м политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једн |
| је се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му |
| ељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Е |
| ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на р |
| И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све |
| исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од |
| градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по |
| ино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, |
| ећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко |
| Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и |
| од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам ч |
| кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} П |
| шкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном |
| муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој ру |
| одај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — |
| рилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — да |
| н других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они |
| о хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> < |
| сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у плани |
| а је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали см |
| обом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, па |
| у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му до |
| им у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били |
| Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико |
| p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради с |
| иљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници |
| не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих |
| /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што |
| ути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из св |
| е видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском |
| на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вад |
| ставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита. |
| прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштр |
| л, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим |
| Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му |
| о дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа П |
| > <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на |
| </p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој |
| арош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што.. |
| да да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па |
| на у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: муш |
| отине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.< |
| кан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима с |
| руко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, |
| </p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb |
| плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Ил |
| </p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Рад |
| p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p |
| је овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Мо |
| е.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у по |
| огодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дије |
| stone unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све ш |
| емљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаи |
| кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се |
| ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?. |
| <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан |
| p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије с |
| и трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, ра |
| </p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти |
| <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу ша |
| модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прила |
| уча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих д |
| си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Вој |
| Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов нов |
| ма га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиља |
| ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скуп |
| трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за крив |
| "SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељ |
| ви се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима с |
| борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме госп |
| Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</ |
| тији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељ |
| !...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац |
| е брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муш |
| су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, наста |
| бегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изоб |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у |
| за, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно б |
| се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им |
| тарих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углов |
| главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе т |
| > <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чим |
| и је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човје |
| ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека |
| >— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p> |
| о ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, |
| ела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали |
| вао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— В |
| </p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер г |
| и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пуст |
| се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... |
| био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовн |
| се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силаж |
| ри господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе би |
| ајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници го |
| ихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а |
| а унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су о |
| у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом |
| з свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева. |
| ез новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, д |
| момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} |
| им, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу |
| навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p> |
| лаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде г |
| а у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер с |
| отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему |
| јна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчић |
| е нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силаз |
| на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли д |
| кнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — по |
| е не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код веч |
| , већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина |
| </p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од |
| хтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са нов |
| сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: |
| и ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко до |
| у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Д |
| вадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, д |
| л попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун |
| и отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Го |
| рио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дан |
| дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, п |
| те суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p> |
| робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</ |
| е о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је |
| > се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и |
| се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчек |
| сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно.. |
| у тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид приб |
| дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док |
| је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у р |
| м бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху |
| ата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјево |
| и Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... |
| ан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћа |
| на остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — пре |
| сао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гд |
| говца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: тр |
| , треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је н |
| ући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из |
| Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — про |
| S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што |
| .{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, |
| абици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње |
| Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; |
| чи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му |
| ила сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} |
| >...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају |
| у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се |
| Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и |
| адњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га занос |
| есе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пишт |
| д разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утисну |
| тој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуч |
| абланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисл |
| уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је л |
| ке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; |
| то забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабу |
| е попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као |
| Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну |
| одио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, |
| а дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што |
| а и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с |
| ље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу |
| душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламт |
| обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога пр |
| зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже |
| и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до си |
| н.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је |
| 47" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, |
| звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге к |
| обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан |
| а доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шк |
| чу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и |
| :</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и д |
| својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и че |
| Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дош |
| неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоћ |
| о би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели |
| вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртањ |
| јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи |
| ли из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата |
| кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и |
| ује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, |
| а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише |
| врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет |
| <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и |
| тиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се п |
| гли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама к |
| уштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p |
| </p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} У |
| збрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклим |
| о ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрал |
| гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— П |
| ам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не браниј |
| га вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; н |
| илости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег |
| ш оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери сас |
| огледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њ |
| , сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уокол |
| /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се |
| ијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева |
| запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во храните |
| љују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од |
| /p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајућ |
| х уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом |
| S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да јо |
| е цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, ве |
| >— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, |
| - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не д |
| екиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем |
| ог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарај |
| е Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благослове |
| влада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.< |
| својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско |
| њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...< |
| S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледин |
| <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га |
| олова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — |
| бно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остал |
| метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је |
| ланину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ен |
| што срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг п |
| прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не м |
| S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да ј |
| {S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега |
| а из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војнико |
| Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колик |
| дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сј |
| грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> |
| а брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену |
| а њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с |
| Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових |
| } Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у |
| е — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем за |
| па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин |
| својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" / |
| носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по ци |
| — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом. |
| колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга |
| расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} |
| де у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти |
| ицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па |
| к, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било. |
| је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко |
| ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са жено |
| са.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане |
| да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом п |
| <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у |
| омије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, |
| драви жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p |
| ајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обој |
| нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпос |
| p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али |
| прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="su |
| мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не |
| — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се това |
| — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, н |
| му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишо |
| ен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани сал |
| ћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у оч |
| очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Ра |
| гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода дољ |
| нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава |
| де се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљ |
| забра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку х |
| врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве ко |
| ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се |
| т трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, |
| момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирн |
| на моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - |
| у потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и уг |
| а, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђива |
| нут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаниц |
| ни сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испр |
| ваца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, из |
| олеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим |
| вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћ |
| као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумња |
| слова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога ронда |
| им гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућ |
| злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но |
| крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сва |
| ати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се надни |
| ..</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити п |
| ју мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како нова |
| ући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не |
| краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да |
| а ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онак |
| <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца у |
| ранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и |
| ућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет квар |
| глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се пр |
| а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, |
| се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима стра |
| покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо пр |
| ескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између који |
| авао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисл |
| за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати ад |
| по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане |
| и будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи п |
| и уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од |
| вац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар |
| S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког д |
| тећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем наро |
| један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи |
| какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће госп |
| коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихв |
| н, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога п |
| крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним оч |
| вјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{ |
| :{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред |
| ...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успал |
| ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али |
| Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено ис |
| да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има нек |
| ју, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потп |
| липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по ср |
| .{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" / |
| тета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје до |
| е гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S |
| а остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћ |
| нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а |
| аде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:< |
| тра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође сво |
| — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, до |
| и пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш |
| аја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко |
| > <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да м |
| не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!< |
| е то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече |
| од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда |
| устим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бо |
| и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да повед |
| је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на госпо |
| ога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за |
| забраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол п |
| из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над боле |
| јаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, н |
| Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи в |
| е округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>И |
| .</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш! |
| >— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Он |
| , ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на |
| , и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови га |
| пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкри |
| чију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата |
| одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нах |
| момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, |
| гове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четир |
| путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као к |
| коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не ч |
| примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>П |
| </p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету стра |
| ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разуздани |
| набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да |
| шт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усре |
| одару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, |
| на и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу оп |
| Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Маш |
| е брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су д |
| пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, м |
| угоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме наче |
| чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркуш |
| забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прег |
| пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, по |
| проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразгови |
| од руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, |
| <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да |
| <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсниј |
| е, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газ |
| га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ н |
| А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике к |
| еђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли св |
| е право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње нек |
| >— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, син |
| ђутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; на |
| - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — вид |
| гдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као зе |
| > <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Маш |
| капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјева |
| мо ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што.. |
| им, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, шт |
| де! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p> |
| Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и |
| {S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milest |
| стити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — С |
| ласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! |
| p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви ул |
| у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи |
| е, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли |
| са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда |
| ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одгов |
| ине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није |
| .. — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима |
| <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је попла |
| у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде |
| аха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... кри |
| лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, ми |
| /p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије г |
| ојом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а |
| неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуб |
| сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, з |
| ије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — до |
| је у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за |
| да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не па |
| аде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али с |
| тљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и |
| сјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријет |
| ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше ц |
| појивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да |
| агнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе кру |
| вориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно су |
| сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умиј |
| /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p |
| љаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у |
| д нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, |
| е. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се... |
| о помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тије |
| егово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаниц |
| оваста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто |
| ву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријеч |
| арајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, |
| ори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изг |
| ши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прат |
| ња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како о |
| о да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, |
| разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, шт |
| сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела чо |
| тргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута ви |
| вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газ |
| глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухват |
| тави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њи |
| колико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к |
| ремишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ |
| на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осра |
| е преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, ка |
| ...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хт |
| .</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узасто |
| газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире |
| сповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} |
| е штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што |
| уза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спре |
| си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} С |
| ледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
| — Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати |
| и Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фа |
| сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе. |
| м ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо на |
| уци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, поп |
| арство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, диј |
| ; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, јед |
| ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгле |
| причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> |
| на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} И |
| це му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме уп |
| нише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на м |
| Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је ова |
| удало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само тре |
| >- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се |
| па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко |
| адњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледају |
| еда равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловаст |
| е и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако н |
| и, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом |
| <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослуш |
| се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} |
| .{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига биј |
| разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили бож |
| о пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ |
| и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, |
| , нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љу |
| сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњ |
| . </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, у |
| поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге |
| господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је |
| ебацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јун |
| осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а г |
| затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> |
| ледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је |
| n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубље |
| </p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо ус |
| жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, |
| д има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} |
| је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и |
| се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки кла |
| е њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зрац |
| за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши |
| и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку |
| е се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да |
| момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њи |
| ве граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да |
| ако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку з |
| то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим ву |
| како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа |
| одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, |
| дина по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће |
| а, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му |
| е заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - |
| а је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу с |
| , попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава з |
| оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p |
| кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над риј |
| ада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сад |
| замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не |
| и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се см |
| ма била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо к |
| ди се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у |
| ћи на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од своји |
| и по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и но |
| о ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у |
| немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено. |
| p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га пок |
| је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што мо |
| мских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у |
| еко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, |
| S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Шт |
| вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један п |
| и себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак |
| ед, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет тал |
| н стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Бо |
| на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војк |
| је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без ик |
| ђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат пр |
| и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планинс |
| пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уо |
| поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо |
| , само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини |
| пињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на поји |
| on" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада |
| ланину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије н |
| зимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прику |
| вија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата |
| e unit="subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, |
| ча и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрм |
| </p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупи |
| <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавш |
| ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи |
| младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест |
| слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помириш |
| раћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тр |
| ве послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати с |
| 160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> |
| ао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у |
| се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, |
| јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва |
| да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе. |
| и ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли |
| око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Бо |
| ио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико |
| ивада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — по |
| све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да |
| и газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не |
| доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док бро |
| се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе |
| мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде |
| ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли пл |
| чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разг |
| <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет ово |
| грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских |
| и некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко б |
| о, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А оп |
| ћера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје до |
| азда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очим |
| понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјер |
| наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, |
| завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју г |
| слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна ј |
| ши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда |
| а наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док с |
| сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би б |
| небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди |
| - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад ка |
| <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши |
| му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> |
| објегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, |
| , и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах нако |
| сподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вје |
| при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га |
| е говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито |
| дине, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошље |
| посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, |
| о:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у гла |
| то она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варо |
| " /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља бли |
| ласништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да |
| побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из за |
| етар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p |
| !...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превали |
| озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погл |
| два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, г |
| ке стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p> |
| аћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али ко |
| мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од |
| ед њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, |
| че јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> |
| ве се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни ши |
| газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на |
| у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, |
| ...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Вој |
| за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето |
| да крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, |
| ац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једн |
| ана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагрени |
| <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њо |
| ео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би |
| <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му |
| ји бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му |
| у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље оста |
| ач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан. |
| ака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би река |
| ињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Дев |
| о је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради |
| ужи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само пог |
| } Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окр |
| говаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама... |
| е изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души. |
| ="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљи |
| и, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ов |
| пи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, од |
| дбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки ка |
| таде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му |
| у трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијеп |
| одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу |
| е газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чи |
| га, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; за |
| } Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љ |
| десет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је г |
| оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупс |
| је.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо г |
| са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, д |
| ше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што |
| пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилог |
| е стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега |
| шном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсје |
| е чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и |
| оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а та |
| ику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредов |
| Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} |
| ћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, |
| ера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А ш |
| у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје ов |
| етљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, поста |
| Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, ј |
| улу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу |
| вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко |
| ите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И г |
| аху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни |
| и доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</ |
| екар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје к |
| жарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђерда |
| лу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да |
| сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, ш |
| за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одр |
| , док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли |
| нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен ос |
| гом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи ње |
| , и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — |
| собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу |
| љена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета.. |
| тола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на ру |
| рипашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше |
| е видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости |
| .</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, |
| аше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати од |
| а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници оп |
| 72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговор |
| Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и |
| рошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови |
| оведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и |
| и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе |
| ма и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне |
| у двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну р |
| И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом к |
| а пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља. |
| а писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, тргов |
| потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — р |
| pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и |
| ути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> |
| рватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе |
| лази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Рад |
| лен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих бук |
| астој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толи |
| ој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо ова |
| И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских мом |
| кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p> |
| о завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забри |
| скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се оку |
| је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу |
| е као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја |
| , а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик дом |
| во дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој |
| очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави |
| S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} |
| а пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone |
| воме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у живо |
| p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p |
| ањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подв |
| се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшиј |
| шавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице треп |
| кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи |
| украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче у |
| , што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи ду |
| tion" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису |
| шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с |
| {S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је |
| <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с п |
| вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије С |
| жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе |
| и господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> |
| Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу |
| <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо по |
| и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</ |
| раћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска вр |
| копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Р |
| и — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако |
| Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице? |
| путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад |
| S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, б |
| упићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо с |
| р одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни |
| у у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека |
| е понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, са |
| , кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p |
| Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: |
| milestone unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обаз |
| е:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>У |
| } И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{ |
| непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели м |
| ало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невика |
| јевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се |
| иду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, |
| , дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за |
| твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оста |
| Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Пр |
| ло велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у |
| Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже мли |
| скачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, |
| а, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? б |
| отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за тргов |
| тражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погл |
| атом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што |
| во разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућ |
| епршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме |
| емишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али |
| ки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господа |
| ка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— |
| и од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - ос |
| азда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задих |
| вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи |
| он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође руба |
| аш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Вој |
| а приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијех |
| у сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу ду |
| м ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобо |
| брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчм |
| потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рек |
| д господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, д |
| а спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — |
| , вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у |
| .</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе пош |
| не!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још |
| и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стар |
| цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, |
| ка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају |
| а.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се |
| p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. < |
| базрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јес |
| потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се |
| p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од |
| и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде |
| Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике |
| саше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и |
| ки банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, поглед |
| се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће св |
| лиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.< |
| ичија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну |
| а у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу |
| невеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!. |
| до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући |
| <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти |
| а хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватр |
| " /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало |
| подару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као |
| не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што ј |
| маха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову тор |
| па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! |
| .</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, |
| сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, |
| А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блије |
| не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без ту |
| агајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежат |
| еташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи и |
| у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво |
| рсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанск |
| аже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <miles |
| ожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Т |
| овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачино |
| 51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петн |
| продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док |
| обро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Нару |
| /p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће |
| је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди |
| сподина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, је |
| бу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући |
| ше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— |
| даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим |
| ротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан п |
| ћу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често |
| ва избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће г |
| апне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као д |
| му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у |
| очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— |
| у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим ст |
| ледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Ал |
| кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по |
| ла, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече |
| ара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам |
| {S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда прем |
| Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али |
| неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће н |
| еш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — |
| е, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши |
| .{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и ос |
| ..{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме |
| ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја би |
| рвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</ |
| <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па |
| пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у пот |
| Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада з |
| о мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да |
| , али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — ок |
| таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p> |
| а му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагл |
| ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, |
| ...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар нар |
| </p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и ми |
| реним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, |
| и Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има |
| а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је га |
| Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти св |
| сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чи |
| ше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кр |
| е једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једн |
| блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се |
| ља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да м |
| p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће со |
| „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му |
| он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вје |
| а би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и д |
| ану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба измеђ |
| глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Шт |
| у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често пр |
| и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити |
| араница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} |
| надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и |
| сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по |
| — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> |
| кљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо |
| у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, |
| е; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{ |
| Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Ради |
| ином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што т |
| азана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих з |
| <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле |
| но и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, |
| очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се |
| ...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе нас |
| ћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погле |
| е адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође о |
| вите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n |
| пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене |
| ару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онак |
| ински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек шт |
| се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара зва |
| им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све дру |
| а ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ у |
| уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите |
| к.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде |
| Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац дони |
| Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико |
| , жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> |
| ју у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага |
| мисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двиј |
| ине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртам |
| нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње |
| ... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљени |
| , али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утј |
| ави и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда |
| м вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађ |
| Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каж |
| кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — по |
| а неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</ |
| а и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред са |
| — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркуш |
| {S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увиј |
| Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, |
| о Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господ |
| 1" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако ми |
| рани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жу |
| јко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, |
| ...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколик |
| ству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђен |
| да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S |
| се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте ку |
| сле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек по |
| т и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније пре |
| газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је |
| </p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - |
| јећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишче |
| е у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са они |
| једоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штион |
| га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и |
| ошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у свој |
| на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба з |
| .</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави к |
| них трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његов |
| она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, ч |
| биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млино |
| знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} |
| еровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога п |
| ива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло |
| !</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газ |
| упило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамб |
| дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду |
| ако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити |
| е здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} На |
| <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и бац |
| та“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној |
| n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном о |
| у руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њен |
| lestone unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палач |
| <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не буда |
| лимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједнач |
| е прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичу |
| ни траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрас |
| а; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разго |
| >Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</ |
| сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</ |
| за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — ве |
| очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Пра |
| јој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није м |
| очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p |
| , треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто |
| на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, |
| д стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — в |
| Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тет |
| .</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Заст |
| ша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезни |
| ом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прес |
| кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</ |
| на, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љуб |
| орода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све ос |
| кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на |
| боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да и |
| ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и |
| вјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да ре |
| освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропце |
| анини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу |
| Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом јо |
| азује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице |
| Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, м |
| јући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> |
| и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, |
| ивотом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник |
| и Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се од |
| , бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку |
| ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни шт |
| њом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако ниј |
| ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по орани |
| ила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у о |
| е свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети |
| то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен |
| не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се уми |
| ушмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племе |
| ојој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — с |
| — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјест |
| рама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље гов |
| ли када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће ве |
| p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли |
| <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао |
| у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p> |
| рљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се пов |
| о кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па п |
| слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>За |
| де и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p> |
| између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се и |
| би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији |
| их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да |
| њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских к |
| p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме |
| ој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око |
| ијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза |
| ion" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник н |
| — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га вел |
| } Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се во |
| слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; уста |
| ио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна ш |
| ошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не |
| је снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу |
| ући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> < |
| у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше ка |
| лапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео |
| а — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан рад |
| каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече |
| волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати |
| ојкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока план |
| и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Руба |
| Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:< |
| м, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} К |
| {S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{ |
| е веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...< |
| е. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попиј |
| p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жен |
| топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мис |
| — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> глед |
| кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа |
| p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраг |
| се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Про |
| главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом |
| достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде |
| аду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је |
| а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Неће |
| а од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се |
| сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи |
| ша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Па |
| е.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова поглед |
| анином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не до |
| изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико кора |
| и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ли |
| озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет |
| уке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци ја |
| кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, биј |
| веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</ |
| му иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:< |
| <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога |
| да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, |
| тској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи |
| /p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена од |
| енуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али н |
| врне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаш |
| е свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с |
| ...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек. |
| муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући ра |
| е онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и кл |
| бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлос |
| p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негд |
| у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друг |
| S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на о |
| кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, га |
| ! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина д |
| њавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу |
| се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако |
| ке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућ |
| Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у гла |
| > <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру |
| ову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на |
| сли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра че |
| ubSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде |
| ђе опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p> |
| ану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од |
| својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у т |
| <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не |
| Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако |
| купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, |
| до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба м |
| ачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене |
| удени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насје |
| > <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потр |
| >Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита |
| ћајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али См |
| ..{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — |
| ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима д |
| Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је |
| ашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} |
| на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-.. |
| ши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена саг |
| баће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а |
| ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у |
| згуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор цр |
| браниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након |
| не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> састав |
| као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу ви |
| зар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.< |
| шом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела о |
| ој!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</ |
| м, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Ра |
| .{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изго |
| ој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три |
| раво је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Р |
| у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — по |
| о тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави храните |
| се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу |
| ну к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Пи |
| га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи се |
| не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно |
| она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSec |
| pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с п |
| овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде ту |
| а му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се поглед |
| .</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, |
| а си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чист |
| нуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се |
| ..{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако теж |
| жем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена нај |
| како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом |
| два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све |
| настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Вој |
| то је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Шт |
| о да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као п |
| ога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није... |
| , са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно |
| ч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, гос |
| их земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" |
| ја му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као |
| ..{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку ку |
| ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, бол |
| сати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, |
| амо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из о |
| к.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не заја |
| ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива шт |
| та Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — |
| која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не см |
| стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Бо |
| ачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, изме |
| ега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заоб |
| лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, к |
| боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдје |
| ати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу |
| ћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме |
| " /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S |
| <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних да |
| х трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави |
| ијека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, |
| ву палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти ш |
| упљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око |
| ина било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је в |
| од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико време |
| Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што |
| <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зн |
| бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом глед |
| е, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог |
| ан вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само до |
| и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пр |
| е отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би ради |
| а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје ко |
| собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча |
| вите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њи |
| е, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и |
| ршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пуне |
| јвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и че |
| пи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: ми |
| нио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— |
| оју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не са |
| веза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једно |
| <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго циј |
| дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне |
| ристи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али и |
| ји је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа д |
| вих ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поп |
| кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и |
| сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту |
| намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се как |
| ије купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун |
| из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежи |
| ном равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади ком |
| /p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, |
| ином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Г |
| и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Рани |
| ни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује с |
| ни да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и п |
| могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господ |
| {S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У |
| анка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику |
| ић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, в |
| о млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... к |
| а закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представ |
| е страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очи |
| трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: |
| .</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и уп |
| вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и |
| м нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се |
| не назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, а |
| ио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанск |
| часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје |
| е осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца заже |
| еки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ |
| у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше |
| до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на |
| ад.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су |
| ја тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам |
| ористи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак благ |
| салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало |
| е ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> |
| м мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</ |
| растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанић |
| оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо |
| " /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, |
| еће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући |
| — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парб |
| путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> < |
| ник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше дево |
| но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара о |
| колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у |
| ост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога н |
| де, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошков |
| јег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњ |
| /p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не нагли |
| а памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> < |
| Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста ру |
| таде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни |
| м, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си поч |
| и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе. |
| е у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом |
| и имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаће |
| Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а |
| {S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну |
| к — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посег |
| нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</ |
| да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад |
| натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу |
| асмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном. |
| а осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вриј |
| ?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пођ |
| S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја. |
| што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те |
| ром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче |
| ађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и д |
| p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не |
| и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у |
| ћи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> < |
| да и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских вис |
| сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, шт |
| очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом ма |
| ће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га з |
| ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу |
| </p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узел |
| ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови с |
| ео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латин |
| азда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} |
| вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSect |
| годбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p |
| е таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена |
| што и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети |
| куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему пригово |
| аше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његов |
| у и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он |
| о прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то |
| вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из варош |
| >— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би |
| .{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не |
| га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један о |
| х негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши |
| жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен ј |
| ; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад пре |
| ако ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кућ |
| ињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза |
| Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и |
| ијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на д |
| не Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде п |
| } Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не мог |
| ама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из ру |
| еже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом |
| за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!.. |
| спод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној |
| ати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто про |
| >Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њ |
| ио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао |
| људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње и |
| ко, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му тама |
| ="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испит |
| п Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезн |
| а се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи |
| вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо |
| ре узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави ж |
| кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</ |
| з село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; не |
| .</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а |
| p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а |
| пет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, |
| и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црков |
| Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Би |
| у пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели: |
| да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни |
| рла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер са |
| е.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и прек |
| <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Вран |
| .</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, |
| ко лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, п |
| и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> < |
| не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само |
| у...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала |
| ијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и |
| ан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и |
| ају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу. |
| шки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.< |
| а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висо |
| не!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежа |
| анине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме позна |
| еколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од пед |
| а женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући |
| не, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Кр |
| дмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му ј |
| нагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залу |
| Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи |
| <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који ј |
| аваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И п |
| јних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле годин |
| по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је |
| , Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на и |
| го излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син |
| нако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјест |
| а пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намрго |
| ади:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И |
| <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, нико |
| Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, примо |
| но Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвј |
| S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! |
| а два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо |
| ривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одм |
| пцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стад |
| д му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу |
| S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</ |
| у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан |
| , Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје сл |
| здух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим с |
| авио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и |
| и здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{ |
| се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Ж |
| двјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашав |
| и њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то |
| — Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је з |
| ..</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако |
| ...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улази |
| и његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову п |
| ано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа рије |
| .{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на су |
| и се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа муш |
| инко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана за |
| ада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба |
| ади.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S |
| утрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му |
| ла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох |
| амти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје наја |
| 01" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, |
| кој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{ |
| {S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се |
| о се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није |
| двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по |
| преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} |
| а!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну же |
| је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи |
| их земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Га |
| руги пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone |
| ни ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! |
| Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као ша |
| шили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад ј |
| и превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb |
| на, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Же |
| не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лак |
| ашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наш |
| својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и п |
| свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говор |
| да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио о |
| </p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, ка |
| е — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мен |
| — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави с |
| о? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? |
| > <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, |
| јехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ пр |
| > <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед. |
| живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа |
| спруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат |
| му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам |
| Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати |
| рнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — |
| еже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули ко |
| ли му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом пове |
| } - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их б |
| ивотом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</ |
| оју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат п |
| онови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - наме |
| то више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти в |
| адхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Мо |
| клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази |
| кав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан чов |
| снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотр |
| га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла |
| ићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајућ |
| е моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача и |
| ико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p |
| се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуња |
| ере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а |
| и она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје |
| е мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду |
| ко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да је |
| {S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају |
| ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како љ |
| ао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није са |
| и Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Вол |
| </p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар |
| pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био |
| о себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трго |
| и...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— |
| мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, с |
| {S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> < |
| јед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок пр |
| се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувот |
| S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напив |
| утито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли |
| сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао к |
| би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обр |
| а уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет |
| <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвока |
| ан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још по |
| он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала ј |
| а, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећ |
| уцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти |
| ену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к |
| нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, ф |
| ита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двој |
| да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох |
| аде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и в |
| ао да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљ |
| ти се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице |
| им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас бл |
| Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вј |
| и је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш.. |
| барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи |
| евјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p |
| у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне |
| <p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће пр |
| ону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и по |
| — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и |
| ирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, пос |
| зео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> |
| о хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је муже |
| ше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хо |
| што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде ч |
| бају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прек |
| се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије |
| мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар |
| слије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да зако |
| римакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дјед |
| ан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гас |
| наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да |
| легу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јов |
| е јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једном |
| са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а |
| — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дра |
| ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги ко |
| учеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада: |
| сли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p |
| <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим |
| ишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их |
| јежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, |
| га комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу за |
| .{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде св |
| иближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљи |
| га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стран |
| леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле |
| амислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се |
| село насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте |
| и смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтин |
| ебо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене т |
| косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуд |
| } Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли |
| уго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанск |
| а је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} |
| их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... |
| ни будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и пра |
| ви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и |
| ... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром |
| че осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату |
| у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трош |
| првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и л |
| p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p |
| ши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом |
| најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га |
| е чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше |
| p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као чов |
| не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{ |
| јекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао |
| ица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стра |
| а вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде |
| цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче је |
| На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S |
| ти, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на с |
| p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје |
| ц му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу |
| ости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје |
| .</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар ули |
| е да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— |
| само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши пи |
| за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би |
| у.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на |
| p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је т |
| и, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хо |
| се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра |
| {S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будем |
| што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: о |
| одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диж |
| <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напра |
| језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по |
| на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао тов |
| p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> |
| то да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око |
| ке светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, |
| о је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су |
| ...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S |
| има!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те пом |
| моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се |
| } И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним |
| љути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... |
| муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, |
| ових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада |
| газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда п |
| ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и |
| д Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме по |
| ="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као ниг |
| му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву жи |
| ећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слије |
| а ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ д |
| ждане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А |
| братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући |
| опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву. |
| миће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, |
| упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S |
| обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему |
| а остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто с |
| сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође м |
| и по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свије |
| око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње к |
| исказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очи |
| послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми |
| </p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Нај |
| ј Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си с |
| о, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући п |
| кој сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, |
| бом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} З |
| изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла ј |
| <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале с |
| се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен пр |
| нице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, пре |
| у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не |
| еше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало |
| аводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да с |
| ше, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да м |
| ест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година |
| не парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Та |
| Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још о |
| с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— |
| сто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га из |
| а оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да тр |
| оказа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и повед |
| — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Пр |
| ? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p |
| и загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже но |
| Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци |
| вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу |
| та, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих д |
| <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у |
| тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, в |
| продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога госпо |
| снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цу |
| ад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од ч |
| /p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше |
| ј јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена |
| издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није |
| новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Род |
| ета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од па |
| {S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, |
| ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је |
| слима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, |
| е оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбље |
| моли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да |
| на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замич |
| у Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду |
| да доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да |
| пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тр |
| ајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са бр |
| руго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдј |
| вици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ ј |
| и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то |
| несе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо |
| емим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто |
| ти кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој гов |
| подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму |
| S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, н |
| д веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био |
| погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро |
| м.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех п |
| стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се ње |
| м, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула |
| хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о |
| а ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, |
| вјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате дв |
| својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Пе |
| . и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Кол |
| да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочн |
| исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А в |
| мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу... |
| чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и о |
| порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана |
| а неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је пре |
| еч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче врат |
| Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакр |
| ац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на |
| о...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао |
| радимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио д |
| дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - |
| е као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек зас |
| . </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, док |
| је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљ |
| ти чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати р |
| окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> |
| га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто |
| ативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву |
| оме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> |
| подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што д |
| једа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао н |
| ија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</ |
| кан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперуша |
| , рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више |
| p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што прем |
| — Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да н |
| а Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браћ |
| олбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље |
| своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се п |
| у откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{ |
| Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као |
| ази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му к |
| е, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упореди |
| и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и |
| .</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone |
| рљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда |
| ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме |
| аца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за посл |
| ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој |
| а, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p |
| изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи |
| едној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} |
| издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога |
| еш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак п |
| дно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— П |
| обично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих год |
| рску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, саст |
| д те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, |
| продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, |
| еди, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђ |
| премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а |
| <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго |
| држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водит |
| у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али зал |
| S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад |
| ију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио |
| ламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће нов |
| радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који |
| ати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и |
| о се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а ви |
| идио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газ |
| се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката |
| p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило |
| ожје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} |
| </p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а |
| ај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет та |
| , стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</ |
| као би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће |
| вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне |
| о вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, |
| зми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га нат |
| крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с |
| међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га |
| Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, |
| а њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одгово |
| очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по пад |
| знају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он |
| нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мраз |
| ије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесјед |
| р однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p> |
| ди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ок |
| иђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S |
| а подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим ду |
| р у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по шт |
| вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па |
| м, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Д |
| вједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повр |
| етио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али |
| 43" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош |
| ел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не би |
| се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје |
| стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! |
| атри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на |
| атну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилос |
| ој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му |
| </p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с |
| ду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе је |
| е, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у ле |
| дговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти |
| ; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али оси |
| се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на ра |
| рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с то |
| и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дје |
| мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А ко |
| ухана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код |
| /p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет |
| једу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена |
| изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију |
| зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са право |
| управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу |
| ођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му на |
| о што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је |
| да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и св |
| једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се |
| иху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али пром |
| ту је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>О |
| сту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија з |
| >Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{ |
| ије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаш |
| о снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И |
| да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су св |
| поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до |
| >„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу |
| гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврн |
| атила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не |
| сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што |
| господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у син |
| и да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама |
| ћ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, |
| да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад |
| н.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на |
| лиже, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рук |
| удила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, |
| домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа ис |
| прекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављ |
| одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово |
| на, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, о |
| не, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> < |
| одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа |
| ји свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, п |
| фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гл |
| јера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и |
| , и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу ва |
| ли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и |
| што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке ча |
| јегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у по |
| у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је с |
| опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишар |
| нио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин нач |
| ш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на |
| , ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Га |
| Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А к |
| стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копил |
| ћу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n |
| ко зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрват |
| едује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасја |
| диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не |
| и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски |
| цина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој |
| га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека по |
| е најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневн |
| . и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застај |
| .{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене |
| енији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али ш |
| иге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што |
| шији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ора |
| оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што |
| а у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори вр |
| ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p |
| своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се |
| , да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар ру |
| роши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у т |
| </p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Ц |
| граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад |
| друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очи |
| не јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некакв |
| којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све се |
| осподара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и |
| ђати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Каз |
| ам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник и |
| писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Е |
| о се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо |
| ле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе |
| сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, д |
| ине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повес |
| убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — о |
| руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — |
| те плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, |
| зе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, |
| они од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — |
| е, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди |
| имо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p |
| благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија |
| еколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му |
| , што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, |
| појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од ст |
| .{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеров |
| у на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бриј |
| умпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатк |
| И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да |
| , од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести сво |
| </p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене |
| <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без н |
| чеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па |
| од коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спа |
| форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, |
| ет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отје |
| им живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— |
| /p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> |
| ећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерује |
| т му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</ |
| емљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сун |
| док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовн |
| за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на |
| /p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... да |
| све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и |
| и.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами. |
| вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га |
| Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S |
| је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко п |
| одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе |
| тио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, |
| ам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те и |
| о сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред |
| Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни п |
| бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Ил |
| да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфск |
| >— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај |
| е обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију |
| еже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче |
| рани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га |
| сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратић |
| > <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада не |
| ри.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају |
| као, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му ј |
| адио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да рад |
| је“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити си |
| и „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати за |
| /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} |
| р, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње |
| едне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му д |
| а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужниц |
| м сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млинови |
| Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као к |
| наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му б |
| бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Рад |
| b n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</ |
| игне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па и |
| к се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа |
| г пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се |
| икли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијен |
| {S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина |
| у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, |
| кан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагоди |
| межурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и ма |
| усту траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, |
| о на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — |
| да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код к |
| ни излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људск |
| ако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се пос |
| о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодил |
| ва слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p |
| прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; |
| орна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш |
| а утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити с |
| — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћ |
| а мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти |
| де куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабр |
| ма, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима |
| у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци |
| цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопора |
| > <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— К |
| p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низ |
| гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има |
| у.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају |
| и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске тра |
| дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Дво |
| /p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном |
| ао и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима |
| оћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи га |
| их ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модрича |
| пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дот |
| ад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> |
| > то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива т |
| м на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, |
| ићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије с |
| ку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнув |
| тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone uni |
| и дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и |
| ..{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у |
| — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком повр |
| е престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам он |
| ко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, |
| куруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</ |
| но класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше в |
| ија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежан |
| уно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ст |
| угоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љ |
| свема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата |
| семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му |
| његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега |
| ела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно с |
| не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом |
| жио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва |
| о да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, |
| атри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђ |
| колико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне и |
| се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије н |
| . </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и |
| стру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркв |
| Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на пут |
| ди, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази |
| и његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом каба |
| онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" / |
| p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и |
| дицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опрос |
| ити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја |
| то говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловаст |
| рљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пл |
| ио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни |
| прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп В |
| новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али |
| т простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од |
| ацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако |
| ик опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парб |
| ; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вар |
| к, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија |
| ли неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Пре |
| е хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Ил |
| ели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> |
| ј сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="6 |
| ске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред но |
| , и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме хр |
| након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко |
| д је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то |
| ica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашав |
| тра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газд |
| јни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одгово |
| мен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже с |
| јеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје ј |
| јека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га |
| онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— |
| бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао |
| о је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и |
| ...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љу |
| ану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на ра |
| јвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелни |
| ...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прера |
| што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ |
| ла ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? |
| умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и сво |
| нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p> |
| за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјеш |
| аједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то п |
| врати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>М |
| је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи после |
| но — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" / |
| е никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отвор |
| ко времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ |
| и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о нич |
| {S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једн |
| шом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина |
| сли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако к |
| опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!. |
| осподару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти |
| ј се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава |
| цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се |
| а се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиж |
| ијежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да |
| о ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! |
| штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толи |
| ни као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива |
| вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} С |
| дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз в |
| на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће |
| и ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели к |
| рихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека |
| ак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одго |
| >— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; ум |
| куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сиј |
| жући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси |
| све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Ред |
| љанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Или |
| уди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n |
| — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш |
| и — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свог |
| Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Каков |
| p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, ка |
| у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премиш |
| /p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и |
| а својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћут |
| во је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друг |
| елу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је |
| тане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне риј |
| ју је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} |
| <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али |
| запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цес |
| гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега.. |
| газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гла |
| ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А |
| ише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p |
| а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} |
| ће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по |
| иља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> |
| ога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p> |
| да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сло |
| људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, ал |
| се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опе |
| {S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одг |
| благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли ње |
| одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед |
| ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш |
| јбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из су |
| ремишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па н |
| проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S |
| >— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </ |
| а ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побје |
| иродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник ј |
| он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S |
| јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога |
| S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори |
| ревећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше |
| .{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овом |
| а: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петр |
| га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако с |
| а! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: дв |
| кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на ва |
| ихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас пода |
| блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек |
| и ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу |
| је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо |
| и одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језив |
| е...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а |
| е не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свим |
| очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже с |
| ши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Д |
| </p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Ра |
| .. — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао б |
| кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто |
| кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу |
| ијечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али с |
| м.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, з |
| Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је свој |
| а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> < |
| ње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к ме |
| ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> < |
| нско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и ј |
| ли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> < |
| - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему р |
| штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ј |
| има, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и П |
| али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, превариш |
| међу лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p |
| према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји М |
| и: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога |
| опа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу. |
| вори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није |
| е то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је др |
| омку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућанс |
| ије крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах по |
| — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима |
| . — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу |
| си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника |
| е, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} |
| суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, заб |
| држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наок |
| До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> < |
| .. — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се т |
| ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, |
| дговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво.. |
| p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш ка |
| дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре |
| зданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Зн |
| <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жен |
| на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, |
| S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по |
| ок је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли з |
| од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи |
| на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти при |
| аше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — осло |
| стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће |
| <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам св |
| му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господар |
| тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" |
| > <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за ш |
| тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! |
| , вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} |
| и — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па д |
| рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао |
| га „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздиј |
| днији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложил |
| закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе ни |
| браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако т |
| о је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрв |
| аре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови н |
| тврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијело |
| .{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> < |
| е отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимње |
| ља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој прет |
| их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у |
| Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њ |
| > <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје |
| ајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница пе |
| сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека |
| одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са своји |
| е.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војкано |
| е, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а н |
| оди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшиј |
| одати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме |
| оп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје |
| е и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још |
| куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а има |
| о...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се |
| о их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи |
| ати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узм |
| } Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} |
| ачин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајућ |
| Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> |
| руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевш |
| талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</ |
| <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе |
| „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку |
| мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— |
| питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће |
| благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га пр |
| ку: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдј |
| и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет |
| кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, |
| изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је да |
| елове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет тали |
| ји у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, |
| ијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је М |
| исати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — |
| о? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.< |
| бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјерова |
| пази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p> |
| ве за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му дава |
| испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Б |
| роду предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p> |
| е и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп— |
| ли, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане |
| жљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено пр |
| и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатк |
| а сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите |
| је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се |
| ву...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се г |
| домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, шт |
| тају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— |
| руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли го |
| љивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше |
| а окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним |
| {S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Уч |
| р упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре... |
| чити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живи |
| ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој пок |
| о пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> |
| ош на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да оп |
| Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо б |
| ли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршиј |
| е ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па не |
| и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду |
| д кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњ |
| </p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{ |
| гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, |
| нчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Ра |
| забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетк |
| али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, |
| </p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи з |
| плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазв |
| нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А ка |
| , да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, |
| абасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим о |
| ару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути бож |
| ше запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, б |
| днога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, з |
| мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p |
| е с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се |
| наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да про |
| бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку пра |
| {S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти |
| , жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — |
| ила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="3 |
| помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с ка |
| слио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па |
| ам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш |
| емље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она м |
| мо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога |
| а виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њ |
| сти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред суд |
| му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> |
| ану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двиј |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дјед |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, |
| Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијет |
| бе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи и |
| вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке |
| ему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше |
| зи и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у пу |
| просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обичн |
| реми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, |
| ику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедн |
| љање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— |
| на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћ |
| у се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Луд |
| а дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и |
| процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, љу |
| ад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сеља |
| еду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није |
| сет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па |
| пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али с |
| а и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам гос |
| да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућа |
| <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вр |
| а <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест д |
| син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шу |
| а, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} |
| р свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијер |
| ао у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивал |
| а се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао |
| легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.< |
| свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни ум |
| ове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољећ |
| згледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале с |
| а ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поч |
| pter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села |
| их.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тог |
| их, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Ра |
| букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбље |
| у — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјев |
| сједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола по |
| вету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у он |
| луша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пур |
| — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута |
| ори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диж |
| им слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посј |
| угу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити проплана |
| планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога ч |
| упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога с |
| оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... |
| мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подиј |
| са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: |
| е макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода |
| и осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара |
| >Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је |
| и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје |
| Section" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И |
| n" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест п |
| у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком |
| ен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже з |
| S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупн |
| удали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу н |
| е бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњ |
| ађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} |
| ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Рад |
| окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пр |
| е о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици |
| ћена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p |
| анесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јов |
| људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу ст |
| че главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичај |
| вао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаст |
| ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучит |
| шио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих |
| исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У од |
| и мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је |
| unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, |
| уца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води |
| мачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш о |
| у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сеља |
| ући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађ |
| позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника |
| вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом при |
| it="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутр |
| ту назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, |
| </p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и ве |
| и се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата |
| да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо збо |
| амашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дуг |
| ута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у |
| леда у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га |
| вате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на ог |
| по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код к |
| козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не рич |
| не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једн |
| ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божи |
| . што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разг |
| дарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по |
| е замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у о |
| обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </ |
| е лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вр |
| и, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча с |
| еже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше пре |
| а стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда— |
| оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно прем |
| е душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пи |
| ивога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, |
| а!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је н |
| уде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца |
| а из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сад |
| 90_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у |
| и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако |
| лиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено ста |
| гони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан пр |
| по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла |
| озорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руц |
| ваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца |
| ас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му |
| > <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Бол |
| аш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише н |
| ена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вече |
| слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на испов |
| ђе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да |
| се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Ниј |
| их борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени сп |
| "subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, |
| ше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p |
| свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом |
| ме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... |
| и по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И и |
| ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око |
| ад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом |
| као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, о |
| у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчиј |
| уба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам |
| равље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ра |
| одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, бла |
| а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам |
| стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је |
| : сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није |
| начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и |
| , са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухват |
| дучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те с |
| , хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSect |
| ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, |
| нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; м |
| ти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законс |
| коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу |
| <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Р |
| а суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p |
| аду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад ова |
| перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом р |
| на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет кило |
| попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је |
| p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су н |
| ко сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и |
| скупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а |
| а се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз |
| земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слоб |
| о има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливад |
| избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, а |
| није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петр |
| /p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјеч |
| ђеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгу |
| — Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{ |
| оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> |
| а нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели упис |
| {S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, ср |
| његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар. |
| агодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге дви |
| о? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му по |
| о остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели |
| очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, |
| ао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — |
| , ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талије |
| мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви |
| е: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи с |
| њску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекого |
| , и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајућ |
| <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— |
| пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и м |
| о моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и ста |
| ли не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније м |
| и допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кри |
| глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, |
| /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p |
| зда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој |
| ватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале |
| здравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није |
| о пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвр |
| и газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га |
| ја, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је |
| > <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се. |
| само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> |
| ера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор М |
| ћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих нови |
| дан од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве р |
| илатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукам |
| уће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкри |
| новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је о |
| ослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око зап |
| куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Зла |
| од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, г |
| гођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, п |
| S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. |
| ијешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... |
| . већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Пору |
| ја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу |
| да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, |
| д нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у х |
| - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не |
| у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрат |
| > <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одил |
| /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечан |
| ико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето |
| одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и |
| вади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на ље |
| нику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата |
| о кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи.. |
| што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</ |
| ..</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући |
| велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p> |
| гло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...< |
| испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми... |
| ом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се дво |
| ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њом |
| ни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински пр |
| >Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="9 |
| , униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак |
| ко се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову |
| да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила зг |
| ер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара. |
| па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцал |
| бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> |
| преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> |
| вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити ж |
| } Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост |
| весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском |
| а Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сус |
| ао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог тр |
| гласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одго |
| на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задуж |
| ије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домо |
| тојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу. |
| ако ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш |
| ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубић |
| дио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, |
| ста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном |
| д се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада |
| ијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјет |
| > <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их |
| у у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће |
| е.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази п |
| се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин са |
| ођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са |
| ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде с |
| и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S |
| осле свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, |
| one unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, |
| лодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше с |
| о установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и проп |
| је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећ |
| p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око |
| кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да |
| старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p |
| Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} |
| ни за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> |
| етнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} П |
| руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у ру |
| } А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Р |
| еба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату |
| би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па |
| док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у |
| pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок |
| гу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо |
| ехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор св |
| ник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, б |
| ши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, |
| себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, |
| а, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да |
| и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војк |
| јкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошко |
| среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и л |
| м оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, д |
| тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао |
| у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани |
| сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чо |
| } А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим жив |
| би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Ч |
| град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао |
| ц започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју |
| а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и |
| стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, от |
| дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је |
| вије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осуш |
| рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p |
| ву шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће |
| се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S |
| су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради по |
| посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газд |
| старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је |
| је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај ов |
| тре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не |
| з како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођ |
| — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за |
| ки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњаво |
| пило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од |
| нао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S |
| за цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи |
| <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтј |
| " /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани о |
| дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хт |
| тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије из |
| Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од по |
| на.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па ви |
| јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb |
| со и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора |
| у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, м |
| та — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрља |
| .. — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p> |
| и газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно м |
| а забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима |
| љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдј |
| ..{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за |
| и рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јо |
| кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах ми |
| вим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага з |
| од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то теш |
| ћнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p> |
| јило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквам |
| чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише |
| од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде п |
| о се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те |
| Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ва |
| ну, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потпи |
| пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућ |
| е из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: до |
| и. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду |
| акону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и б |
| које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени |
| чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама |
| се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од |
| е рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред д |
| поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и |
| обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде |
| де изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу кри |
| де од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у |
| И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.< |
| ворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји ко |
| у мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: |
| тави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата |
| ђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба д |
| елодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако |
| ред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников сл |
| као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слобо |
| претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим |
| урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се |
| "150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p> |
| и ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар ј |
| — Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и број |
| .{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дођ |
| </p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жер |
| и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... сла |
| кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да |
| А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с |
| продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изр |
| о знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од г |
| ви се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добр |
| — И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу |
| , сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А |
| а старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S |
| слила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим |
| ј, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте |
| у привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде п |
| ели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти |
| а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде |
| о времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— |
| Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и присл |
| и ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако.. |
| свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и |
| показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њи |
| <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га |
| хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - по |
| овор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини нев |
| едну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда |
| своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мисле |
| о разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе |
| оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића |
| јући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p> |
| орине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испру |
| вратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А |
| и се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умр |
| аш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, п |
| не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, |
| а, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</ |
| будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде |
| аб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, |
| спослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} |
| ре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питат |
| т не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролећ |
| је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издра |
| ди, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Ш |
| му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало с |
| сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са с |
| } Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Ал |
| <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је у |
| побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један |
| зи ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, |
| т новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца п |
| анака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре |
| осподара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} |
| unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарни |
| е завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и ф |
| шља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да при |
| ко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— |
| и, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поште |
| ...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их |
| има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет |
| размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} |
| , доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је по |
| и се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!. |
| као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишљ |
| коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац |
| се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико |
| по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју.. |
| .</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи нос |
| потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге ис |
| е за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Или |
| утих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на к |
| о, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају |
| ријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто |
| </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: тана |
| ура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме |
| ђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети |
| /p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно |
| ће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године |
| еко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и п |
| газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласо |
| јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак |
| ега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чуд |
| > <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Диониси |
| огледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, об |
| ло га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, |
| јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме |
| ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама |
| аја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и п |
| — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру |
| {S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћ |
| > <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух |
| /p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарци |
| <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај |
| уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, з |
| Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И |
| , набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, изла |
| ече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засиј |
| простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га привед |
| од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пођ |
| ју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављ |
| диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у |
| на брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к |
| времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја. |
| њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди |
| ашу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо |
| кине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Ма |
| е...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</ |
| одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, шт |
| остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фр |
| ијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, |
| а...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо забо |
| н мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и |
| модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове с |
| пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говор |
| сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као |
| својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају з |
| !{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, |
| е чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у ј |
| </p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! |
| а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илиј |
| .. и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се по |
| ажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крај |
| на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— И |
| жем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик... |
| у... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладуј |
| и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро ос |
| ред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема |
| а... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, за |
| <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена |
| е све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних пед |
| у и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој см |
| одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не |
| ма?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби мушту |
| дбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мје |
| петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али ма |
| исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</ |
| је је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову с |
| дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, су |
| покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна |
| — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и не |
| да, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано т |
| ли ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се |
| а; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишље |
| не превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође н |
| У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели |
| и дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио |
| е што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, |
| из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача сво |
| ати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија п |
| нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко |
| >— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?... |
| уо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни ота |
| ете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то свак |
| — Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - т |
| је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме |
| ћинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се с |
| <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — |
| ави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако |
| у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, |
| ели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А м |
| да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га |
| шуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Ди |
| Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не ви |
| примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али М |
| алим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетк |
| око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло |
| шља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и |
| а пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће |
| јеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, проз |
| ури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек н |
| 36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Ил |
| ...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! |
| могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Р |
| сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p> |
| ави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде зав |
| е, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да в |
| а нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дан |
| еда за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије |
| учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по њег |
| ђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} |
| ва леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз сније |
| Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по в |
| н Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - |
| ; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се |
| игосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... |
| о?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и |
| селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, |
| та?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — го |
| зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице |
| ици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, |
| којнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро |
| Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје ј |
| у.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем |
| ли како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједни |
| да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, |
| chapter" xml:id="SRP19090_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јо |
| же, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— |
| газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па |
| и калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S |
| е.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p |
| у?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре п |
| , Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју ј |
| <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> |
| — А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, |
| о је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем ве |
| е „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, м |
| зглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још с |
| /p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога т |
| новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штого |
| се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи... |
| , једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, о |
| каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варо |
| из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!.. |
| за на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољ |
| адивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли |
| ском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи ожив |
| јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били |
| куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели |
| .. и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себ |
| ..{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухв |
| чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри |
| <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице св |
| о ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, доч |
| бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начи |
| поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре |
| о она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злат |
| листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро |
| јелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега прес |
| абаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас мо |
| е је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p |
| авих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио ј |
| т видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше |
| <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно |
| е...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{ |
| а прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја |
| ј љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер преб |
| .. а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без |
| ко у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То в |
| у, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још др |
| е Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно |
| 9" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, |
| пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, прос |
| Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало |
| и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да |
| по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни с |
| кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко гр |
| браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биље |
| се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба |
| а.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за |
| у:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— |
| примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљиви |
| е Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној стр |
| ...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе ме |
| м рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе |
| окупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прис |
| и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за св |
| ли?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} |
| показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скита |
| вљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, |
| ни мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по пр |
| јући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
| јају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују с |
| а се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мис |
| , рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око у |
| ачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше с |
| гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} |
| пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио |
| умишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше крас |
| ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премиш |
| p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— |
| њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што |
| овито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — т |
| — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, |
| и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, |
| дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате |
| етне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од |
| {S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S |
| ате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n |
| говој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Рад |
| ло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их |
| ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше |
| га боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади |
| о неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да не |
| :</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега |
| p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти ми |
| а бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо расп |
| врну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љућ |
| помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, |
| и себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али |
| , да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински пис |
| е, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упит |
| вратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар к |
| куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду уби |
| т јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, |
| ите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> |
| се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би |
| и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одг |
| рцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p |
| ћи, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, ни |
| мље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стриц |
| а заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што мо |
| еснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душ |
| и отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милок |
| е Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над |
| тече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња |
| знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода п |
| свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са |
| <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би |
| ута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руко |
| преми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на |
| свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су на |
| ави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, д |
| , као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша |
| еши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Ради |
| — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, с |
| даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> |
| о њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани ја |
| .{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више зала |
| од мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S |
| ла ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ |
| и претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста |
| ко му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето |
| д тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, |
| Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу мор |
| е.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! |
| купити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослобод |
| поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у |
| бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему |
| радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеж |
| е?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем к |
| ане ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије |
| еки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за |
| и се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од ње |
| гову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад до |
| , али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњ |
| знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од ко |
| се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да с |
| {S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— |
| аучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед уста |
| леда у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћута |
| не јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући |
| у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно нас |
| се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: и |
| тајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све с |
| ицу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на план |
| шине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим ж |
| ане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Н |
| е господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази. |
| дмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— |
| !</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи |
| о за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивш |
| ница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше остави |
| ићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у |
| е док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе љ |
| и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једу |
| е сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> < |
| ва.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, |
| p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone |
| знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло |
| Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вје |
| полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узб |
| зио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се |
| ије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особити |
| спламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, |
| рчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се забо |
| би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне |
| м је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман |
| S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone |
| оја је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали |
| е жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бј |
| су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Ма |
| од људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, уд |
| стави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сње |
| ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p |
| а се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући |
| до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! |
| као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> |
| е: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> < |
| н, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га т |
| вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено |
| упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до ме |
| чега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока ст |
| указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и же |
| а у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкрину |
| Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазив |
| дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присје |
| бач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувни |
| ја би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податни |
| да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Ча |
| равих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Ку |
| не.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је |
| атегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи |
| стила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од |
| му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку |
| ли:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да не |
| међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> < |
| да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, |
| , прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекршт |
| де — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до во |
| ила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувез |
| рну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, к |
| олусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита г |
| оље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу |
| злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, |
| о задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мал |
| љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и |
| јепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је си |
| а одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на би |
| народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> |
| /p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је |
| вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p> |
| у не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине огра |
| >Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, р |
| ић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, |
| е било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што |
| су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, м |
| у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свак |
| p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен |
| ебраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мор |
| тајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p |
| ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да г |
| у га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као ду |
| радите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће к |
| .. сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> |
| мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа |
| у пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И тр |
| лећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта |
| ијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А т |
| ћемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је |
| ус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по др |
| мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ |
| д очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и |
| угога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући г |
| ет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад |
| риме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече |
| чуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом. |
| умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" / |
| а је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за |
| стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њ |
| е над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки |
| али се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни ота |
| шан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, то |
| пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> |
| у, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу а |
| сам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — |
| ше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и |
| бре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а лив |
| ори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!.. |
| ! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, за |
| : - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет одније |
| /p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — |
| аш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади |
| оње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, |
| ге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а |
| уј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — превр |
| о, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синов |
| добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер ис |
| ам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у |
| п на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до би |
| пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко |
| ?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не уми |
| није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад |
| десет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га |
| нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато |
| ?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти |
| а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши с |
| ра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље |
| хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Над |
| ћеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како |
| реће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окр |
| ори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - |
| е њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила |
| јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Ра |
| сладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, пар |
| слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу |
| > <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p |
| камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извад |
| и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и з |
| би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} |
| љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из |
| ину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Пе |
| {S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узај |
| — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу |
| у - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> |
| заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад с |
| лито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за |
| атно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није |
| аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!.. |
| а духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, |
| дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их |
| дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то из |
| Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске не |
| крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, |
| з народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле на |
| моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу на |
| пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} А |
| <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, |
| ко, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти |
| иђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му |
| в отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, |
| оћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима с |
| кон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољн |
| p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду н |
| Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала |
| моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S |
| — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на лед |
| зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди |
| ране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} |
| у.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} |
| село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{ |
| ..{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али |
| јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије |
| ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ко |
| вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је И |
| јеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — к |
| — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа д |
| ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страс |
| је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је те |
| вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, ј |
| исли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста о |
| је никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели ј |
| тра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цу |
| ђе, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p |
| днако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и н |
| осве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> < |
| учио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, ј |
| поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нара |
| - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљ |
| да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од |
| } Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синк |
| расније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову му |
| хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уокол |
| вари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослоб |
| у Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опрос |
| као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И |
| своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога до |
| олико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што |
| з старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се ко |
| ..{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови т |
| камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. |
| аше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, |
| Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом д |
| ет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да... |
| :</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И ври |
| ћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и |
| <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цв |
| S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и |
| то брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води |
| ан је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цу |
| руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што ј |
| рољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај кра |
| стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пре |
| поваше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари |
| гдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно |
| он не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећав |
| начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви |
| м срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, |
| — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спуст |
| ћа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже |
| .{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и |
| се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силази |
| Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— |
| рати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприрода |
| е како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, заж |
| и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> |
| е стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ |
| вну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао |
| и му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се игр |
| ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били при |
| вору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— |
| загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијет |
| ка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, |
| е осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, п |
| } Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да подн |
| аде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, на |
| ј дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господи |
| , разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није |
| ба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој т |
| биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али |
| ар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парб |
| <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— |
| е женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не гово |
| одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи |
| сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одгов |
| исто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да |
| ако да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече ј |
| човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - |
| одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједн |
| , жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" |
| <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Јед |
| уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу кова |
| не, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као |
| четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На п |
| <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, прери |
| , како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се |
| ставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — ве |
| и клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Ра |
| .</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, ве |
| да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати |
| увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто |
| лачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути ј |
| а, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не |
| врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} И |
| ети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па |
| <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити |
| Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— |
| апаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особ |
| урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешт |
| ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана |
| у; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господ |
| мо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крив |
| онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.< |
| ару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је от |
| итати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још |
| га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, п |
| код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није |
| човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бес |
| и је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за |
| јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код |
| та ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују |
| х послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али |
| под врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док |
| ада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће |
| родану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се п |
| p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути с |
| же испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права изв |
| га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана д |
| кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; |
| а ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мор |
| ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је с |
| </p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} М |
| их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање п |
| њ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по дру |
| соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одвед |
| — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, мо |
| </p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаљ |
| шкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду |
| и ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> |
| рјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!. |
| јеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — |
| није са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да |
| е, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Д |
| то за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије с |
| Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је |
| > <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од |
| пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше зами |
| се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се на |
| вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упит |
| о у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газ |
| ва и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји син |
| сјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се ч |
| , отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чини |
| живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник |
| лаву!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талије |
| Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" |
| би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му |
| лази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да |
| и зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зи |
| очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито |
| и каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, |
| га дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — |
| гдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионис |
| ла, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати |
| о, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се |
| јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> |
| .</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овд |
| ри, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSectio |
| кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза |
| се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учув |
| цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућ |
| .</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Ид |
| не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> < |
| у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу |
| урске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са поп |
| Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— |
| учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема н |
| да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превриј |
| јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, |
| е Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— |
| ањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи ми |
| ожићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и |
| а, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, |
| је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ |
| ат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врца |
| ка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа т |
| инута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом |
| о теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} |
| своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} |
| } Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједос |
| и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је.. |
| о обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из ње |
| ао да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одг |
| , али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправ |
| </p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупи |
| опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и |
| т, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што |
| па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лу |
| , док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао п |
| азда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни н |
| ијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморј |
| за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „ве |
| ула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та |
| них сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, ч |
| ни свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} |
| љад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S |
| в је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> < |
| осуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Рад |
| мана, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лиј |
| subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше по |
| </p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; |
| авише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је |
| луђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица пореда |
| а их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренув |
| >— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га |
| крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> |
| чно.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на |
| рника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Ми |
| теник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јери |
| опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign |
| те: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диж |
| јеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> |
| ратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш |
| p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде н |
| <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господа |
| Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се |
| ита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па ш |
| и, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће |
| сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми гла |
| !... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам |
| руји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице |
| р људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају |
| весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледа |
| едајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, |
| рка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му п |
| ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабани |
| на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спази |
| гих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла р |
| </p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши |
| осио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући к |
| на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у |
| це нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена |
| раву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем |
| то их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осј |
| , и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршев |
| благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Нај |
| дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До сал |
| дог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима |
| жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p |
| , овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста |
| е, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} |
| кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се |
| а пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, |
| и се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће |
| да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — |
| неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био ј |
| , него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је уг |
| да двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа |
| е чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, ди |
| блачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашче |
| други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, њего |
| суђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигу |
| ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из з |
| пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали с |
| претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друг |
| на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узруј |
| ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схва |
| ој згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па |
| држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову с |
| види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу |
| у је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену |
| х причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" |
| ајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежа |
| /p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало |
| шчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше см |
| еђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— За |
| ује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу |
| !{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посег |
| >— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке по |
| и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче |
| <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познал |
| цу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто |
| п Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем |
| е јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, |
| у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, ал |
| јет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним плати |
| учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> |
| све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде |
| } Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, М |
| е дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах |
| што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели |
| стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се |
| мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу |
| ачелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо т |
| дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, |
| стајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки |
| о, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блијед |
| диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује |
| силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву пут |
| још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бије |
| паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању дола |
| ке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затра |
| ђу Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу— |
| ана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, ч |
| као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мир |
| амено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p |
| просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му |
| на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбр |
| по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису сл |
| ми, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложн |
| рата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад |
| тно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмк |
| снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да м |
| >И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки за |
| а се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и в |
| дијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје бис |
| узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к |
| ше се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> < |
| гда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом к |
| кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је |
| ољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у |
| ујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му б |
| сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се |
| <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" |
| > <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Ва |
| тид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се |
| купљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!.. |
| p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах уме |
| стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али |
| , — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{ |
| ај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, др |
| и у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се |
| ?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за |
| ву комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из ус |
| чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} А |
| ража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> < |
| азда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узвра |
| е.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Ра |
| поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој н |
| — Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближ |
| ако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих год |
| p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га ју |
| ње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пи |
| раницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже с |
| , да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, |
| еме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... |
| — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би |
| чме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду |
| и синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина |
| држи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; пона |
| меном сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није за |
| гослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се пече |
| пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом у |
| за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; оти |
| ага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада сла |
| е Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхте |
| те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> < |
| ри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима |
| , и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, |
| чује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} По |
| мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати |
| у, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — пре |
| ник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша |
| } Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, трено |
| тина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко |
| о, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је |
| S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па по |
| лије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p |
| овој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установље |
| уне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ј |
| .{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе |
| ати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што |
| 3" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас. |
| то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не забо |
| </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... |
| тина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивш |
| то руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи |
| и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — |
| збрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, |
| камо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</ |
| лизу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не |
| и му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и поди |
| .{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за |
| о сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде? |
| они је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу б |
| ојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога се |
| >— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако |
| којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да р |
| а рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је |
| за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије |
| о је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио ка |
| ња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један б |
| Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> |
| ијечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она т |
| ичека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачин |
| а издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb |
| а <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога д |
| природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у |
| ожио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по ви |
| Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је |
| о је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се д |
| и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их |
| па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаш |
| а, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да |
| је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у |
| едноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на |
| , да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спом |
| cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па |
| ; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} |
| омњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је н |
| већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невје |
| и и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господа |
| рекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Гл |
| } Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије |
| одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисл |
| попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, п |
| вјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред к |
| је врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари |
| руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> |
| p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца би |
| е неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, |
| ц је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели |
| ечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући сво |
| ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, |
| чијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због |
| и да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попиј |
| >— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице |
| дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали |
| е.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем |
| поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку |
| да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једни |
| а буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац |
| } И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> |
| па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не ви |
| ја бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио |
| ох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладал |
| длучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Нап |
| у писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза |
| сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интере |
| слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част ва |
| икако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му |
| небуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на су |
| поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</ |
| /p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, |
| е може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{ |
| крха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би д |
| биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждрије |
| ма је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим ку |
| е ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које н |
| се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли |
| ијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме |
| <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па ж |
| ажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет |
| игне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају |
| ућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И |
| епа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинам |
| с, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узев |
| ву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од |
| } Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде |
| згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један гол |
| и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цу |
| ан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, |
| што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се мо |
| дређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући |
| ти, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај с |
| малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита ку |
| ође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички п |
| јену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе с |
| судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му |
| е.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му |
| што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецје |
| наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука |
| га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и при |
| о честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда |
| у ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мо |
| S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од ка |
| а Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над |
| и <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолик |
| еже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза |
| у из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Он |
| ту, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- |
| е им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд ј |
| чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код овак |
| Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} |
| та врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући пр |
| p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухв |
| згубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон п |
| Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пе |
| је никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећај |
| вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено та |
| наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га |
| ад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</ |
| pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крај |
| ли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад |
| шена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вра |
| лила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, м |
| неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око |
| ед њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да бр |
| замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Р |
| сао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити |
| .{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула |
| ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њ |
| па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на р |
| а! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће |
| јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је н |
| чи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а |
| дбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испи |
| требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — |
| и... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снаж |
| планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син |
| добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, је |
| и, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а бл |
| о своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, д |
| ита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да |
| нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући о |
| и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од нек |
| а сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му |
| е по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писат |
| ти, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Ид |
| во свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?< |
| хвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо |
| </p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, под |
| — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао. |
| ше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече |
| њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — |
| сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сиј |
| т дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што |
| дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на |
| дин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као |
| јне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да с |
| вом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фрат |
| пружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже с |
| не птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> |
| се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазир |
| дашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; |
| , у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу |
| е за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљ |
| сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, |
| - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— |
| ије но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кр |
| рањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећег |
| к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори же |
| >— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гл |
| поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сувар |
| .</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио.. |
| аучио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у ко |
| ме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви |
| доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p |
| </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се |
| /> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му: |
| еликим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} |
| ари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је |
| га свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</ |
| о да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у бр |
| та га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ р |
| те, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, |
| ли тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвал |
| и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп В |
| те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што |
| у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриј |
| дче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели од |
| и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помис |
| у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш сво |
| ачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p |
| м ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није с |
| {S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се |
| астиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примј |
| и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, |
| не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што д |
| е, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са |
| у, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаш |
| ва табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за на |
| вши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— |
| ље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих |
| увши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> < |
| то га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићн |
| им путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> < |
| му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је н |
| Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесе |
| к.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити нос |
| љутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је |
| иво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли за |
| но што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што |
| похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред |
| — А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p |
| реву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право шт |
| пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се |
| оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком ув |
| је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога јо |
| то тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њ |
| што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола ври |
| мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p |
| >— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек п |
| ао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била ја |
| ешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, от |
| једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вр |
| а љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, |
| вога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред |
| ви газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, |
| путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике |
| и био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или с |
| ађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p |
| ио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: |
| Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше. |
| аком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу |
| могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га и |
| он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људск |
| а зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— Т |
| на мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за пр |
| ји начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb |
| сли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово п |
| а учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, |
| Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији |
| сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> < |
| женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сеља |
| и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p |
| И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, |
| изу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у с |
| а је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а |
| лицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — |
| нице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода да |
| вши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш |
| тељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p |
| е Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? |
| тра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш |
| ари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш. |
| ијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш |
| труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехран |
| tion" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана |
| јом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне |
| виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, не |
| а дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Маш |
| дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним нов |
| арима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема |
| ајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити? |
| ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пје |
| p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, |
| Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Зна |
| с двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разг |
| чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је |
| рама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана |
| — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље. |
| би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узруј |
| није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и |
| Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друшт |
| ли му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> |
| } Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика н |
| ника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским |
| и ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Д |
| ати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је ве |
| воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, м |
| еђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је |
| теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жел |
| раве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко триде |
| иваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и сит |
| алуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толи |
| брази блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од сније |
| х двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима |
| и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупник |
| авши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женс |
| јелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уни |
| рмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће |
| јеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Н |
| оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито |
| ок се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>П |
| {S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, |
| ди ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Диони |
| начај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без ре |
| гајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S |
| де му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или |
| ајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје |
| <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља |
| а силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!... |
| жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> |
| олан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; |
| и која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он |
| сус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: |
| > <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече |
| хотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти |
| Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" |
| енада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи |
| хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе |
| е.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И |
| замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не з |
| а се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S |
| арод оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је та |
| агнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне |
| рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши |
| љу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у се |
| бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они д |
| дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде |
| је као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је |
| газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије |
| три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, т |
| ћи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар |
| вом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћух |
| </p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помис |
| штивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову. |
| иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да сп |
| м купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на о |
| носу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p> |
| цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Де |
| ита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што |
| друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S |
| ник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опрашта |
| стим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа |
| } Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворан |
| }Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита. |
| а, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му за |
| знебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова |
| ..{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер зап |
| , што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо с |
| женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међ |
| па да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробо |
| ред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали |
| светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла |
| сподо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају |
| онисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разгова |
| .</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштв |
| } Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама п |
| - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми ј |
| Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих к |
| и своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n=" |
| розебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама |
| у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — |
| војој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Род |
| косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, поп |
| з дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуг |
| онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама |
| бити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестр |
| орња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њени |
| pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра |
| пре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Н |
| е наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас |
| је чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ м |
| .{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута |
| м очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p> |
| коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима п |
| S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са м |
| раја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњи |
| , и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p> |
| дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, |
| из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Неће |
| виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели: |
| ругога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори |
| ажи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: би |
| е газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и сам |
| } Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун в |
| задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — |
| лограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна |
| , да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у к |
| , и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива п |
| ок не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око дви |
| из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу г |
| два је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш чита |
| одар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је б |
| гох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим |
| више и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и д |
| а, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два |
| да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику и |
| /p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи |
| ијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вел |
| е си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сл |
| ли:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вад |
| bSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворен |
| све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и |
| ве.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, |
| еди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом |
| дних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки |
| животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и |
| и ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му буде |
| ди позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима |
| вши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пр |
| и се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види |
| кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу |
| {S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли |
| капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту виј |
| е лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен |
| х бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро |
| а Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју |
| , ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите к |
| евом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али ниј |
| жић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то мо |
| чене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Нап |
| тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?< |
| репећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док |
| у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вин |
| лед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде |
| то му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| о његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p> |
| и пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Д |
| о вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — г |
| газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, ус |
| но ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачућ |
| амисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и г |
| ..{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, за |
| му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чи |
| за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.< |
| р убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писар |
| а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати |
| можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси са |
| владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда к |
| га стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с |
| уруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјет |
| p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, |
| у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом |
| на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро з |
| и судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезни |
| јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет кр |
| догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад ст |
| {S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а |
| враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни |
| иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навр |
| дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше |
| тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна |
| S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се др |
| ђа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154 |
| вати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити с |
| згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отво |
| о видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господ |
| стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каз |
| собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — уп |
| иже.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла |
| неж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском т |
| ти се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо |
| дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, пот |
| шли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чарши |
| исмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, |
| ару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — ве |
| вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућ |
| ком робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче |
| е; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По |
| господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријеч |
| е не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма |
| и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац уз |
| надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет |
| и газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Ва |
| ем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо |
| столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књиг |
| се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вође |
| имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели м |
| аривши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у |
| /p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к о |
| дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упи |
| а наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком |
| торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем те |
| , и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, п |
| тојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овог |
| гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из њ |
| ...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећ |
| <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради |
| ћ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и м |
| <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господ |
| нежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче с |
| а, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор уб |
| око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да |
| ним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за кама |
| преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како в |
| м, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— |
| тачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пус |
| ко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као не |
| асо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Ј |
| дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сиј |
| нских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, |
| куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу |
| /p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на ч |
| ка, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар преску |
| лим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу |
| јкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански ба |
| коваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсл |
| и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бје |
| .</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија |
| ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по о |
| ли помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће |
| Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, |
| ла.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Рад |
| одару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је оног |
| у га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом В |
| дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био си |
| десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи ок |
| потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна. |
| са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разбол |
| >Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе |
| главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пру |
| енчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и усели |
| xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљ |
| нскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160 |
| ви <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружи |
| али, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци т |
| и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шум |
| и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машиц |
| ипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дје |
| и код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме д |
| Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свуг |
| из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спу |
| едно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> < |
| де, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божи |
| ђује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно |
| она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb |
| га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, и |
| очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досје |
| {S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хр |
| ца и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човје |
| ан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — в |
| је; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски пр |
| жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисиј |
| ружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином нап |
| ржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са |
| " /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</ |
| - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва м |
| подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му ли |
| аборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога |
| ед лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Отк |
| ршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му за |
| о?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и једа |
| у свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стар |
| ово земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божј |
| јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и изв |
| вему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о т |
| дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страст |
| а кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите сино |
| е осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Та |
| у?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се |
| бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво |
| на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али |
| је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече гла |
| није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам ј |
| браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како |
| гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи с |
| ла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је тол |
| нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти ку |
| га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И с |
| учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене рад |
| да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљ |
| аше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе |
| и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је |
| их бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали тов |
| — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, иск |
| ило те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од вр |
| , сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... |
| — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да при |
| је земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нече |
| ђе до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из |
| цу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти |
| , уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</ |
| е кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру роди |
| Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је ње |
| пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога |
| у лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то |
| — Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још |
| разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а рав |
| Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ ш |
| — Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p> |
| у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје |
| и!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мен |
| аршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мр |
| а лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не |
| ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме |
| ..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је бо |
| дан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао. |
| макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене попл |
| ан као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу |
| чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакриве |
| очитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат пошт |
| ... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мо |
| ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајо |
| вугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећ |
| с закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p> |
| ко банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су м |
| <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 |
| ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја ч |
| <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков |
| и, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?< |
| е стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у |
| ...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Б |
| и ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, |
| .</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>С |
| ..</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озб |
| тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да |
| асо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина |
| е воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу |
| Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан р |
| буњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није зема |
| <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио |
| чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... |
| и на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, |
| м руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, |
| но газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и уста |
| тави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећ |
| дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни |
| вчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете го |
| адин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узет |
| е вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} |
| се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује |
| /p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам |
| очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Рад |
| учим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не од |
| им добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два |
| , а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину |
| инови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрада |
| ело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али јо |
| , раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарон |
| га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући |
| Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по гла |
| ише... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћ |
| , за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио |
| , трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с |
| прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> |
| ном и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвије |
| } Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... |
| пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ра |
| о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — пре |
| а зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{ |
| аква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код ме |
| p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждр |
| > <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага |
| “ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: |
| у Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> < |
| вимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, |
| да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде пог |
| т талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино к |
| ..</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Р |
| будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Пут |
| ије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде |
| вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда |
| Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак та |
| ану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p> |
| , отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреб |
| очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... |
| лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — |
| <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, мог |
| ? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} |
| м свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, прим |
| однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, он |
| — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? |
| са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу |
| газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млинов |
| закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац |
| оникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву |
| Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> |
| кле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се суче |
| <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћа |
| и свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебе |
| послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људ |
| ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у па |
| досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек |
| ури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>И |
| оплој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно те |
| <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха при |
| сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију |
| е могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује |
| ови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превла |
| и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друш |
| дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Ј |
| Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за врши |
| нце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкри |
| њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео |
| <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда? |
| слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и |
| иза село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се |
| ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад |
| ао да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење |
| и:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио |
| е за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, |
| е пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе |
| ога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> |
| . — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те ра |
| тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опаз |
| кљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ћ |
| ато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се п |
| попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А |
| и, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочеки |
| о божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се |
| и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мај |
| гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчек |
| а њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цури |
| у, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; |
| је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, |
| атрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући повед |
| се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле д |
| ело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад |
| — Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... |
| екајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијен |
| енчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље |
| е позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га удари |
| , што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула ј |
| пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док |
| </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждра |
| .</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. |
| о друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{ |
| рнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи у |
| b n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} |
| имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Р |
| /p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека |
| /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и догов |
| као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ни |
| о и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада |
| p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p |
| p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p |
| доци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно до |
| де, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потр |
| а што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, |
| .</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом ск |
| м, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, |
| p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење |
| нога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Плам |
| цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изув |
| с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њ |
| p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако р |
| очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, на |
| чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждр |
| ро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, у |
| њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута |
| теди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима |
| ада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути |
| ећ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бо |
| , па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сва |
| јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До с |
| че жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијеса |
| ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глав |
| ка, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдј |
| вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и |
| <p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се |
| p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фрат |
| ихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечак |
| } А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјел |
| мачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у |
| зник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, |
| ате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога ду |
| за зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљ |
| а се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, |
| оравио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, ш |
| сао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Р |
| ом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, к |
| лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у |
| и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</ |
| Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину на |
| хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <miles |
| ита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати једа |
| >Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Ко |
| и — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И св |
| Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>.. |
| >Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с нав |
| есна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде |
| јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; би |
| и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо |
| благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на паме |
| била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не буд |
| елу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, з |
| лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана |
| се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати |
| , запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши |
| ла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <p |
| — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под |
| ене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, |
| већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?.. |
| ере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гл |
| га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гл |
| ред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече н |
| ање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде г |
| а, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође |
| /p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ције |
| ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пош |
| , за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани |
| ш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија |
| те ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у |
| и се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> < |
| оја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бо |
| } Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} |
| у на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p |
| љаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Рад |
| срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја д |
| ита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, |
| у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> |
| Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на |
| однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетија |
| оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред |
| вој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи н |
| и, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли |
| нио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјец |
| се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Как |
| иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде с |
| И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он |
| /p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p |
| /p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих |
| Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! |
| т у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће гол |
| ам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дј |
| м!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена ж |
| </p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут н |
| ли... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег |
| че урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је |
| и, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> |
| ада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. |
| упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, |
| </p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да ј |
| <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси |
| ?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели |
| е ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена |
| .</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> |
| о, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и |
| ву?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас дру |
| поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он |
| неси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђе |
| се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, ка |
| е, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</ |
| ? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу |
| да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриј |
| — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима у |
| мислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада присл |
| Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Доне |
| ђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: |
| сара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па |
| - Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко |
| {S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико |
| ри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варо |
| лом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, |
| шта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу |
| <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} |
| ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге |
| p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за |
| снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се |
| ину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на пр |
| исто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...< |
| и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> |
| носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за |
| о <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће |
| т у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје |
| још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу |
| мо за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оста |
| д престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред |
| ...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, |
| је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и она |
| освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} |
| ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе. |
| из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави ј |
| ам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са |
| м попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пар |
| овара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— |
| застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој |
| јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и доб |
| као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се ка |
| <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, з |
| њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, |
| је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за |
| ше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, |
| уги раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли. |
| !...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понес |
| и га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у зал |
| собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Ра |
| блазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам про |
| јете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје |
| и нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, њего |
| ћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је тра |
| нином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини |
| д је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичег |
| ни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлу |
| за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо |
| сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод |
| p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разуми |
| ло што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по |
| /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлач |
| ад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији ул |
| оле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху |
| неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> |
| сам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну. |
| - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући од |
| цем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране по |
| њу, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га пред |
| не се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече је |
| тави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље ли |
| а Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гд |
| јекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га с |
| име ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и |
| ли се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му |
| да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бе |
| лазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим кол |
| ... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? |
| жу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и |
| еоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као д |
| воје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје |
| у, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p |
| и оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се о |
| памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли ј |
| ију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора |
| а је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, пау |
| >Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме п |
| ња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на |
| вце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се на |
| мије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође |
| синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, си |
| томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, |
| да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од ј |
| — Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад |
| како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и тра |
| } И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Ра |
| А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ нава |
| собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну соб |
| одара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то |
| па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и |
| откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је |
| , да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана. |
| , јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> ред |
| уруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — |
| ће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, по |
| д цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу с |
| а је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону |
| на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што п |
| , настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било |
| претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни |
| одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем |
| де и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом г |
| е, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Н |
| ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе и |
| си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...< |
| у, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од жен |
| се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самрт |
| када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да |
| рно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би т |
| у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се по |
| на траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p |
| Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући с |
| арод обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихват |
| , данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На |
| ацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и |
| ају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, |
| отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра |
| а би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквен |
| 1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и о |
| ацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чоба |
| ебе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се |
| зи Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у вој |
| /p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макн |
| Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, пр |
| ребало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак |
| ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљеса |
| њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу |
| нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим у |
| је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— |
| дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, |
| <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> < |
| је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газ |
| лу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се |
| јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних плани |
| које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепан |
| за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гл |
| оју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд б |
| ке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складни |
| е се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко |
| не бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ |
| анице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?. |
| цама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом је |
| и Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се освети |
| е постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућн |
| олазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не сре |
| /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А ка |
| азна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" xm |
| м као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја ни |
| {S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раску |
| , а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ |
| чиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p> |
| не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу |
| за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш го |
| а њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> |
| ине што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са |
| га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се |
| .{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће с |
| /p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у |
| године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и |
| је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пиш |
| е силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с други |
| >Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њих |
| љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор н |
| Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; |
| ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би |
| 17" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И |
| } А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а |
| да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим т |
| егу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! |
| којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајућ |
| је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду пот |
| ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!... |
| уша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно |
| да понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све до |
| Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати |
| гра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим б |
| одишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови |
| љу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настр |
| д Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не мо |
| ца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, ка |
| ек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњ |
| на, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара |
| .{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к бож |
| емље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мр |
| љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи |
| Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је с |
| ијеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и о |
| гоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у ру |
| а госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде |
| ислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас |
| а ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — |
| и, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— З |
| ајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рука |
| ет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети ми |
| ! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се |
| ћка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— |
| чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђен |
| е што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши |
| душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни ми |
| ку управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер јо |
| а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч |
| х примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а |
| /p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот |
| е туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт. |
| вичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из по |
| мице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чек |
| пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, |
| и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у к |
| ољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером |
| .</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, наче |
| сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и нај |
| а њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту |
| е, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што и |
| разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна св |
| свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји т |
| рне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" / |
| >— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Т |
| ао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, |
| бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: бар |
| тломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> |
| е и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жаг |
| ма, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландуј |
| ту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида |
| - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идућ |
| вратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на |
| и, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа дов |
| ..{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи пр |
| аст даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена нећ |
| а нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши с |
| је и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, |
| , газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већино |
| памети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војка |
| се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чи |
| очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али |
| и стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини. |
| е а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. |
| ве што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" / |
| , а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потр |
| ава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте |
| и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По п |
| те пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтро |
| ли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, ка |
| pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.< |
| о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — |
| > <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} М |
| лујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се |
| које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</ |
| згубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора |
| иједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p |
| :</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет |
| а пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги п |
| добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а |
| ?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да и |
| исе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи с |
| <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из св |
| то с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму п |
| Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! |
| <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте |
| , она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што |
| их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је о |
| оћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше |
| к!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа |
| .{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми |
| сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијер |
| враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир ок |
| њежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се ст |
| има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p> |
| цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а н |
| ранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у ц |
| на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Ил |
| ега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.< |
| и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у св |
| дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p> |
| аса као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре |
| вац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гл |
| гове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лаг |
| платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, |
| ује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки |
| е.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одла |
| дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје |
| </p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, |
| ли, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. |
| е! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} У |
| Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се |
| .{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а су |
| е зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјере |
| узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код те |
| ве што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стран |
| ути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} |
| <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за |
| заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду н |
| ву! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам |
| 7" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша разв |
| >— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и |
| чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по двориш |
| три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S |
| и новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, |
| ко гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни њ |
| дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га о |
| о, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је |
| есвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! |
| јепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би |
| Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по за |
| у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан ос |
| еш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безма |
| водити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој с |
| S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Бог |
| Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— |
| да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних чет |
| заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Ње |
| у одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осје |
| брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у кр |
| јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде |
| рмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не тре |
| тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— |
| /p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог да |
| а, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара доша |
| и — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војк |
| нарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад |
| е се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и |
| ад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати ота |
| ође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шал |
| је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, |
| ше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не |
| ио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран |
| .{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачу |
| отових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од ш |
| по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више |
| >...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спа |
| купио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Д |
| гу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се |
| {S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује к |
| ицу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му наст |
| n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га |
| билу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена с |
| е!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између |
| у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњ |
| продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгле |
| напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетн |
| Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под глави |
| апојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета... |
| дучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато с |
| ију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, |
| пило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашни |
| е кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе неср |
| то глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; |
| ју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже с |
| ана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бит |
| и узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p> |
| ладости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу |
| Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада |
| на си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — ш |
| јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах |
| — Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гони |
| , ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми ј |
| <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, п |
| раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> < |
| Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загаз |
| ши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам т |
| >— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је |
| јдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</ |
| у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда разми |
| ланине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу |
| онио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи |
| да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Е |
| истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!< |
| Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срди |
| {S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао |
| ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p |
| е, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни св |
| мање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није мла |
| а, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме |
| и сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме |
| би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илиј |
| познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу |
| ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</ |
| атићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне |
| ли никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу т |
| о мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: |
| благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>.. |
| p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе на |
| има око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Ч |
| докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да |
| да, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово |
| дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетс |
| и са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу же |
| а наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је заси |
| ио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, на |
| ли му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што ј |
| тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у |
| , окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дје |
| приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, |
| Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и да |
| : похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на же |
| а Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на су |
| вле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, к |
| д салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди |
| ?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврат |
| едеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, |
| </p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о свет |
| ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој |
| на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи гово |
| ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако |
| исли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан. |
| , што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| дивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући н |
| нијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, ка |
| га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику повр |
| е ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на |
| јима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још по |
| душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?... |
| воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p> |
| } По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> |
| рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, |
| ани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, |
| ом хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И |
| Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и је |
| ом очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у |
| ога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у н |
| све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта. |
| душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се јед |
| готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, |
| > <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте с |
| ни, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p |
| а купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb |
| који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> |
| је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, |
| попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" |
| да—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не |
| ба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку д |
| познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n=" |
| ја женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав с |
| дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа |
| се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо |
| потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа |
| отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчиј |
| ободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тог |
| страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика |
| љу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ вр |
| би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били |
| ражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>З |
| p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па изва |
| ами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исп |
| идје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам |
| } Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кра |
| е давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} |
| други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p |
| /p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има д |
| о.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</ |
| ле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућан |
| му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а |
| Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, |
| говори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре |
| ..{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу г |
| е опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и з |
| не; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се от |
| да се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад |
| потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но и |
| знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, |
| е, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас чо |
| Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет тал |
| ш од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — |
| људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у |
| оп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат пут |
| ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљ |
| ио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. |
| лаву и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очиј |
| дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— С |
| ! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано.. |
| а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком в |
| би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Рад |
| и.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — |
| дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра ок |
| авлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи |
| рати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа |
| обуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си |
| амтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! |
| on" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна |
| ражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!. |
| </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам |
| говара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је |
| ли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паме |
| да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} |
| е откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, |
| , као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино им |
| ени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом би |
| маш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекш |
| још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, |
| ћи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свак |
| - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум уни |
| низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и |
| <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... присл |
| тоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би |
| рајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а р |
| љеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p |
| е и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, |
| а одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни |
| ао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је рук |
| а не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> |
| ледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмири |
| билу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> |
| а.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође м |
| планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у плани |
| у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још |
| > <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} |
| подару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вар |
| је од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, |
| >Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотан |
| ио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад и |
| тно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши |
| .</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женск |
| </p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, |
| да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених ср |
| — Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, |
| Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Не |
| за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се |
| }У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он |
| Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb |
| ним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку |
| ити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже |
| азда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, |
| {S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, |
| ога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је! |
| памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо |
| хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, г |
| да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољ |
| сет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све ј |
| направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што мол |
| {S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Рад |
| ник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је |
| ио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један |
| {S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевн |
| рају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој прва |
| хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Или |
| ај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога др |
| себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два с |
| овио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војк |
| p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошко |
| али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено ка |
| /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, у |
| шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца |
| и погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће с |
| бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, |
| /p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} |
| за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У че |
| је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са пошт |
| судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе и |
| </p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца поглед |
| асу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у |
| вши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија |
| да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Ил |
| а и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћ |
| ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи п |
| о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ћ |
| којни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо |
| растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, х |
| давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - |
| рад к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — |
| авши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвј |
| ше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет к |
| му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p |
| ицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} |
| у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све шт |
| едби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, н |
| по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{ |
| ише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone u |
| да на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, п |
| х?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради |
| али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> |
| дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком |
| ога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, |
| стајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а |
| прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га |
| је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије |
| његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Ср |
| ећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се мил |
| свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, н |
| ом у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мр |
| ди су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раниј |
| , Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће |
| сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијен |
| а, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна па |
| што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нарич |
| јеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сва |
| по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро |
| исто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није им |
| ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и |
| ! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{ |
| да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али |
| а у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p> |
| је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да жив |
| утем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S |
| Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, |
| кавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и н |
| не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а ма |
| ге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају пле |
| ају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдј |
| <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земљ |
| а им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнско |
| атна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјес |
| ијатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p> |
| љави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што го |
| је одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо |
| ац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одгов |
| ле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио |
| дар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се нај |
| И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте |
| > <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја |
| јелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу |
| а да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају |
| отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — |
| е.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S |
| и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бак |
| ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће д |
| на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— |
| прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а |
| } Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним |
| е чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом |
| од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али |
| на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се сми |
| те молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач |
| ијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша |
| .</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ће |
| > <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p> |
| поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још л |
| ајберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Пла |
| ење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели |
| њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, как |
| у сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу |
| је ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код сво |
| p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана |
| вакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. |
| та.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући |
| што прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> < |
| е, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезни |
| е, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, м |
| а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху |
| им коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна |
| зненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се р |
| ection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради |
| } Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и |
| пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} |
| <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво |
| <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их р |
| о?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје ј |
| вавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера па |
| на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p |
| де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у |
| треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, п |
| се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва из |
| остите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера р |
| едби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике м |
| га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - |
| ашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се |
| дају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипа |
| а је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе с |
| е.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Р |
| но је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чус |
| прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за с |
| д се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!< |
| одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и б |
| сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Ма |
| се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, п |
| ама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати |
| дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то |
| није били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој |
| имо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан г |
| оведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Р |
| утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ н |
| руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећ |
| мње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSec |
| ву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда |
| поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа ош |
| ве гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p |
| ме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, све |
| ицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угл |
| дра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку н |
| .</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нац |
| о се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје |
| огледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="1 |
| е сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уме |
| д се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвје |
| <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се |
| .. и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора |
| оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија |
| у разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: |
| долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раш |
| са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезу |
| знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} И |
| још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говори |
| јеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа |
| Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете |
| , прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... п |
| ни, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао |
| отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачк |
| о да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гле |
| а је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти |
| е као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши |
| ачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овак |
| — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и сто |
| ђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су |
| p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља уда |
| која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.< |
| напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и |
| > <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинит |
| тром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га |
| оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једно |
| ла шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком сре |
| , разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућ |
| </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп н |
| нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не з |
| ије жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш по |
| и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо |
| још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, |
| га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу н |
| Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тра |
| за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапн |
| S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литр |
| а је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњак |
| . премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичу |
| о нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман |
| да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета |
| иваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није |
| е у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варо |
| о прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — поми |
| p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано |
| а Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, ка |
| лије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп извр |
| ељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од ос |
| ујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе |
| е суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - |
| ype="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГР |
| утање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једв |
| ошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ |
| ију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и |
| послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу миј |
| ада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој |
| срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио |
| на, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да |
| е одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висов |
| и је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— |
| — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћем |
| едину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу госпо |
| .</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршиј |
| љајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутро |
| ву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине |
| сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се |
| свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила б |
| ђох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли |
| штво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— |
| ца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа |
| друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи |
| на се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га з |
| подару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође |
| ећ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку |
| влада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако ј |
| их, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући |
| е и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планин |
| лога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSecti |
| х и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак |
| з кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да ни |
| каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацит |
| рно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се |
| прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Ра |
| би, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота |
| S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази |
| ну бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули? |
| цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и пок |
| тргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде |
| говим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи к |
| не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвил |
| ку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она т |
| вац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с |
| зови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; |
| на.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да |
| p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не |
| другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Бож |
| Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, |
| ј бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће |
| из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући |
| о сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пођ |
| дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гла |
| ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и п |
| залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци |
| рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео |
| увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун |
| је... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не тро |
| што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба да |
| ао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач наре |
| рале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао бл |
| за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, |
| е, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— П |
| се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши н |
| е се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И е |
| јицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно В |
| могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши |
| сених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљес |
| акону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш за |
| о пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S |
| .</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Т |
| а ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година |
| свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећивах |
| омислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> < |
| оном у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, |
| ијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони м |
| му двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да зашт |
| у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <mileston |
| т стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божи |
| Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, |
| неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? |
| } Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — |
| S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цви |
| у ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да т |
| иним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а |
| е туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није |
| ире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, тр |
| тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За |
| а бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хи |
| p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
| pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, ча |
| само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, г |
| , што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето |
| </p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан |
| > <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S |
| што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?< |
| ст вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево |
| Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо |
| тавио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: м |
| че рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја |
| тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш с |
| иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</ |
| , а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али |
| о, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежни |
| коме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његов |
| ремешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено с |
| , а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима к |
| ини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је |
| дено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану ди |
| ен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је з |
| око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као |
| штеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека |
| ају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" / |
| драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему до |
| — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде |
| тени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</ |
| {S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако |
| се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им |
| да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — реч |
| ћној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p> |
| <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} У |
| воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— В |
| отакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморс |
| — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљан |
| та.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по о |
| ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију. |
| ијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога |
| ужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако |
| је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет уз |
| дин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет. |
| ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, ж |
| ољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори бол |
| е поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и нај |
| ишта немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет |
| ли му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, кој |
| из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и |
| :</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим |
| ми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један д |
| ра, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А |
| и се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .< |
| њци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах |
| је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, |
| ган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљаниј |
| ручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је |
| ца, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се |
| познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од |
| >Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине мол |
| слице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога |
| сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{ |
| .. њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! |
| а прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци |
| лед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у ц |
| плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и з |
| Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се с |
| а да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај |
| Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да |
| двјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вријед |
| p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме и |
| ену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и н |
| у га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредср |
| гање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незн |
| не, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди |
| ране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским би |
| ји по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му нав |
| корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На |
| и саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што |
| о селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски к |
| у: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из |
| > <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око с |
| на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и бу |
| ња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И не |
| ути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љ |
| одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негд |
| у их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледа |
| своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покраји |
| де и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жен |
| тисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождан |
| {S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога час |
| их четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> |
| аву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} |
| му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да г |
| о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестад |
| на.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан |
| да био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> |
| дмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће к |
| ор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она г |
| видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{ |
| : једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике |
| комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, х |
| и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрве |
| под куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара пону |
| S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а над |
| чеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као |
| га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тоб |
| о већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - |
| </p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бог |
| рта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам |
| је траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није |
| олазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и |
| атим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} |
| окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер по |
| етар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакони |
| S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели |
| аморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене с |
| п мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дош |
| нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмар |
| даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајв |
| е знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="su |
| ј, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хато |
| шћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко |
| смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори.. |
| Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — ве |
| овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране |
| а Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи |
| >Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... |
| —Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући |
| ња.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: прими |
| али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо |
| крати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из |
| се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши нико |
| мамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, од |
| о чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, ко |
| страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огреја |
| труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пр |
| ао дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би свој |
| јећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге но |
| не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгр |
| окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде |
| авши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп |
| ијатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру |
| ?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за с |
| поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> |
| сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, |
| ни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p> |
| сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељ |
| мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак с |
| Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} |
| бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему са |
| : „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра у |
| и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, |
| де, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Зла |
| Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети с |
| ски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњ |
| играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи син |
| то, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бо |
| д срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдукова |
| ебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засј |
| азговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год ч |
| је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури но |
| а пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво превр |
| p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао... |
| заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, је |
| е.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{ |
| .{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се за |
| ељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вел |
| љиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се н |
| оказа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном |
| е данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у |
| своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <p |
| пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Кр |
| се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ора |
| поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="1 |
| екако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави мо |
| порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде |
| дан од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> < |
| што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме |
| ли се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али |
| исли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задуже |
| е својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод гред |
| У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на |
| пред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други п |
| <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се |
| <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— |
| уним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе д |
| ожи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је |
| го да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако сн |
| <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу |
| <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.< |
| жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, н |
| сније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, х |
| д би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се лива |
| Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Б |
| не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муч |
| ви Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружи |
| ну од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земљ |
| ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вриј |
| авио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, забора |
| исоких кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушени |
| евљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и |
| празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с м |
| домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а |
| дај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угле |
| .{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или |
| лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола пр |
| ажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује |
| е сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њи |
| и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој р |
| рко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и |
| ње расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} |
| , жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Рад |
| х сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је о |
| p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S |
| <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да |
| S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде |
| ацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења |
| та: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, по |
| ће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и виси |
| лобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра д |
| н, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, об |
| } Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у |
| S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим |
| а је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори |
| Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана |
| мо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с г |
| и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин прихо |
| ену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, буд |
| са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени |
| ик ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помис |
| </p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — о |
| ицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — |
| хвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу до |
| приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим бр |
| ко баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојц |
| отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, |
| дно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је л |
| ио на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља њ |
| .{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у |
| у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба изб |
| а се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} В |
| де, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, д |
| аде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно |
| — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, |
| да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одго |
| ећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> |
| уше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим |
| м очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, |
| он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бран |
| што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је |
| као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једн |
| трошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се по |
| у велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постане |
| бе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташ |
| ати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није |
| кчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, госпо |
| жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Д |
| док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров |
| у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Ра |
| Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад |
| а, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и |
| /p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њи |
| х руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, |
| а, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чи |
| не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицо |
| иш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу |
| оложаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак он |
| тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и т |
| свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, н |
| и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва |
| ана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године неро |
| , брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се |
| ао и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове год |
| играним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје н |
| е граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села |
| Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све |
| кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи пр |
| уће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко |
| града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године |
| добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтин |
| јном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се |
| а мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да |
| ... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и |
| е из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окље |
| е од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му доса |
| жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој |
| Section" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, пр |
| и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са |
| .{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb |
| присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја |
| у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучи |
| осо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђ |
| аде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је |
| це у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S |
| и се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесече |
| њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на мах |
| и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свешт |
| и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави |
| то тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и раз |
| Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћ |
| >Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газд |
| есник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што зауд |
| мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели. |
| р од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гу |
| га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се |
| нувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како |
| илно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У чита |
| заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новце |
| и пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину. |
| стали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на |
| круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа |
| ише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде у |
| се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...< |
| раторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати камено |
| омке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјену |
| е, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе |
| же зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа |
| ду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> |
| осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Су |
| осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољуб |
| апци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p |
| иглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље |
| и силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да подне |
| рије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жени |
| кај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један |
| каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашт |
| ије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, |
| домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита н |
| сину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ора |
| ом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни |
| што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старог |
| аћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове голе |
| ад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац |
| ти.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од к |
| види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца. |
| n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скле |
| погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, шт |
| поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега |
| пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{ |
| узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Ра |
| енције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо н |
| рио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој забо |
| као би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава пл |
| док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватр |
| ратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њим |
| аше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дра |
| } Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у |
| p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p |
| та вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе |
| еници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за пре |
| рате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у |
| <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита ч |
| махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјек |
| опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих |
| дава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два син |
| е — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једног |
| ћ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стиј |
| И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у р |
| де као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с |
| аш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му |
| не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припа |
| о је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позва |
| ! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, ка |
| и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да |
| <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидај |
| орника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наш |
| арошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, |
| сницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице |
| ака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама |
| итати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско |
| ри кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели д |
| та лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, ч |
| ровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — |
| старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по |
| и, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша паж |
| комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к |
| ечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула |
| наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је |
| и се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се он |
| Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгу |
| .{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> |
| свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— |
| Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и |
| о, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља ш |
| еће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у плани |
| шу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упр |
| азовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Ма |
| бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, |
| земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом |
| брани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и |
| најемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n |
| и плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцај |
| ава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед н |
| дје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када |
| е, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Вран |
| равих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, д |
| уруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у пис |
| брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама |
| с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</ |
| ташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми |
| ...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је |
| иће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга |
| <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље |
| неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих бор |
| рнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама |
| у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији |
| да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све |
| и.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" |
| њу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пус |
| > <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати |
| S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?. |
| дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану м |
| на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — ре |
| ивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао ј |
| де, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и |
| ски присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас |
| ком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак ка |
| е и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, не |
| ранке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; к |
| мети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учини |
| јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши же |
| иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли |
| арбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, в |
| жем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на па |
| а, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер |
| p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим ври |
| ица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш |
| звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побј |
| нога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, |
| еш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља |
| е може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доб |
| болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело |
| да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, |
| као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких зако |
| отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p |
| <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдин |
| , тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођ |
| p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под |
| е и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи ру |
| ијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што д |
| а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га ме |
| о се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе |
| чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. |
| Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, |
| а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом зано |
| Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главам |
| атању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђ |
| инко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта |
| жећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> |
| смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, |
| ше о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помол |
| </p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава ле |
| њи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељаци |
| радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са поп |
| е да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осј |
| по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не от |
| n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће проси |
| ом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступов |
| ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </ |
| ш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу т |
| а, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран |
| екоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно г |
| ру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него |
| жање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему сн |
| а је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, |
| дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође нека |
| мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој |
| у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љут |
| ист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за |
| наде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p> |
| </p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са в |
| под одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док |
| S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио. |
| и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</ |
| у и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују н |
| Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће та |
| /p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Мар |
| се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као нек |
| Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове |
| па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Но |
| ме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана |
| кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од |
| евши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и |
| бухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p |
| с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му п |
| блише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема лити |
| отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге во |
| метнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Зем |
| то око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапц |
| навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, |
| :</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боло |
| знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Б |
| се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је пре |
| е весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи |
| рдан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каз |
| Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да |
| — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар |
| лу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И |
| : барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на |
| штву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угл |
| ује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него к |
| Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као пра |
| иви!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али |
| исије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“. |
| е од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв след |
| кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је |
| ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и |
| и, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек зам |
| вили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у |
| , јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра? |
| <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим м |
| Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештени |
| е, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S |
| љиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди к |
| ор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка |
| што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамн |
| /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам ви |
| дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу |
| ш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу прод |
| астави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а |
| {S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загоспод |
| кућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада |
| .</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, |
| а леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да |
| ви растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче! |
| је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред к |
| А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био та |
| вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезнич |
| и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па |
| да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде п |
| ла својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— |
| што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дер |
| угом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита: |
| аку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплод |
| </p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и ме |
| <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, л |
| сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> |
| ли.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, |
| у, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце |
| рекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а |
| ао да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, так |
| трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада |
| лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим |
| се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, гос |
| на што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим зноје |
| дама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дј |
| и, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уб |
| ћ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито |
| колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и |
| ју газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажн |
| једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и раз |
| ље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у њег |
| ту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређу |
| дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени ф |
| S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе |
| ће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено |
| ио, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао |
| ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш |
| а ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чист |
| плате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе |
| гла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћ |
| ајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело рад |
| ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до св |
| и новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погл |
| зда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n |
| рвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота |
| хвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се измеђ |
| > <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> |
| е оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попу |
| а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што пит |
| дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се |
| .</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су |
| љица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје тро |
| S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Б |
| Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре и |
| ше имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружи |
| или.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је го |
| вити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А |
| ! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па мак |
| — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p |
| па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у з |
| у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће |
| е.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују |
| нажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у сви |
| и усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се |
| Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не |
| ом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета лит |
| кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој |
| ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба док |
| се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли |
| лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе пок |
| није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени |
| сподине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви оста |
| n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— А |
| слу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда поз |
| Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај н |
| рају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која |
| опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља |
| кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он |
| распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом |
| то је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и |
| подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p> |
| лу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојив |
| е по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта |
| а и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по к |
| ије се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам в |
| х настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијел |
| ко није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра |
| реба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не |
| ку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нече |
| ли која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и |
| он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али |
| љиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду |
| е мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али н |
| му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, ка |
| тражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писа |
| најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гр |
| м столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише њ |
| да се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, |
| три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим д |
| сетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка |
| вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети неср |
| ошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S |
| година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понеста |
| ија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> |
| мпе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, к |
| , људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} |
| <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S |
| се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! |
| слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали |
| е све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> |
| пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и |
| </p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер |
| мад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапав |
| Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељ |
| ле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјев |
| и дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијес |
| it="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз о |
| јесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и |
| ubSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се |
| у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дун |
| алом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао |
| е премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и |
| }У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом с |
| гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње н |
| нестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке годи |
| е скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп нов |
| ни сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и п |
| осподар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине |
| треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром |
| за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и ос |
| Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ра |
| на, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бес |
| и га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне |
| ачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му пад |
| требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се |
| и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу |
| то је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди |
| } И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево ник |
| ек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код н |
| ени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је т |
| > <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n |
| е превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста сниј |
| .</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Так |
| аодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, ш |
| боте, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући |
| ћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као ш |
| е у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газ |
| ељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њен |
| другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, баб |
| ђе даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда |
| поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући ј |
| и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да |
| ћи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, |
| ши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се |
| пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у ва |
| а.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава је |
| им сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога |
| премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана |
| стељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љуб |
| .{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху некол |
| <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> |
| тару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупо |
| повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде зап |
| , док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душм |
| вац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори |
| н <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одлас |
| еташе се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, до |
| p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А |
| аса, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана б |
| узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљ |
| гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми! |
| звани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у св |
| рили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лиј |
| ву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно |
| јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријеч |
| Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену |
| кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не |
| и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из ш |
| биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, |
| , исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - ц |
| Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се ње |
| њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док |
| је се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњ |
| раст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p |
| р оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га биј |
| о.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као |
| и и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без грије |
| </p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> |
| 100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје |
| ца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба |
| е, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> |
| де у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што |
| !...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена сни |
| а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине п |
| . - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гин |
| и, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему |
| ознао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му с |
| ђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели |
| е да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, |
| прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу би |
| проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори ј |
| ву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са |
| могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да |
| најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зл |
| е... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божиц |
| ивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, |
| еби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи. |
| пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — саж |
| — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти |
| а све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гл |
| Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод |
| он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени |
| попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, ка |
| теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ће |
| <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да м |
| и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n |
| се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрв |
| у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана |
| примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <miles |
| а. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је |
| у се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ов |
| баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два |
| се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испре |
| ом обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој сл |
| се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се |
| ложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека |
| смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа? |
| тито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као д |
| Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p |
| <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио |
| дару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткрес |
| зин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док г |
| дговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините в |
| Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си |
| ну! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по зако |
| ешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој те |
| ити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам |
| Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На тв |
| осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном до |
| да...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газ |
| ли:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку н |
| ислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је на |
| газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, си |
| >— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далек |
| е, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде саг |
| ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд |
| опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то |
| нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје |
| <pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели М |
| сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, |
| будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право! |
| p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да |
| таоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пођ |
| д, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебе |
| одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане |
| - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с |
| ! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} |
| рага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е |
| то не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S |
| ети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној ис |
| рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му |
| <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Мо |
| да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу |
| а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу |
| она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па |
| е потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} |
| волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} С |
| .{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Ил |
| а био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би |
| напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, |
| , и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака |
| ц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијет |
| Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, н |
| таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посј |
| као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — |
| ем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље на |
| и смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „зе |
| Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?< |
| главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је д |
| е са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат |
| вој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? |
| била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло л |
| Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p |
| ежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — |
| — Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n=" |
| ечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку |
| здано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се ок |
| мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не го |
| прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам сре |
| {S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура дол |
| и и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - а |
| ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на |
| око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је |
| еби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} |
| - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа |
| ре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети |
| послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекид |
| рате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и др |
| ислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{ |
| И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и т |
| де?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На |
| — Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хи |
| тлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, б |
| е иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима |
| о би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни пар |
| иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што п |
| бом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, д |
| о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... по |
| — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де т |
| Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p> |
| се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав |
| Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна. |
| Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Б |
| ојих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а |
| овати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> |
| послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати |
| Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Там |
| ће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам |
| дару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господа |
| што научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, |
| {S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да о |
| низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друшт |
| је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега х |
| ана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђеч |
| драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сув |
| ва, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме |
| рази заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p |
| >Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт |
| ји.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, |
| ринти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>И |
| миљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!< |
| да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p |
| трепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> |
| би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да |
| се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем т |
| савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљ |
| ти бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одгово |
| казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успо |
| у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђерда |
| .</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се |
| >Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску пи |
| .</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, пониже |
| одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пу |
| смија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућан |
| аставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их п |
| неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Ал |
| ају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме стар |
| аклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, љ |
| е да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њ |
| S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба |
| злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада |
| "104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју п |
| насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на п |
| вши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши к |
| ом враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако |
| исто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи |
| > <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А |
| дно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјај |
| ли не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и гов |
| у се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> |
| И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, в |
| </p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ осв |
| остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе |
| нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се по |
| сту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone |
| аном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад |
| се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" |
| је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{ |
| ђу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с |
| S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој |
| се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му т |
| од ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари з |
| >— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштен |
| је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око с |
| озналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у д |
| ћајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забрек |
| p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо |
| Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S} |
| </p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да |
| шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо |
| азнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прих |
| вири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, с |
| оје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не |
| — На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, |
| са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Год |
| оварају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у |
| , блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на с |
| а и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис там |
| хватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, н |
| руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци |
| најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше |
| да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млин |
| крабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— |
| њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у |
| у; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако |
| и волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} |
| себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и г |
| да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидањ |
| а, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога оста |
| /p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, ка |
| о...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути |
| </p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа н |
| еда, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару |
| <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у |
| ...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не |
| ове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду |
| аздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраниј |
| вим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> < |
| и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом на |
| навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, с |
| ћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цви |
| у, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да |
| одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} С |
| S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у |
| фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каме |
| љу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је |
| олико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници го |
| у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли |
| /p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови |
| } Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених |
| који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> < |
| <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пр |
| им листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутр |
| ћи ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и г |
| аде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је |
| у како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гле |
| тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у |
| .{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен |
| држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </d |
| це крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оц |
| оруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радив |
| о се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде |
| p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— |
| би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> < |
| воумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, |
| ет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкан |
| м!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њ |
| му, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противниц |
| ки капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту в |
| p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па |
| мо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли? |
| унце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе пра |
| ни...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!.. |
| ви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем |
| а су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самр |
| Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господа |
| нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривен |
| није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекрш |
| жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, |
| и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико |
| И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јав |
| етио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напун |
| лост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n=" |
| ба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n=" |
| их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSecti |
| љаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу |
| то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесник |
| вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито |
| то је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш нар |
| ија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи тро |
| у.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, по |
| храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душма |
| за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још ниј |
| вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер п |
| а дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута м |
| у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га |
| његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи |
| а, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пасти |
| је очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном |
| ажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад |
| знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас |
| е да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, но |
| ћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му |
| ку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман |
| више жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дје |
| вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, |
| бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе |
| да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских |
| па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада |
| дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго |
| > <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њ |
| И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашт |
| ајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу с |
| ао душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се ј |
| ви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n= |
| зговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога |
| опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И |
| гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана |
| еда часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премиш |
| знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисл |
| одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп |
| гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чист |
| , да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може |
| сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисл |
| о година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, |
| е рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - |
| а газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чвр |
| ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треб |
| на не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: |
| јелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто |
| } Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p |
| из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица |
| ћ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим |
| етљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди |
| ло је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, |
| } И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љут |
| урицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле |
| ?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milesto |
| га часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људ |
| <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћ |
| гледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— |
| не на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} |
| и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара |
| вотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, и |
| он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморс |
| на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и |
| > <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} П |
| уђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорник |
| агрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: |
| ри чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери |
| он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи г |
| ивоту напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, |
| ваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше н |
| их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно |
| ескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћу |
| ца и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак. |
| То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, |
| сет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p |
| дложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло ј |
| с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! |
| хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али нек |
| </p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купи |
| подарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбо |
| о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради с |
| мо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија с |
| агословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га св |
| дне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Ј |
| алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре вр |
| гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да |
| ба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за б |
| поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Вр |
| сподару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је он |
| аче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} О |
| , јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега оста |
| ишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</ |
| ио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као |
| их дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану |
| хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити |
| : и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знако |
| кне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гата |
| бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га |
| на пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обриј |
| је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њо |
| кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка |
| ери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа |
| На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газ |
| евјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — уп |
| /p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{ |
| ен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови пор |
| , Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — |
| аху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у |
| им ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се измеђ |
| рви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале |
| ст. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду |
| ијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет та |
| ногаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много л |
| ном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у |
| анка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа |
| да мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин |
| злази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије. |
| твар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а |
| p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник |
| е за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p |
| бринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространо |
| ! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те м |
| у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјека |
| /p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, |
| на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође |
| , људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се ура |
| овнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: је |
| шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га к |
| руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија |
| ди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у њег |
| p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, |
| </p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузи |
| и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Ме |
| , угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав |
| етар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здра |
| ештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и |
| и је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дођ |
| вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, |
| ра, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позв |
| Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како ј |
| све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што м |
| вој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познај |
| а види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема |
| ч испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли св |
| pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, госп |
| и кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се к |
| чка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом |
| и да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру ц |
| ка: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом д |
| , кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други приј |
| дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила б |
| па и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи |
| и.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом |
| >Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и |
| тена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све |
| врсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не |
| ри, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чел |
| година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог |
| ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану |
| паси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у ку |
| вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> |
| .{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме з |
| а је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега |
| а осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њ |
| остави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на св |
| етплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју |
| да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа гр |
| ше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, |
| едним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку. |
| аде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Преста |
| то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S |
| ако би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са |
| — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да |
| егове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад |
| <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе |
| љу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.< |
| ан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишч |
| аздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да |
| нога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу |
| аљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, п |
| мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, |
| > <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биље |
| руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише |
| н јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S} |
| јећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде ле |
| е хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - |
| и кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, п |
| ело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако |
| иним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди |
| у, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде |
| а, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши |
| ијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио некол |
| p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го |
| огледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>П |
| лећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом |
| је земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад н |
| уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељ |
| на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, са |
| собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз п |
| лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка им |
| огледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем пр |
| , чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И је |
| емам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p> |
| <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Н |
| се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, |
| приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је п |
| на, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране |
| о обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, пр |
| рилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте нов |
| <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа посту |
| јелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p |
| кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман |
| .{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} |
| ила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни |
| и божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио |
| а, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он к |
| Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорниц |
| ева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <p |
| еда, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет м |
| ра пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку |
| тва овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би м |
| осада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — п |
| Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са |
| као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пушт |
| о, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и |
| ост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада |
| А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. |
| није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> < |
| и да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од |
| де и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из др |
| <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и |
| вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме у |
| лики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са не |
| па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, к |
| у на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> |
| у се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>. |
| је право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка зап |
| е...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде |
| .</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљ |
| рузи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с |
| p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</ |
| — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од к |
| Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се ј |
| раница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна в |
| чке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вријед |
| вориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповск |
| дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p |
| се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би |
| ! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бак |
| Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, |
| <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши с |
| n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона прест |
| Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде |
| ано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што |
| > <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће |
| ијатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! |
| ројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његови |
| ашо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</ |
| а... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица |
| у као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази |
| оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова ње |
| а главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" / |
| иташ?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневе |
| тати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи то |
| аднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода |
| карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговар |
| женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цв |
| е будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо |
| осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — саж |
| рвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Иду |
| о, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега сп |
| си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — |
| еба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.< |
| лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пу |
| јеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ј |
| тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњ |
| ући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са с |
| ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и |
| о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себ |
| криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли |
| аки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премиш |
| о!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку |
| Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погоди |
| жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде |
| ор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, |
| исли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на |
| прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је |
| и.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе |
| ?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништ |
| Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Бож |
| д на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле ш |
| омисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да п |
| ирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! .. |
| ретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у т |
| есетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у ва |
| ијетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те поми |
| мешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, |
| земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини |
| ше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјес |
| лики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјес |
| тао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> |
| у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борб |
| мљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен |
| ве оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је л |
| јед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели м |
| јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене |
| а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове стро |
| у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је |
| него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} |
| враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{ |
| меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и склад |
| еле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе |
| ју.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p |
| код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ |
| ају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усред |
| , колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, траж |
| м и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако |
| и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим сни |
| очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки д |
| гдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по о |
| затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ћ |
| озналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> |
| еш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— |
| дати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} |
| .{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати |
| рош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ јо |
| и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да |
| има, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару |
| ијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, пр |
| теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p |
| {S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што с |
| у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, ос |
| из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки |
| . </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, за |
| колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљ |
| или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, дад |
| А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи нов |
| са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, оти |
| је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини |
| вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</ |
| а стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и |
| је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p> |
| себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени |
| нови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пру |
| јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али са |
| атити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш |
| о већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа с |
| аде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао |
| о, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да |
| ва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даљ |
| обу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> |
| ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти |
| очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</ |
| ме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Не |
| ах зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста.. |
| помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна о |
| Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим г |
| овци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар к |
| } - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази |
| у својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају |
| ље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је |
| мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— |
| жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се сам |
| све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натра |
| игурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше... |
| ити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене к |
| учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очи |
| ом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже |
| ар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела. |
| ло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и над |
| е некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по |
| ају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпосл |
| је, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— |
| а своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{ |
| чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не |
| ити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумњ |
| о пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао |
| напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао |
| , Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по |
| умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противниц |
| да је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни |
| , ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузда |
| {S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован |
| молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n= |
| одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} П |
| ета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне |
| луком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце преста |
| ни ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше |
| а их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дн |
| е око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметну |
| уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекш |
| /p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> |
| сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S |
| а памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли |
| Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим |
| у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући го |
| и га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у душ |
| ио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, |
| мо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута |
| војим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у |
| , већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглиц |
| јена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у б |
| и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, к |
| е прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово крену |
| и, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би по |
| пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме |
| потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану |
| кох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> |
| сти, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких |
| зи Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином га |
| у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му ми |
| /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде |
| а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p |
| и за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично |
| тијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно |
| аде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледај |
| че и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје... |
| јеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде |
| ишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, |
| екиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да |
| истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> < |
| трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — |
| ; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и ме |
| нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина от |
| ду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља |
| то, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муц |
| узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S |
| насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућ |
| их, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="14 |
| и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају |
| пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши |
| 2" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће о |
| азвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја |
| — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питоми |
| у, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. |
| ош није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире |
| сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и |
| а невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу |
| ди, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> |
| а ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два |
| це пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије |
| ајо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о неч |
| вари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша |
| > <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом на |
| оља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— |
| ђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, п |
| веди га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа |
| аде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у гр |
| вјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би м |
| господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} К |
| здравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: |
| аст вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје |
| можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти м |
| ријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомиј |
| ни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге |
| а жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели |
| парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати |
| е, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док |
| нице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p> |
| и вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели г |
| ци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у р |
| на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био бо |
| богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркв |
| овинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртав |
| е пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га суз |
| и одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу м |
| /p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте |
| м, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет тали |
| ..</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, |
| мију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да рад |
| те!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија |
| а је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из |
| собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Би |
| уби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је л |
| {S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би |
| и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред вар |
| му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, п |
| х; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n=" |
| ју: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајд |
| дар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже |
| сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је ње |
| н остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња |
| ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело. |
| се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору |
| очекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здра |
| ћански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са |
| упити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њ |
| е на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и |
| а потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар |
| му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево п |
| адана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки |
| ожи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, |
| дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Во |
| ту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окуп |
| су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он |
| дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, |
| а Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Па |
| ријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, |
| >— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, тре |
| ога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На ра |
| — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стар |
| мо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да |
| гова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као |
| губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, с |
| хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија н |
| еснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>За |
| тврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише бол |
| емље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то! |
| адин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и ње |
| дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јунач |
| {S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ух |
| </p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, т |
| веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n=" |
| е пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господ |
| шљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже |
| , дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} |
| троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Ка |
| е људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана |
| јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> |
| што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац тро |
| , жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши с |
| о, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, га |
| } У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој б |
| е она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неу |
| ци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих б |
| их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p |
| познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се разврго |
| е с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитиј |
| вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели |
| ац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свјед |
| рекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета |
| нини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> |
| а; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме! |
| к Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} |
| Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:< |
| змацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и |
| гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
| ама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио |
| хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћа |
| и попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} |
| болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље н |
| а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млад |
| ...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено т |
| но другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањ |
| дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједа |
| кад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која |
| е био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа |
| сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на |
| Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, |
| оло носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни камата |
| стирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знан |
| одзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их при |
| руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у |
| ођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиг |
| прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радин |
| око у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју пауч |
| ну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске н |
| кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабо |
| тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није |
| ећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалност |
| политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За |
| p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, ка |
| }Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ |
| рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает |
| е нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S |
| х цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вр |
| премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} За |
| ражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...< |
| ворио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у |
| разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је кра |
| {S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке при |
| господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну кав |
| му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука |
| угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала м |
| Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цур |
| јеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их ус |
| ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио |
| новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торб |
| себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура |
| ежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо |
| тави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим изв |
| ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га |
| о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена бро |
| што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога |
| се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{ |
| анитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двој |
| е из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се |
| <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p> |
| и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио |
| ци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји |
| да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из црк |
| шо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не зн |
| " /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у ку |
| аду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из гра |
| има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућа |
| .{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија |
| <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврст |
| к што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга с |
| и?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто ј |
| обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара отку |
| досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, |
| ела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <p |
| поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чем |
| ља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек ље |
| читања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме |
| надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа вр |
| над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сун |
| "subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута п |
| старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам |
| р у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек |
| ад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што |
| арају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бија |
| ди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је |
| кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} |
| ља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па |
| </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а |
| у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па наст |
| не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у |
| форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p |
| Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да |
| ..{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли та |
| с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сув |
| није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} |
| руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали |
| ешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу |
| , - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сјед |
| лану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећа |
| испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца ј |
| есмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> |
| и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених с |
| ду градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене застава |
| ујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче с |
| t="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши. |
| >— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини |
| <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> |
| бро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати. |
| даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, д |
| макнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ж |
| тола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат |
| дну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши с |
| двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— |
| едине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, |
| ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} |
| асејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— |
| на и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а |
| е леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, |
| оше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не |
| да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони |
| м носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није |
| Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пу |
| ца, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S |
| а се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели |
| један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве |
| ругих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла |
| љана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас |
| p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.< |
| м, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</ |
| вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цу |
| де му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника |
| се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S |
| и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него ш |
| .{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост налож |
| о је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себ |
| јој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он п |
| заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се |
| p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје др |
| је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има н |
| е с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена |
| се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима |
| ом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и пов |
| ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Ил |
| p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док |
| е господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у с |
| ар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S |
| триц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио т |
| њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпоч |
| <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме кр |
| .{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне |
| враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска |
| надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уште |
| анина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са |
| аду и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљи |
| с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских |
| хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Ра |
| лио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не о |
| сједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити |
| бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовањ |
| села шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком с |
| са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго |
| аду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, и |
| з гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њи |
| </p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да |
| >— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре |
| ти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSectio |
| жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоћ |
| ом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани т |
| помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би.. |
| огу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мрт |
| често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} |
| ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, тре |
| го, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ов |
| синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{ |
| не одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако оста |
| благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се п |
| >Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина |
| онајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан об |
| д.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном гла |
| леда својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не дават |
| гне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он та |
| шту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда и |
| д мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, х |
| стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, |
| околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb |
| угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и |
| {S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, појед |
| родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, превр |
| ш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и |
| <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе |
| јежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Же |
| е под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти |
| дје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувез |
| де се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену |
| бру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на и |
| г јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни риј |
| е остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа |
| ао никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> < |
| ју и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се да |
| из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз |
| <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједо |
| на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког |
| ред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пуст |
| њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ в |
| Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба уг |
| гдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га |
| оју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - |
| p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у |
| али, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Вра |
| а, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда п |
| и, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и т |
| лиже приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ев |
| трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, |
| алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице д |
| погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из |
| ао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији т |
| која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикал |
| га рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта ј |
| ај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> < |
| чуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи |
| кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p |
| ади локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и чо |
| тријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на свак |
| им, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" |
| азда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; н |
| азаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест го |
| оље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једн |
| на к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да ид |
| узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стоти |
| о глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухв |
| вјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код |
| м.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> |
| тац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} |
| Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори |
| са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: < |
| то је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда |
| и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S |
| <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздрављ |
| а пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око па |
| ади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острм |
| је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове |
| због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одс |
| лико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али уза |
| сти по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и |
| о да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па с |
| едена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда |
| p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом д |
| Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — заклик |
| не му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да с |
| ено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није |
| у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— П |
| орбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгр |
| крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, за |
| отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред |
| а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јо |
| вој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и |
| . и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је |
| и дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да о |
| круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у |
| итнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче |
| рдан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшениц |
| све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му да |
| га зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада нај |
| лазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима |
| одару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути б |
| кве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и |
| не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој ла |
| ти јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати глав |
| здрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли |
| ана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. |
| ана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјеш |
| и мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и она |
| акине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и се |
| са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себ |
| е и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и ка |
| часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана |
| >ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p |
| це земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </ |
| ући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} |
| мишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио |
| ако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, заб |
| ресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи |
| сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на |
| куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, |
| p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, в |
| , а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да реч |
| ичекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли.. |
| воје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с |
| р, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фр |
| олега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога ад |
| ика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат |
| } Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом |
| Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, ве |
| вши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вунен |
| нцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу |
| зузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} |
| прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S |
| <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља у |
| S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је п |
| /p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Ма |
| Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њо |
| је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. < |
| и торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Вра |
| а поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p> |
| е убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! . |
| <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним |
| ли нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен |
| ожји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проп |
| док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста |
| и, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чо |
| већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже |
| с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ |
| доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку |
| и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на с |
| да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треб |
| могне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их не |
| , да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста.. |
| би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би |
| еда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељ |
| и људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, |
| и по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи заве |
| задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, раз |
| по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на |
| штени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је |
| благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> |
| а, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</ |
| опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита гол |
| {S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четр |
| да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ ј |
| сли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад |
| више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, |
| гара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина |
| И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покрива |
| ђох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> |
| може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, г |
| а јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће |
| оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Ш |
| ке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бит |
| ..</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо |
| нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје ка |
| </p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјес |
| дне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој к |
| неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До годи |
| — Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакн |
| у носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с |
| пиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устр |
| да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и |
| ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милује |
| <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден. |
| <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, |
| > <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи |
| > <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила |
| престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп н |
| њдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, н |
| <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:< |
| ажи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у н |
| ер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, |
| ..</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, |
| ивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио |
| ијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати |
| е боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да |
| ме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— |
| коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по |
| пише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њим |
| . </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: та |
| азговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поз |
| /p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p |
| лима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успи |
| поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — |
| а их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мо |
| ише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као |
| тар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос гос |
| ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде је |
| у понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... < |
| раћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као |
| врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А |
| арочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, |
| оп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на |
| есео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Ал |
| а су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p> |
| биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" / |
| } Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и чов |
| као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се. |
| } Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог да |
| па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће цркв |
| а <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> < |
| /p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако |
| гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S |
| што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама. |
| А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и |
| е моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> |
| сно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га |
| жи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне ка |
| авши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу |
| а.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, |
| уд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њи |
| јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, |
| би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и |
| ти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, |
| отражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, с |
| Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под каба |
| махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповје |
| не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана ље |
| ибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била. |
| му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољ |
| a civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој приро |
| ковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у о |
| ом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не од |
| рце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је доша |
| то, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њ |
| е лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, |
| а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — за |
| о из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно |
| код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, |
| у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најст |
| то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илиј |
| постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод с |
| сом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, ча |
| а познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n |
| то на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде. |
| укнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је |
| димо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима зве |
| <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</ |
| рином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад м |
| лише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ру |
| ш од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{ |
| која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав |
| ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у п |
| фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак |
| ети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио |
| благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају ка |
| до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, |
| подареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Г |
| - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа |
| ар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташ |
| ; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им д |
| билатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Ка |
| вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши д |
| <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да и |
| . и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| кама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом |
| ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор |
| јмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати |
| пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> |
| да купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде ра |
| млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На |
| {S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb |
| и.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згод |
| нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је пу |
| ли га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме у |
| е.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би |
| Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа |
| , некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се |
| а и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узор |
| очекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочека |
| S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Во |
| ме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелн |
| > <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријемени |
| >Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагн |
| два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру |
| ћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> |
| ата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им о |
| по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве |
| уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогла |
| > <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему осл |
| варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад биј |
| опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне |
| коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тач |
| ње у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и В |
| } Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господар |
| е земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} |
| , док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... |
| к.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је |
| ом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије |
| од зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>К |
| ито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се по |
| Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога |
| ком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} |
| а изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад |
| — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој |
| нама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим |
| препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} |
| ина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пл |
| обра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба на |
| удо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се |
| сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду |
| ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — |
| ако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће |
| ; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази |
| гне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стоп |
| ад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не с |
| опастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим при |
| мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља г |
| ошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> суш |
| еме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Ал |
| , бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p |
| ота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Доша |
| еник има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и коле |
| заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насм |
| а сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочи |
| исли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, ка |
| цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је по |
| кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази от |
| S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, п |
| воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи |
| новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у |
| зговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини н |
| еда се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, |
| иних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Н |
| м старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да ј |
| ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савје |
| аконом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће |
| умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони |
| ној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана од |
| Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и н |
| етрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p> |
| p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је |
| к сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша |
| - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> |
| ди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога |
| а! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наје |
| на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је |
| га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај |
| ло гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад ст |
| е око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар м |
| ли издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе |
| еди по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, |
| док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, б |
| азумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија |
| х дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осје |
| е сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момк |
| } Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — ј |
| сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у оч |
| мо испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по |
| свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи |
| свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{ |
| Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испир |
| : најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио |
| е мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из ку |
| рвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: м |
| еисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави |
| е ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану киш |
| ила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко о |
| ћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к |
| ..{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога ч |
| ају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> |
| ме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире с |
| p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено |
| а тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле с |
| неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она |
| агнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, |
| у, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> |
| /p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске |
| ени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих |
| pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако |
| е сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари |
| n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цр |
| Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никак |
| за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута |
| шао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пру |
| овјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјет |
| вора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој |
| премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Ве |
| обу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметн |
| ном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се |
| тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не бр |
| и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једв |
| а момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у тргов |
| и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, |
| јерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладив |
| јештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одг |
| новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p |
| дајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповјед |
| у, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, о |
| проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затру |
| ле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу |
| <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни сврат |
| пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клер |
| иљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради |
| ако је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак |
| one unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да |
| очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан |
| ке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно ос |
| ћ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чис |
| рага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добр |
| о; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправда |
| тврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> је |
| а и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам |
| ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни |
| требе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад |
| ило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она |
| се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и ула |
| ришту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господаре |
| му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живо |
| ко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети не |
| што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, |
| ..</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за до |
| и на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} |
| завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Н |
| ека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијећ |
| озива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе |
| едох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, доди |
| ..{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добр |
| уже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Г |
| ем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слатког |
| код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за |
| среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у пла |
| ошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра рас |
| годније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трг |
| /p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше |
| може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога ду |
| планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А с |
| Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у раз |
| е мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} |
| се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} |
| од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу |
| е се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, стави |
| е посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем з |
| ће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му бољ |
| ућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али ко |
| — Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храс |
| и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо |
| д поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из ко |
| ка буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p |
| ше потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скуп |
| потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да тр |
| по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свије |
| ио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја |
| од паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки прос |
| и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их с |
| ве слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част |
| ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још н |
| ему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и г |
| сред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару |
| сте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијел |
| ате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, б |
| ршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, |
| али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропад |
| јена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у про |
| се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, |
| гајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новч |
| учи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честица |
| зом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, |
| ва доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и з |
| акше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И д |
| ераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши |
| ријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — |
| даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад са |
| јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — ве |
| вом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSe |
| е похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пре |
| ти главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај |
| уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разгова |
| ти трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше т |
| м ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ по |
| свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим н |
| а, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врх |
| о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најп |
| исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и ос |
| ашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...< |
| ђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини |
| ...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи |
| но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. < |
| е теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, ж |
| мо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али |
| вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите мало |
| пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други |
| мерику...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дје |
| ио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, ш |
| ти ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — н |
| јеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјец |
| рале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше н |
| } Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином оба |
| S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјети |
| тану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> |
| раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гриз |
| дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за ш |
| и и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки све |
| ају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се |
| друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога |
| ама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone uni |
| ?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио да |
| ко да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за |
| > <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по |
| од отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкч |
| танко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу |
| да тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за |
| ицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу к |
| био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Ст |
| <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкуј |
| име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сју |
| следњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—В |
| но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, д |
| ам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавиш |
| дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љути |
| >Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима |
| <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усје |
| прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи ос |
| навши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да плати |
| Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разли |
| насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и рад |
| слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће т |
| ам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће |
| и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије о |
| од греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећ |
| ...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми |
| би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада ос |
| на да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата |
| тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с ц |
| за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, |
| ијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати |
| "26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући |
| p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе |
| ио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувиш |
| кну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Бог |
| опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и |
| дивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета |
| !</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штет |
| био се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије |
| пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пре |
| азе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуд |
| изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши |
| адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> |
| е:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — |
| Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду |
| Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако |
| нијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, по |
| Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; п |
| па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац |
| з хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцња |
| ивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> |
| тли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Ра |
| те косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, |
| subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе |
| тро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p |
| и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар с |
| <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му |
| и сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у једа |
| Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{ |
| оста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уста |
| регарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на |
| оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано ч |
| на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пиј |
| то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас сниј |
| а, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! |
| у на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам |
| те Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остад |
| , да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из кал |
| адо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмо |
| е му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, |
| .{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да |
| о?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што |
| аву у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хо |
| аучио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господа |
| топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаниц |
| ривија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врат |
| ши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи |
| ивине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром р |
| у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као дос |
| и поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, |
| /p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по |
| Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: |
| колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће |
| ове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— |
| а је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из плани |
| вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="1 |
| вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друг |
| са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p |
| пита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Уч |
| аве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а |
| , болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} |
| и бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде ча |
| ијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад |
| , Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгр |
| ви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у о |
| већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека |
| коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сеља |
| S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> |
| е палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд |
| и новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана по |
| долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бо |
| ћ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је з |
| и мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, ш |
| ћа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а ка |
| 59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се га |
| одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гле |
| облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Р |
| кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радил |
| и.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијет |
| га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу |
| има.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планин |
| поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ |
| уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, н |
| говори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља |
| ре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и |
| е.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж |
| авимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по зако |
| кву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p |
| и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашик |
| Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изг |
| <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме |
| овац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури |
| господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио |
| , и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта ј |
| ва да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве |
| чад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> |
| Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га сал |
| и из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе |
| апише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, |
| , под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне |
| ијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смилов |
| негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а |
| венским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после |
| х страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, вели |
| ара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се.. |
| Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, |
| ути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа д |
| а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетн |
| стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, |
| уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насм |
| а и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застид |
| ину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као |
| Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарског |
| дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је о |
| о други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, ње |
| зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекин |
| знојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога |
| вјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И т |
| Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија вла |
| ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа с |
| воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма зан |
| ељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи н |
| да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што |
| часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дј |
| пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца |
| ти се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n= |
| сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мј |
| ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући с |
| сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крај |
| е оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже |
| емља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Б |
| т и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.< |
| но вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, |
| а...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјет |
| скоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинск |
| p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику не |
| јна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару по |
| , оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, |
| ед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава |
| а огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;. |
| - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на |
| p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилиј |
| е године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, |
| ку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син |
| е непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто |
| јвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</ |
| испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп |
| ућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег се |
| , и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада д |
| чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само што |
| н ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио план |
| изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели м |
| ије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p |
| авају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слик |
| јенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се |
| ове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с |
| же тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с |
| једио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју р |
| ицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују |
| укает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} |
| о га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> |
| {S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане |
| ом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне |
| међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, д |
| уди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је о |
| вору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вел |
| ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник у |
| уту сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у ко |
| а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица по |
| коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никог |
| да опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада |
| ашо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се |
| они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што |
| али се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочек |
| <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад |
| у; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на м |
| > <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варо |
| ц гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум нос |
| већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћ |
| атре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— |
| арскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промиј |
| о.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим |
| си о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене |
| /p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p> |
| нину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа |
| е руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лу |
| рају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их ј |
| ских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговара |
| х четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошкови |
| p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије пр |
| ше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n= |
| вештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, не |
| ма жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некакво |
| је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обич |
| еној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији |
| ети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара се |
| а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газ |
| г с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сеља |
| ан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, пл |
| ...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вра |
| , пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} |
| осподар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, |
| преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, |
| и: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли |
| ека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што |
| е.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; за |
| ру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSec |
| а да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, к |
| к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа св |
| вријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јес |
| p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју сн |
| може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази |
| сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући н |
| ше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајал |
| ло овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што н |
| и да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не бра |
| , сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо |
| вадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> |
| ива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ ра |
| ба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под з |
| ке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, д |
| де за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, |
| парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога тр |
| чио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ра |
| , а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ак |
| помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{ |
| ш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p |
| у продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико |
| било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени љ |
| ишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али |
| утних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ м |
| Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће |
| престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње |
| али свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им з |
| вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, |
| м пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну |
| не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га |
| знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око ко |
| и што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио с |
| а згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога сви |
| у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не бран |
| стајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, |
| вртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе |
| љајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, ве |
| та његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се ни |
| зно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручан |
| е. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — про |
| ије могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одма |
| сам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узигра |
| ола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман посла |
| и, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су |
| роши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно биј |
| мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и |
| вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ |
| зама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapt |
| и, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави |
| о бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и да |
| смија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти би |
| ају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, |
| — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио |
| ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста |
| сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми |
| јекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дот |
| лу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да кр |
| ше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свир |
| ца...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и стра |
| ћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p |
| ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја |
| аморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јун |
| дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако |
| е камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марк |
| знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин |
| бра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накре |
| а и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у |
| ароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви ст |
| ругих ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе тра |
| } - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући |
| врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране |
| ин му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему сл |
| чин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду |
| бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> |
| хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} П |
| тајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не |
| одивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао |
| траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и зној |
| што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>О |
| рошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платиће |
| ци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигур |
| n" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и дог |
| шти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испит |
| зе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме |
| .</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговар |
| равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би |
| о посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри |
| и завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, пр |
| ута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је |
| и својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учи |
| и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затраж |
| цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме. |
| дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе ко |
| обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и |
| ио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} |
| животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не во |
| гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде |
| бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p> |
| а са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата |
| дару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као |
| ћи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, |
| ну, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, д |
| иде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p> |
| Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само т |
| , одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори |
| сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{ |
| а руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у |
| о четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — |
| то самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомо |
| их неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она ј |
| ћом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена |
| /p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— К |
| p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> |
| ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и но |
| ћ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима вра |
| мареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право |
| , ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!< |
| лан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје ј |
| у пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су с |
| .</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а |
| х — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потрк |
| путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и на |
| не домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, |
| налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њи |
| одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вран |
| — Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човј |
| едајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га зат |
| гао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са |
| лед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда |
| <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и пр |
| тра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од зак |
| Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима |
| дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши |
| ани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у г |
| е камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића |
| е је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку во |
| на бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине |
| ој пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!< |
| еве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мје |
| се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом зао |
| о би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — би |
| је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа п |
| око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, с |
| јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем оба |
| ном огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, |
| вета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, |
| га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. |
| Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— |
| ко је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у |
| ети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посаград |
| љанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Пет |
| е новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али |
| тотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се п |
| о ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди |
| ти.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и |
| уна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— |
| у парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполо |
| но са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једн |
| њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надс |
| сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, про |
| баницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше |
| езиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са |
| једе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без З |
| а планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потр |
| к, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али х |
| .</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и гре |
| , и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гр |
| нијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гон |
| е играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи с |
| љети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И н |
| е ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у |
| ла га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају |
| ао бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија |
| /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата н |
| понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не кло |
| кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, о |
| аша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћа |
| она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођ |
| твори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамн |
| животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима вис |
| <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјер |
| и, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вел |
| о, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p> |
| <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— |
| литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да поз |
| да.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погл |
| Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати. |
| И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p |
| треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој ку |
| д ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са |
| х само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друшт |
| чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да к |
| апуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе |
| а, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вел |
| отражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p |
| испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, |
| реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у |
| Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што т |
| очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а |
| и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и пла |
| и га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.< |
| аде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових |
| навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке посло |
| ода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, |
| ирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо |
| м заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} На |
| еђе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, |
| ки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачуна |
| обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, ди |
| м кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испр |
| а жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник |
| p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговор |
| не Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Рад |
| н код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застид |
| мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников |
| га и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од |
| Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа |
| тио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио! |
| а разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка |
| а ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло дру |
| ши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће и |
| одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и |
| неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Нико |
| то и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач |
| вицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — го |
| неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о |
| угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећај |
| свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са |
| е на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном пост |
| ама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу. |
| S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главно |
| ескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа |
| до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не про |
| ана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио |
| <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Ла |
| у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га ота |
| морићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се вер |
| и га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да |
| , али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њ |
| у очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се п |
| и што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изн |
| ги мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скр |
| ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је |
| ш оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> |
| > <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и к |
| е земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша г |
| аступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво |
| зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понек |
| ели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} |
| га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, з |
| иш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца... |
| ији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се з |
| и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра |
| ћи нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом чести |
| а сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, п |
| биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опра |
| ама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може ни |
| прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али п |
| в мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - оп |
| тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом |
| се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, ка |
| ци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи |
| ва се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— |
| не, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га |
| искуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој |
| задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, |
| ек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S |
| измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд |
| ју лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, |
| у ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка зе |
| е ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан |
| ера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану н |
| „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије о |
| неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих |
| , и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до |
| пника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и |
| некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се го |
| ан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући п |
| ледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — |
| </p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> |
| лажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојк |
| ше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху нек |
| овор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади |
| и?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, |
| сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је |
| До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, |
| т си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће |
| неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p> |
| срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издрави |
| ојима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n=" |
| у, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јо |
| поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на |
| ан глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> |
| Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се наро |
| та, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, |
| ра.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не |
| авлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јо |
| се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим |
| сти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац |
| оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радозна |
| анин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши |
| <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па из |
| одина, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегн |
| навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пош |
| ма.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узас |
| ајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх |
| људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људ |
| роз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — уп |
| се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка оно |
| .</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ст |
| сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко и |
| видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што им |
| љајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p |
| штвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фр |
| нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо |
| писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, п |
| мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, |
| “ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима |
| " /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равн |
| вцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће |
| ише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још ок |
| звади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, |
| , нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди? |
| пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — |
| као бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оц |
| ам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: |
| рави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су |
| о у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се |
| а, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедеви |
| а собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за |
| /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужи |
| ати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се |
| атоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражј |
| јег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом н |
| е му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гад |
| а одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и |
| простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера |
| чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и г |
| и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп м |
| идиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак от |
| ваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдј |
| p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, н |
| и, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве |
| за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изнев |
| - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али |
| дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплел |
| гра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбр |
| тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га |
| јешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва |
| ијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у њего |
| — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— |
| се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред |
| ијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, ос |
| угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, |
| о у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оч |
| ава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се кос |
| грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу |
| тима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под нату |
| о сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се |
| и положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, |
| ином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало у |
| се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра |
| на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га |
| ко!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа |
| није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене р |
| вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— М |
| кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p |
| ригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозри |
| ј:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ |
| ињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама. |
| <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабан |
| — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Ил |
| за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цу |
| ; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у т |
| паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствар |
| заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од н |
| - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш |
| ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово |
| ао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар |
| лаву изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусн |
| о повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколик |
| ве га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и зад |
| је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену |
| читији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше срет |
| им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од в |
| е опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа н |
| до! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дије |
| лите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, |
| умпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, п |
| е би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благ |
| думиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст |
| ијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службени |
| но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из |
| новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И ко |
| ="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му |
| палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу л |
| а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле в |
| шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском |
| ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док |
| орану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрва |
| један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> |
| уци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и |
| Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и та |
| - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен |
| ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допир |
| њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову |
| ...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици го |
| малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опр |
| ?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде |
| ара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто шт |
| твори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио |
| пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успав |
| изу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини |
| АД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p |
| Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и убли |
| ЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ |
| е и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одл |
| ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће ост |
| и му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтј |
| Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доб |
| газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, |
| Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јам |
| у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје |
| данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говор |
| и се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а |
| ни прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не мо |
| њи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји |
| урске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одј |
| гледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа д |
| <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да |
| p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пу |
| упа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што |
| </p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одб |
| рукчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли по |
| ом несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су |
| к сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? |
| рух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, |
| иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цви |
| миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. |
| зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам сра |
| ако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и пр |
| тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва |
| у, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гле |
| рити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми |
| до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S} |
| ита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> |
| меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је. |
| банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази пр |
| вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини |
| .{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под г |
| на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} В |
| ачелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не у |
| нувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и ве |
| ране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n=" |
| Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски п |
| </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена |
| отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на ули |
| да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што ј |
| Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божи |
| мисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се р |
| алијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, |
| а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране ј |
| </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, зн |
| авши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи |
| аја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са |
| не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> |
| на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — По |
| е своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о на |
| уци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко варо |
| Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш |
| да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напа |
| еколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу |
| како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој по |
| а се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре св |
| .</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој |
| је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијен |
| махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође м |
| аде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца |
| p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и |
| </p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне |
| ећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијут |
| е требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натов |
| ућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу |
| уча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласн |
| учи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окрије |
| свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у шт |
| слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром |
| Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки ре |
| о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Рад |
| ма, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну п |
| досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баб |
| страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— К |
| пери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак |
| Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, уз |
| и јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се |
| ам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вел |
| е што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје |
| аучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што тре |
| ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то |
| ..</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град |
| ога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, |
| сврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио |
| за је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Р |
| се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне |
| мот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да |
| јнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало годин |
| еже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S |
| викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— |
| ански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њем |
| да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p> |
| кидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово пра |
| у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p |
| таман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једног |
| а на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човје |
| то га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује |
| трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у с |
| ликим ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкав |
| заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, зап |
| — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у |
| међу ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у |
| бавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића кило |
| подске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђ |
| у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем |
| } Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће |
| >Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, з |
| да дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи о |
| ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зов |
| е — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене И |
| шца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова |
| ски благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели к |
| да не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ |
| убима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет |
| </p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под голе |
| адстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, о |
| би и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој |
| говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, н |
| ади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше |
| расније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замиј |
| а те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажев |
| Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све о |
| о то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Шт |
| дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би |
| Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, |
| ада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</ |
| плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па к |
| еверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјет |
| дговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија о |
| же се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је |
| пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји нова |
| претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести |
| — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} О |
| збијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољуј |
| се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке сн |
| е наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угоји |
| ; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негд |
| с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кро |
| и бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме. |
| газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ћ |
| а себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али е |
| натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар |
| штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за со |
| ено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнут |
| у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се |
| — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> |
| ; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме д |
| шо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и |
| о, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! |
| ји и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју |
| ј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу ст |
| гову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није ј |
| ари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на н |
| и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би |
| олемих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се |
| грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је н |
| гда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабан |
| нић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке пр |
| мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{ |
| огао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, |
| p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански мом |
| ко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама |
| поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одвр |
| ли већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је |
| " /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе с |
| неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ |
| ијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру: |
| а и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти с |
| ли промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb |
| едавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са т |
| ста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом |
| Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го но |
| етко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисл |
| итељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје |
| га су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили? |
| већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели |
| што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} |
| жући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку |
| ше са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, |
| и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талиј |
| је.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita catt |
| д се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и п |
| /p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево |
| да како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.< |
| отиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом |
| {S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештв |
| њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно |
| не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазар |
| зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други и |
| нутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђерда |
| јала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то |
| али на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у об |
| јих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S |
| сећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у |
| учке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и |
| ти су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и јед |
| ме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; и |
| и начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спас |
| се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дје |
| .</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био ј |
| шао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намје |
| икако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скр |
| разна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са со |
| д му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана |
| и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, тв |
| торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S |
| са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком. |
| вијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер о |
| а цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, |
| — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — |
| уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрав |
| ан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чини |
| одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> |
| ћ бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрај |
| неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и ба |
| оћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, с |
| уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да од |
| гледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлака |
| па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} А |
| чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не тр |
| ред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} |
| очекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и |
| {S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радив |
| продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и |
| јаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Ал |
| овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада |
| .</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура. |
| а? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш г |
| торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан |
| за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то |
| емишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и |
| поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради |
| ати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стре |
| ру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а |
| е за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— |
| рбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по ње |
| ад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у |
| ава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи |
| душивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји |
| дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су стар |
| дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му |
| тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече |
| нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Р |
| гда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи |
| је положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{ |
| у! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат с |
| ећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад |
| дговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљ |
| који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукур |
| дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у |
| .{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и зна |
| /p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Р |
| ена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој с |
| Section" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, |
| д дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да с |
| пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, в |
| и Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој ку |
| о неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избив |
| и кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{ |
| "> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме |
| примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега по |
| цу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Ра |
| кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му де |
| <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока |
| </p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи |
| к јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже |
| <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртва |
| еђиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледа |
| ба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативш |
| , а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих |
| ину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља п |
| слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре |
| че ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкрину |
| за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи |
| ача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ков |
| , оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S |
| пије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добр |
| е, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађ |
| између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскињ |
| бораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући п |
| {S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „ |
| Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полак |
| и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, а |
| покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јер |
| онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, |
| руге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога р |
| проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над |
| бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас |
| есет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вел |
| вори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и де |
| задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лавр |
| е прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаж |
| парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче |
| е са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обрад |
| а, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S |
| теше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана |
| етрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоу |
| ју, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, п |
| Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из ус |
| и то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољав |
| о?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше |
| одне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јаран |
| јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу |
| и, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и глед |
| ши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S |
| о је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио |
| а се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опоч |
| ="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доб |
| нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али |
| попријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере п |
| сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се |
| вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господа |
| есједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку... |
| азда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја |
| ..</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, |
| ?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над |
| е ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледај |
| S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се прот |
| свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плав |
| стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и д |
| же приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, |
| ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десе |
| човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек |
| ану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке ниј |
| ава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civi |
| > <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглода |
| твори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице до |
| ави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:< |
| жи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Мар |
| утке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га п |
| напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као |
| глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> < |
| /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу р |
| ече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто |
| му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућк |
| и новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p |
| >— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије |
| абију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Ви |
| ку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама пог |
| а. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одг |
| ро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" |
| мо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> |
| дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, |
| , по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се |
| оји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— В |
| с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских пос |
| и поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је ост |
| конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајућ |
| иљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се |
| и се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пр |
| грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући |
| ши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p> |
| есма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млад |
| овце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита понос |
| аране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш л |
| ијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно д |
| рим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} По |
| та, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се с |
| мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што |
| надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— |
| ти!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, |
| те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p |
| од мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А |
| з гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што нај |
| >— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у суз |
| и, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га |
| та, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, |
| стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> < |
| раво у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у |
| рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јо |
| ошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао са |
| стано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине |
| е тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> |
| укву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају |
| као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар је |
| пис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да плат |
| азда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опа |
| ..{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио |
| руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући |
| Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није |
| а! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену др |
| је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — п |
| нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а види |
| ..</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... |
| у...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — при |
| ом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њ |
| и за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А |
| а руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао |
| има, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у ду |
| да се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потв |
| није мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, |
| <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може ш |
| на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један г |
| анак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјеш |
| ропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упа |
| крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик дом |
| ло.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стоје |
| стојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, д |
| ће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој |
| олитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што с |
| вој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као |
| ву долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком и |
| се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме |
| pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша |
| арен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је |
| /p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> |
| Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера. |
| Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто |
| те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те |
| /p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вра |
| о никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и |
| ша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који |
| им моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досу |
| враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> |
| агледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож и |
| а, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пре |
| ажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — |
| <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу |
| а, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, |
| <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то дру |
| ве мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о оно |
| , очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, |
| номе свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка ис |
| што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, |
| Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, ко |
| Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Па |
| — Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, са |
| е преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдје |
| ним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</ |
| p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S |
| p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, |
| али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврн |
| увши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, |
| ћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} По |
| тпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на |
| е ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке |
| — Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата |
| гу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; |
| а снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и р |
| Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом: |
| не ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? |
| авши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија с |
| о пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} |
| <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! |
| би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каља |
| новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан |
| онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> < |
| <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спа |
| и дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гл |
| Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га |
| узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада с |
| док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.< |
| та мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, |
| пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић |
| умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра |
| стрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празн |
| роши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио |
| де.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућ |
| вод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романт |
| атварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жу |
| а није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли |
| лоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, |
| ши хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци |
| бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вра |
| шко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу |
| жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ћ |
| а времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи |
| ветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турс |
| е поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а на |
| ту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци пот |
| њем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осје |
| а роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, |
| е је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко за |
| ицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гд |
| ше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади |
| стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар |
| уштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски м |
| товима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за је |
| {S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима о |
| ога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши дон |
| о му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па |
| ратом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, а |
| цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто об |
| а, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши |
| Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрај |
| , почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман к |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не п |
| ну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од |
| накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погле |
| — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, |
| . </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пу |
| биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не б |
| а да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужн |
| ушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је |
| ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их. |
| лаве, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздр |
| Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару |
| би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле |
| би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уокол |
| обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} |
| ати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њед |
| чунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава |
| али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао |
| ис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— |
| 3" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је ос |
| !{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руц |
| жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: |
| а господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору |
| n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се пов |
| или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито |
| би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бист |
| ор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, |
| кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, к |
| {S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање зак |
| љено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу |
| аје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и |
| сјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и |
| у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!... |
| и су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на та |
| о и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p |
| p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да |
| е, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави |
| и код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то по |
| опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвије |
| е му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> |
| ји је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а |
| зети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути с |
| ћке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, |
| лија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу.. |
| естру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вел |
| у је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се ста |
| дравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цр |
| > <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у |
| о хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати |
| <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјек |
| попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи о |
| ок узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади из |
| на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе н |
| другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не нал |
| ма говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а |
| њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли к |
| какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буд |
| сет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар г |
| зглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год г |
| p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навад |
| оја мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе п |
| аде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је с |
| /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...< |
| ка...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец и |
| рђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била |
| Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о том |
| лаву! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - ода |
| а пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Гос |
| ам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p |
| љењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој зем |
| ена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, |
| ју било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{ |
| агајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже с |
| .{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; вид |
| им начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста |
| Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, |
| његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када ми |
| пим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајућ |
| суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, |
| естаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико да |
| ли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вр |
| га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш |
| p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајн |
| р вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ |
| квом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господа |
| пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{ |
| S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вар |
| тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики ш |
| е:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> |
| } Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад м |
| Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али |
| једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} И |
| - Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све |
| ријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријем |
| погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издрави |
| учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи |
| и - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Ра |
| не жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјаха |
| еће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их изм |
| х, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се б |
| — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да |
| . </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна |
| а, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се н |
| ne unit="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут в |
| /p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним п |
| дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ |
| ијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по полови |
| и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје с |
| ..</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкан |
| је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога |
| ко знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зат |
| <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Там |
| .</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бо |
| Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце к |
| брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити ј |
| го обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њеда |
| то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на па |
| ва... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да |
| се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели И |
| о за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шарен |
| <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цв |
| ане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би |
| 0" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на |
| > <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала |
| ва, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу |
| аво.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе ди |
| је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућн |
| оврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је |
| ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p |
| </p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени |
| <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?< |
| > <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било. |
| Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суд |
| з твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сј |
| иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар з |
| ла Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; |
| онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару |
| ина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам |
| риспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и |
| p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе |
| /p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога ју |
| ацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета з |
| ?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето ос |
| капа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, при |
| срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако |
| е у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра |
| шећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље |
| Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руков |
| >Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко. |
| х двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Ве |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талиј |
| само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје |
| иђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке сво |
| /p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:< |
| ово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи |
| , по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, гос |
| нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих ства |
| никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. < |
| о је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби |
| , са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на у |
| а момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дије |
| него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се |
| у — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, повр |
| ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао |
| о би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар по |
| о у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојног |
| и?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чује |
| пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — |
| егло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје |
| ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлу |
| .. али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је |
| јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војка |
| оји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри |
| ад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Ил |
| <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде траж |
| p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му м |
| И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илији |
| и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>К |
| чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави нав |
| {S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за бла |
| ..{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година прија |
| ће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану |
| екати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколик |
| свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, |
| .</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док за |
| о женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Г |
| <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под пла |
| Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је о |
| ареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то |
| испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на П |
| огла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене напо |
| ра по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав с |
| е рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га отку |
| head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га о |
| о времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града |
| тник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и |
| lestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него |
| а од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан ту |
| Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p |
| н једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике |
| Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му |
| <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нуд |
| своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њи |
| и све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се |
| се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му донос |
| му идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дије |
| господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пу |
| и сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће |
| ажбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају |
| шљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p> |
| /p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до гр |
| p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> |
| ћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни н |
| о! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парба |
| а њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не мо |
| неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док |
| м од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше |
| од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — ве |
| } И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати |
| излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски ж |
| то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели |
| сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цв |
| једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру? |
| р.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу по |
| ршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накр |
| зора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Р |
| добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> |
| ри раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не ра |
| але и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели |
| гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица гл |
| о до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Бо |
| Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb |
| ровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с |
| своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што р |
| олибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, пр |
| ка и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испи |
| <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прег |
| крвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шап |
| рани, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесни |
| — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Ра |
| упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије н |
| е. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложит |
| руштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> |
| оду!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа св |
| екиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</ |
| ке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се |
| околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом. |
| нуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпушт |
| је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба |
| е сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што |
| емена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче |
| е увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио |
| ки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, |
| натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме нас |
| а није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone |
| > <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо |
| руго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сес |
| ма!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа |
| еднако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се |
| и синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокол |
| авно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански |
| ва их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих т |
| мен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Треба |
| завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори га |
| Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSe |
| ок не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући |
| то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокати |
| или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне |
| опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани буда |
| /p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} |
| ћку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p |
| путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих од |
| ом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p |
| ри, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из |
| новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! |
| слушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске б |
| : поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдј |
| му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па |
| у Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и з |
| е до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су дв |
| изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исп |
| одмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужни |
| p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по дру |
| а пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> |
| ише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак |
| љени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких у |
| стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била с |
| оју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред со |
| p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждри |
| ди.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књ |
| ој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уоз |
| <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити вел |
| оде у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких |
| ача с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ства |
| , вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} |
| ожицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Вра |
| Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најм |
| иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље |
| Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, |
| му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти тор |
| еколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога! |
| намо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p> |
| то ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Д |
| м му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако |
| а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— |
| као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p> |
| ара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи |
| — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, пр |
| вуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те п |
| ди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, ул |
| по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Пр |
| о новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт |
| није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што |
| ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и покло |
| би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: |
| ако је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе пос |
| слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: ср |
| вором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју |
| е, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар |
| по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено уст |
| начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега го |
| дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не |
| нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, |
| та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа г |
| лести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи |
| ики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— |
| Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и |
| , купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Ра |
| ати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу. |
| зда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из |
| по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, ни |
| тар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири бра |
| } Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</ |
| сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: н |
| ош данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, м |
| трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат по |
| ља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част |
| м добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за тро |
| вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, |
| да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, заг |
| ћи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на мој |
| рига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се |
| а.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — |
| Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти пр |
| По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгл |
| едништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших нај |
| </p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прља |
| а ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред св |
| је на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки |
| рошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто кр |
| уди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети |
| пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућ |
| ...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га |
| асте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем |
| нтије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад |
| својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, см |
| ај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера |
| н домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист ти |
| познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га позд |
| S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у |
| азда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином х |
| емо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се ми |
| те, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму |
| рчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним |
| рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не |
| ! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра |
| Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из план |
| је ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је. |
| свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, |
| је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</ |
| противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како з |
| јеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијел |
| атар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га |
| ку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу |
| , кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан ка |
| опа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин |
| кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> < |
| м га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да |
| lestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог |
| попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јо |
| пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је д |
| жи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства.. |
| та упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу |
| ћ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изи |
| ке и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - по |
| рђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у |
| опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду фо |
| тупицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дош |
| да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а пос |
| ла, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Жд |
| аде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господ |
| , јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, пр |
| ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљај |
| е красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фр |
| ија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, из |
| назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али |
| помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="su |
| , такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита: |
| ; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и од |
| а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мис |
| н туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарај |
| нан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— |
| готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше |
| и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога наро |
| их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Ц |
| оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да |
| на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар св |
| Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен и |
| крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу |
| се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и п |
| >— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је к |
| дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му |
| кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки во |
| лемена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домо |
| мисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврну |
| гњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљен |
| а купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Ва |
| {S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је с |
| чи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у |
| ша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: |
| раве.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака с |
| пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection |
| а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; |
| вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали |
| ћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, г |
| новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојно |
| осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату па |
| ошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично ду |
| ти Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам кр |
| ик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега |
| ој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио с |
| Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Бог |
| n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Ив |
| ти трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љут |
| од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као свак |
| шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, к |
| поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њо |
| штеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </ |
| уго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је |
| вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у рије |
| жеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милу |
| погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује с |
| ити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је |
| долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука ди |
| > <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, |
| /p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометал |
| ма, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако в |
| ријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, |
| а радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, |
| Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава тр |
| ало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У варош |
| , стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И же |
| Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје |
| Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује ш |
| ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Ра |
| одмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуш |
| , а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређ |
| у и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво |
| ст и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гон |
| соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаш |
| е и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједни |
| езу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој |
| к, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње |
| јаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Р |
| и дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њ |
| ћеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис |
| „лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто |
| је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто ут |
| дњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S |
| ном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у ти |
| грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна п |
| и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знакови |
| ње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове вели |
| <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божиц |
| Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нем |
| ман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, у |
| е косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цу |
| т својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунар |
| ...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комш |
| — Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први |
| <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, ни |
| узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све |
| вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читав |
| вака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је уш |
| шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устран |
| т заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и |
| вени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе |
| вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Р |
| и, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади стари |
| сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога |
| мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји |
| главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ пре |
| ре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се |
| ао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на мек |
| гога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го |
| почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до ко |
| , избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — кли |
| сом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вј |
| кова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода д |
| цом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину |
| што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вел |
| вори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, |
| /p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти |
| ала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши |
| ијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура |
| ?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо |
| вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали. |
| и - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану зем |
| по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{ |
| и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан |
| у тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше ш |
| и се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, го |
| и на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напре |
| з захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљени |
| то је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, |
| д купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талије |
| ријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао |
| сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, |
| све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага г |
| божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је |
| нешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапце |
| у кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја |
| лија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за |
| м стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} В |
| p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, |
| } Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад |
| ијетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му ниј |
| е Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у сел |
| ви, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до г |
| нуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{ |
| прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурн |
| њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p |
| чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али |
| оше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели И |
| ућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода |
| p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно |
| а неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаш |
| аћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриот |
| о село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натук |
| један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе |
| се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној |
| ад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што |
| у на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђ |
| ле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удови |
| у, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.< |
| Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом |
| ворите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани! |
| </p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућ |
| екавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - од |
| љубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан |
| >И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у ше |
| ј у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заиг |
| је нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се з |
| крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, |
| ишта не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевш |
| је имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видје |
| >— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разу |
| рављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп н |
| пљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, го |
| овори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али |
| не бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му |
| , гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка |
| преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да |
| боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb |
| .{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум |
| не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га н |
| м осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и од |
| е већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вин |
| а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој |
| еднако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потр |
| а ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи |
| ма ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p |
| њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршиј |
| ој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо! |
| Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис пече |
| о вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прије него с |
| д кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине тур |
| уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> |
| " /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина |
| ринти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду |
| му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, лив |
| опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек |
| је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље |
| егдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се. |
| су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке |
| једе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био ј |
| попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да |
| ше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И прес |
| ужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, у |
| ма иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чи |
| /p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор |
| ју у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јов |
| ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> < |
| > <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с дру |
| да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> < |
| у, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростит |
| рла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме |
| ђоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватр |
| оређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И |
| ју гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, |
| а два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— |
| , што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Пета |
| жећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко б |
| а у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзов |
| >— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештив |
| опом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си |
| е?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p |
| молише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још |
| <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најб |
| {S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Ч |
| етар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, П |
| <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сут |
| де у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" |
| и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево и |
| викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да у |
| ушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, |
| е од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> |
| сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља. |
| у, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим сви |
| и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p |
| да дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човје |
| </p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка < |
| гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двој |
| ну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У ју |
| приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Ст |
| Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневи |
| их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се прима |
| , — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мра |
| равдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> |
| кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> |
| жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— |
| брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користи |
| рију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — |
| рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, си |
| а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би м |
| одзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он нећ |
| е се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се |
| >— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и ру |
| ма и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схват |
| р их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњ |
| Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала т |
| та? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, |
| лијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разгово |
| вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на св |
| е, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твој |
| о пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пр |
| брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ре |
| тац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газ |
| инуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш |
| јани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих. |
| тлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши но |
| вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како х |
| , чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није |
| ера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета т |
| о, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао с |
| е, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом |
| изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, пог |
| х чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је камат |
| и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за њего |
| вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, пока |
| хладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуц |
| ару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим р |
| се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потре |
| са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се |
| p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку |
| пред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топ |
| Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, |
| > <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Стара |
| p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно |
| очији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше |
| ететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S |
| е у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пут |
| сјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао |
| је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и |
| поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — д |
| авно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за |
| и се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радознал |
| да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, са |
| е, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, |
| зда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети |
| ца му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун |
| ашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учи |
| а раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што |
| чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и |
| зу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па |
| и, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно з |
| ко њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најп |
| ђоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p |
| апретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашав |
| злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави кам |
| во полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> |
| е, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Ал |
| ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p |
| а!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и |
| дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у во |
| ијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и пл |
| код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са се |
| елу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шум |
| : овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, ка |
| е се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радиво |
| лужи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — |
| великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави |
| ра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету и |
| ле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао. |
| злози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не |
| стану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу. |
| лу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као и |
| {S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиж |
| а га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упи |
| е перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи |
| ше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ко |
| дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену к |
| ке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! |
| ће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, ве |
| ...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p |
| <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијеш |
| ега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца |
| снио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде |
| ме при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде |
| дном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти по |
| му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, |
| паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет ст |
| p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и |
| погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се |
| ј тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</ |
| :</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као |
| ем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p> |
| рча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах |
| је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је |
| шке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на |
| ар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помоз |
| ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу н |
| јашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, |
| ему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха.. |
| ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Може |
| <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут |
| е бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би |
| биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим |
| а, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха |
| а, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насми |
| стргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пу |
| Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — |
| се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p> |
| а упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој |
| ... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем. |
| Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвиј |
| јела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ни |
| заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одг |
| ш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда прев |
| а попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти |
| гради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма |
| свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу |
| ани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мје |
| — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипи |
| не биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочигл |
| . — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Ал |
| ује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивоје |
| говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} |
| е, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подоб |
| т... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, гос |
| лад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко в |
| чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, ш |
| ... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва ус |
| ебица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оц |
| а длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за м |
| атељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — |
| рхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки |
| } Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухва |
| она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неуго |
| и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!. |
| кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни д |
| аса испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјец |
| у сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, ка |
| ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкч |
| и ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац от |
| ви, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су го |
| ква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје |
| уго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми |
| Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, бил |
| ..</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових |
| алоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим |
| .{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у п |
| <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац |
| <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се |
| м и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне з |
| пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Т |
| као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Г |
| крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p> |
| ри одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, не |
| слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S |
| и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој |
| </p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућ |
| - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, |
| несе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши |
| ="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша р |
| а био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но |
| чинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Ра |
| попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опре |
| о томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као |
| ца изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, ми |
| се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Г |
| одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од уз |
| јуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те |
| г зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} |
| а нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање леп |
| зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци |
| де даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не |
| од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога п |
| ајмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп |
| поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она |
| е што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже с |
| оље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не |
| етар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна |
| јеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убије |
| Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту.. |
| аде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не б |
| абринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, пр |
| . .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеж |
| Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије |
| <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; |
| испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по свој |
| етне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, к |
| шијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разила |
| , да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој м |
| ратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чин |
| </p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њем |
| тојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жи |
| у господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p |
| Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; |
| унивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, ч |
| погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи |
| опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> < |
| са?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војка |
| Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собо |
| ицу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, а |
| се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и |
| че гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен |
| комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи |
| питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири |
| <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, сре |
| х одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чек |
| ако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у ду |
| есет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши пр |
| {S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с нат |
| онеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће |
| разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> |
| 19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му к |
| , поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових |
| мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а |
| ј!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са |
| адивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако |
| !</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p> |
| н човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама |
| јући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није га |
| ора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, |
| емаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети |
| видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb |
| читеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их |
| Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити |
| себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га зам |
| а се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек ок |
| пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{ |
| о држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на си |
| Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији биј |
| — Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, |
| јегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и за |
| аде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који н |
| ега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна |
| се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше |
| вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња |
| м очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одиј |
| воје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој б |
| жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече |
| p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати |
| едње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаш |
| ју, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме живо |
| гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде не |
| и из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га |
| сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега |
| је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагн |
| е гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у б |
| ндује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице |
| , да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плоч |
| јек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као |
| ли човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> |
| упља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети с |
| ку.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ |
| е да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао вид |
| љана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух ш |
| својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, |
| ебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, ш |
| ско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се |
| мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и умет |
| идим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, |
| ебеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а израж |
| жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да |
| хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је в |
| ило, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} А |
| м завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њ |
| земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјесн |
| з куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило |
| ријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану |
| легла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке тр |
| мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам |
| >И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи |
| /p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!. |
| сом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка |
| и се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата р |
| и, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјек |
| еше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из |
| модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло |
| х беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, |
| гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши |
| то могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова |
| /p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.< |
| е!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> |
| срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <p |
| га!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим |
| се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Д |
| у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатно |
| } Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут ок |
| ао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све ј |
| на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грде |
| име владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и на |
| ебе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола |
| ло по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе |
| је се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба |
| бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве р |
| им разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети |
| ад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разум |
| и глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено бри |
| угоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у |
| друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене |
| упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{ |
| а врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његов |
| мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сја |
| и полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одго |
| бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако жи |
| иновца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа с |
| ивот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док |
| здаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме б |
| Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је ко |
| трнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју к |
| теном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Сми |
| одне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао д |
| о преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" / |
| м, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milesto |
| њега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја |
| тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву уп |
| оумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећа |
| тила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје. |
| ашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заста |
| на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у г |
| а?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда накваси |
| буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода |
| воту кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали у |
| прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?< |
| закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— |
| воје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— |
| и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гво |
| имо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вј |
| даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| го је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Рад |
| свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежни |
| даћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ д |
| се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{ |
| <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Р |
| ројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако. |
| а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме |
| , напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; |
| не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико. |
| овири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест |
| свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његов |
| енувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни п |
| плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одгов |
| а је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — |
| ивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Ма |
| а: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде |
| а поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је |
| а у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има |
| јанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се |
| ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији |
| ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет |
| оља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко |
| е нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је |
| а весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p |
| све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гриј |
| кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога бла |
| аса поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="sub |
| На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, |
| а Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука |
| оката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да |
| има Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га |
| о дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му |
| /p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и |
| и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар |
| под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали |
| ачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планин |
| наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија |
| оси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изр |
| а прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. |
| .{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, пр |
| и и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све м |
| а оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Р |
| е да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> |
| сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа ј |
| ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави? |
| , као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове |
| а не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSectio |
| оме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући |
| страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме за |
| репавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућ |
| било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ |
| и погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћ |
| акне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ћ |
| себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила |
| држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ |
| акон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи ж |
| p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упита |
| пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове с |
| шла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> |
| га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те со |
| у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске |
| ли биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection |
| ?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и |
| p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ва |
| ошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>З |
| .{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је |
| утон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовим |
| лико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесе |
| х дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године н |
| о га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто о |
| ође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен |
| х сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слој |
| егову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову пого |
| А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да |
| е, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није ник |
| оумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по пол |
| > <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад ј |
| ви као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу |
| ебе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци |
| ери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> < |
| у у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово о |
| сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а пос |
| комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу залож |
| удећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше туж |
| да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} |
| ! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} У |
| у бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да |
| p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије |
| је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оран |
| мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар |
| <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p |
| {S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - |
| !...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисл |
| и Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се сми |
| ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као |
| азану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти |
| пак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и н |
| еколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је преску |
| имице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан |
| ао од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек заснов |
| над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити |
| страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опе |
| га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по |
| е помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ |
| >Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је |
| и за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити ш |
| е сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И л |
| ди га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је поврати |
| /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, с |
| а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије |
| тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје рук |
| у мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдн |
| и му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који |
| му онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом н |
| , кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затр |
| кидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује |
| свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па д |
| не га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, |
| раво, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нам |
| гоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле.. |
| .{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог |
| е срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као |
| ку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче |
| и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дар |
| њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> < |
| у је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> |
| е Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија |
| ваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде |
| ада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се не |
| урале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало |
| у траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, ос |
| лазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; од |
| вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу т |
| исао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти ни |
| нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима жи |
| ве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак о |
| и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима пре |
| истаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи |
| !...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана д |
| е покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му уп |
| мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом ст |
| ... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — о |
| опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу н |
| да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се |
| већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p |
| капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ т |
| е била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у о |
| икако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу |
| дње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике |
| предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговар |
| ишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће |
| , већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као |
| Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како |
| а употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду |
| у то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вј |
| — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> |
| ојим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу ј |
| ј младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слаш |
| ни, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и гос |
| а кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, |
| сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, шт |
| Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да |
| ем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици |
| исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђе |
| пјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{ |
| неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subS |
| окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу |
| рбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Ср |
| ш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде |
| бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврж |
| ти, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће ц |
| ...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} |
| она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на |
| а ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, |
| Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, бра |
| ити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био так |
| е у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла |
| вјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb |
| а или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> |
| Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, |
| њава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p |
| им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш |
| к је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћа |
| твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! |
| , па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. |
| какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаш |
| {S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} |
| ш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Т |
| а Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете |
| p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Вој |
| <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде п |
| апане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p> |
| оворио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекл |
| аде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати |
| ари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на |
| успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни |
| врати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој |
| а...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврну |
| S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једн |
| у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пр |
| донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њо |
| — Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих некол |
| а, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са ње |
| каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће |
| ра од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема |
| чка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело |
| сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и |
| велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа |
| оплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запрет |
| а сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чист |
| неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и жи |
| еже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазна |
| Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на се |
| </p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; |
| иви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рука |
| , љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој |
| једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама |
| кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац ј |
| ... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— |
| еко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— |
| > <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици. |
| ен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цик |
| {S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широк |
| , гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена г |
| ндару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Ил |
| је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> |
| е газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> |
| сјече му ријеч дјевојчиц |