д тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека |
гова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони мој |
аши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други д |
дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина |
ме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с |
Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Ма |
игоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се. |
ћанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И св |
а се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђуј |
ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему |
бијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се с |
снуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није мог |
} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у |
а свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p |
.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори г |
те у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише в |
рокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма раскли |
.{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се |
броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац |
натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — |
е троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} |
ц, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би би |
људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расп |
.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! |
S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цв |
же... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, м |
ко хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то |
ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на |
има...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радо |
га Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би |
у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће ј |
Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао ст |
нао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек |
ако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не |
продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за |
ша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> |
је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па п |
А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми |
бијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом у |
но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост |
.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сиј |
— Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаш |
телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега |
де и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то пр |
а.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружа |
тну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> б |
Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије |
ане, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је ње |
сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се |
а, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно ис |
корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се замор |
лећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве |
капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног |
уге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дан |
Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А |
ио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац |
другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљен |
, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> < |
је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле м |
ме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита |
..{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим |
и је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. |
а три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за с |
је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти поз |
, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ изби |
!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за |
Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p |
лови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и |
дује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на |
а, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца |
аде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајућ |
— понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> |
бјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо |
веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш |
руз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му |
риморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио |
закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико ко |
је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених |
>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p> |
ијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> |
вни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, мож |
Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од |
илокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> |
ли јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" / |
језда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: м |
е залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — |
новетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаш |
е за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и |
ен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, |
зда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме |
А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, |
...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у сни |
латио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном |
неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их и |
раве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} |
о што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац т |
ева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гра |
ти и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Р |
нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по |
ну, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши |
пару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му н |
поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — |
а ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како |
помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо п |
на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику ко |
ашо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, |
оструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у |
јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостоја |
{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој |
нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче в |
лију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се |
али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао |
пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, |
узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим |
p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан |
планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - |
артију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут угово |
дником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлост |
</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, |
јпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца ф |
е плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуна |
тупише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је |
ге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага |
/p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, печ |
аше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било н |
ом заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, |
овци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих |
ори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће. |
ару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му |
р, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} |
</p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се |
?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не зн |
ни благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Н |
се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} |
ељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, |
бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога по |
њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјеч |
е, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвив |
} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешк |
авио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише |
p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави |
— вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мно |
старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу |
ази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече |
дговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало |
здани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за ча |
/> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако |
ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, з |
стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брат |
има, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око мира |
то обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене пти |
мо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти п |
суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њи |
ој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— |
иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пи |
опањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започ |
се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом но |
ишта. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би с |
ихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није |
и луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овц |
дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти |
ре, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређа |
ропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на по |
зе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а |
е их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.< |
и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се врат |
еба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши с |
Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и ж |
њу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развр |
змеђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било |
то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, |
е мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око |
га лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удар |
аше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочит |
по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на тали |
је и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, ш |
нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ |
газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година |
их само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да в |
ер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут |
S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијал |
ата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га н |
цу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи пр |
ели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} В |
— вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — ве |
им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша п |
крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи |
p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане поду |
о не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, |
крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвј |
“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господа |
још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> < |
огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да поло |
спи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина |
у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше з |
<p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, ве |
ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљ |
сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за др |
.</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене.. |
помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, |
човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се кол |
о код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, |
се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што |
дном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се пота |
ипа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, |
ошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весељ |
S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што д |
љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени п |
="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се бо |
удац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свј |
ад провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кр |
Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бит |
леде у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздрављ |
<p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> < |
ослаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ |
прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрет |
опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — |
вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у |
е привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и и |
мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радиво |
Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних |
, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — о |
>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој |
ути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не |
знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти |
лаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Ј |
Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу |
сно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и л |
учићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У |
леда себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио |
аде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг некол |
има у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер |
десет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он тали |
н одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, |
о за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вриј |
Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој |
ланини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p |
рећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ |
пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, др |
радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — в |
на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то в |
<pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није би |
ром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде о |
снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цур |
лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце |
, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуш |
де уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами с |
и будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко од |
е било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу |
е: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дак |
а ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пођ |
иваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ос |
учио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, |
ју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом |
о западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг з |
..{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над г |
, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, ра |
досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — д |
па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— |
точи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода изм |
Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Га |
наш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда пр |
је више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао. |
Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негд |
е сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p |
а ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, к |
ојкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, б |
здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, |
репери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мр |
мо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! |
рла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њим |
се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискуп |
режљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Прим |
м на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, |
црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S |
ује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, |
могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из ва |
Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда |
ник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S |
> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљи |
p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма |
повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савла |
ринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом п |
око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари тр |
и присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p> |
како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одлож |
азала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему |
ћа килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко ра |
S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле |
ти на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S} |
се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} |
ати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p> |
њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву |
љан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој нам |
шко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчека |
рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... |
приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта |
уда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје |
њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} |
и! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати |
а, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко че |
повједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједо |
а, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се |
ћи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто |
што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божи |
шај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, |
а мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се |
а пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — |
се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири |
е, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у |
таде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!... |
је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо |
уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Т |
стећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} |
ланини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше |
куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, |
вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</ |
рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинић |
отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Рад |
ени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе |
де!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани |
снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и п |
одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем хода |
у, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у и |
јега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје з |
људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, сам |
Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи н |
може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што |
, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је о |
, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Н |
е од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде треба |
д дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> < |
за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: |
будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само т |
јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, поми |
измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се |
тијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док |
па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи |
ко испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада |
p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се из |
о сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је |
и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, |
ком завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази г |
а, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер пос |
ина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сј |
а гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
укуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у п |
и...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, ш |
p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цв |
есава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом |
ше, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија |
му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиљ |
ула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушл |
све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји |
адну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се докто |
S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат |
е згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разгов |
дњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, |
са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Т |
него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не |
е:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> < |
огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} |
ели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најаш |
Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... |
и свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше гла |
ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су |
етник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италиј |
одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у с |
о немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до чо |
че гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са М |
Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом м |
сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако приј |
о?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> |
, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху |
јерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, |
гли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „ |
огама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склон |
овјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок |
по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати |
свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, госп |
е опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а ка |
— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце |
— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ет |
у, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> < |
ни хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хриш |
ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару |
купило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућа |
ће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сув |
оти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{ |
е од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога |
вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам |
.{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, нап |
а, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље |
, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај мл |
ма, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n |
клонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самр |
ђе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено |
ди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради |
љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замол |
едно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као ј |
о; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са |
а сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао |
ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковим |
, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: д |
еоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> |
понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прам |
p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} А |
х, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насм |
а га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Под |
А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварат |
у, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама |
ађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и и |
з очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Р |
Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као |
луђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p> |
аде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га |
би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, |
су, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрх |
је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, |
исјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p |
ешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра да |
и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</ |
.{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац В |
ислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, |
у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <mil |
ла би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - о |
ој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, |
ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе |
вештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад |
е тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p |
, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> |
ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесе |
и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанч |
— помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред с |
ном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђе |
знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> < |
> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адво |
га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти з |
научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овом |
о дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесје |
јекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му ко |
> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душа |
?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од |
часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капа |
у, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звије |
ика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milesto |
је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подр |
брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти с |
увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао ко |
, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S |
ријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан |
е купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} |
олан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још |
сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!... |
радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми д |
уби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Посл |
нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за |
прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пла |
} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне он |
сјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, |
чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који насту |
ди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на д |
санан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p |
и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше н |
5" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрад |
и Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове |
Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године ш |
лађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим к |
е, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их в |
зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дј |
дио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце |
а рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њ |
рхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему |
их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се |
и у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабани |
сла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што |
аје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га вид |
дби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S |
за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</ |
вести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, би |
већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушк |
преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће |
саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се дв |
е, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био |
оп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бу |
, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу |
зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема |
о се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држ |
</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљају |
едмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша |
једе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило с |
около носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни кама |
н. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зи |
но из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игр |
како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп |
закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш |
банице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјес |
да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка |
.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај к |
њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суц |
Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је |
ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу |
> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — див |
ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврт |
а неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесе |
њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он д |
господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да |
подару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на |
<p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, так |
— узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код к |
ено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра ј |
моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у вар |
очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме |
ђе он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала |
ове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што |
то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађ |
<p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!... |
ши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу н |
— рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надал |
p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ј |
ало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло |
Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - |
ама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у вр |
муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће т |
е за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Б |
n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смил |
се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу |
спод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро |
ијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе |
све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни |
ед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у о |
имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се |
новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} |
вјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, |
/p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осм |
ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанск |
олико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се г |
жели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!< |
вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази |
си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то ј |
Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, ве |
и народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погле |
те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, |
ити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, госпо |
може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си |
дине биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочи |
упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас дв |
в, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак је |
брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p> |
Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А п |
онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.< |
нио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла. |
н, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рек |
/p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од оно |
одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи |
гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, |
де. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} |
и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— |
ена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. |
никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се |
илује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радиво |
нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг |
А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар тре |
Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и р |
Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> |
...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Н |
премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар д |
даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и |
као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из заг |
И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S |
од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече |
- говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, за |
<p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда |
е га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу |
јети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечниц |
о копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.< |
с блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Оп |
вукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ... |
ли им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас |
диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара.. |
Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба д |
одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже заш |
мртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, К |
Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Н |
т Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, |
их продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је |
ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш |
и барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте о |
збити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу.. |
сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! |
и, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, М |
ше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред сво |
опе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут и |
.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, ве |
а браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки пат |
аморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је м |
{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика |
ате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што |
о смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражб |
народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли. |
пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и зн |
ој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му |
зе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за м |
<p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је |
Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="5 |
подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их п |
хта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не |
И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и |
Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па пов |
> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...< |
, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрц |
реми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне |
турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са п |
и! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, д |
је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му о |
трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по |
епи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> |
се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види |
еки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, шт |
д газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући н |
, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних |
клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како пр |
не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марк |
већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и ба |
их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> |
нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купље |
, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> т |
ма чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде |
...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и |
, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p> |
како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник |
одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово д |
а трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У о |
шка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без сво |
тјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат |
редак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, |
Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже |
мшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, д |
де на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши |
а!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти |
и ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбље |
вице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће лу |
враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај м |
ијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Д |
за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> |
рочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече чов |
p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје |
.. и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу |
а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да |
томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у тор |
жећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p |
ће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, повед |
не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје госпо |
оже да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет |
и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, н |
, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста |
коли, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!.. |
} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова ј |
и се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док ј |
редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, с |
буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од н |
и одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви к |
а, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је |
Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе |
ти, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — миш |
мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко |
мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зат |
Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брат |
има, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, |
таше трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?... |
а су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта ј |
!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај |
о месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?< |
ође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из р |
ароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти |
ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, пот |
ону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" |
>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају ч |
је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. |
тарију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би |
један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси |
<p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијер |
ија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног |
исана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — |
да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалаб |
тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека но |
и као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, п |
<p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвиј |
!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га |
, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико |
је се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршај |
и чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад м |
да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу |
а мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у |
ишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је |
, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, |
д сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у |
и био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан |
S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се |
је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га |
ком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде |
кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори |
на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида |
p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што т |
ели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? |
сти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и би |
а је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут су |
људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче п |
у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> |
рпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије ост |
и; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сут |
вих земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одг |
у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на ш |
Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и |
е попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека с |
хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, |
ит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ |
тина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу со |
би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки биј |
Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу г |
ма неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди к |
осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана |
на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач |
уту стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке по |
да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће |
о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођ |
главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним корак |
те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, у |
е тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину |
шла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p |
ћемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати |
Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, г |
требе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог |
ивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, |
к сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до са |
у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Ла |
S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали чи |
Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца |
газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, |
но би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више д |
али Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје |
му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде |
на с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код кова |
се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из кориц |
чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.< |
ко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од вру |
и начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натов |
ен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога |
мњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да |
арте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио куку |
од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> < |
изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што |
ужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од по |
вини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, |
кад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану |
у потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још ниј |
тивши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога |
ак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја. |
вјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, ник |
Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - |
н је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S |
а на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газд |
има.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, јед |
о се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оно |
и се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви п |
долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише |
ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, ка |
уде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо ка |
продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољо |
дро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немо |
на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</ |
</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарит |
де од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не мога |
ар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и с |
..{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муц |
њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући |
м, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зу |
нако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта |
е, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је госп |
ађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се |
о ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему от |
трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, |
другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачил |
из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> < |
ћи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврент |
<p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао |
мије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај |
их се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... |
на да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаш |
варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене |
вједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — зало |
снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савл |
лави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p> |
. држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и |
ће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се |
ада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S |
дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг |
пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би о |
збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико |
агајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, |
тих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш |
м тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средст |
ћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а |
ели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, и |
ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим |
му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце |
е: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио прек |
кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвје |
уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до г |
лиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и д |
на, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су |
син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n |
...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, па |
ило га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, д |
p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</ |
, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је б |
најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треб |
Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; н |
<p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; |
жу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели м |
ом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — |
а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло |
у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клон |
ати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по |
и тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у ва |
Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно ост |
ијети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га поглед |
газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, тр |
прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и |
о срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} |
вјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели плам |
е — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, |
{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и л |
а још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни па |
тне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава мо |
еби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе |
укаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма |
м овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова |
а би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња |
ош јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи мол |
виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у ту |
о пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радознал |
Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату п |
нови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш пар |
>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да |
пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно |
крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се с |
и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друш |
оп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: |
{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода каба |
о одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре |
Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже |
оје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — р |
маче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш м |
и сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмиј |
јера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S |
те ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори В |
и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, д |
што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет ква |
десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, до |
свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се |
И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, |
и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи |
е се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и |
истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, ка |
погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? < |
а собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној |
о би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ј |
.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лије |
да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> < |
цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте |
77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штет |
дан бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу црк |
хвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и приви |
умио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у хо |
ву — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалит |
раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му нос |
Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у но |
тужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио |
„Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што |
огодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> |
ори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{ |
ц донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин |
вац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Уби |
{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - |
огао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од |
Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу |
ако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не м |
а ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, г |
Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— |
... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се |
Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио |
х мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисл |
ланине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и с |
били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> < |
њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, |
вац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} |
них коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, к |
о. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и п |
му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је про |
стало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу |
била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси м |
екар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио |
је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дуж |
ор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> |
ам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! |
Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p> |
пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило |
ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</ |
ч...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газ |
.{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те. |
уну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, ј |
ме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, б |
шије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколиш |
идети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од нек |
љад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к |
лила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тад |
насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је |
штво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за поко |
жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлу |
уће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milesto |
рочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу |
бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као |
попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} |
S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пун |
купи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се |
и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, |
прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима |
снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет |
одмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго |
S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља по |
спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен пр |
стивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и св |
м, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба. |
лаву! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газд |
, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаш |
ијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? |
устивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао |
јера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, ка |
pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</ |
сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно с |
> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— |
ера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола |
мка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове зе |
ојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у х |
а нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која с |
и се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стри |
хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико |
камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову |
ле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, |
је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, |
врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијег |
басјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор сл |
ва, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки н |
{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарског |
кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па к |
аман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S |
а, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи он |
којнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, |
га чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите пол |
и да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама |
опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам |
што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио |
ори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, |
</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити |
ђу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му |
ару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и гото |
, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је л |
е на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба |
док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјети |
ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— |
ија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки |
ман радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, п |
У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не отк |
ра...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије |
тету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгу |
лади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаш |
е Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивој |
а, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не |
, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, д |
појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и на |
увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућа |
мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава |
момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког ј |
је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасј |
Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p |
— јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се |
опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је |
воме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се |
је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек |
сјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се |
ш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да |
намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари |
> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p |
.</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка сви |
т приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прек |
се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није |
јаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу с |
у вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од б |
мо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу зг |
олази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде! |
и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати |
не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p |
и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слог |
акне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се |
>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњо |
он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста шт |
смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он |
ати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над ку |
мокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у |
ел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем голем |
ом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Вој |
</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још |
јета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женск |
мољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу.. |
трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаки |
пет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земљ |
и коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту |
завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, прем |
је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нис |
оме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се ист |
х опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> |
p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе |
етине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док |
ју, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих де |
коше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође н |
не, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и а |
у, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједав |
ола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан |
не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада |
вори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебух |
тећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи нов |
вати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p |
у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} |
е се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и некол |
; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</ |
— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљ |
ени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников п |
енско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтј |
де је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је д |
у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је |
дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па ба |
благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и |
, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ват |
санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у |
e="chapter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са |
осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{ |
а, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата. |
е тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у |
д другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{ |
огледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се госпо |
к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и исприч |
а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господ |
божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио д |
је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим |
игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} |
аветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за |
ла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хл |
еде уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по |
кусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, тр |
ивоту дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки живот |
е разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном |
{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стрг |
p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у го |
оји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а |
год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три ур |
дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што н |
ла цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрди |
безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, љ |
час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, |
живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу |
н дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши с |
ака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши |
стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица |
е овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посје |
Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се |
, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, о |
говор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа |
у ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у В |
дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројн |
ећ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну |
гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опан |
, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да |
колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви |
м кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</ |
служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад з |
> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На |
них људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива |
би с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црков |
p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући |
ространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских р |
ити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше |
етнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болес |
спод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади |
га никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све з |
ма упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узврт |
..{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке |
ном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упад |
о бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је |
слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад вид |
ио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, д |
ити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба просл |
уке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} |
а прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> |
се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што |
емљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге ф |
да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и |
тој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму |
и — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га про |
/> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши љ |
е.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу |
..{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изг |
!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекир |
је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из тв |
баци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јест |
да и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накрес |
а, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру |
ваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова њего |
а није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спа |
као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо м |
леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> |
м и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S |
висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, в |
а, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све |
екао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?... |
бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или |
..{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих |
има.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по за |
и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одма |
е, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! |
јда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам ст |
е своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио? |
знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; |
иш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} |
<p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — тр |
иво настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, |
ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опа |
— Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на д |
неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе виш |
— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи су |
смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, |
Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Рад |
ета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје |
оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже сп |
...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад с |
стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од |
е им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вр |
е, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се п |
му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> |
} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бија |
у - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећ |
ебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бес |
овјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колеб |
јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и п |
, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али |
ле, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало при |
ш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије |
је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, г |
и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац па |
латиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p> |
не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и |
ше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар |
и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, |
педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Пет |
удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране |
зда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, ка |
о му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како |
аде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ. |
узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <p |
ру са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели |
се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone un |
p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора |
е можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али |
ја и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навла |
, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече |
у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намисл |
: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — |
А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на |
ваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајни |
p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста |
мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на |
<p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, при |
ај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p |
на, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, |
1</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и |
лато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, н |
ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p |
и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чи |
је никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отис |
а се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не |
на, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али к |
- Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави |
ушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим мил |
пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставиш |
ући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден к |
болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква |
и газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зим |
довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђе |
: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{ |
зрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако |
ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— П |
би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>По |
онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у ла |
малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Х |
у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљути |
звијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељац |
је ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати зл |
!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потрку |
газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима гово |
опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим глас |
азда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно |
ори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што с |
p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} |
ш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела |
аест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па |
ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино поша |
е гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И ра |
p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p> |
погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p> |
чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју па |
да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p |
p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и |
и сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на |
гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук к |
два чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </ |
е, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати ра |
е, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— |
оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати. |
вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сирома |
је, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана шт |
надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Т |
свијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећ |
...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угл |
е, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и н |
и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је ж |
{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</ |
их с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Х |
оним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а |
опео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, |
и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој |
ку крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она н |
ди тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, |
хвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску |
је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што н |
прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гле |
да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића |
ислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> |
7" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита ш |
<p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а заш |
.{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За |
не у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комш |
— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. |
анин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци тал |
а њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест |
; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфер |
плакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проре |
оворите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељ |
и било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање |
о са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваш |
туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све ч |
ио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помис |
а тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" |
врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не |
а се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S |
ам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати. |
на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n |
ивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- |
ла бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А |
њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као |
ија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на |
а никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, л |
и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака ку |
чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> |
народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се |
није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по |
свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n=" |
и нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи |
одити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућ |
ко би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити. |
здина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за |
Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} |
од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би |
у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, доче |
/p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратак |
као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, ка |
S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се |
рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде |
ају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би т |
" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо кап |
доцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкцион |
мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село тр |
е свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим н |
чнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманет |
не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} |
је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе р |
о дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! |
рист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у |
ти!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помо |
и блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то |
уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се |
лија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило. |
глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" |
Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу |
редио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раш |
каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су о |
} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде с |
ње колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду |
д тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> |
ћи о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојач |
би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Па |
и свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</ |
на и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно |
срди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђ |
аде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца. |
Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Н |
Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И |
>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, пог |
не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су о |
Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пр |
ао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талије |
пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. |
Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци |
азда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже |
ма погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане |
ледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - |
и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада б |
тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те н |
Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од |
би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штеди |
њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала |
дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад ј |
ли су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио сво |
о читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} |
ају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</ |
асновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јо |
вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се |
рије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свије |
у се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ип |
у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти кр |
пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у с |
и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вел |
блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на стр |
ији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, б |
етврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако |
су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што |
и нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждра |
рени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, ш |
и, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опа |
е висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартиј |
ла би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао |
...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хриш |
у, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу |
вори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за |
де опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, |
...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја? |
ија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми |
чи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у |
его чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога во |
ило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, |
огао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми |
до; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиниц |
опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљ |
био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чуди |
, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао |
е си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини |
с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога с |
басјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се пл |
ушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, ст |
раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све заприј |
же ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} |
ко се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone |
ој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на |
} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито |
{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} |
ати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој |
одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут изм |
се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако |
љника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у |
с...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са |
егда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали |
е на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, |
јући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан |
ких рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, |
и ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у |
ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за р |
пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у па |
еде ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с мал |
жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне сна |
на...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печ |
о је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима |
е дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјет |
у ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Ул |
ом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи оч |
већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако |
Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи |
о?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на |
како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замисл |
ине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Маш |
ј, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из варо |
рци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човје |
Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да с |
о дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад |
јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан |
; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као б |
његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и рад |
де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде тал |
— ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— До |
ећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из св |
досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, бол |
лик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа |
ке силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути! |
би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго? |
аговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на сво |
би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, д |
де је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Ма |
гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{ |
оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјери |
асу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Ра |
ко хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесј |
инимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — |
за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите м |
и се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сј |
дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови сн |
кинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из |
и ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну по |
одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — П |
ела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У бр |
Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одгово |
ин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не б |
ин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, п |
Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињи |
И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да г |
ако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи го |
ероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се ов |
/> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице |
љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко б |
би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А |
потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе госпо |
ти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...< |
азна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</ |
у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га з |
Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако |
- Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и |
баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјеч |
/p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, одне |
е подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он |
ка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>— |
одао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали з |
е - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома бр |
вукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{ |
огло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика к |
ан у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p |
> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјер |
кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп по |
ојицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угри |
Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми |
ли старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p |
мијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си |
граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао ж |
ту, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, |
ао восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S |
гом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јо |
благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али о |
с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божиц |
руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нем |
Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко |
што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у с |
и сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећај |
покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија ни |
у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Д |
да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши на |
а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни |
р, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјел |
мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по |
натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p> |
, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвор |
један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је мога |
ко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цр |
одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га ка |
се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пут |
ла се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и при |
ха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што |
ру...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} |
<p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по |
ом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажн |
оврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одје |
со — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе |
а се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошк |
Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски |
н правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газд |
да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, н |
осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из |
анскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</ |
ion" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му д |
у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада н |
, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрав |
сподару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.< |
дај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше ж |
ашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по |
из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забр |
Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи проц |
и опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, пр |
е чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> |
своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и о |
тави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у |
руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S} |
и, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...< |
е у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да |
х прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p |
трунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађ |
шао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да |
о све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не види |
и се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је |
milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубур |
а је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихо |
а, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. < |
ве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје с |
ла се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од зви |
егове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се |
Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSectio |
јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом п |
курузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад |
о се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој нар |
гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је |
али Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, |
најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила |
докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се |
ао Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, |
</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар... |
вео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачк |
носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Б |
своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S |
замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, т |
ти као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохв |
/p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене о |
/p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијет |
.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њ |
сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихва |
а сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, |
леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, пок |
шом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово ј |
којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по ш |
нажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по |
понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> < |
> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих |
гла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно |
, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо |
де да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се |
ртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора |
ије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, ж |
е вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... |
<p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи |
љавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао |
Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реци |
та прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљ |
ашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је |
слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p> |
јаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} |
да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка с |
ива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјар |
о у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p> |
путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају |
отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, |
не очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} |
ом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат |
ј нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, |
е да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи |
љака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерн |
м!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело |
радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је |
оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску блага |
ољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, по |
<p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе |
ика и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птиц |
ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досје |
сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гд |
њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лије |
би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и |
јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> |
су оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и она |
ер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио |
ан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али н |
а, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муш |
рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже пре |
њем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара си |
и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био п |
да био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћиј |
— Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске |
- учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога сто |
не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса |
а, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели |
отражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и же |
само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да вид |
више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S |
овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке р |
е, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у |
у на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем |
алим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, |
е Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко друг |
у и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крал |
се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А |
а ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} Јед |
ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјец |
вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао оте |
друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како |
ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, ми |
м га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, |
иној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, д |
ротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини г |
мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори с |
у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек |
Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човје |
о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, |
сјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прер |
руштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, |
ао да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.< |
- Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Ви |
мена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!. |
часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде |
ризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, |
„Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разл |
тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијет |
говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се |
хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послиј |
аву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Н |
гнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p |
ли по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи п |
, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</ |
ме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у |
е испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ва |
о, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> < |
<p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му |
— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Б |
их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мора |
ава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док ј |
чију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писа |
писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и г |
и по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, |
печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему |
ко?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека до |
објећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем за |
ијечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, |
, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има д |
и писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи пе |
рији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана прос |
<p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је |
! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуг |
како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хр |
е враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на стар |
ана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете К |
од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један з |
е брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, м |
Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што ј |
Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше |
је, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="10 |
службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгле |
во... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени п |
се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учин |
Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашт |
ву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дв |
хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с |
- није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наст |
ошљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обу |
тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета |
својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са с |
на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмиј |
м, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба |
жје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, |
сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар пр |
аде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упа |
је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога |
арити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код са |
гом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим полити |
опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} |
једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом |
сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог пом |
опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му |
и — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вел |
пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Жд |
лазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код т |
> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита |
ар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога д |
оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> |
разују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле вр |
<p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, до |
вој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начи |
вијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> |
е у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет с |
ских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу |
да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што |
} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се у |
.</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетн |
— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих т |
је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, |
на, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне |
p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанс |
нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се бил |
у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет је |
пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као д |
р наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за ш |
ао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, пр |
зда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{ |
даше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, она |
руштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на |
крипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебу |
види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, |
не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p |
је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до |
ћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да к |
ставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте |
е добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S |
рилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега стр |
у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац п |
и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, |
и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p |
Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде прас |
ше онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, |
ц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче |
д му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет |
светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће биск |
бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висин |
му, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село ста |
граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, п |
јећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштани |
кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске |
дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га |
пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; |
свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, |
рвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се |
Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод |
плим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type |
самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме |
з свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p |
ад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.< |
штољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени м |
и планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен сни |
ка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђ |
нике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не мо |
— сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Ма |
ади положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или п |
ижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли |
, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле |
— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— |
вај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога прш |
и мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А |
S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У гр |
рски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је |
кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, |
, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Б |
ацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Н |
му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог д |
ља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу.. |
да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу |
дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да са |
закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека ј |
је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша |
ко ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава зак |
мем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p |
добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице мор |
ири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{ |
о двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" / |
:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне |
ца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Ал |
насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих ј |
Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати |
што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p> |
часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> < |
те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - рад |
вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их |
о, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— |
.</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напомену |
лим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетр |
да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мог |
жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, |
Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двиј |
исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је |
вих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелил |
и, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове. |
тићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у |
вном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нем |
и оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S |
на.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад |
n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у |
.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p |
окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, |
и?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, ј |
ој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, |
изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Рад |
комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са |
Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бив |
се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му и |
ина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сеља |
>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам каж |
кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из т |
астидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не т |
иће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш да |
коло стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ру |
ве ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и |
држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биље |
ина рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха |
по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби.. |
ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе |
— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се д |
јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...< |
како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад |
и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најб |
ти, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говоре |
а стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у сниј |
> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде |
Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</ |
</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> < |
м обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла |
Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за |
могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — бр |
ећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; о |
/p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пар |
p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и |
ви:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и ма |
ујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним усло |
м; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих г |
ели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говор |
> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „л |
</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтј |
кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потраж |
зивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто на |
ачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предоми |
о — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело |
двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p> |
тало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, да |
и ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — шт |
м гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око |
одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— |
д нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што |
<p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, шт |
ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Бил |
еисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко свој |
у, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И из |
о вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори плем |
еже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се ј |
.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, |
е је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља |
е задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Т |
ред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему |
омка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун ј |
за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висок |
чи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада |
S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним |
<p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре п |
и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{ |
шију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; б |
<pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} |
Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обази |
</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му сино |
колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, д |
он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто прим |
са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпосли |
по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од И |
ено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли ут |
ву врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вел |
големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао |
амјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно д |
љали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукуј |
талих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу п |
аша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићем |
ви на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сиј |
о старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талије |
уди веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима |
...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види |
вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из в |
p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази п |
још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман с |
имус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју д |
n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а |
своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао ј |
му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је т |
нове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што доп |
газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} |
шмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између ла |
из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра |
о.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније |
Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Круп |
не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нек |
, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко |
се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му пад |
аху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и н |
у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p> |
, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети |
упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје тра |
, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и по |
тајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и |
су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је |
себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели |
>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не |
{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота ун |
к се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се в |
нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане о |
и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и н |
ћу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, |
<p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с жд |
ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да р |
ши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и нало |
ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад б |
ла лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, |
ине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу ул |
ин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се |
луша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се |
јио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> < |
је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будал |
присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пу |
нце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјаран |
акине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, |
честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа |
<pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа |
и.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} |
, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се бо |
ји, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне р |
д је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско |
ланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и |
Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> < |
врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, бол |
поре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана бил |
с, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> |
} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде нап |
аде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је |
p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод б |
ма пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши |
S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан п |
— трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - |
ије премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да |
да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, |
у ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вел |
и се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови |
али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубок |
да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} |
задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Ради |
се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до |
му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчин |
љени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута кл |
пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, |
младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима млади |
м, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, заби |
ца, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше |
када не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као к |
го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијек |
стим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши |
екад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму п |
е, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, д |
сом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док др |
ице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их |
земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.< |
вјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневе |
ожје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, |
и, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} |
“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради |
ан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека |
наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и нап |
а! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> |
А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Трг |
ено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цр |
се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бр |
на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у м |
м си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена |
чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, |
његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу |
ароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бак |
н...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догл |
о, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајец |
амо добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена! |
јек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</ |
а желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унија |
ам, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна заки |
по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће бољ |
, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао ку |
ине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром ран |
и и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер |
а накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се. |
ам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p> |
дравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. |
је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и |
што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вран |
Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те |
примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковч |
егов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са с |
олиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Вој |
и ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да |
" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе |
поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и |
ене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је |
је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> |
еће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S |
с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе |
будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, пог |
— Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио |
ам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето |
?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — |
осподару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би са |
p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране п |
увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче |
и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је ми |
ије странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше бра |
ло...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја са |
аку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али |
p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, дости |
ну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена з |
ок ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе |
по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И |
дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја |
чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми н |
бра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илији |
мио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са д |
јесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</ |
бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часо |
на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <mi |
а... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из заг |
, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш м |
а, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Бого |
њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мј |
покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit= |
реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и на |
оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не |
Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку с |
ом натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <miles |
моме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увиј |
по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година н |
ене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљ |
ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гд |
анске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два пору |
е порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек шт |
рсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако |
руштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од се |
> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприли |
рце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, |
комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеш |
огодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се д |
га! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone un |
ћна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачк |
цу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дје |
за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепави |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке |
колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А нека |
лојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједав |
и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> |
И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
гову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, |
кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широк |
ромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, |
се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви г |
савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: |
разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жел |
орскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цу |
која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се м |
ју, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморс |
је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одме |
ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по год |
адњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студе |
> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш в |
ару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — |
, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не |
диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијет |
јецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цви |
а дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ |
е згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу |
е замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаниц |
ј сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, и |
увезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и |
.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога |
/p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим |
рнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пус |
ци вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— П |
</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и с |
да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљав |
кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпије |
p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, у |
је ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав оби |
Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Ра |
љагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, |
с чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Р |
.</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена |
ицом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе |
не, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну ми |
се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто ка |
ске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и |
амтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сиг |
љиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} |
узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, |
... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће |
> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како |
о дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, д |
допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вр |
лија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и с |
оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — п |
е огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — по |
на од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. |
и, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси нат |
а се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у с |
како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је |
и натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p |
у бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Рад |
де размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло |
ља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. |
<p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благосл |
} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стиг |
ачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као у |
у неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека |
р „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова |
ећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е |
с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио |
Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, ал |
прло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо и |
пу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога ср |
ети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намир |
и Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалст |
о у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их |
бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" |
што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>К |
до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити л |
..{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSectio |
а — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са |
па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> |
и се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој проша |
сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније раже |
јекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несми |
нчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хт |
ашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни |
ога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, ја |
ео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је |
та, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце д |
од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је |
наестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> < |
е како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу рук |
што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био |
кастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре |
сао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S |
ло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке |
оју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види сво |
ате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он ј |
атеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће |
и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда до |
ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог |
је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједоч |
два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одс |
.{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> < |
е већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и л |
И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа |
ђе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљањ |
омисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу |
рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...< |
ћемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду г |
ијечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми г |
и трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би он |
} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова |
видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, |
јкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, б |
ио је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> |
ад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогу |
Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насм |
а траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} П |
/p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже.. |
га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!< |
сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тог |
у:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је |
око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ н |
за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>П |
ели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што х |
дару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и |
ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се. |
ри племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што з |
само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, вид |
иташ за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али |
.. а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај о |
реба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљ |
ук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу виш |
!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити |
а људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја м |
лу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, |
нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, н |
ти самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, н |
у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне |
ико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да |
> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом по |
га.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому остав |
екоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врев |
Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега |
го, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какови |
.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради? |
од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му наред |
кором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то ст |
p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је |
а, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрн |
нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у |
ад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија не |
да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, ни |
угодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше |
аше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на |
свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, |
а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата |
з вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте |
ом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га |
не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="10 |
јече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сва |
еоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом оста |
ва, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што |
е ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: |
ба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела с |
улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздра |
ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, зн |
вне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} |
мен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане |
, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране |
стра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</ |
ву забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу |
језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави све |
>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивоје |
аћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, вр |
аднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље д |
ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршиј |
ни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже д |
<p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p |
не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се м |
се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе. |
, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Н |
м? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — нас |
у корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дозна |
а по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила! |
не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S |
човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли |
Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд |
планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гол |
сподара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу |
ш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском |
као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера.. |
е да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p |
ује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. — |
у снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница |
ли - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дак |
им листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис |
вије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити за |
одару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листо |
давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео |
сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији пре |
ће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, |
<p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од ст |
тиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда |
— прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сј |
остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте |
га газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година п |
>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и н |
ВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n="2" /> </front> < |
дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијеј |
ући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p |
> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша |
оме.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на |
и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} |
јед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми |
у уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад пр |
у ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују? |
> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе |
е, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати |
молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пад |
чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Дов |
... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу |
шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трж |
омад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стар |
еник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини |
} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене |
за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за |
ј отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд |
ћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и м |
ије вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави |
као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и |
гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цви |
ио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Једа |
едајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде испов |
јој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само |
ите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, |
ает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Т |
<p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско? |
- па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - поми |
="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — |
а краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Рад |
везниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушк |
којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним глав |
у, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопа |
руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље |
да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата П |
а, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што д |
ћи:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Ра |
што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к ц |
рни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом |
ована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не |
{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагну |
ја имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што ј |
Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао |
во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, |
на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро |
а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — |
аручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> < |
Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени. |
ред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} |
м.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе |
очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљеви |
</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, ј |
устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бо |
спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе тре |
— завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи |
о сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не |
- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа |
<p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све |
Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли дон |
..</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— |
.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Ч |
, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све |
у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по ста |
подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!. |
етој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђер |
ом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па |
ме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се из |
и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> < |
, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружари |
огатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачк |
а, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, |
Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље |
а платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа |
иди се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све т |
то је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне |
ве удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и |
е осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најс |
зда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} |
Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавај |
арко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се |
ко би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових |
дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра |
<p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гув |
се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па наср |
дби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини по |
ош из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у за |
лас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним по |
ник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише |
ући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имањ |
то си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> |
иси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твој |
не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над боле |
:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољ |
јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!< |
припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по |
да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други нег |
ни мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: |
ина!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође |
једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба сра |
е отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, ко |
јегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући |
друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S |
ли под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну в |
уту једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увиј |
ретргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види |
ни, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега |
иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Б |
и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће |
гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут |
мрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и з |
/p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угл |
друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био |
ду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона н |
едочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из |
у обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обичн |
ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} |
.{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу |
љуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право.. |
p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> < |
ета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забри |
<p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе |
то би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, |
није долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше п |
мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако |
лати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему |
оља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине |
па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наш |
чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — за |
ангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од |
а.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу |
јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> |
и?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врх |
огла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - пр |
шијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; ба |
попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...< |
<p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти |
ша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесе |
не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слуш |
разе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника |
дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних |
S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли |
е, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресањ |
ели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбен |
пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — |
романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, ре |
ојканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле |
чио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару |
ришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, |
о, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, д |
Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му |
мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја |
га торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у то |
пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, |
збуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине |
мо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекћ |
ади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гл |
, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац |
час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећ |
талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</ |
осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио б |
n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше |
доздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, д |
Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наошт |
кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Р |
узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Да |
окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи |
показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан |
аде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p> |
неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{ |
кују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске блага |
— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— |
као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S |
одина, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они |
о за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, наш |
н и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Ра |
око је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Б |
млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш |
лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно |
је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} |
дје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају |
ебе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: < |
али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — |
<p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прел |
ерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо |
на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах |
у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ет |
м, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодит |
? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} |
зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ ниј |
до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... ш |
треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памти |
аде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду пр |
познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то ма |
вати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да |
одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше с |
ети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће с |
он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим |
нина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, ал |
<pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p> |
па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мо |
их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да |
е је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нем |
ди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поп |
но...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да |
елу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко |
еман је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S |
јатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и |
погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није |
ари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети |
рос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на |
а памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, пов |
ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли б |
оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше |
ду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацу |
јте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— |
не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам т |
Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</ |
/p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из |
само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује |
к око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту го |
Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарим |
алажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајви |
ни и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У |
реја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, |
нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме м |
S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, исп |
Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у |
је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шуп |
га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> < |
ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први |
у сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, |
шима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема |
однева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи пове |
неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: |
уном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће си |
д њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспос |
иђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, |
Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и см |
иркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и по |
тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момк |
мила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу |
</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кућ |
а доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" / |
риђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели доброј |
p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из |
земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више д |
и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, |
т у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, н |
ици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! |
слије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан |
је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу тр |
ђују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинут |
боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се |
снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit=" |
.</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да с |
...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} П |
, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гран |
>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија |
то га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећ |
unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу приј |
јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће |
купивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је живот |
/p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у |
по се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а год |
ри у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и д |
а јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога |
мао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се н |
<p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <mile |
јенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш |
метан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће о |
— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по |
гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У св |
ити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најб |
p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстој |
го!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, |
три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се. |
а.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбриж |
чепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S |
јкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да ниј |
ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло |
анин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме |
вога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, |
<pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, |
еваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја |
мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо мој |
и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— |
гођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја ј |
евале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад |
<p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Рад |
ком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и к |
отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика |
и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше м |
ам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — |
де и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</ |
олазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се н |
ра се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Да |
д наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: |
те! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш, |
ти, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и оди |
инут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, прода |
вана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена |
</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме |
љежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје |
јежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из |
ади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје |
дигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно |
<p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно оп |
...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет |
разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се ште |
/p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради и |
мислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S |
није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} |
<p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже |
о? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n |
а жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бија |
улу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а др |
дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дира |
д су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!... |
{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топра |
остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада |
одар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме |
и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко га |
и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у о |
о, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p |
{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна о |
ође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Т |
човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ г |
тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше |
послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога |
, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, |
> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Госп |
комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једно |
а, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање с |
> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нест |
ак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах |
преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу |
Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја |
алијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу |
м — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује госп |
есјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му |
њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлаз |
е да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост |
а што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мје |
а, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> |
тњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених ми |
њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи. |
у ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у ск |
ила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килогра |
ако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће виш |
егом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и |
на погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом |
ређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p> |
ом!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обас |
т као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред |
ланине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газ |
јевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S} |
гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре |
, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу пре |
ођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Ма |
једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али г |
стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хриш |
по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише |
и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена |
S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човје |
ао подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао |
е говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи т |
у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом пра |
, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су п |
кви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у |
.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман |
ћом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуш |
едном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је |
ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па |
Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и |
ћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> |
га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђав |
„полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на |
чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се |
вјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрал |
.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у г |
је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу уш |
кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим |
ајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затво |
озајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> |
ила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разг |
јбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у |
себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим стари |
тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје |
те у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије к |
о могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ сво |
од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе? |
још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закон |
Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова |
ца!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца т |
ла ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А ш |
ћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор |
една је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И пр |
и дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што г |
рати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</ |
ох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти |
е...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} |
се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда.. |
егне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има |
мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — поз |
{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико |
де потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале |
Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и |
руги људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја |
е молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њи |
p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хо |
ном, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут ка |
те, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што |
ве и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њи |
p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток |
је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не п |
болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепав |
је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест |
људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене. |
аман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше поврат |
пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газ |
че господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господ |
ма, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, н |
<p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Ост |
о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, изва |
зда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је час |
тигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак |
илази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а ст |
а жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола кр |
илице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима нек |
у двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му |
ц, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућа |
Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан свој |
а газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио |
намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси |
> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се |
к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — пр |
лико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим |
рата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник с |
а хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака |
за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, |
оца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како преж |
код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А ш |
ре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше |
лике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму |
подјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са к |
вијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радиво |
твори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње зав |
и?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега з |
док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућни |
/p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано |
нице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га ста |
трљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледа |
напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да |
чеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоск |
ао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо |
није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — т |
лашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови ј |
Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежим |
на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се |
рдан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> |
адужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали И |
а и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним п |
па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се |
кљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са |
е Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у |
вјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и не |
зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — |
{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, |
кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође п |
не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста |
диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен |
неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Р |
га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с на |
уке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи м |
..{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном |
и у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек |
жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој |
p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: чов |
ма.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоч |
сокој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} |
- Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз |
кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их |
е попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, |
анима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне бука |
p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; би |
ће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, в |
оме разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, |
о да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпи |
банице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме |
ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори к |
димак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто |
воје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за |
.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наје |
цу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду заш |
ахове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закри |
х запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво |
слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде ј |
очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја |
ана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло. |
зи старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што ми |
цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагам |
о је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена де |
родајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то |
ца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих |
> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се |
о их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Одније |
неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави ср |
даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате |
его на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засн |
Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, |
ини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петро |
дину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Р |
ејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту |
зно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из т |
ок се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, |
је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може д |
unit="subSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Ни |
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над |
ца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помо |
да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је же |
а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом м |
S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="sub |
ету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је т |
<p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газ |
се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- |
не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... т |
ухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, к |
S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа. |
ци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си с |
ја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала |
покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ра |
ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду |
у били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоц |
— пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и оч |
рају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, |
ју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима н |
немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човј |
се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи |
то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ... |
и се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње из |
и: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих п |
стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се те |
<p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио два |
ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте |
<p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — н |
сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи |
служник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у план |
ка док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— |
за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{ |
виш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека.. |
азда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мен |
је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат |
уда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умири |
риђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— |
, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђе |
е ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да |
а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се п |
сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, |
аницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оц |
тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дје |
а свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и |
<pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист н |
леда се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај св |
гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никин |
у приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божи |
ми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапав |
да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> |
тиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} |
p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хо |
ражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не скл |
кан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, |
д осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и з |
ски лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — |
у налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; |
разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те би |
и у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране |
д одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, |
ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S |
да часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње |
на трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо ск |
изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> |
ође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му брани |
ан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам в |
ћу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Ра |
17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те |
оп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако мо |
као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} |
д суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Н |
ор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист с |
ита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ ме |
запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — пр |
— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, |
</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукам |
ону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражј |
ди.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као |
, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову |
чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето |
p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина замет |
} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо |
говори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вран |
у и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - |
збуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате |
се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливш |
.. — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. |
ку.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби на |
та што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда с |
ј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу ул |
зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> |
њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово |
куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, а |
и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{ |
и сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> |
рије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући |
а, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</ |
а прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о с |
јера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У |
ену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла |
ши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, |
/p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледа |
иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} |
ола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Рад |
Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, |
у се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! |
једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— |
га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што |
.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, н |
зађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и |
је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с д |
ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - |
ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоћ |
о не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чу |
ати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узвра |
да.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</ |
м.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти св |
кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши г |
што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде |
каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Нећ |
ати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатк |
ри стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се р |
цу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да п |
и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, к |
актио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, шт |
а душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Ман |
.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, |
Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се |
ацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали с |
етињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу |
рило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} |
у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, |
де?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са го |
да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ |
Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прст |
ели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе |
је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ |
ташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља |
јаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој |
и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, |
х је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се нас |
Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радив |
диш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувез |
зићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> |
е.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> |
а трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада |
а приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, |
.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њ |
о!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако |
— Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану д |
бач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту о |
а Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новц |
и гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А |
и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?< |
бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру |
би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени |
уштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! |
же се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Пе |
е се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!... |
моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загр |
те, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> |
не сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— |
дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у |
порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечиј |
е гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до друго |
бенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачун |
p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по о |
чео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Б |
и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш.. |
<pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p |
ника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p |
во већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си ч |
е у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. < |
свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — ј |
>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само |
а женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам мо |
па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гл |
его њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрал |
а вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} |
ено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш |
штву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме |
са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну стран |
одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није |
кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му ј |
шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомисли |
х на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, |
т.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за соб |
приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто љ |
е је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољ |
неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен |
прости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> |
S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> |
бацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче |
и Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к |
са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p |
и вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p |
рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — |
вијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} |
куп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћа |
} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бог |
као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчег |
миљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и |
а не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац |
, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; |
ера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника |
н га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га! |
угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав п |
дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са |
S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија с |
иц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти |
аде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина пр |
да својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати. |
бу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрље |
јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“. |
>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да исп |
</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом |
м поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А |
изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад х |
на је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к же |
едњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вра |
...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће.. |
а јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако т |
> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>По |
еко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де |
ијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> < |
ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мн |
о Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не прого |
, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га по |
мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, п |
као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о к |
е, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути с |
вом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине.. |
ади тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је ј |
асмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пру |
и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ај |
и дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тоб |
врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије |
био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!. |
/p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покој |
платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињ |
вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не |
војструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зар |
/p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> < |
>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило |
кући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варош |
, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p> |
ке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тије |
тале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади.. |
велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од |
њу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац |
ра. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p |
мири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хо |
а Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ј |
гну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива шт |
е можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али |
би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дуг |
а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</ |
— удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и ба |
напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму о |
ријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свије |
е ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих гос |
иш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му |
сарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи - |
ion" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да п |
рним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али н |
вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у |
а бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим |
јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док |
рилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишља |
е, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао |
/> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве |
Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да заг |
у кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушен |
ије нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га го |
у се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и бл |
вши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором од |
?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар... |
де такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} |
нцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} |
ргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдаш |
сар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Ш |
ви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћа |
да се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" /> |
а — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} |
није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено |
и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цу |
И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар во |
ојим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очим |
лас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох |
љаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зуја |
Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви ј |
..{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће.. |
е; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па о |
љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у |
уге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, бр |
рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би н |
— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма д |
Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... |
у.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неис |
и бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав т |
и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не |
пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они |
господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и д |
ина, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Повр |
од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам г |
пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са |
а ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и он |
— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газ |
учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад т |
ешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми |
шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јар |
да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и |
мишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера |
собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове камени |
, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вар |
— помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима н |
понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање |
е ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази ц |
живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти |
је љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је п |
вором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их ост |
аде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те |
на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине |
преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би са |
<p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p |
отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — о |
с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је т |
е никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, а |
сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече |
планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потрес |
сења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасј |
ели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Оног |
, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у с |
господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} При |
и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ |
прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, д |
и.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том м |
осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="7 |
к, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да са |
де бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, |
ри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, |
ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> |
може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да за |
и добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У И |
> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола |
ољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко г |
да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се поса |
истро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио ј |
обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледај |
ретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била |
окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци гов |
{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које |
одају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дије |
.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој |
п Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли |
ће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и п |
а сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад же |
р, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на т |
ини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакт |
о не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у прост |
а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— |
и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко в |
<p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те пи |
/> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће |
траственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто |
!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Т |
а, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А |
с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их. |
у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а г |
извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— |
половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до |
p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући у |
а воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} |
узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се з |
ад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, а |
осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p |
на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји |
: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Госпо |
вога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и |
Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред ци |
вити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уст |
еполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по |
неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештен |
се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за |
, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољ |
се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и в |
поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде |
шу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је дру |
како да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има |
е, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко |
, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјел |
око безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> |
итао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врз |
му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се виш |
је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља. |
ислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пла |
не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овд |
то још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише |
друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране |
х другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p |
бланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, пр |
е.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, |
да не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена |
ст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут г |
лажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужни |
рао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши. |
жалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вр |
закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да до |
браз, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг |
у буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он са |
риједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се п |
та, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покој |
{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја |
Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} |
p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивш |
во имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му дв |
. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у су |
..{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно зав |
гом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> |
Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</ |
јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима.. |
н начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њи |
Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као |
син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</ |
се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађ |
.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за |
замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, п |
зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газ |
качила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вре |
е, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је |
премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бр |
о.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли д |
на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти до |
се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} |
p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газд |
— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па св |
ветно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше |
тра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано |
уста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, зе |
ијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подз |
испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се св |
могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи, |
и, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} |
игда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене |
— а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И с |
</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била |
Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болес |
ју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као |
аву, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само не |
p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да |
ошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој зам |
х жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n |
на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема |
вати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одл |
новље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S |
, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој с |
к се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што |
ано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... |
поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пут |
азда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p |
други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест |
гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму, |
газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје з |
е из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина |
ептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под лити |
из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вин |
куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— |
ао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSect |
то дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се |
, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд |
наест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим око |
{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да м |
сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око |
збуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да |
рошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — |
се барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чо |
/> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p |
ловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: п |
ставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој |
ајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</ |
о не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понест |
свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица и |
и, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у ко |
тављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, |
е од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу |
ко одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И ст |
p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа над |
} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се |
апријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао б |
је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је с |
да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скр |
шику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>З |
ни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, н |
уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је |
е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружно |
у молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши |
ашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли |
е уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с не |
раћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана хо |
Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи |
...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изго |
а ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета П |
писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испун |
ко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p> |
снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се |
војом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газд |
би као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је И |
а висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као |
емој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао |
елнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и око |
даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љуби |
ароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући ж |
више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, о |
дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господа |
ога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинск |
ежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, а |
већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>А |
невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињал |
Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="1 |
је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу |
к превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му н |
нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе го |
ијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше н |
једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Ра |
а се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се |
се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква |
из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се раст |
плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соко |
ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели |
са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и |
одати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се |
. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба |
да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, |
ну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор |
и дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су д |
учи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме |
огом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је с |
Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових па |
а часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих на |
се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијело |
варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто |
м овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра г |
осподином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p |
мој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, им |
с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из ва |
, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> |
>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и бу |
ужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брин |
...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— У |
тскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љ |
у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говече |
о власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало |
времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а |
ину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у гла |
осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио о |
укама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дарова |
а уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде |
, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
и, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти из |
пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар |
уда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запал |
новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p> |
и си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и на |
овека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! |
ом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; |
вином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напо |
чуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је |
у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чист |
до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому ре |
њица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети |
ади пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се |
једе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — понов |
> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради п |
и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</ |
добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући |
ндује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, до |
и се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сје |
омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" |
дмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи па |
кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесни |
к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питај |
.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између |
униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p |
И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се |
S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} |
ије ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га |
жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али по |
старији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему остав |
ажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слуз |
страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> свој |
бу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} |
ела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да гов |
</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> |
жи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, д |
аво опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честиц |
естаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p> |
поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно |
е на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.< |
сте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли |
чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не п |
Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, тама |
двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећ |
ју...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се за |
о је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Руба |
ли им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти |
ла сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вел |
оје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза |
ића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији |
па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то |
невиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим т |
се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи з |
<p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на |
{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> |
мо мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо |
а те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих о |
</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али је |
моме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршља |
да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, |
> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и |
пелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељ |
ога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем |
на хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањи |
Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не би |
ње трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, слич |
врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Пе |
кат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p |
..{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба |
крете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведн |
вијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господ |
/p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у варо |
ући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп. |
да опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо |
ихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се |
хваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени |
отегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к ж |
лан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин. |
бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и ни |
ела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући |
родрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и преки |
камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свал |
вцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га |
је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто п |
адати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља |
ац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Пр |
повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} |
Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" |
тивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једн |
листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, |
> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми ниј |
не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговц |
Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, д |
ско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро |
послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со.. |
утрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — |
</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није |
з као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, н |
и ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А |
— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 кру |
нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара |
како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некам |
ју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуч |
p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milesto |
е стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове |
леда својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: |
и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим пу |
Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, |
S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два к |
{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p> |
е, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака. |
када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S |
лан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одгово |
х година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе по |
н је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар поса |
се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земљ |
још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала |
удио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и в |
</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде |
рно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења прин |
, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могл |
ахове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји зве |
} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па к |
м у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у ч |
опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, |
шки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> < |
си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скуп |
а дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, |
ћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и го |
} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа ј |
оље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у др |
ебало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврат |
октор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да по |
испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати |
Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезни |
хом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сре |
обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа у |
се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој |
улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кук |
рчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, зала |
да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</ |
.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати |
..</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p |
Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање |
а има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>С |
роши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме н |
погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија |
>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, |
> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! |
као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјес |
давши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чаш |
наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крч |
пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да |
арали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није |
се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у х |
{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мири |
Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а |
омози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки пр |
соше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењ |
брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде |
му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p> |
настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замј |
сподара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађ |
амо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се бо |
м, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру |
ман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Х |
по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га |
и свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> |
зор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јур |
разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегат |
ега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вин |
</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Ра |
добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надсто |
то у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде м |
<p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одго |
ује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару |
д њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој |
журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев |
ко на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Пре |
ди иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чу |
/p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Или |
е, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у н |
велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току |
крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав... |
т са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе дв |
је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одм |
и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гриј |
палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да |
у се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушо |
гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, |
го сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и сло |
за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријем |
ом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бо |
ије захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. |
едајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не из |
на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} |
их стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде |
леда, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} |
и она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мач |
е могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, |
али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрен |
ук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока тра |
д газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} |
е јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уоч |
за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</ |
браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће д |
.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не п |
о дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не вр |
не пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушаст |
и жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинар |
ро по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући |
а застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару посл |
и жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању про |
ивио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељ |
је је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села |
амет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>И |
ни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за |
један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долаз |
сец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажа |
обом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље п |
а све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да и |
тих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце |
овац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијен |
ра да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова ув |
ен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, ба |
ко је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкч |
чито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке |
ти ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неод |
к, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти |
лагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новац |
мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоћ |
ли сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; |
на, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у проша |
гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и |
камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића н |
чима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече глав |
вдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опом |
и носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газд |
о.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за |
паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— |
— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S |
а ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му |
ерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праве |
октор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не би |
што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Рад |
кој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не ди |
иганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <m |
дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p |
ection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето |
веде је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
во ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу |
послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачи |
у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па |
н и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па, |
он тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, од |
ца га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Ра |
Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се |
/> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три |
црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршил |
обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за |
наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не уста |
и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p |
ешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза |
е тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка |
убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... |
Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде по |
аше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово |
} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио |
како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми |
га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима. |
а се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен |
је не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу т |
пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде |
е наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из нар |
чно свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година |
о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школ |
исна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набави |
ли један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се св |
сподару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на га |
ијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не |
ар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, |
се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би в |
ачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини |
} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сеља |
ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" |
надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Ск |
p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља |
тво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> бра |
!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа своји |
жу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Прокл |
и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо.. |
устиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — |
н, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао м |
запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем с |
спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар |
е вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила |
х, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{ |
их одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима. |
ледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, одн |
топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, ње |
м свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што с |
дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у пос |
е Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по |
е за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је пон |
..{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а |
у на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако ј |
је одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала |
јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи |
балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи сми |
..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— |
е године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгод |
зов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико |
е и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - ве |
а, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на |
ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Ва |
ток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трош |
сле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па |
особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђе |
окат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши туж |
могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глоб |
шмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу од |
говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће свра |
<p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, би |
, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и ш |
плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначк |
, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, |
Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири |
трашиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p |
чући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у п |
а му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, |
нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а к |
то жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје |
оју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, |
уре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} Д |
p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебе |
ами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, п |
> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи |
скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> |
вину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају |
} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаш |
p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево |
е за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— |
ише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о |
њски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога |
за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар |
ина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, к |
диш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га до |
т на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи п |
тељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њег |
угдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пан |
напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе преб |
па успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет други |
изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом зау |
се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у кој |
о: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у |
ледњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102 |
ред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем ра |
b n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест крун |
.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> < |
узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд |
рев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи |
кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели |
S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> |
з јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му н |
да, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S |
Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n |
пази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ д |
> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу |
.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и |
рив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, |
p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је п |
лати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га госпо |
<p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у п |
— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим т |
им братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на |
"subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S |
м пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, част |
.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и |
</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме |
ни.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте св |
</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тог |
, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао! |
болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изи |
ија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад |
ђе у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, бл |
је кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави п |
чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то |
ините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те |
а кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окље |
а, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до тргов |
ве, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи д |
ру ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева нек |
што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду |
бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури |
p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири г |
дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус В |
рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је |
још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе |
ијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</ |
етар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све |
грађена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодном |
му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p |
— опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува |
>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone |
— вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на па |
вчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али вра |
д <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на п |
рати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — |
лико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од |
<p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош. |
дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничк |
родану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Во |
редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских мом |
газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате |
ти са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трош |
<p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у |
ужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај |
у о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</ |
ао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је |
ао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме |
н.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а ост |
застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тиј |
то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између |
здом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће о |
:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како о |
ео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском роб |
с Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољски |
зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да |
.{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућ |
храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач |
ко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више |
двјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће |
и, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - |
да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута. |
Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу |
</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако вол |
од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од ср |
ели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме в |
леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па |
таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И к |
Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели |
и траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божи |
мо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи |
се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа. |
... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!< |
на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лаган |
што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — |
оменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А |
користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Ники |
естру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на |
>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен погл |
е диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? |
S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, пона |
тарим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њ |
аћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, по |
, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} |
би његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбуш |
одатнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{ |
од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не ум |
ад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши с |
> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> < |
/p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — преки |
о овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{ |
ру!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Зас |
ш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и г |
огао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијел |
то газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и |
рга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли прола |
е стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из су |
одмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило п |
легоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрди |
зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем |
то што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи |
лим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пуст |
бицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али |
алогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела по |
а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми |
чмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан |
пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а ку |
ету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Ра |
гледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! |
да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум |
њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе |
гова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је |
руго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продава |
аша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, |
руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би за |
ма застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и |
још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку |
за болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељиц |
е без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да |
у прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са ми |
иљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне рук |
а могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба |
и га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} |
, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17 |
нику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
штетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> |
м својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном за |
ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Б |
говијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p> |
ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и |
ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од |
у Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још |
прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, к |
ожништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урад |
ном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> |
с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, поср |
а друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жен |
ат, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикал |
номе мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме |
плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новиј |
сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене |
ш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани |
овна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови з |
капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен |
.</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, н |
о мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски |
оговорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ ч |
да.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, |
чи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом |
и просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у ду |
ећ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се бра |
кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p |
гослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папи |
цама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди |
људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љут |
</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два с |
ше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од неко |
"subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окуп |
</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му с |
p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовет |
..</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога ис |
т овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одре |
е походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, |
ошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, ко |
<p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она |
а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да х |
м да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ |
е гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле |
ости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се |
/p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не |
елим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до |
пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а |
кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши |
а да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" |
уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назов |
де — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S |
ућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> |
че од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјел |
је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— |
у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у црк |
сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче исп |
леда умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебел |
е ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хи |
де наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p |
набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истр |
и хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Д |
{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу |
је гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; |
загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја би |
unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта |
се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега |
, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> < |
сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду ни |
се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Ра |
, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијет |
е уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако |
уба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у ко |
са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p> |
есвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи |
.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци ка |
b n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а |
— потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде м |
за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнев |
и се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те |
ник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на |
што ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као с |
ангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над |
ницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа |
> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> < |
Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао |
собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је по |
а одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наст |
им, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше докто |
еци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријеч |
чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што |
а власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови п |
народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје о |
, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јач |
е, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспиј |
попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <mileston |
ред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаш |
аши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</ |
дједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа |
је је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана |
.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе |
.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене гл |
па Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера |
</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? |
зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ва |
мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, |
зда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходнико |
се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савла |
стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишт |
јутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце |
тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид м |
ио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих стра |
и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове |
, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко |
нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Р |
<p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из |
мишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а зав |
редосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p |
тво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у н |
ом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле |
е ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, |
се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{ |
уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човје |
у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосам |
ави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, |
и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри св |
а снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше |
лази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док го |
уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дош |
S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана. |
>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд |
нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери гр |
е, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пе |
p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена |
не дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара |
уду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и |
пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто |
екаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на |
уде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не |
бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диж |
нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо |
— не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: ба |
е ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме |
и знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кућ |
кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је з |
ак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, |
а опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узел |
о је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и р |
у посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и |
орјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе |
шим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио |
у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давај |
...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се |
и, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Ал |
Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По |
> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа оставље |
ћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу. |
а брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве |
<p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу |
љена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио јед |
о је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} |
бе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да зе |
понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се раз |
једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет тали |
је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, |
е сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за при |
итељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} |
над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци куп |
ке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, ис |
, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, в |
распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, |
из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она |
гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се |
ога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога |
дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио |
вабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} |
дски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник |
се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до друго |
и Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Бил |
вати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, др |
тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што |
е чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт ува |
лија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога ље |
у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци. |
ога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, |
да — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да би |
сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише |
сника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просиј |
} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} С |
, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одгово |
и се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види шт |
да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, д |
м, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са |
p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зл |
Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених у |
/p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па ка |
</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цв |
дном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен би |
ам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих п |
ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> |
уку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашт |
вши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба д |
и поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увј |
аде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дије |
се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му |
ој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу |
ја се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тиш |
ник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав н |
свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац ње |
хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од њ |
<p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, |
име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S} |
.</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми н |
у ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тог |
а мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као ду |
је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је |
а приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, |
пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стар |
а кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријема |
рви диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је |
анас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на п |
ане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшенич |
а, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вје |
Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега |
дено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на г |
, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомил |
тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помами |
нику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Зала |
био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа т |
уд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, н |
партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али п |
остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - |
видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - н |
ко њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p |
кан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> |
премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије у |
та је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у |
да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто пра |
</p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, |
у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни |
и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздр |
анине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — |
едајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од се |
ада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, по |
да није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори п |
сподара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} |
ећ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, |
и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале |
ада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сје |
снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају с |
првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али ист |
и из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе |
људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то иг |
оварају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз |
ника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара |
лудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то ре |
ред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не у |
у донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се |
број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно |
ад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема |
и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вран |
подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријеч |
вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.< |
едом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор проди |
јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелиј |
</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, заго |
ви знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, |
пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превал |
ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под |
ало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако простра |
ахом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> |
} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем |
бом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каз |
по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> |
агосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> < |
осједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву |
и, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p |
по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је |
Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу |
ва тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке са |
голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у п |
{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и |
ходе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, по |
{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме сводни |
земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> |
<p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није |
p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, пор |
тров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Руб |
p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко б |
чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, |
е!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућански |
коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И |
<p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали |
ом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати н |
руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, |
а, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; |
чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке |
ољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле чес |
у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши некол |
о појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к ње |
новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> < |
ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све в |
атила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче ус |
ражен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле б |
не на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у једа |
даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изнена |
е се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих |
јој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тије |
ниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након ма |
} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговор |
S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, |
наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, |
ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи |
купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S |
{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су по |
гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна |
S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклињ |
клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> |
попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило |
премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у |
— И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — П |
и се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... по |
парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада |
ави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претр |
повјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви р |
оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду |
у чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га шт |
ијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на |
ска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га |
а и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и ур |
плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да |
бгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију изб |
{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не |
а часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit=" |
S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у во |
ац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али во |
да се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У т |
и главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси бож |
...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се б |
оћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево п |
толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" |
ристи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га мор |
на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти |
ија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља |
овјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је |
е тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто |
лијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрн |
ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Није |
и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Мора |
са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ |
.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту |
ћи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здрав |
рљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва са |
док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: |
има. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не з |
апочети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, |
је, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на сва |
би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једн |
тем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, при |
на му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшил |
.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p> |
на, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привука |
ежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, |
капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, бог |
и се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; |
ан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе. |
еле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било |
; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађ |
о га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му му |
д свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости |
планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — о |
— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?< |
окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде |
p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране нав |
успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војка |
љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Син |
пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— |
авши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши |
к сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — |
и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док п |
, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад |
.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде з |
а што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — |
и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, н |
и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а |
лице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој з |
газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа |
ду.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах |
е.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ц |
p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у сврак |
ка, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао с |
што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од остал |
ски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, |
што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га и |
ијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да |
а женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти |
е пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, |
пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чи |
нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне с |
адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће |
мисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би ур |
<p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га г |
<p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су на |
>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... ш |
слећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да |
<p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мисл |
не угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шал |
: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у стар |
нце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склон |
Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропа |
вежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајућ |
ан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — у |
почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што |
мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" / |
што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина с |
и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око се |
Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у нагло |
да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Пет |
пријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесе |
вар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријеши |
</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској ни |
и га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет с |
сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да каж |
азди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине |
Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанс |
пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником |
и пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели |
доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и |
кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и о |
стоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; |
акле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Св |
у паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што |
...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко |
судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан. |
лико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли |
до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој |
умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаш |
је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; б |
</p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се ма |
е развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца сл |
{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу подат |
загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, |
а новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... н |
.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје |
ти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је |
} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} |
не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похит |
{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин |
дмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — |
старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у |
и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, п |
о, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко в |
обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, т |
S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових |
тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих |
и попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њез |
његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад |
т у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећ |
у зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нек |
елигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бис |
би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— В |
ећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама |
е може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „из |
пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање и |
и са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на |
ивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их |
ја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко! |
и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за |
S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се п |
на, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за шко |
и.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што |
неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми св |
му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у ру |
у, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је |
к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјел |
и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али н |
ло и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone uni |
то...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у гр |
Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, о |
зда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с л |
у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На |
као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода саку |
овне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p> |
он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизме |
нобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепта |
ду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједо |
..</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми ј |
<p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. < |
ко и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што |
..</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући |
не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио |
аде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} |
и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећ |
ји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у т |
јетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устад |
ра помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, ви |
ије друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе ра |
главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе |
тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа |
са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се ц |
говим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за |
накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} А |
ица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — |
послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим |
Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде |
нско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино |
— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми гл |
Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ |
Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе оч |
га вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p |
а.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ |
руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повр |
сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно бл |
а стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим |
господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, по |
е газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb |
рци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме зве |
p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <p |
n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} |
ку Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му |
ена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде |
ћи о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена |
о!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Маш |
е снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу |
добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не поји |
е са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и ка |
е нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> о |
> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — |
руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> см |
рног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа |
лог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га бе |
ина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи п |
га дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га г |
редивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједно |
S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, су |
Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но с |
, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже |
у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативш |
/p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откуп |
о, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо б |
вљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... |
, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" |
јну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у |
а, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> |
кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Пош |
ити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица н |
стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и д |
и послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у |
ем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу сво |
ијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <mi |
нио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намје |
шан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе суче |
етника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> < |
p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — у |
> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу |
зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са по |
завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му |
ње уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се |
="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи м |
а похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Ку |
ребало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоци |
му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, по |
ве.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хлад |
, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му заприје |
Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} |
лесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Р |
а из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради |
ружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори |
ћу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на па |
с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши |
Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за т |
во вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују оста |
а суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да за |
ана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели |
висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" / |
би!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прек |
, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач н |
ће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, шт |
годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје и |
није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам |
клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што б |
лији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док |
анини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини м |
асмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спо |
ан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у |
гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обила |
Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје |
са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— |
је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега о |
стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ва |
них врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, |
и од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док саче |
чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Б |
љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? .. |
ти за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мек |
преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради |
ало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</ |
ћ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к п |
или се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан. |
и наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад |
о и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи |
народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Како |
га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се о |
га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви чит |
еља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — неми |
а суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p |
цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити тр |
Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је |
е од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Бес |
тињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном |
требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа |
момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој пла |
а од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији |
азложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому |
ожити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се |
м и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са ком |
присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — о |
онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на |
га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, |
Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <p |
упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, п |
би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - По |
нарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благ |
дстави му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвла |
од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чи |
м ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} |
давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Ра |
свијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и нама |
, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не |
, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе. |
рнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијек |
се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Ма |
Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао |
да како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и не |
добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при |
окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је |
S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Бо |
блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће |
p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна ј |
руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се |
иво чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га до |
с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија |
фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, |
некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да |
рговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се |
мишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> |
<p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну |
еднога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарниц |
ердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па шт |
је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вин |
га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се |
њих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да |
паст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, |
ки момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацив |
?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И пр |
се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и ос |
ли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави |
оказао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га ут |
о, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио |
але хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</ |
млад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Д |
Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> < |
, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је |
набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> |
/p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше им |
, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са нич |
камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу т |
тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све |
p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> < |
е умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а му |
скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p |
а, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — |
вот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога допи |
овора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а |
дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, |
о?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с нат |
итан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет |
у, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као ј |
рудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној г |
ad> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исп |
и из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учит |
цу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочиј |
причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и |
p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже |
а њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и пр |
S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову |
ном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, |
у са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких бо |
слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Ва |
одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Је |
не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> |
"126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме |
не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S |
та и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, сво |
остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како с |
ри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у м |
пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би |
и сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онак |
чи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде |
о?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је |
сао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> < |
угој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљениц |
провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз |
дару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на п |
вих големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њ |
> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико |
газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим бен |
сти имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, |
од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је |
ижи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим |
..</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташц |
даље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати |
није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише с |
p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка по |
аше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве рук |
а...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом |
.{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне |
тво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са С |
кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, |
и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари н |
нагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им |
х преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мј |
је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> |
p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...< |
.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p> |
јка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у к |
ћ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док с |
има дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као |
у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>О |
кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породи |
за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху? |
Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, |
мишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не |
ћи осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога |
се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, |
<p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљад |
е одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p> |
м политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једн |
је се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му |
ељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Е |
ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на р |
И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све |
исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од |
градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по |
ино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, |
ећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко |
Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и |
од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам ч |
кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} П |
шкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном |
муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој ру |
одај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — |
рилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — да |
н других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они |
о хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> < |
сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у плани |
а је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали см |
обом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, па |
у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му до |
им у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били |
Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико |
p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради с |
иљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници |
не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих |
/> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што |
ути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из св |
е видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском |
на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вад |
ставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита. |
прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштр |
л, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим |
Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му |
о дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа П |
> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на |
</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој |
арош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што.. |
да да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па |
на у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: муш |
отине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.< |
кан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима с |
руко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, |
</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb |
плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Ил |
</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Рад |
p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p |
је овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Мо |
е.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у по |
огодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дије |
stone unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све ш |
емљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаи |
кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се |
ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?. |
<p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан |
p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије с |
и трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, ра |
</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти |
<p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу ша |
модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прила |
уча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих д |
си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Вој |
Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов нов |
ма га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиља |
ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скуп |
трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за крив |
"SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељ |
ви се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима с |
борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме госп |
Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</ |
тији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељ |
!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац |
е брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муш |
су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, наста |
бегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изоб |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у |
за, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно б |
се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им |
тарих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углов |
главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе т |
> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чим |
и је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човје |
ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека |
>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p> |
о ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, |
ела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали |
вао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— В |
</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер г |
и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пуст |
се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... |
био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовн |
се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силаж |
ри господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе би |
ајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници го |
ихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а |
а унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су о |
у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом |
з свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева. |
ез новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, д |
момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} |
им, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу |
навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p> |
лаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде г |
а у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер с |
отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему |
јна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчић |
е нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силаз |
на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли д |
кнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — по |
е не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код веч |
, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина |
</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од |
хтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са нов |
сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: |
и ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко до |
у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Д |
вадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, д |
л попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун |
и отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Го |
рио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дан |
дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, п |
те суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p> |
робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</ |
е о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је |
> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и |
се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчек |
сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно.. |
у тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид приб |
дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док |
је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у р |
м бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху |
ата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјево |
и Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... |
ан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћа |
на остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — пре |
сао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гд |
говца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: тр |
, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је н |
ући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из |
Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — про |
S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што |
.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, |
абици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње |
Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; |
чи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му |
ила сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} |
>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају |
у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се |
Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и |
адњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га занос |
есе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пишт |
д разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утисну |
тој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуч |
абланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисл |
уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је л |
ке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; |
то забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабу |
е попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као |
Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну |
одио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, |
а дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што |
а и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с |
ље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу |
душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламт |
обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога пр |
зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже |
и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до си |
н.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је |
47" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, |
звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге к |
обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан |
а доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шк |
чу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и |
:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и д |
својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и че |
Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дош |
неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоћ |
о би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели |
вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртањ |
јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи |
ли из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата |
кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и |
ује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, |
а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише |
врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет |
<p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и |
тиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се п |
гли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама к |
уштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p |
</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} У |
збрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклим |
о ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрал |
гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— П |
ам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не браниј |
га вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; н |
илости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег |
ш оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери сас |
огледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њ |
, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уокол |
/> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се |
ијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева |
запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во храните |
љују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од |
/p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајућ |
х уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом |
S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да јо |
е цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, ве |
>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, |
- И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не д |
екиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем |
ог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарај |
е Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благослове |
влада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.< |
својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско |
њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...< |
S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледин |
<p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га |
олова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — |
бно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остал |
метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је |
ланину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ен |
што срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг п |
прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не м |
S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да ј |
{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега |
а из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војнико |
Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колик |
дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сј |
грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> |
а брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену |
а њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с |
Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових |
} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у |
е — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем за |
па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин |
својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" / |
носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по ци |
— рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом. |
колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга |
расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} |
де у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти |
ицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па |
к, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било. |
је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко |
ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са жено |
са.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане |
да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом п |
<p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у |
омије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, |
драви жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p |
ајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обој |
нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпос |
p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али |
прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="su |
мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не |
— Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се това |
— Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, н |
му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишо |
ен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани сал |
ћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у оч |
очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Ра |
гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода дољ |
нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава |
де се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљ |
забра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку х |
врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве ко |
ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се |
т трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, |
момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирн |
на моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - |
у потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и уг |
а, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђива |
нут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаниц |
ни сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испр |
ваца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, из |
олеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим |
вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћ |
као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумња |
слова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога ронда |
им гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућ |
злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но |
крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сва |
ати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се надни |
..</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити п |
ју мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како нова |
ући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не |
краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да |
а ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онак |
<p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца у |
ранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и |
ућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет квар |
глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се пр |
а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, |
се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима стра |
покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо пр |
ескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између који |
авао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисл |
за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати ад |
по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане |
и будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи п |
и уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од |
вац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар |
S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког д |
тећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем наро |
један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи |
какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће госп |
коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихв |
н, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога п |
крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним оч |
вјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{ |
:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред |
...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успал |
ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али |
Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено ис |
да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има нек |
ју, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потп |
липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по ср |
.{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" / |
тета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје до |
е гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S |
а остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћ |
нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а |
аде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:< |
тра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође сво |
— стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, до |
и пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш |
аја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко |
> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да м |
не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!< |
е то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече |
од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда |
устим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бо |
и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да повед |
је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на госпо |
ога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за |
забраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол п |
из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над боле |
јаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, н |
Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи в |
е округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>И |
.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш! |
>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Он |
, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на |
, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови га |
пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкри |
чију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата |
одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нах |
момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, |
гове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четир |
путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као к |
коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не ч |
примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>П |
</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету стра |
ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разуздани |
набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да |
шт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усре |
одару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, |
на и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу оп |
Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Маш |
е брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су д |
пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, м |
угоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме наче |
чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркуш |
забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прег |
пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, по |
проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразгови |
од руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, |
<pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да |
<p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсниј |
е, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газ |
га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ н |
А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике к |
еђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли св |
е право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње нек |
>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, син |
ђутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; на |
- вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — вид |
гдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као зе |
> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Маш |
капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјева |
мо ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што.. |
им, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, шт |
де! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p> |
Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и |
{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milest |
стити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — С |
ласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! |
p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви ул |
у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи |
е, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли |
са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда |
ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одгов |
ине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није |
.. — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима |
<p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је попла |
у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде |
аха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... кри |
лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, ми |
/p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије г |
ојом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а |
неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуб |
сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, з |
ије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — до |
је у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за |
да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не па |
аде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али с |
тљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и |
сјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријет |
ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше ц |
појивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да |
агнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе кру |
вориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно су |
сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умиј |
/> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p |
љаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у |
д нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, |
е. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се... |
о помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тије |
егово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаниц |
оваста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто |
ву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријеч |
арајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, |
ори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изг |
ши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прат |
ња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како о |
о да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, |
разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, шт |
сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела чо |
тргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута ви |
вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газ |
глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухват |
тави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њи |
колико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к |
ремишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ |
на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осра |
е преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, ка |
...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хт |
.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узасто |
газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире |
сповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} |
е штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што |
уза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спре |
си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} С |
ледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати |
и Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фа |
сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе. |
м ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо на |
уци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, поп |
арство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, диј |
; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, јед |
ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгле |
причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> |
на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} И |
це му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме уп |
нише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на м |
Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је ова |
удало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само тре |
>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се |
па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко |
адњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледају |
еда равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловаст |
е и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако н |
и, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом |
<p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослуш |
се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} |
.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига биј |
разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили бож |
о пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ |
и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, |
, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љу |
сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњ |
. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, у |
поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге |
господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је |
ебацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јун |
осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а г |
затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> |
ледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је |
n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубље |
</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо ус |
жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, |
д има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} |
је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и |
се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки кла |
е њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зрац |
за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши |
и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку |
е се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да |
момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њи |
ве граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да |
ако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку з |
то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим ву |
како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа |
одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, |
дина по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће |
а, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му |
е заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - |
а је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу с |
, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава з |
оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p |
кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над риј |
ада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сад |
замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не |
и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се см |
ма била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо к |
ди се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у |
ћи на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од своји |
и по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и но |
о ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у |
немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено. |
p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га пок |
је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што мо |
мских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у |
еко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, |
S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Шт |
вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један п |
и себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак |
ед, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет тал |
н стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Бо |
на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војк |
је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без ик |
ђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат пр |
и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планинс |
пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уо |
поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо |
, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини |
пињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на поји |
on" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада |
ланину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије н |
зимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прику |
вија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата |
e unit="subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, |
ча и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрм |
</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупи |
<p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавш |
ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи |
младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест |
слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помириш |
раћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тр |
ве послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати с |
160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> |
ао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у |
се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, |
јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва |
да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе. |
и ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли |
око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Бо |
ио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико |
ивада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — по |
све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да |
и газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не |
доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док бро |
се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе |
мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде |
ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли пл |
чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разг |
<p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет ово |
грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских |
и некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко б |
о, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А оп |
ћера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје до |
азда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очим |
понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјер |
наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, |
завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју г |
слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна ј |
ши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда |
а наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док с |
сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би б |
небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди |
- ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад ка |
<p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши |
му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> |
објегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, |
, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах нако |
сподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вје |
при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га |
е говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито |
дине, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошље |
посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, |
о:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у гла |
то она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варо |
" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља бли |
ласништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да |
побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из за |
етар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p |
!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превали |
озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погл |
два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, г |
ке стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p> |
аћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али ко |
мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од |
ед њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, |
че јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> |
ве се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни ши |
газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на |
у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, |
...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Вој |
за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето |
да крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, |
ац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једн |
ана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагрени |
<p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њо |
ео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би |
<p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му |
ји бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му |
у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље оста |
ач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан. |
ака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би река |
ињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Дев |
о је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради |
ужи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само пог |
} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окр |
говаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама... |
е изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души. |
="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљи |
и, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ов |
пи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, од |
дбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки ка |
таде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му |
у трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијеп |
одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу |
е газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чи |
га, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; за |
} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љ |
десет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је г |
оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупс |
је.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо г |
са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, д |
ше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што |
пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилог |
е стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега |
шном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсје |
е чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и |
оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а та |
ику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредов |
Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} |
ћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, |
ера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А ш |
у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје ов |
етљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, поста |
Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, ј |
улу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу |
вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко |
ите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И г |
аху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни |
и доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</ |
екар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје к |
жарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђерда |
лу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да |
сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, ш |
за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одр |
, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли |
нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен ос |
гом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи ње |
, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — |
собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу |
љена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета.. |
тола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на ру |
рипашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше |
е видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости |
.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху, |
аше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати од |
а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници оп |
72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговор |
Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и |
рошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови |
оведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и |
и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе |
ма и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне |
у двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну р |
И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом к |
а пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља. |
а писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, тргов |
потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — р |
pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и |
ути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> |
рватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе |
лази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Рад |
лен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих бук |
астој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толи |
ој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо ова |
И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских мом |
кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p> |
о завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забри |
скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се оку |
је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу |
е као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја |
, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик дом |
во дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој |
очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави |
S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} |
а пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone |
воме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у живо |
p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p |
ањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подв |
се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшиј |
шавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице треп |
кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи |
украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче у |
, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи ду |
tion" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису |
шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с |
{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је |
<p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с п |
вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије С |
жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе |
и господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> |
Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу |
<p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо по |
и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</ |
раћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска вр |
копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Р |
и — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако |
Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице? |
путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад |
S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, б |
упићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо с |
р одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни |
у у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека |
е понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, са |
, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p |
Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: |
milestone unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обаз |
е:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>У |
} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{ |
непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели м |
ало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невика |
јевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се |
иду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, |
, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за |
твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оста |
Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Пр |
ло велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у |
Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже мли |
скачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, |
а, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? б |
отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за тргов |
тражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погл |
атом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што |
во разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућ |
епршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме |
емишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али |
ки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господа |
ка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— |
и од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - ос |
азда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задих |
вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи |
он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође руба |
аш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Вој |
а приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијех |
у сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу ду |
м ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобо |
брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчм |
потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рек |
д господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, д |
а спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — |
, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у |
.</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе пош |
не!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још |
и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стар |
цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, |
ка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају |
а.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се |
p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. < |
базрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јес |
потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се |
p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од |
и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде |
Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике |
саше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и |
ки банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, поглед |
се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће св |
лиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.< |
ичија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну |
а у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу |
невеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!. |
до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући |
<p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти |
а хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватр |
" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало |
подару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као |
не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што ј |
маха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову тор |
па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! |
.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, |
сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, |
А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блије |
не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без ту |
агајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежат |
еташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи и |
у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво |
рсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанск |
аже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <miles |
ожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Т |
овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачино |
51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петн |
продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док |
обро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Нару |
/p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће |
је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди |
сподина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, је |
бу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући |
ше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— |
даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим |
ротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан п |
ћу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често |
ва избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће г |
апне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као д |
му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у |
очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— |
у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим ст |
ледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Ал |
кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по |
ла, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече |
ара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам |
{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда прем |
Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али |
неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће н |
еш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — |
е, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши |
.{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и ос |
..{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме |
ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја би |
рвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</ |
<p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па |
пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у пот |
Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада з |
о мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да |
, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — ок |
таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p> |
а му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагл |
ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, |
...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар нар |
</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и ми |
реним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, |
и Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има |
а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је га |
Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти св |
сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чи |
ше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кр |
е једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једн |
блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се |
ља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да м |
p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће со |
„ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му |
он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вје |
а би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и д |
ану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба измеђ |
глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Шт |
у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често пр |
и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити |
араница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} |
надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и |
сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по |
— Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> |
кљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо |
у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, |
е; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{ |
Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Ради |
ином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што т |
азана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих з |
<p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле |
но и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, |
очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се |
...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе нас |
ћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погле |
е адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође о |
вите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n |
пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене |
ару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онак |
ински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек шт |
се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара зва |
им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све дру |
а ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ у |
уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите |
к.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде |
Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац дони |
Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико |
, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> |
ју у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага |
мисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двиј |
ине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртам |
нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње |
... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљени |
, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утј |
ави и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда |
м вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађ |
Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каж |
кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — по |
а неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</ |
а и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред са |
— и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркуш |
{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увиј |
Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, |
о Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господ |
1" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако ми |
рани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жу |
јко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, |
...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколик |
ству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђен |
да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S |
се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте ку |
сле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек по |
т и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније пре |
газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је |
</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - |
јећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишче |
е у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са они |
једоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штион |
га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и |
ошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у свој |
на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба з |
.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави к |
них трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његов |
она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, ч |
биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млино |
знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} |
еровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога п |
ива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло |
!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газ |
упило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамб |
дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду |
ако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити |
е здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} На |
<p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и бац |
та“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној |
n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном о |
у руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њен |
lestone unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палач |
<p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не буда |
лимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједнач |
е прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичу |
ни траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрас |
а; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разго |
>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</ |
сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</ |
за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — ве |
очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Пра |
јој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није м |
очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p |
, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто |
на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, |
д стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — в |
Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тет |
.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Заст |
ша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезни |
ом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прес |
кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</ |
на, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љуб |
орода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све ос |
кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на |
боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да и |
ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и |
вјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да ре |
освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропце |
анини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу |
Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом јо |
азује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице |
Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, м |
јући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> |
и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, |
ивотом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник |
и Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се од |
, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку |
ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни шт |
њом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако ниј |
ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по орани |
ила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у о |
е свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети |
то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен |
не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се уми |
ушмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племе |
ојој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — с |
— Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјест |
рама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље гов |
ли када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће ве |
p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли |
<p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао |
у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p> |
рљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се пов |
о кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па п |
слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>За |
де и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p> |
између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се и |
би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији |
их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да |
њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских к |
p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме |
ој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око |
ијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза |
ion" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник н |
— Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га вел |
} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се во |
слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; уста |
ио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна ш |
ошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не |
је снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу |
ући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> < |
у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше ка |
лапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео |
а — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан рад |
каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече |
волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати |
ојкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока план |
и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Руба |
Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:< |
м, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} К |
{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{ |
е веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...< |
е. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попиј |
p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жен |
топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мис |
— понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> глед |
кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа |
p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраг |
се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Про |
главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом |
достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде |
аду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је |
а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Неће |
а од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се |
сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи |
ша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Па |
е.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова поглед |
анином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не до |
изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико кора |
и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ли |
озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет |
уке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци ја |
кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, биј |
веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</ |
му иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:< |
<p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога |
да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, |
тској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи |
/p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена од |
енуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али н |
врне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаш |
е свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с |
...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек. |
муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући ра |
е онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и кл |
бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлос |
p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негд |
у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друг |
S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на о |
кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, га |
! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина д |
њавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу |
се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако |
ке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућ |
Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у гла |
> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру |
ову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на |
сли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра че |
ubSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде |
ђе опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p> |
ану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од |
својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у т |
<p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не |
Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако |
купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, |
до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба м |
ачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене |
удени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насје |
> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потр |
>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита |
ћајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али См |
..{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! — |
ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима д |
Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је |
ашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} |
на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-.. |
ши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена саг |
баће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а |
ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у |
згуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор цр |
браниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након |
не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> састав |
као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу ви |
зар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.< |
шом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела о |
ој!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</ |
м, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Ра |
.{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изго |
ој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три |
раво је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Р |
у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — по |
о тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави храните |
се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу |
ну к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Пи |
га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи се |
не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно |
она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSec |
pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с п |
овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде ту |
а му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се поглед |
.</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, |
а си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чист |
нуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се |
..{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако теж |
жем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена нај |
како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом |
два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све |
настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Вој |
то је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Шт |
о да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као п |
ога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није... |
, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно |
ч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, гос |
их земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" |
ја му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као |
..{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку ку |
ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, бол |
сати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, |
амо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из о |
к.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не заја |
ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива шт |
та Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — |
која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не см |
стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Бо |
ачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, изме |
ега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заоб |
лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, к |
боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдје |
ати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу |
ћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме |
" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S |
<p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних да |
х трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави |
ијека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, |
ву палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти ш |
упљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око |
ина било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је в |
од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико време |
Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што |
<p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зн |
бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом глед |
е, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог |
ан вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само до |
и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пр |
е отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би ради |
а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје ко |
собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча |
вите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њи |
е, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и |
ршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пуне |
јвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и че |
пи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: ми |
нио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— |
оју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не са |
веза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једно |
<p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго циј |
дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне |
ристи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али и |
ји је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа д |
вих ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поп |
кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и |
сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту |
намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се как |
ије купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун |
из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежи |
ном равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади ком |
/p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, |
ином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Г |
и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Рани |
ни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује с |
ни да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и п |
могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господ |
{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У |
анка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику |
ић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, в |
о млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... к |
а закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представ |
е страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очи |
трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: |
.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и уп |
вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и |
м нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се |
не назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, а |
ио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанск |
часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје |
е осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца заже |
еки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ |
у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше |
до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на |
ад.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су |
ја тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам |
ористи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак благ |
салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало |
е ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> |
м мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</ |
растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанић |
оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо |
" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, |
еће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући |
— А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парб |
путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> < |
ник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше дево |
но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара о |
колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у |
ост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога н |
де, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошков |
јег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњ |
/p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не нагли |
а памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> < |
Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста ру |
таде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни |
м, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си поч |
и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе. |
е у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом |
и имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаће |
Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а |
{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну |
к — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посег |
нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</ |
да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад |
натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу |
асмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном. |
а осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вриј |
?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пођ |
S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја. |
што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те |
ром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче |
ађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и д |
p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не |
и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у |
ћи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> < |
да и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских вис |
сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, шт |
очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом ма |
ће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га з |
ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу |
</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узел |
ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови с |
ео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латин |
азда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} |
вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSect |
годбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p |
е таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена |
што и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети |
куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему пригово |
аше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његов |
у и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он |
о прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то |
вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из варош |
>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би |
.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не |
га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један о |
х негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши |
жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен ј |
; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад пре |
ако ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кућ |
ињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза |
Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и |
ијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на д |
не Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде п |
} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не мог |
ама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из ру |
еже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом |
за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!.. |
спод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној |
ати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто про |
>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њ |
ио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао |
људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње и |
ко, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му тама |
="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испит |
п Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезн |
а се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи |
вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо |
ре узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави ж |
кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</ |
з село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; не |
.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а |
p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а |
пет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, |
и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црков |
Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Би |
у пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели: |
да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни |
рла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер са |
е.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и прек |
<p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Вран |
.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, |
ко лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, п |
и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> < |
не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само |
у...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала |
ијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и |
ан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и |
ају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу. |
шки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.< |
а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висо |
не!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежа |
анине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме позна |
еколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од пед |
а женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући |
не, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Кр |
дмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му ј |
нагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залу |
Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи |
<p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који ј |
аваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И п |
јних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле годин |
по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је |
, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на и |
го излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син |
нако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјест |
а пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намрго |
ади:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И |
<p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, нико |
Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, примо |
но Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвј |
S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! |
а два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо |
ривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одм |
пцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стад |
д му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу |
S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</ |
у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан |
, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје сл |
здух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим с |
авио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и |
и здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{ |
се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Ж |
двјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашав |
и њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то |
— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је з |
..</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако |
...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улази |
и његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову п |
ано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа рије |
.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на су |
и се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа муш |
инко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана за |
ада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба |
ади.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S |
утрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му |
ла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох |
амти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје наја |
01" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, |
кој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{ |
{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се |
о се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није |
двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по |
преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} |
а!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну же |
је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи |
их земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Га |
руги пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone |
ни ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! |
Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као ша |
шили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад ј |
и превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb |
на, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Же |
не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лак |
ашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наш |
својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и п |
свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говор |
да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио о |
</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, ка |
е — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мен |
— и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави с |
о? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? |
> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, |
јехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ пр |
> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед. |
живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа |
спруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат |
му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам |
Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати |
рнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — |
еже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули ко |
ли му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом пове |
} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их б |
ивотом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</ |
оју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат п |
онови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - наме |
то више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти в |
адхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Мо |
клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази |
кав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан чов |
снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотр |
га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла |
ићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајућ |
е моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача и |
ико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p |
се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуња |
ере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а |
и она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје |
е мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду |
ко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да је |
{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају |
ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како љ |
ао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није са |
и Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Вол |
</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар |
pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био |
о себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трго |
и...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— |
мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, с |
{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> < |
јед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок пр |
се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувот |
S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напив |
утито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли |
сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао к |
би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обр |
а уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет |
<p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвока |
ан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још по |
он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала ј |
а, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећ |
уцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти |
ену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к |
нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, ф |
ита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двој |
да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох |
аде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и в |
ао да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљ |
ти се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице |
им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас бл |
Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вј |
и је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш.. |
барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи |
евјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p |
у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне |
<p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће пр |
ону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и по |
— Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и |
ирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, пос |
зео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> |
о хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је муже |
ше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хо |
што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде ч |
бају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прек |
се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије |
мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар |
слије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да зако |
римакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дјед |
ан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гас |
наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да |
легу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јов |
е јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једном |
са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а |
— Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дра |
ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги ко |
учеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада: |
сли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p |
<p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим |
ишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их |
јежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, |
га комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу за |
.{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде св |
иближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљи |
га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стран |
леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле |
амислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се |
село насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте |
и смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтин |
ебо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене т |
косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуд |
} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли |
уго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанск |
а је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} |
их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... |
ни будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и пра |
ви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и |
... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром |
че осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату |
у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трош |
првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и л |
p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p |
ши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом |
најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га |
е чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше |
p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као чов |
не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{ |
јекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао |
ица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стра |
а вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде |
цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче је |
На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S |
ти, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на с |
p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје |
ц му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу |
ости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје |
.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар ули |
е да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— |
само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши пи |
за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би |
у.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на |
p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је т |
и, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хо |
се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра |
{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будем |
што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: о |
одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диж |
<p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напра |
језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по |
на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао тов |
p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> |
то да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око |
ке светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, |
о је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су |
...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S |
има!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те пом |
моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се |
} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним |
љути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... |
муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, |
ових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада |
газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда п |
ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и |
д Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме по |
="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као ниг |
му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву жи |
ећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слије |
а ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ д |
ждане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А |
братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући |
опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву. |
миће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, |
упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S |
обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему |
а остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто с |
сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође м |
и по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свије |
око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње к |
исказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очи |
послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми |
</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Нај |
ј Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си с |
о, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући п |
кој сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, |
бом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} З |
изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла ј |
<p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале с |
се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен пр |
нице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, пре |
у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не |
еше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало |
аводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да с |
ше, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да м |
ест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година |
не парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Та |
Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још о |
с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— |
сто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га из |
а оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да тр |
оказа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и повед |
— јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Пр |
? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p |
и загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже но |
Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци |
вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу |
та, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих д |
<p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у |
тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, в |
продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога госпо |
снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цу |
ад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од ч |
/p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше |
ј јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена |
издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није |
новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Род |
ета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од па |
{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, |
ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је |
слима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, |
е оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбље |
моли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да |
на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замич |
у Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду |
да доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да |
пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тр |
ајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са бр |
руго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдј |
вици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ ј |
и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то |
несе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо |
емим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто |
ти кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој гов |
подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму |
S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, н |
д веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био |
погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро |
м.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех п |
стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се ње |
м, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула |
хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о |
а ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, |
вјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате дв |
својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Пе |
. и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Кол |
да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочн |
исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А в |
мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу... |
чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и о |
порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана |
а неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је пре |
еч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче врат |
Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакр |
ац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на |
о...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао |
радимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио д |
дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - |
е као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек зас |
. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, док |
је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљ |
ти чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати р |
окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> |
га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто |
ативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву |
оме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> |
подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што д |
једа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао н |
ија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</ |
кан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперуша |
, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више |
p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што прем |
— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да н |
а Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браћ |
олбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље |
своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се п |
у откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{ |
Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као |
ази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му к |
е, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упореди |
и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и |
.</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone |
рљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда |
ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме |
аца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за посл |
ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој |
а, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p |
изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи |
едној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} |
издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога |
еш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак п |
дно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— П |
обично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих год |
рску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, саст |
д те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, |
продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, |
еди, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђ |
премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а |
<p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго |
држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водит |
у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али зал |
S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад |
ију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио |
ламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће нов |
радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који |
ати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и |
о се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а ви |
идио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газ |
се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката |
p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило |
ожје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} |
</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а |
ај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет та |
, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</ |
као би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће |
вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне |
о вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, |
зми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га нат |
крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с |
међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га |
Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, |
а њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одгово |
очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по пад |
знају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он |
нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мраз |
ије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесјед |
р однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p> |
ди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ок |
иђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S |
а подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим ду |
р у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по шт |
вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па |
м, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Д |
вједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повр |
етио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али |
43" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош |
ел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не би |
се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје |
стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! |
атри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на |
атну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилос |
ој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му |
</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с |
ду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе је |
е, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у ле |
дговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти |
; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али оси |
се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на ра |
рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с то |
и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дје |
мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А ко |
ухана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код |
/p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет |
једу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена |
изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију |
зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са право |
управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу |
ођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му на |
о што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је |
да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и св |
једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се |
иху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али пром |
ту је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>О |
сту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија з |
>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{ |
ије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаш |
о снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И |
да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су св |
поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до |
>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу |
гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврн |
атила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не |
сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што |
господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у син |
и да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама |
ћ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, |
да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад |
н.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на |
лиже, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рук |
удила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, |
домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа ис |
прекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављ |
одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово |
на, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, о |
не, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> < |
одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа |
ји свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, п |
фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гл |
јера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и |
, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу ва |
ли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и |
што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке ча |
јегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у по |
у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је с |
опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишар |
нио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин нач |
ш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на |
, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Га |
Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А к |
стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копил |
ћу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n |
ко зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрват |
едује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасја |
диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не |
и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски |
цина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој |
га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека по |
е најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневн |
. и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застај |
.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене |
енији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али ш |
иге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што |
шији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ора |
оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што |
а у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори вр |
ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p |
своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се |
, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар ру |
роши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у т |
</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Ц |
граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад |
друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очи |
не јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некакв |
којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све се |
осподара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и |
ђати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Каз |
ам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник и |
писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Е |
о се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо |
ле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе |
сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, д |
ине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повес |
убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — о |
руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — |
те плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, |
зе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, |
они од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — |
е, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди |
имо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p |
благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија |
еколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му |
, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, |
појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од ст |
.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеров |
у на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бриј |
умпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатк |
И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да |
, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести сво |
</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене |
<p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без н |
чеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па |
од коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спа |
форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, |
ет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отје |
им живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— |
/p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> |
ећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерује |
т му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</ |
емљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сун |
док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовн |
за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на |
/p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... да |
све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и |
и.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами. |
вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га |
Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S |
је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко п |
одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе |
тио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, |
ам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те и |
о сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред |
Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни п |
бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Ил |
да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфск |
>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај |
е обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију |
еже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче |
рани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га |
сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратић |
> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада не |
ри.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају |
као, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му ј |
адио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да рад |
је“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити си |
и „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати за |
/> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} |
р, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње |
едне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му д |
а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужниц |
м сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млинови |
Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као к |
наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му б |
бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Рад |
b n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</ |
игне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па и |
к се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа |
г пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се |
икли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијен |
{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина |
у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, |
кан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагоди |
межурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и ма |
усту траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, |
о на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — |
да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код к |
ни излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људск |
ако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се пос |
о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодил |
ва слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p |
прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; |
орна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш |
а утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити с |
— вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћ |
а мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти |
де куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабр |
ма, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима |
у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци |
цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопора |
> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— К |
p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низ |
гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има |
у.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају |
и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске тра |
дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Дво |
/p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном |
ао и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима |
оћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи га |
их ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модрича |
пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дот |
ад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> |
> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива т |
м на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, |
ићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије с |
ку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнув |
тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone uni |
и дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и |
..{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у |
— мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком повр |
е престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам он |
ко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, |
куруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</ |
но класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше в |
ија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежан |
уно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ст |
угоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љ |
свема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата |
семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му |
његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега |
ела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно с |
не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом |
жио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва |
о да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, |
атри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђ |
колико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне и |
се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије н |
. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и |
стру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркв |
Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на пут |
ди, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази |
и његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом каба |
онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" / |
p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и |
дицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опрос |
ити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја |
то говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловаст |
рљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пл |
ио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни |
прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп В |
новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али |
т простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од |
ацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако |
ик опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парб |
; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вар |
к, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија |
ли неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Пре |
е хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Ил |
ели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> |
ј сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="6 |
ске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред но |
, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме хр |
након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко |
д је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то |
ica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашав |
тра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газд |
јни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одгово |
мен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже с |
јеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје ј |
јека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га |
онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— |
бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао |
о је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и |
...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љу |
ану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на ра |
јвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелни |
...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прера |
што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ |
ла ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? |
умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и сво |
нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p> |
за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјеш |
аједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то п |
врати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>М |
је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи после |
но — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" / |
е никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отвор |
ко времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ |
и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о нич |
{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једн |
шом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина |
сли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако к |
опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!. |
осподару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти |
ј се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава |
цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се |
а се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиж |
ијежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да |
о ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! |
штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толи |
ни као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива |
вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} С |
дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз в |
на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће |
и ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели к |
рихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека |
ак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одго |
>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; ум |
куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сиј |
жући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси |
све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Ред |
љанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Или |
уди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n |
— Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш |
и — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свог |
Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Каков |
p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, ка |
у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премиш |
/p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и |
а својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћут |
во је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друг |
елу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је |
тане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне риј |
ју је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} |
<p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али |
запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цес |
гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега.. |
газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гла |
ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А |
ише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p |
а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S} |
ће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по |
иља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> |
ога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p> |
да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сло |
људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, ал |
се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опе |
{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одг |
благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли ње |
одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед |
ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш |
јбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из су |
ремишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па н |
проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S |
>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </ |
а ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побје |
иродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник ј |
он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S |
јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога |
S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори |
ревећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше |
.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овом |
а: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петр |
га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако с |
а! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: дв |
кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на ва |
ихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас пода |
блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек |
и ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу |
је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо |
и одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језив |
е...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а |
е не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свим |
очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже с |
ши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Д |
</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Ра |
.. — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао б |
кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто |
кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу |
ијечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али с |
м.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, з |
Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је свој |
а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> < |
ње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к ме |
ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> < |
нско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и ј |
ли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> < |
- мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему р |
штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ј |
има, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и П |
али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, превариш |
међу лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p |
према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји М |
и: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога |
опа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу. |
вори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није |
е то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је др |
омку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућанс |
ије крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах по |
— вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима |
. — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу |
си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника |
е, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} |
суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, заб |
држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наок |
До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> < |
.. — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се т |
ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, |
дговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво.. |
p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш ка |
дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре |
зданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Зн |
<p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жен |
на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, |
S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по |
ок је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли з |
од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи |
на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти при |
аше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — осло |
стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће |
<p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам св |
му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господар |
тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" |
> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за ш |
тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! |
, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} |
и — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па д |
рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао |
га „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздиј |
днији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложил |
закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе ни |
браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако т |
о је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрв |
аре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови н |
тврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијело |
.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> < |
е отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимње |
ља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој прет |
их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у |
Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њ |
> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје |
ајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница пе |
сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека |
одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са своји |
е.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војкано |
е, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а н |
оди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшиј |
одати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме |
оп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје |
е и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још |
куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а има |
о...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се |
о их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи |
ати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узм |
} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} |
ачин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајућ |
Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> |
руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевш |
талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</ |
<p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе |
„постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку |
мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— |
питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће |
благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га пр |
ку: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдј |
и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет |
кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, |
изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је да |
елове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет тали |
ји у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, |
ијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је М |
исати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — |
о? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.< |
бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјерова |
пази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p> |
ве за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му дава |
испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Б |
роду предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p> |
е и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп— |
ли, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане |
жљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено пр |
и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатк |
а сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите |
је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се |
ву...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се г |
домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, шт |
тају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— |
руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли го |
љивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше |
а окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним |
{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Уч |
р упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре... |
чити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живи |
ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој пок |
о пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p> |
ош на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да оп |
Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо б |
ли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршиј |
е ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па не |
и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду |
д кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњ |
</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{ |
гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, |
нчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Ра |
забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетк |
али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, |
</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи з |
плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазв |
нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А ка |
, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, |
абасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим о |
ару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути бож |
ше запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, б |
днога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, з |
мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p |
е с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се |
наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да про |
бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку пра |
{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти |
, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — |
ила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="3 |
помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с ка |
слио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па |
ам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш |
емље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она м |
мо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога |
а виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њ |
сти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред суд |
му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> |
ану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двиј |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дјед |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, |
Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијет |
бе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи и |
вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке |
ему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше |
зи и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у пу |
просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обичн |
реми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, |
ику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедн |
љање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— |
на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћ |
у се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Луд |
а дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и |
процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, љу |
ад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сеља |
еду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није |
сет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па |
пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али с |
а и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам гос |
да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућа |
<p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вр |
а <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест д |
син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шу |
а, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} |
р свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијер |
ао у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивал |
а се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао |
легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.< |
свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни ум |
ове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољећ |
згледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале с |
а ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поч |
pter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села |
их.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тог |
их, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Ра |
букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбље |
у — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјев |
сједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола по |
вету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у он |
луша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пур |
— вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута |
ори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диж |
им слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посј |
угу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити проплана |
планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога ч |
упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога с |
оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... |
мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подиј |
са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: |
е макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода |
и осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара |
>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је |
и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје |
Section" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И |
n" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест п |
у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком |
ен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже з |
S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупн |
удали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу н |
е бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњ |
ађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} |
ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Рад |
окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пр |
е о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици |
ћена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p |
анесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јов |
људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу ст |
че главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичај |
вао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаст |
ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучит |
шио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих |
исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У од |
и мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је |
unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, |
уца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води |
мачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш о |
у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сеља |
ући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађ |
позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника |
вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом при |
it="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутр |
ту назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, |
</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и ве |
и се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата |
да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо збо |
амашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дуг |
ута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у |
леда у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га |
вате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на ог |
по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код к |
козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не рич |
не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једн |
ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божи |
. што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разг |
дарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по |
е замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у о |
обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </ |
е лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вр |
и, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча с |
еже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше пре |
а стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда— |
оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно прем |
е душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пи |
ивога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, |
а!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је н |
уде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца |
а из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сад |
90_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у |
и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако |
лиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено ста |
гони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан пр |
по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла |
озорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руц |
ваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца |
ас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му |
> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Бол |
аш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише н |
ена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вече |
слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на испов |
ђе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да |
се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Ниј |
их борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени сп |
"subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, |
ше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p |
свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом |
ме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... |
и по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И и |
ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око |
ад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом |
као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, о |
у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчиј |
уба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам |
равље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ра |
одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, бла |
а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам |
стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је |
: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није |
начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и |
, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухват |
дучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те с |
, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSect |
...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, |
нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; м |
ти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законс |
коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу |
<p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Р |
а суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p |
аду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад ова |
перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом р |
на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет кило |
попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је |
p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су н |
ко сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и |
скупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а |
а се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз |
земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слоб |
о има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливад |
избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, а |
није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петр |
/p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјеч |
ђеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгу |
— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{ |
оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> |
а нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели упис |
{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, ср |
његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар. |
агодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге дви |
о? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му по |
о остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели |
очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, |
ао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — |
, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талије |
мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви |
е: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи с |
њску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекого |
, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајућ |
<p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— |
пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и м |
о моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и ста |
ли не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније м |
и допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кри |
глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, |
/> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p |
зда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој |
ватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале |
здравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није |
о пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвр |
и газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га |
ја, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је |
> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се. |
само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> |
ера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор М |
ћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих нови |
дан од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве р |
илатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукам |
уће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкри |
новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је о |
ослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око зап |
куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Зла |
од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, г |
гођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, п |
S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. |
ијешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... |
. већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Пору |
ја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу |
да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, |
д нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у х |
- а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не |
у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрат |
> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одил |
/> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечан |
ико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето |
одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и |
вади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на ље |
нику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата |
о кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи.. |
што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</ |
..</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући |
велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p> |
гло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...< |
испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми... |
ом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се дво |
ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њом |
ни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински пр |
>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="9 |
, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак |
ко се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову |
да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила зг |
ер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара. |
па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцал |
бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> |
преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> |
вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити ж |
} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост |
весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском |
а Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сус |
ао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог тр |
гласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одго |
на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задуж |
ије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домо |
тојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу. |
ако ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш |
ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубић |
дио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, |
ста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном |
д се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада |
ијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјет |
> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их |
у у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће |
е.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази п |
се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин са |
ођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са |
ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде с |
и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S |
осле свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, |
one unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, |
лодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше с |
о установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и проп |
је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећ |
p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око |
кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да |
старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p |
Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} |
ни за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> |
етнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} П |
руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у ру |
} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Р |
еба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату |
би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па |
док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у |
pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок |
гу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо |
ехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор св |
ник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, б |
ши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, |
себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, |
а, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да |
и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војк |
јкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошко |
среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и л |
м оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, д |
тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао |
у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани |
сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чо |
} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим жив |
би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Ч |
град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао |
ц започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју |
а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и |
стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, от |
дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је |
вије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осуш |
рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p |
ву шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће |
се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S |
су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради по |
посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газд |
старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је |
је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај ов |
тре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не |
з како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођ |
— одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за |
ки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњаво |
пило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од |
нао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S |
за цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи |
<p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтј |
" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани о |
дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хт |
тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије из |
Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од по |
на.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па ви |
јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb |
со и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора |
у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, м |
та — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрља |
.. — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p> |
и газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно м |
а забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима |
љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдј |
..{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за |
и рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јо |
кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах ми |
вим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага з |
од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то теш |
ћнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p> |
јило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквам |
чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише |
од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде п |
о се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те |
Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ва |
ну, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потпи |
пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућ |
е из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: до |
и. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду |
акону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и б |
које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени |
чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама |
се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од |
е рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред д |
поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и |
обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде |
де изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу кри |
де од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у |
И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.< |
ворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји ко |
у мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: |
тави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата |
ђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба д |
елодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако |
ред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников сл |
као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слобо |
претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим |
урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се |
"150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p> |
и ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар ј |
— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и број |
.{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дођ |
</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жер |
и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... сла |
кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да |
А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с |
продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изр |
о знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од г |
ви се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добр |
— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу |
, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А |
а старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S |
слила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим |
ј, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте |
у привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде п |
ели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти |
а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде |
о времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— |
Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и присл |
и ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако.. |
свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и |
показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њи |
<p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га |
хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - по |
овор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини нев |
едну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда |
своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мисле |
о разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе |
оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића |
јући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p> |
орине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испру |
вратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А |
и се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умр |
аш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, п |
не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, |
а, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</ |
будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде |
аб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, |
спослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} |
ре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питат |
т не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролећ |
је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издра |
ди, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Ш |
му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало с |
сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са с |
} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Ал |
<p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је у |
побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један |
зи ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, |
т новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца п |
анака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре |
осподара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} |
unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарни |
е завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и ф |
шља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да при |
ко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— |
и, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поште |
...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их |
има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет |
размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} |
, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је по |
и се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!. |
као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишљ |
коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац |
се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико |
по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју.. |
.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи нос |
потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге ис |
е за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Или |
утих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на к |
о, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају |
ријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто |
</p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: тана |
ура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме |
ђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети |
/p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно |
ће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године |
еко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и п |
газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласо |
јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак |
ега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чуд |
> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Диониси |
огледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, об |
ло га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, |
јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме |
ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама |
аја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и п |
— опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру |
{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћ |
> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух |
/p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарци |
<p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај |
уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, з |
Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И |
, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, изла |
ече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засиј |
простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га привед |
од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пођ |
ју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављ |
диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у |
на брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к |
времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја. |
њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди |
ашу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо |
кине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Ма |
е...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</ |
одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, шт |
остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фр |
ијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, |
а...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо забо |
н мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и |
модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове с |
пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говор |
сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као |
својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају з |
!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, |
е чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у ј |
</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! |
а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илиј |
.. и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се по |
ажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крај |
на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— И |
жем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик... |
у... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладуј |
и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро ос |
ред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема |
а... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, за |
<p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена |
е све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних пед |
у и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој см |
одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не |
ма?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби мушту |
дбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мје |
петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али ма |
исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</ |
је је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову с |
дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, су |
покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна |
— па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и не |
да, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано т |
ли ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се |
а; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишље |
не превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође н |
У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели |
и дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио |
е што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, |
из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача сво |
ати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија п |
нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко |
>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?... |
уо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни ота |
ете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то свак |
— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - т |
је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме |
ћинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се с |
<p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — |
ави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако |
у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, |
ели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А м |
да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га |
шуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Ди |
Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не ви |
примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али М |
алим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетк |
око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло |
шља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и |
а пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће |
јеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, проз |
ури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек н |
36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Ил |
...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! |
могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Р |
сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p> |
ави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде зав |
е, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да в |
а нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дан |
еда за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије |
учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по њег |
ђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} |
ва леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз сније |
Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по в |
н Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - |
; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се |
игосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... |
о?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и |
селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, |
та?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — го |
зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице |
ици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, |
којнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро |
Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје ј |
у.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем |
ли како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједни |
да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, |
chapter" xml:id="SRP19090_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јо |
же, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— |
газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па |
и калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S |
е.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p |
у?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре п |
, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју ј |
<p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> |
— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, |
о је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем ве |
е „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, м |
зглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још с |
/p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога т |
новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штого |
се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи... |
, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, о |
каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варо |
из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!.. |
за на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољ |
адивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли |
ском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи ожив |
јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били |
куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели |
.. и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себ |
..{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухв |
чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри |
<p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице св |
о ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, доч |
бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начи |
поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре |
о она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злат |
листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро |
јелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега прес |
абаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас мо |
е је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p |
авих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио ј |
т видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше |
<p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно |
е...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{ |
а прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја |
ј љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер преб |
.. а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без |
ко у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То в |
у, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још др |
е Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно |
9" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, |
пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, прос |
Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало |
и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да |
по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни с |
кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко гр |
браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биље |
се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба |
а.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за |
у:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— |
примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљиви |
е Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној стр |
...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе ме |
м рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе |
окупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прис |
и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за св |
ли?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} |
показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скита |
вљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, |
ни мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по пр |
јући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
јају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују с |
а се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мис |
, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око у |
ачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше с |
гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} |
пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио |
умишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше крас |
ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премиш |
p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— |
њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што |
овито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — т |
— Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, |
и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, |
дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате |
етне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од |
{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S |
ате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n |
говој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Рад |
ло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их |
...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше |
га боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади |
о неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да не |
:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега |
p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти ми |
а бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо расп |
врну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љућ |
помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, |
и себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али |
, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински пис |
е, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упит |
вратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар к |
куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду уби |
т јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, |
ите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> |
се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би |
и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одг |
рцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p |
ћи, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, ни |
мље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стриц |
а заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што мо |
еснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душ |
и отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милок |
е Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над |
тече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња |
знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода п |
свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са |
<p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би |
ута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руко |
преми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на |
свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су на |
ави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, д |
, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша |
еши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Ради |
— затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, с |
даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> |
о њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани ја |
.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више зала |
од мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S |
ла ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ |
и претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста |
ко му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето |
д тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, |
Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу мор |
е.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! |
купити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослобод |
поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у |
бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему |
радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеж |
е?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем к |
ане ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије |
еки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за |
и се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од ње |
гову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад до |
, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњ |
знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од ко |
се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да с |
{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— |
аучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед уста |
леда у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћута |
не јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући |
у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно нас |
се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: и |
тајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све с |
ицу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на план |
шине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим ж |
ане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Н |
е господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази. |
дмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— |
!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи |
о за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивш |
ница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше остави |
ићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у |
е док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе љ |
и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једу |
е сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> < |
ва.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, |
p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone |
знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло |
Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вје |
полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узб |
зио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се |
ије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особити |
спламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, |
рчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се забо |
би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне |
м је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман |
S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone |
оја је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали |
е жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бј |
су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Ма |
од људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, уд |
стави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сње |
ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p |
а се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући |
до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! |
као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> |
е: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> < |
н, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га т |
вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено |
упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до ме |
чега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока ст |
указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и же |
а у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкрину |
Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазив |
дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присје |
бач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувни |
ја би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податни |
да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Ча |
равих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Ку |
не.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је |
атегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи |
стила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од |
му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку |
ли:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да не |
међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> < |
да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, |
, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекршт |
де — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до во |
ила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувез |
рну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, к |
олусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита г |
оље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу |
злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, |
о задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мал |
љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и |
јепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је си |
а одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на би |
народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> |
/p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је |
вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p> |
у не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине огра |
>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, р |
ић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, |
е било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што |
су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, м |
у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свак |
p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен |
ебраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мор |
тајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p |
ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да г |
у га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као ду |
радите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће к |
.. сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> |
мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа |
у пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И тр |
лећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта |
ијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А т |
ћемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је |
ус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по др |
мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ |
д очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и |
угога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући г |
ет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад |
риме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече |
чуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом. |
умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" / |
а је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за |
стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њ |
е над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки |
али се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни ота |
шан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, то |
пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> |
у, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу а |
сам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — |
ше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и |
бре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а лив |
ори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!.. |
! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, за |
: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет одније |
/p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — |
аш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади |
оње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, |
ге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а |
уј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — превр |
о, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синов |
добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер ис |
ам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у |
п на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до би |
пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко |
?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не уми |
није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад |
десет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га |
нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато |
?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти |
а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши с |
ра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље |
хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Над |
ћеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како |
реће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окр |
ори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - |
е њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила |
јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Ра |
сладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, пар |
слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу |
> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p |
камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извад |
и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и з |
би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} |
љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из |
ину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Пе |
{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узај |
— вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу |
у - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> |
заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад с |
лито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за |
атно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није |
аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!.. |
а духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, |
дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их |
дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то из |
Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске не |
крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, |
з народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле на |
моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу на |
пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} А |
<p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, |
ко, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти |
иђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му |
в отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, |
оћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима с |
кон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољн |
p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду н |
Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала |
моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S |
— заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на лед |
зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди |
ране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} |
у.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} |
село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{ |
..{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али |
јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије |
ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ко |
вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је И |
јеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — к |
— мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа д |
ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страс |
је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је те |
вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, ј |
исли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста о |
је никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели ј |
тра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цу |
ђе, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p |
днако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и н |
осве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> < |
учио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, ј |
поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нара |
- и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљ |
да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од |
} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синк |
расније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову му |
хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уокол |
вари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослоб |
у Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опрос |
као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И |
своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога до |
олико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што |
з старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се ко |
..{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови т |
камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. |
аше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, |
Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом д |
ет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да... |
:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И ври |
ћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и |
<pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цв |
S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и |
то брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води |
ан је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цу |
руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што ј |
рољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај кра |
стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пре |
поваше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари |
гдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно |
он не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећав |
начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви |
м срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, |
— и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спуст |
ћа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже |
.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и |
се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силази |
Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— |
рати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприрода |
е како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, заж |
и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> |
е стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ |
вну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао |
и му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се игр |
ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били при |
вору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— |
загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијет |
ка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, |
е осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, п |
} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да подн |
аде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, на |
ј дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господи |
, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није |
ба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој т |
биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али |
ар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парб |
<p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— |
е женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не гово |
одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи |
сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одгов |
исто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да |
ако да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече ј |
човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - |
одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједн |
, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" |
<p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Јед |
уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу кова |
не, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као |
четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На п |
<p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, прери |
, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се |
ставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — ве |
и клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Ра |
.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, ве |
да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати |
увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто |
лачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути ј |
а, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не |
врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} И |
ети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па |
<p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити |
Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— |
апаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особ |
урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешт |
ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана |
у; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господ |
мо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крив |
онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.< |
ару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је от |
итати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још |
га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, п |
код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није |
човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бес |
и је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за |
јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код |
та ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују |
х послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али |
под врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док |
ада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће |
родану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се п |
p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути с |
же испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права изв |
га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана д |
кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; |
а ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мор |
ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је с |
</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} М |
их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање п |
њ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по дру |
соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одвед |
— помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, мо |
</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаљ |
шкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду |
и ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> |
рјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!. |
јеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — |
није са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да |
е, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Д |
то за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије с |
Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је |
> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од |
пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше зами |
се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се на |
вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упит |
о у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газ |
ва и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји син |
сјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се ч |
, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чини |
живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник |
лаву!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талије |
Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" |
би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му |
лази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да |
и зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зи |
очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито |
и каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, |
га дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — |
гдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионис |
ла, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати |
о, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се |
јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> |
.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овд |
ри, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSectio |
кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза |
се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учув |
цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућ |
.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Ид |
не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> < |
у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу |
урске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са поп |
Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— |
учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема н |
да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превриј |
јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, |
е Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— |
ањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи ми |
ожићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и |
а, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, |
је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ |
ат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врца |
ка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа т |
инута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом |
о теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} |
своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} |
} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједос |
и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је.. |
о обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из ње |
ао да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одг |
, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправ |
</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупи |
опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и |
т, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што |
па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лу |
, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао п |
азда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни н |
ијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморј |
за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „ве |
ула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та |
них сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, ч |
ни свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} |
љад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S |
в је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> < |
осуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Рад |
мана, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лиј |
subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше по |
</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; |
авише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је |
луђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица пореда |
а их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренув |
>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га |
крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> |
чно.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на |
рника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Ми |
теник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јери |
опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign |
те: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диж |
јеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> |
ратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш |
p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде н |
<p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господа |
Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се |
ита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па ш |
и, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће |
сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми гла |
!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам |
руји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице |
р људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају |
весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледа |
едајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, |
рка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му п |
ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабани |
на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спази |
гих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла р |
</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши |
осио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући к |
на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у |
це нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена |
раву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем |
то их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осј |
, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршев |
благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Нај |
дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До сал |
дог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима |
жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p |
, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста |
е, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} |
кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се |
а пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, |
и се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће |
да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — |
неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био ј |
, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је уг |
да двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа |
е чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, ди |
блачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашче |
други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, њего |
суђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигу |
ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из з |
пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали с |
претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друг |
на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узруј |
ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схва |
ој згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па |
држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову с |
види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу |
у је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену |
х причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" |
ајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежа |
/p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало |
шчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше см |
еђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— За |
ује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу |
!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посег |
>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке по |
и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче |
<p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познал |
цу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто |
п Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем |
е јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, |
у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, ал |
јет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним плати |
учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> |
све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде |
} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, М |
е дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах |
што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели |
стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се |
мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу |
ачелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо т |
дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, |
стајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки |
о, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блијед |
диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује |
силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву пут |
још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бије |
паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању дола |
ке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затра |
ђу Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу— |
ана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, ч |
као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мир |
амено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p |
просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му |
на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбр |
по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису сл |
ми, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложн |
рата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад |
тно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмк |
снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да м |
>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки за |
а се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и в |
дијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје бис |
узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к |
ше се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> < |
гда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом к |
кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је |
ољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у |
ујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му б |
сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се |
<p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" |
> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Ва |
тид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се |
купљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!.. |
p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах уме |
стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али |
, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{ |
ај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, др |
и у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се |
?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за |
ву комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из ус |
чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} А |
ража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> < |
азда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узвра |
е.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Ра |
поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој н |
— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближ |
ако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих год |
p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га ју |
ње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пи |
раницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже с |
, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, |
еме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... |
— учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би |
чме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду |
и синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина |
држи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; пона |
меном сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није за |
гослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се пече |
пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом у |
за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; оти |
ага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада сла |
е Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхте |
те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> < |
ри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима |
, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, |
чује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} По |
мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати |
у, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — пре |
ник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша |
} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, трено |
тина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко |
о, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је |
S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па по |
лије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p |
овој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установље |
уне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ј |
.{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе |
ати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што |
3" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас. |
то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не забо |
</p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... |
тина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивш |
то руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи |
и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — |
збрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, |
камо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</ |
лизу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не |
и му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и поди |
.{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за |
о сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде? |
они је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу б |
ојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога се |
>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако |
којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да р |
а рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је |
за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије |
о је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио ка |
ња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један б |
Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> |
ијечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она т |
ичека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачин |
а издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb |
а <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога д |
природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у |
ожио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по ви |
Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је |
о је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се д |
и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их |
па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаш |
а, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да |
је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у |
едноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на |
, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спом |
cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па |
; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} |
омњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је н |
већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невје |
и и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господа |
рекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Гл |
} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије |
одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисл |
попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, п |
вјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред к |
је врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари |
руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> |
p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца би |
е неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, |
ц је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели |
ечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући сво |
ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, |
чијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због |
и да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попиј |
>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице |
дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали |
е.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем |
поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку |
да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једни |
а буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац |
} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> |
па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не ви |
ја бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио |
ох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладал |
длучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Нап |
у писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза |
сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интере |
слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част ва |
икако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му |
небуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на су |
поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</ |
/p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, |
е може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{ |
крха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би д |
биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждрије |
ма је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим ку |
е ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које н |
се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли |
ијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме |
<p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па ж |
ажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет |
игне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају |
ућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И |
епа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинам |
с, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узев |
ву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од |
} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде |
згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један гол |
и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цу |
ан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, |
што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се мо |
дређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући |
ти, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај с |
малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита ку |
ође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички п |
јену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе с |
судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му |
е.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му |
што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецје |
наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука |
га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и при |
о честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда |
у ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мо |
S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од ка |
а Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над |
и <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолик |
еже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза |
у из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Он |
ту, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- |
е им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд ј |
чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код овак |
Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} |
та врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући пр |
p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухв |
згубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон п |
Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пе |
је никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећај |
вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено та |
наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га |
ад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</ |
pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крај |
ли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад |
шена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вра |
лила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, м |
неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око |
ед њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да бр |
замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Р |
сао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити |
.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула |
ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њ |
па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на р |
а! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће |
јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је н |
чи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а |
дбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испи |
требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — |
и... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снаж |
планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син |
добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, је |
и, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а бл |
о своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, д |
ита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да |
нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући о |
и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од нек |
а сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му |
е по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писат |
ти, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Ид |
во свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?< |
хвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо |
</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, под |
— одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао. |
ше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече |
њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — |
сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сиј |
т дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што |
дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на |
дин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као |
јне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да с |
вом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фрат |
пружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже с |
не птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> |
се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазир |
дашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; |
, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу |
е за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљ |
сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, |
- потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— |
ије но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кр |
рањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећег |
к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори же |
>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гл |
поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сувар |
.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио.. |
аучио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у ко |
ме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви |
доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p |
</p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се |
/> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му: |
еликим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} |
ари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је |
га свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</ |
о да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у бр |
та га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ р |
те, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, |
ли тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвал |
и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп В |
те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што |
у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриј |
дче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели од |
и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помис |
у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш сво |
ачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p |
м ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није с |
{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се |
астиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примј |
и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, |
не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што д |
е, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са |
у, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаш |
ва табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за на |
вши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— |
ље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих |
увши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> < |
то га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићн |
им путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> < |
му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је н |
Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесе |
к.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити нос |
љутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је |
иво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли за |
но што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што |
похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред |
— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p |
реву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право шт |
пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се |
оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком ув |
је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога јо |
то тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њ |
што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола ври |
мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p |
>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек п |
ао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била ја |
ешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, от |
једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вр |
а љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, |
вога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред |
ви газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, |
путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике |
и био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или с |
ађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p |
ио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: |
Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше. |
аком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу |
могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га и |
он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људск |
а зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— Т |
на мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за пр |
ји начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb |
сли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово п |
а учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, |
Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији |
сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> < |
женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сеља |
и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p |
И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, |
изу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у с |
а је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а |
лицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — |
нице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода да |
вши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш |
тељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p |
е Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? |
тра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш |
ари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш. |
ијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш |
труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехран |
tion" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана |
јом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне |
виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, не |
а дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Маш |
дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним нов |
арима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема |
ајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити? |
ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пје |
p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, |
Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Зна |
с двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разг |
чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је |
рама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана |
— па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље. |
би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узруј |
није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и |
Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друшт |
ли му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> |
} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика н |
ника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским |
и ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Д |
ати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је ве |
воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, м |
еђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је |
теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жел |
раве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко триде |
иваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и сит |
алуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толи |
брази блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од сније |
х двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима |
и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупник |
авши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женс |
јелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уни |
рмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће |
јеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Н |
оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито |
ок се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>П |
{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, |
ди ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Диони |
начај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без ре |
гајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S |
де му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или |
ајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје |
<p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља |
а силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!... |
жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> |
олан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; |
и која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он |
сус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: |
> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече |
хотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти |
Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" |
енада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи |
хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе |
е.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И |
замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не з |
а се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S |
арод оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је та |
агнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне |
рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши |
љу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у се |
бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они д |
дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде |
је као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је |
газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије |
три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, т |
ћи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар |
вом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћух |
</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помис |
штивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову. |
иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да сп |
м купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на о |
носу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p> |
цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Де |
ита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што |
друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S |
ник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опрашта |
стим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа |
} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворан |
}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита. |
а, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му за |
знебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова |
..{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер зап |
, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо с |
женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међ |
па да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробо |
ред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали |
светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла |
сподо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају |
онисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разгова |
.</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштв |
} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама п |
- опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми ј |
Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих к |
и своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n=" |
розебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама |
у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — |
војој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Род |
косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, поп |
з дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуг |
онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама |
бити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестр |
орња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њени |
pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра |
пре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Н |
е наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас |
је чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ м |
.{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута |
м очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p> |
коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима п |
S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са м |
раја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњи |
, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p> |
дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, |
из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Неће |
виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели: |
ругога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори |
ажи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: би |
е газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и сам |
} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун в |
задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — |
лограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна |
, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у к |
, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива п |
ок не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око дви |
из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу г |
два је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш чита |
одар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је б |
гох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим |
више и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и д |
а, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два |
да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику и |
/p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи |
ијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вел |
е си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сл |
ли:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вад |
bSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворен |
све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и |
ве.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, |
еди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом |
дних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки |
животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и |
и ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му буде |
ди позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима |
вши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пр |
и се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види |
кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу |
{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли |
капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту виј |
е лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен |
х бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро |
а Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју |
, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите к |
евом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али ниј |
жић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то мо |
чене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Нап |
тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?< |
репећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док |
у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вин |
лед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде |
то му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
о његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p> |
и пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Д |
о вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — г |
газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, ус |
но ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачућ |
амисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и г |
..{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, за |
му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чи |
за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.< |
р убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писар |
а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати |
можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси са |
владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда к |
га стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с |
уруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјет |
p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, |
у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом |
на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро з |
и судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезни |
јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет кр |
догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад ст |
{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а |
враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни |
иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навр |
дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше |
тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна |
S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се др |
ђа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154 |
вати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити с |
згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отво |
о видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господ |
стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каз |
собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — уп |
иже.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла |
неж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском т |
ти се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо |
дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, пот |
шли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чарши |
исмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, |
ару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — ве |
вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућ |
ком робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче |
е; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По |
господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријеч |
е не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма |
и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац уз |
надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет |
и газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Ва |
ем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо |
столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књиг |
се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вође |
имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели м |
аривши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у |
/p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к о |
дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упи |
а наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком |
торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем те |
, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, п |
тојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овог |
гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из њ |
...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећ |
<p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради |
ћ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и м |
<p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господ |
нежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче с |
а, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор уб |
око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да |
ним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за кама |
преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како в |
м, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— |
тачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пус |
ко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као не |
асо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Ј |
дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сиј |
нских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, |
куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу |
/p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на ч |
ка, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар преску |
лим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу |
јкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански ба |
коваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсл |
и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бје |
.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија |
ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по о |
ли помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће |
Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, |
ла.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Рад |
одару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је оног |
у га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом В |
дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био си |
десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи ок |
потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна. |
са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разбол |
>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе |
главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пру |
енчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и усели |
xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљ |
нскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160 |
ви <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружи |
али, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци т |
и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шум |
и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машиц |
ипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дје |
и код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме д |
Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свуг |
из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спу |
едно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> < |
де, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божи |
ђује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно |
она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb |
га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, и |
очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досје |
{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хр |
ца и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човје |
ан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — в |
је; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски пр |
жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисиј |
ружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином нап |
ржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са |
" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</ |
- А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва м |
подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му ли |
аборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога |
ед лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Отк |
ршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му за |
о?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и једа |
у свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стар |
ово земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божј |
јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и изв |
вему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о т |
дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страст |
а кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите сино |
е осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Та |
у?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се |
бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво |
на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али |
је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече гла |
није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам ј |
браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како |
гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи с |
ла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је тол |
нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти ку |
га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И с |
учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене рад |
да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљ |
аше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе |
и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је |
их бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали тов |
— а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, иск |
ило те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од вр |
, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... |
— махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да при |
је земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нече |
ђе до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из |
цу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти |
, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</ |
е кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру роди |
Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је ње |
пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога |
у лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то |
— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још |
разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а рав |
Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ ш |
— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p> |
у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје |
и!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мен |
аршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мр |
а лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не |
ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме |
..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је бо |
дан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао. |
макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене попл |
ан као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу |
чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакриве |
очитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат пошт |
... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мо |
ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајо |
вугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећ |
с закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p> |
ко банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су м |
<p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 |
ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја ч |
<p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков |
и, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?< |
е стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у |
...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Б |
и ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, |
.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>С |
..</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озб |
тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да |
асо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина |
е воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу |
Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан р |
буњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није зема |
<p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио |
чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... |
и на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, |
м руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, |
но газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и уста |
тави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећ |
дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни |
вчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете го |
адин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узет |
е вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} |
се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује |
/p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам |
очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Рад |
учим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не од |
им добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два |
, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину |
инови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрада |
ело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али јо |
, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарон |
га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући |
Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по гла |
ише... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћ |
, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио |
, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с |
прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> |
ном и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвије |
} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... |
пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ра |
о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — пре |
а зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{ |
аква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код ме |
p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждр |
> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага |
“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: |
у Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> < |
вимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, |
да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде пог |
т талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино к |
..</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Р |
будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Пут |
ије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде |
вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда |
Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак та |
ану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p> |
, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреб |
очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... |
лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — |
<p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, мог |
? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} |
м свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, прим |
однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, он |
— ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? |
са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу |
газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млинов |
закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац |
оникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву |
Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> |
кле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се суче |
<p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћа |
и свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебе |
послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људ |
ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у па |
досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек |
ури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>И |
оплој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно те |
<p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха при |
сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију |
е могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује |
ови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превла |
и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друш |
дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Ј |
Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за врши |
нце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкри |
њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео |
<p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда? |
слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и |
иза село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се |
ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад |
ао да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење |
и:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио |
е за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, |
е пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе |
ога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> |
. — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те ра |
тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опаз |
кљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ћ |
ато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се п |
попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А |
и, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочеки |
о божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се |
и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мај |
гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчек |
а њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цури |
у, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; |
је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, |
атрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући повед |
се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле д |
ело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад |
— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... |
екајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијен |
енчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље |
е позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га удари |
, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула ј |
пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док |
</p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждра |
.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. |
о друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{ |
рнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи у |
b n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} |
имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Р |
/p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека |
/> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и догов |
као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ни |
о и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада |
p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p |
p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p |
доци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно до |
де, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потр |
а што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, |
.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом ск |
м, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, |
p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење |
нога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Плам |
цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изув |
с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њ |
p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако р |
очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, на |
чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждр |
ро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, у |
њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута |
теди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима |
ада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути |
ећ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бо |
, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сва |
јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До с |
че жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијеса |
ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глав |
ка, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдј |
вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и |
<p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се |
p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фрат |
ихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечак |
} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјел |
мачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у |
зник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, |
ате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога ду |
за зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљ |
а се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, |
оравио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, ш |
сао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Р |
ом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, к |
лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у |
и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</ |
Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину на |
хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <miles |
ита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати једа |
>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Ко |
и — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И св |
Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>.. |
>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с нав |
есна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде |
јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; би |
и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо |
благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на паме |
била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не буд |
елу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, з |
лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана |
се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати |
, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши |
ла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <p |
— учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под |
ене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, |
већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?.. |
ере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гл |
га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гл |
ред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече н |
ање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде г |
а, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође |
/p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ције |
ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пош |
, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани |
ш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија |
те ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у |
и се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> < |
оја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бо |
} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} |
у на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p |
љаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Рад |
срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја д |
ита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, |
у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> |
Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на |
однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетија |
оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред |
вој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи н |
и, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли |
нио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјец |
се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Как |
иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде с |
И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он |
/p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p |
/p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих |
Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! |
т у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће гол |
ам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дј |
м!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена ж |
</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут н |
ли... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег |
че урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је |
и, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> |
ада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. |
упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, |
</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да ј |
<p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси |
?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели |
е ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена |
.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> |
о, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и |
ву?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас дру |
поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он |
неси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђе |
се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, ка |
е, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</ |
? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу |
да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриј |
— јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима у |
мислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада присл |
Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Доне |
ђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: |
сара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па |
- Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко |
{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико |
ри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варо |
лом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, |
шта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу |
<p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} |
ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге |
p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за |
снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се |
ину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на пр |
исто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...< |
и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p> |
носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за |
о <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће |
т у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје |
још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу |
мо за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оста |
д престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред |
...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, |
је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и она |
освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} |
ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе. |
из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави ј |
ам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са |
м попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пар |
овара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— |
застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој |
јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и доб |
као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се ка |
<p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, з |
њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, |
је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за |
ше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, |
уги раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли. |
!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понес |
и га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у зал |
собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Ра |
блазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам про |
јете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје |
и нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, њего |
ћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је тра |
нином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини |
д је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичег |
ни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлу |
за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо |
сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод |
p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разуми |
ло што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по |
/> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлач |
ад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији ул |
оле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху |
неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> |
сам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну. |
- Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући од |
цем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране по |
њу, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га пред |
не се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече је |
тави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље ли |
а Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гд |
јекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га с |
име ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и |
ли се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му |
да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бе |
лазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим кол |
... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? |
жу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и |
еоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као д |
воје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје |
у, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p |
и оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се о |
памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли ј |
ију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора |
а је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, пау |
>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме п |
ња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на |
вце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се на |
мије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође |
синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, си |
томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, |
да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од ј |
— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад |
како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и тра |
} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Ра |
А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ нава |
собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну соб |
одара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то |
па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и |
откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је |
, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана. |
, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> ред |
уруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — |
ће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, по |
д цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу с |
а је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону |
на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што п |
, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било |
претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни |
одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем |
де и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом г |
е, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Н |
ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе и |
си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...< |
у, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од жен |
се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самрт |
када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да |
рно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би т |
у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се по |
на траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p |
Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући с |
арод обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихват |
, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На |
ацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и |
ају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, |
отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра |
а би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквен |
1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и о |
ацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чоба |
ебе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се |
зи Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у вој |
/p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макн |
Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, пр |
ребало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак |
ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљеса |
њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу |
нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим у |
је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— |
дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, |
<pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> < |
је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газ |
лу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се |
јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних плани |
које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепан |
за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гл |
оју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд б |
ке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складни |
е се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко |
не бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ |
анице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?. |
цама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом је |
и Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се освети |
е постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућн |
олазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не сре |
/> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А ка |
азна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" xm |
м као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја ни |
{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раску |
, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ |
чиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p> |
не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу |
за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш го |
а њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> |
ине што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са |
га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се |
.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће с |
/p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у |
године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и |
је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пиш |
е силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с други |
>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њих |
љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор н |
Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; |
ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би |
17" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И |
} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а |
да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим т |
егу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! |
којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајућ |
је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду пот |
ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!... |
уша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно |
да понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све до |
Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати |
гра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим б |
одишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови |
љу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настр |
д Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не мо |
ца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, ка |
ек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњ |
на, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара |
.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к бож |
емље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мр |
љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи |
Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је с |
ијеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и о |
гоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у ру |
а госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде |
ислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас |
а ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — |
и, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— З |
ајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рука |
ет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети ми |
! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се |
ћка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— |
чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђен |
е што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши |
душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни ми |
ку управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер јо |
а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч |
х примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а |
/p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот |
е туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт. |
вичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из по |
мице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чек |
пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, |
и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у к |
ољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером |
.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, наче |
сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и нај |
а њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту |
е, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што и |
разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна св |
свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји т |
рне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" / |
>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Т |
ао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, |
бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: бар |
тломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> |
е и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жаг |
ма, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландуј |
ту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида |
- рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идућ |
вратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на |
и, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа дов |
..{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи пр |
аст даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена нећ |
а нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши с |
је и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, |
, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већино |
памети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војка |
се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чи |
очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али |
и стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини. |
е а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. |
ве што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" / |
, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потр |
ава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте |
и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По п |
те пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтро |
ли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, ка |
pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.< |
о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — |
> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} М |
лујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се |
које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</ |
згубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора |
иједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p |
:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет |
а пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги п |
добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а |
?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да и |
исе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи с |
<p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из св |
то с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму п |
Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! |
<p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте |
, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што |
их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је о |
оћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше |
к!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа |
.{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми |
сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијер |
враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир ок |
њежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се ст |
има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p> |
цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а н |
ранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у ц |
на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Ил |
ега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.< |
и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у св |
дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p> |
аса као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре |
вац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гл |
гове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лаг |
платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, |
ује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки |
е.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одла |
дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје |
</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, |
ли, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. |
е! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} У |
Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се |
.{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а су |
е зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјере |
узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код те |
ве што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стран |
ути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} |
<p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за |
заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду н |
ву! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам |
7" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша разв |
>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и |
чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по двориш |
три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S |
и новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, |
ко гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни њ |
дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га о |
о, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је |
есвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! |
јепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би |
Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по за |
у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан ос |
еш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безма |
водити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој с |
S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Бог |
Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— |
да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних чет |
заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Ње |
у одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осје |
брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у кр |
јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде |
рмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не тре |
тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— |
/p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог да |
а, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара доша |
и — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војк |
нарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад |
е се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и |
ад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати ота |
ође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шал |
је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, |
ше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не |
ио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран |
.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачу |
отових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од ш |
по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више |
>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спа |
купио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Д |
гу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се |
{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује к |
ицу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му наст |
n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га |
билу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена с |
е!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између |
у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњ |
продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгле |
напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетн |
Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под глави |
апојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета... |
дучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато с |
ију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, |
пило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашни |
е кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе неср |
то глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; |
ју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже с |
ана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бит |
и узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p> |
ладости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу |
Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада |
на си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — ш |
јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах |
— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гони |
, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми ј |
<p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, п |
раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> < |
Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загаз |
ши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам т |
>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је |
јдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</ |
у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда разми |
ланине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу |
онио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи |
да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Е |
истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!< |
Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срди |
{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао |
ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p |
е, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни св |
мање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није мла |
а, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме |
и сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме |
би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илиј |
познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу |
ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</ |
атићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне |
ли никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу т |
о мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: |
благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>.. |
p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе на |
има око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Ч |
докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да |
да, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово |
дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетс |
и са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу же |
а наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је заси |
ио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, на |
ли му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што ј |
тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у |
, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дје |
приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, |
Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и да |
: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на же |
а Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на су |
вле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, к |
д салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди |
?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврат |
едеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије, |
</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о свет |
ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој |
на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи гово |
ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако |
исли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан. |
, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> |
дивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући н |
нијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, ка |
га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику повр |
е ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на |
јима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још по |
душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?... |
воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p> |
} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> |
рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, |
ани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, |
ом хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И |
Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и је |
ом очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у |
ога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у н |
све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта. |
душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се јед |
готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, |
> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте с |
ни, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p |
а купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb |
који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> |
је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, |
попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" |
да—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не |
ба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку д |
познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n=" |
ја женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав с |
дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа |
се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо |
потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа |
отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчиј |
ободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тог |
страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика |
љу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ вр |
би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били |
ражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>З |
p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па изва |
ами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исп |
идје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам |
} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кра |
е давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} |
други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p |
/p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има д |
о.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</ |
ле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућан |
му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а |
Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, |
говори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре |
..{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу г |
е опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и з |
не; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се от |
да се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад |
потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но и |
знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, |
е, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас чо |
Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет тал |
ш од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — |
људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у |
оп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат пут |
ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљ |
ио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. |
лаву и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очиј |
дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— С |
! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано.. |
а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком в |
би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Рад |
и.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — |
дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра ок |
авлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи |
рати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа |
обуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си |
амтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! |
on" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна |
ражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!. |
</p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам |
говара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је |
ли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паме |
да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} |
е откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, |
, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино им |
ени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом би |
маш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекш |
још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, |
ћи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свак |
- Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум уни |
низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и |
<p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... присл |
тоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би |
рајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а р |
љеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p |
е и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, |
а одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни |
ао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је рук |
а не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p> |
ледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмири |
билу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> |
а.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође м |
планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у плани |
у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још |
> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} |
подару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вар |
је од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, |
>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотан |
ио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад и |
тно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши |
.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женск |
</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, |
да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених ср |
— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, |
Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Не |
за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се |
}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он |
Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb |
ним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку |
ити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже |
азда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, |
{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, |
ога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је! |
памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо |
хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, г |
да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољ |
сет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све ј |
направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што мол |
{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Рад |
ник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је |
ио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један |
{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевн |
рају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој прва |
хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Или |
ај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога др |
себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два с |
овио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војк |
p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошко |
али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено ка |
/> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, у |
шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца |
и погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће с |
бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, |
/p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} |
за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У че |
је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са пошт |
судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе и |
</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца поглед |
асу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у |
вши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија |
да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Ил |
а и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћ |
ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи п |
о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ћ |
којни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо |
растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, х |
давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - |
рад к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — |
авши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвј |
ше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет к |
му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p |
ицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} |
у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све шт |
едби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, н |
по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{ |
ише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone u |
да на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, п |
х?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради |
али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> |
дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком |
ога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, |
стајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а |
прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га |
је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије |
његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Ср |
ећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се мил |
свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, н |
ом у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мр |
ди су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раниј |
, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће |
сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијен |
а, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна па |
што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нарич |
јеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сва |
по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро |
исто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није им |
ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и |
! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{ |
да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али |
а у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p> |
је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да жив |
утем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S |
Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, |
кавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и н |
не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а ма |
ге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају пле |
ају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдј |
<p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земљ |
а им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнско |
атна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјес |
ијатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p> |
љави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што го |
је одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо |
ац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одгов |
ле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио |
дар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се нај |
И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте |
> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја |
јелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу |
а да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају |
отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — |
е.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S |
и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бак |
ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће д |
на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— |
прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а |
} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним |
е чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом |
од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али |
на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се сми |
те молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач |
ијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша |
.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ће |
> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p> |
поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још л |
ајберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Пла |
ење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели |
њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, как |
у сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу |
је ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код сво |
p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана |
вакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. |
та.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући |
што прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> < |
е, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезни |
е, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, м |
а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху |
им коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна |
зненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се р |
ection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради |
} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и |
пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} |
<pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво |
<p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их р |
о?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје ј |
вавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера па |
на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p |
де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у |
треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, п |
се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва из |
остите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера р |
едби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике м |
га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - |
ашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се |
дају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипа |
а је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе с |
е.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Р |
но је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чус |
прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за с |
д се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!< |
одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и б |
сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Ма |
се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, п |
ама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати |
дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то |
није били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој |
имо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан г |
оведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Р |
утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ н |
руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећ |
мње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSec |
ву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда |
поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа ош |
ве гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p |
ме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, све |
ицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угл |
дра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку н |
.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нац |
о се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје |
огледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="1 |
е сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уме |
д се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвје |
<p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се |
.. и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора |
оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија |
у разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: |
долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раш |
са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезу |
знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} И |
још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говори |
јеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа |
Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете |
, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... п |
ни, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао |
отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачк |
о да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гле |
а је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти |
е као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши |
ачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овак |
— и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и сто |
ђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су |
p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља уда |
која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.< |
напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и |
> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинит |
тром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га |
оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једно |
ла шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком сре |
, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућ |
</p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп н |
нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не з |
ије жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш по |
и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо |
још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, |
га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу н |
Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тра |
за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапн |
S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литр |
а је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњак |
. премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичу |
о нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман |
да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета |
иваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није |
е у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варо |
о прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — поми |
p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано |
а Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, ка |
лије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп извр |
ељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од ос |
ујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе |
е суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - |
ype="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГР |
утање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једв |
ошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ |
ију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и |
послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу миј |
ада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој |
срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио |
на, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да |
е одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висов |
и је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— |
— понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћем |
едину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу госпо |
.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршиј |
љајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутро |
ву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине |
сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се |
свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила б |
ђох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли |
штво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— |
ца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа |
друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи |
на се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га з |
подару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође |
ећ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку |
влада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако ј |
их, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући |
е и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планин |
лога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSecti |
х и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак |
з кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да ни |
каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацит |
рно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се |
прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Ра |
би, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота |
S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази |
ну бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули? |
цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и пок |
тргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде |
говим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи к |
не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвил |
ку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она т |
вац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с |
зови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; |
на.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да |
p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не |
другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Бож |
Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, |
ј бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће |
из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући |
о сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пођ |
дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гла |
ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и п |
залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци |
рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео |
увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун |
је... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не тро |
што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба да |
ао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач наре |
рале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао бл |
за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, |
е, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— П |
се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши н |
е се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И е |
јицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно В |
могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши |
сених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљес |
акону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш за |
о пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S |
.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Т |
а ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година |
свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећивах |
омислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> < |
оном у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, |
ијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони м |
му двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да зашт |
у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <mileston |
т стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божи |
Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар, |
неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? |
} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — |
S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цви |
у ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да т |
иним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а |
е туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није |
ире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, тр |
тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За |
а бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хи |
p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, ча |
само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, г |
, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето |
</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан |
> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S |
што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?< |
ст вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево |
Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо |
тавио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: м |
че рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја |
тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш с |
иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</ |
, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али |
о, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежни |
коме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његов |
ремешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено с |
, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима к |
ини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је |
дено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану ди |
ен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је з |
око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као |
штеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека |
ају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" / |
драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему до |
— И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде |
тени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</ |
{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако |
се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им |
да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — реч |
ћној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p> |
<p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} У |
воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— В |
отакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморс |
— вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљан |
та.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по о |
ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију. |
ијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога |
ужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако |
је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет уз |
дин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет. |
...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, ж |
ољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори бол |
е поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и нај |
ишта немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет |
ли му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, кој |
из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и |
:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим |
ми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један д |
ра, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А |
и се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .< |
њци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах |
је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, |
ган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљаниј |
ручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је |
ца, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се |
познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од |
>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине мол |
слице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога |
сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{ |
.. њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! |
а прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци |
лед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у ц |
плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и з |
Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се с |
а да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај |
Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да |
двјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вријед |
p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме и |
ену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и н |
у га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредср |
гање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незн |
не, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди |
ране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским би |
ји по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му нав |
корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На |
и саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што |
о селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски к |
у: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из |
> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око с |
на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и бу |
ња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И не |
ути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љ |
одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негд |
у их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледа |
своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покраји |
де и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жен |
тисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождан |
{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога час |
их четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> |
аву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} |
му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да г |
о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестад |
на.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан |
да био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> |
дмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће к |
ор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она г |
видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{ |
: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике |
комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, х |
и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрве |
под куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара пону |
S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а над |
чеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као |
га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тоб |
о већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - |
</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бог |
рта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам |
је траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није |
олазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и |
атим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} |
окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер по |
етар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакони |
S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели |
аморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене с |
п мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дош |
нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмар |
даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајв |
е знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="su |
ј, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хато |
шћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко |
смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори.. |
Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — ве |
овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране |
а Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи |
>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... |
—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући |
ња.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: прими |
али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо |
крати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из |
се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши нико |
мамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, од |
о чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, ко |
страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огреја |
труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пр |
ао дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би свој |
јећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге но |
не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгр |
окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде |
авши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп |
ијатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру |
?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за с |
поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> |
сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, |
ни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p> |
сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељ |
мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак с |
Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} |
бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему са |
: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра у |
и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, |
де, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Зла |
Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети с |
ски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњ |
играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи син |
то, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бо |
д срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдукова |
ебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засј |
азговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год ч |
је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури но |
а пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво превр |
p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао... |
заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, је |
е.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{ |
.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се за |
ељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вел |
љиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се н |
оказа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном |
е данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у |
своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <p |
пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Кр |
се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ора |
поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="1 |
екако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави мо |
порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде |
дан од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> < |
што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме |
ли се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али |
исли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задуже |
е својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод гред |
У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на |
пред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други п |
<pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се |
<p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— |
уним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе д |
ожи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је |
го да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако сн |
<p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу |
<p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.< |
жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, н |
сније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, х |
д би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се лива |
Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Б |
не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муч |
ви Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружи |
ну од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земљ |
ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вриј |
авио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, забора |
исоких кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушени |
евљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и |
празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с м |
домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а |
дај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угле |
.{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или |
лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола пр |
ажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује |
е сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њи |
и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој р |
рко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и |
ње расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} |
, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Рад |
х сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је о |
p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S |
<p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да |
S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде |
ацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења |
та: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, по |
ће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и виси |
лобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра д |
н, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, об |
} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у |
S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим |
а је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори |
Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана |
мо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с г |
и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин прихо |
ену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, буд |
са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени |
ик ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помис |
</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — о |
ицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — |
хвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу до |
приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим бр |
ко баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојц |
отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, |
дно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је л |
ио на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља њ |
.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у |
у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба изб |
а се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} В |
де, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, д |
аде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно |
— Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, |
да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одго |
ећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> |
уше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим |
м очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, |
он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бран |
што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је |
као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једн |
трошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се по |
у велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постане |
бе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташ |
ати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није |
кчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, госпо |
жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Д |
док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров |
у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Ра |
Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад |
а, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и |
/p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њи |
х руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, |
а, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чи |
не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицо |
иш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу |
оложаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак он |
тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и т |
свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, н |
и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва |
ана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године неро |
, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се |
ао и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове год |
играним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје н |
е граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села |
Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све |
кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи пр |
уће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко |
града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године |
добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтин |
јном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се |
а мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да |
... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и |
е из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окље |
е од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му доса |
жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој |
Section" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, пр |
и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са |
.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb |
присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја |
у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучи |
осо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђ |
аде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је |
це у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S |
и се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесече |
њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на мах |
и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свешт |
и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави |
то тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и раз |
Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћ |
>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газд |
есник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што зауд |
мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели. |
р од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гу |
га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се |
нувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како |
илно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У чита |
заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новце |
и пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину. |
стали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на |
круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа |
ише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде у |
се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...< |
раторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати камено |
омке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјену |
е, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе |
же зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа |
ду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> |
осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Су |
осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољуб |
апци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p |
иглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље |
и силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да подне |
рије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жени |
кај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један |
каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашт |
ије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, |
домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита н |
сину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ора |
ом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни |
што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старог |
аћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове голе |
ад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац |
ти.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од к |
види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца. |
n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скле |
погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, шт |
поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега |
пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{ |
узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Ра |
енције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо н |
рио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој забо |
као би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава пл |
док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватр |
ратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њим |
аше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дра |
} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у |
p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p |
та вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе |
еници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за пре |
рате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у |
<p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита ч |
махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјек |
опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих |
дава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два син |
е — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једног |
ћ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стиј |
И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у р |
де као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с |
аш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му |
не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припа |
о је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позва |
! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, ка |
и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да |
<p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидај |
орника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наш |
арошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, |
сницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице |
ака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама |
итати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско |
ри кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели д |
та лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, ч |
ровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — |
старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по |
и, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша паж |
комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к |
ечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула |
наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је |
и се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се он |
Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгу |
.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> |
свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— |
Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и |
о, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља ш |
еће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у плани |
шу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упр |
азовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Ма |
бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, |
земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом |
брани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и |
најемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n |
и плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцај |
ава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед н |
дје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када |
е, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Вран |
равих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, д |
уруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у пис |
брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама |
с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</ |
ташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми |
...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је |
иће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга |
<p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље |
неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих бор |
рнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама |
у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији |
да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све |
и.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" |
њу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пус |
> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати |
S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?. |
дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану м |
на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — ре |
ивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао ј |
де, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и |
ски присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас |
ком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак ка |
е и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, не |
ранке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; к |
мети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учини |
јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши же |
иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли |
арбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, в |
жем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на па |
а, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер |
p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим ври |
ица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш |
звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побј |
нога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, |
еш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља |
е може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доб |
болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело |
да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, |
као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких зако |
отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p |
<p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдин |
, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођ |
p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под |
е и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи ру |
ијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што д |
а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га ме |
о се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе |
чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. |
Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, |
а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом зано |
Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главам |
атању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђ |
инко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта |
жећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> |
смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, |
ше о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помол |
</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава ле |
њи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељаци |
радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са поп |
е да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осј |
по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не от |
n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће проси |
ом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступов |
ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </ |
ш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу т |
а, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран |
екоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно г |
ру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него |
жање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему сн |
а је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, |
дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође нека |
мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој |
у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љут |
ист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за |
наде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p> |
</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са в |
под одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док |
S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио. |
и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</ |
у и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују н |
Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће та |
/p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Мар |
се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као нек |
Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове |
па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Но |
ме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана |
кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од |
евши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и |
бухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p |
с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му п |
блише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема лити |
отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге во |
метнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Зем |
то око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапц |
навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, |
:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боло |
знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Б |
се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је пре |
е весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи |
рдан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каз |
Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да |
— оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар |
лу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И |
: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на |
штву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угл |
ује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него к |
Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као пра |
иви!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али |
исије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“. |
е од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв след |
кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је |
ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и |
и, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек зам |
вили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у |
, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра? |
<p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим м |
Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештени |
е, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S |
љиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди к |
ор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка |
што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамн |
/> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам ви |
дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу |
ш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу прод |
астави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а |
{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загоспод |
кућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада |
.</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, |
а леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да |
ви растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче! |
је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред к |
А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био та |
вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезнич |
и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па |
да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде п |
ла својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— |
што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дер |
угом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита: |
аку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплод |
</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и ме |
<p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, л |
сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> |
ли.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, |
у, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце |
рекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а |
ао да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, так |
трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада |
лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим |
се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, гос |
на што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим зноје |
дама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дј |
и, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уб |
ћ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито |
колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и |
ју газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажн |
једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и раз |
ље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у њег |
ту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређу |
дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени ф |
S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе |
ће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено |
ио, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао |
ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш |
а ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чист |
плате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе |
гла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћ |
ајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело рад |
ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до св |
и новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погл |
зда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n |
рвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота |
хвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се измеђ |
> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> |
е оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попу |
а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што пит |
дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се |
.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су |
љица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје тро |
S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Б |
Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре и |
ше имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружи |
или.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је го |
вити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А |
! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па мак |
— плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p |
па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у з |
у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће |
е.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују |
нажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у сви |
и усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се |
Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не |
ом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета лит |
кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој |
ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба док |
се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли |
лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе пок |
није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени |
сподине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви оста |
n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— А |
слу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда поз |
Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај н |
рају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која |
опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља |
кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он |
распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом |
то је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и |
подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p> |
лу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојив |
е по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта |
а и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по к |
ије се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам в |
х настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијел |
ко није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра |
реба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не |
ку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нече |
ли која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и |
он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али |
љиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду |
е мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али н |
му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, ка |
тражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писа |
најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гр |
м столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише њ |
да се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, |
три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим д |
сетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка |
вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети неср |
ошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S |
година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понеста |
ија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> |
мпе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, к |
, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} |
<p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S |
се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! |
слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали |
е све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> |
пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и |
</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер |
мад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапав |
Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељ |
ле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјев |
и дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијес |
it="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз о |
јесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и |
ubSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се |
у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дун |
алом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао |
е премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и |
}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом с |
гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње н |
нестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке годи |
е скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп нов |
ни сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и п |
осподар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине |
треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром |
за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и ос |
Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ра |
на, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бес |
и га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне |
ачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му пад |
требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се |
и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу |
то је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди |
} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево ник |
ек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код н |
ени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је т |
> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n |
е превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста сниј |
.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Так |
аодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, ш |
боте, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући |
ћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као ш |
е у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газ |
ељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њен |
другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, баб |
ђе даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда |
поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући ј |
и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да |
ћи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, |
ши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се |
пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у ва |
а.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава је |
им сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога |
премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана |
стељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љуб |
.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху некол |
<p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> |
тару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупо |
повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде зап |
, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душм |
вац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори |
н <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одлас |
еташе се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, до |
p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А |
аса, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана б |
узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљ |
гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми! |
звани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у св |
рили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лиј |
ву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно |
јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријеч |
Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену |
кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не |
и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из ш |
биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, |
, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - ц |
Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се ње |
њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док |
је се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњ |
раст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p |
р оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га биј |
о.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као |
и и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без грије |
</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> |
100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје |
ца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба |
е, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> |
де у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што |
!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена сни |
а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине п |
. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гин |
и, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему |
ознао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му с |
ђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели |
е да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, |
прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу би |
проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори ј |
ву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са |
могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да |
најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зл |
е... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божиц |
ивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, |
еби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи. |
пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — саж |
— Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти |
а све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гл |
Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод |
он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени |
попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, ка |
теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ће |
<p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да м |
и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n |
се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрв |
у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана |
примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <miles |
а. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је |
у се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ов |
баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два |
се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испре |
ом обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој сл |
се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се |
ложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека |
смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа? |
тито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као д |
Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p |
<p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио |
дару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткрес |
зин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док г |
дговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините в |
Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си |
ну! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по зако |
ешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој те |
ити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам |
Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На тв |
осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном до |
да...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газ |
ли:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку н |
ислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је на |
газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, си |
>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далек |
е, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде саг |
ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд |
опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то |
нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје |
<pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели М |
сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, |
будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право! |
p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да |
таоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пођ |
д, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебе |
одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане |
- вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с |
! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} |
рага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е |
то не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S |
ети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној ис |
рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му |
<p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Мо |
да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу |
а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу |
она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па |
е потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} |
волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} С |
.{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Ил |
а био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би |
напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, |
, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака |
ц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијет |
Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, н |
таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посј |
као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — |
ем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље на |
и смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „зе |
Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?< |
главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је д |
е са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат |
вој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? |
била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло л |
Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p |
ежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — |
— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n=" |
ечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку |
здано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се ок |
мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не го |
прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам сре |
{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура дол |
и и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - а |
ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на |
око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је |
еби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} |
- иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа |
ре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети |
послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекид |
рате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и др |
ислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{ |
И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и т |
де?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На |
— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хи |
тлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, б |
е иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима |
о би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни пар |
иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што п |
бом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, д |
о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... по |
— На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де т |
Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p> |
се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав |
Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна. |
Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Б |
ојих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а |
овати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> |
послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати |
Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Там |
ће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам |
дару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господа |
што научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, |
{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да о |
низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друшт |
је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега х |
ана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђеч |
драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сув |
ва, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме |
рази заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p |
>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт |
ји.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, |
ринти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>И |
миљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!< |
да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p |
трепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> |
би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да |
се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем т |
савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљ |
ти бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одгово |
казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успо |
у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђерда |
.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се |
>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску пи |
.</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, пониже |
одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пу |
смија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућан |
аставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их п |
неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Ал |
ају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме стар |
аклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, љ |
е да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њ |
S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба |
злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада |
"104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју п |
насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на п |
вши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши к |
ом враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако |
исто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
и дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи |
> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А |
дно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјај |
ли не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и гов |
у се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> |
И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, в |
</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ осв |
остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе |
нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се по |
сту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone |
аном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад |
се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" |
је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{ |
ђу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с |
S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој |
се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му т |
од ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари з |
>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштен |
је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око с |
озналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у д |
ћајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забрек |
p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо |
Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S} |
</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да |
шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо |
азнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прих |
вири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, с |
оје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не |
— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, |
са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Год |
оварају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у |
, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на с |
а и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис там |
хватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, н |
руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци |
најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше |
да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млин |
крабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— |
њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у |
у; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако |
и волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} |
себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и г |
да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидањ |
а, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога оста |
/p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, ка |
о...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути |
</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа н |
еда, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару |
<p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у |
...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не |
ове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду |
аздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраниј |
вим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> < |
и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом на |
навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, с |
ћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цви |
у, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да |
одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} С |
S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у |
фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каме |
љу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је |
олико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници го |
у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли |
/p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови |
} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених |
који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> < |
<p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пр |
им листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутр |
ћи ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и г |
аде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је |
у како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гле |
тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у |
.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен |
држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </d |
це крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оц |
оруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радив |
о се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде |
p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— |
би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> < |
воумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, |
ет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкан |
м!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њ |
му, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противниц |
ки капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту в |
p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па |
мо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли? |
унце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе пра |
ни...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!.. |
ви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем |
а су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самр |
Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господа |
нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривен |
није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекрш |
жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, |
и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико |
И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јав |
етио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напун |
лост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n=" |
ба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n=" |
их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSecti |
љаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу |
то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесник |
вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито |
то је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш нар |
ија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи тро |
у.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, по |
храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душма |
за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још ниј |
вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер п |
а дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута м |
у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га |
његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи |
а, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пасти |
је очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном |
ажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад |
знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас |
е да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, но |
ћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му |
ку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман |
више жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дје |
вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, |
бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе |
да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских |
па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада |
дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго |
> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њ |
И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашт |
ајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу с |
ао душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се ј |
ви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n= |
зговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога |
опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И |
гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана |
еда часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премиш |
знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисл |
одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп |
гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чист |
, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може |
сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисл |
о година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, |
е рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - |
а газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чвр |
ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треб |
на не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: |
јелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто |
} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p |
из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица |
ћ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим |
етљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди |
ло је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, |
} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љут |
урицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле |
?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milesto |
га часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људ |
<p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћ |
гледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— |
не на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} |
и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара |
вотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, и |
он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморс |
на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и |
> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} П |
уђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорник |
агрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: |
ри чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери |
он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи г |
ивоту напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, |
ваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше н |
их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно |
ескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћу |
ца и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак. |
То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, |
сет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p |
дложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло ј |
с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! |
хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али нек |
</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купи |
подарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбо |
о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради с |
мо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија с |
агословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га св |
дне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Ј |
алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре вр |
гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да |
ба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за б |
поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Вр |
сподару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је он |
аче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} О |
, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега оста |
ишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</ |
ио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као |
их дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану |
хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити |
: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знако |
кне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гата |
бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га |
на пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обриј |
је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њо |
кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка |
ери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа |
На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газ |
евјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — уп |
/p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{ |
ен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови пор |
, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — |
аху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у |
им ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се измеђ |
рви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале |
ст. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду |
ијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет та |
ногаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много л |
ном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у |
анка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа |
да мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин |
злази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије. |
твар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а |
p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник |
е за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p |
бринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространо |
! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те м |
у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјека |
/p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, |
на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође |
, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се ура |
овнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: је |
шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га к |
руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија |
ди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у њег |
p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, |
</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузи |
и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Ме |
, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав |
етар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здра |
ештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и |
и је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дођ |
вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, |
ра, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позв |
Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како ј |
све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што м |
вој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познај |
а види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема |
ч испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли св |
pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, госп |
и кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се к |
чка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом |
и да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру ц |
ка: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом д |
, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други приј |
дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила б |
па и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи |
и.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом |
>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и |
тена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све |
врсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не |
ри, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чел |
година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог |
ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану |
паси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у ку |
вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> |
.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме з |
а је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега |
а осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њ |
остави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на св |
етплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју |
да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа гр |
ше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, |
едним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку. |
аде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Преста |
то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S |
ако би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са |
— бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да |
егове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад |
<p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе |
љу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.< |
ан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишч |
аздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да |
нога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу |
аљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, п |
мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, |
> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биље |
руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише |
н јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S} |
јећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде ле |
е хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - |
и кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, п |
ело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако |
иним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди |
у, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде |
а, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши |
ијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио некол |
p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го |
огледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>П |
лећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом |
је земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад н |
уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељ |
на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, са |
собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз п |
лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка им |
огледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем пр |
, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И је |
емам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p> |
<p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Н |
се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, |
приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је п |
на, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране |
о обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, пр |
рилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте нов |
<p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа посту |
јелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p |
кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман |
.{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} |
ила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни |
и божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио |
а, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он к |
Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорниц |
ева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <p |
еда, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет м |
ра пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку |
тва овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би м |
осада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — п |
Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са |
као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пушт |
о, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и |
ост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада |
А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. |
није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> < |
и да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од |
де и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из др |
<p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и |
вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме у |
лики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са не |
па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, к |
у на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> |
у се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>. |
је право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка зап |
е...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде |
.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљ |
рузи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с |
p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</ |
— Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од к |
Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се ј |
раница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна в |
чке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вријед |
вориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповск |
дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p |
се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би |
! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бак |
Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, |
<p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши с |
n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона прест |
Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде |
ано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што |
> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће |
ијатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! |
ројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његови |
ашо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</ |
а... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица |
у као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази |
оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова ње |
а главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" / |
иташ?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневе |
тати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи то |
аднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода |
карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговар |
женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цв |
е будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо |
осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — саж |
рвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Иду |
о, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега сп |
си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — |
еба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.< |
лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пу |
јеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ј |
тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњ |
ући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са с |
ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и |
о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себ |
криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли |
аки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премиш |
о!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку |
Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погоди |
жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде |
ор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, |
исли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на |
прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је |
и.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе |
?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништ |
Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Бож |
д на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле ш |
омисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да п |
ирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! .. |
ретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у т |
есетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у ва |
ијетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те поми |
мешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, |
земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини |
ше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјес |
лики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјес |
тао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> |
у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борб |
мљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен |
ве оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је л |
јед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели м |
јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене |
а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове стро |
у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је |
него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} |
враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{ |
меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и склад |
еле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе |
ју.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p |
код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ |
ају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усред |
, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, траж |
м и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако |
и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим сни |
очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки д |
гдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по о |
затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ћ |
озналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> |
еш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— |
дати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} |
.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати |
рош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ јо |
и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да |
има, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару |
ијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, пр |
теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p |
{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што с |
у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, ос |
из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки |
. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, за |
колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљ |
или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, дад |
А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи нов |
са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, оти |
је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини |
вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</ |
а стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и |
је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p> |
себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени |
нови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пру |
јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али са |
атити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш |
о већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа с |
аде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао |
о, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да |
ва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даљ |
обу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> |
ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти |
очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</ |
ме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Не |
ах зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста.. |
помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна о |
Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим г |
овци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар к |
} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази |
у својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају |
ље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је |
мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— |
жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се сам |
све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натра |
игурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше... |
ити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене к |
учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очи |
ом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже |
ар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела. |
ло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и над |
е некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по |
ају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпосл |
је, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— |
а своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{ |
чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не |
ити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумњ |
о пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао |
напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао |
, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по |
умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противниц |
да је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни |
, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузда |
{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован |
молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n= |
одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} П |
ета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне |
луком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце преста |
ни ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше |
а их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дн |
е око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметну |
уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекш |
/p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> |
сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S |
а памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли |
Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим |
у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући го |
и га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у душ |
ио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, |
мо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута |
војим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у |
, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглиц |
јена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у б |
и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, к |
е прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово крену |
и, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би по |
пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме |
потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану |
кох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> |
сти, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких |
зи Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином га |
у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му ми |
/> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде |
а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p |
и за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично |
тијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно |
аде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледај |
че и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје... |
јеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде |
ишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, |
екиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да |
истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> < |
трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — |
; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и ме |
нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина от |
ду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља |
то, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муц |
узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S |
насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућ |
их, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="14 |
и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају |
пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши |
2" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће о |
азвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја |
— вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питоми |
у, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. |
ош није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире |
сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и |
а невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу |
ди, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p> |
а ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два |
це пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије |
ајо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о неч |
вари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша |
> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом на |
оља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— |
ђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, п |
веди га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа |
аде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у гр |
вјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би м |
господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} К |
здравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: |
аст вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје |
можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти м |
ријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомиј |
ни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге |
а жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели |
парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати |
е, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док |
нице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p> |
и вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели г |
ци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у р |
на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био бо |
богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркв |
овинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртав |
е пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га суз |
и одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу м |
/p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте |
м, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет тали |
..</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, |
мију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да рад |
те!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија |
а је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из |
собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Би |
уби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је л |
{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би |
и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред вар |
му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, п |
х; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n=" |
ју: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајд |
дар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже |
сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је ње |
н остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња |
ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело. |
се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору |
очекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здра |
ћански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са |
упити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њ |
е на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и |
а потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар |
му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево п |
адана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки |
ожи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, |
дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Во |
ту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окуп |
су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он |
дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, |
а Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Па |
ријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, |
>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, тре |
ога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На ра |
— прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стар |
мо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да |
гова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као |
губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, с |
хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија н |
еснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>За |
тврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише бол |
емље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то! |
адин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и ње |
дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јунач |
{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ух |
</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, т |
веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n=" |
е пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господ |
шљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже |
, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} |
троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Ка |
е људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана |
јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> |
што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац тро |
, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши с |
о, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, га |
} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој б |
е она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неу |
ци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих б |
их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p |
познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се разврго |
е с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитиј |
вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели |
ац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свјед |
рекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета |
нини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> |
а; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме! |
к Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} |
Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:< |
змацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и |
гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
ама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио |
хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћа |
и попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} |
болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље н |
а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млад |
...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено т |
но другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањ |
дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједа |
кад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која |
е био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа |
сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на |
Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, |
оло носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни камата |
стирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знан |
одзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их при |
руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у |
ођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиг |
прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радин |
око у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју пауч |
ну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске н |
кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабо |
тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није |
ећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалност |
политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За |
p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, ка |
}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ |
рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает |
е нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S |
х цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вр |
премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} За |
ражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...< |
ворио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у |
разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је кра |
{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке при |
господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну кав |
му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука |
угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала м |
Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цур |
јеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их ус |
ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио |
новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торб |
себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура |
ежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо |
тави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим изв |
ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га |
о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена бро |
што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога |
се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{ |
анитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двој |
е из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се |
<p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p> |
и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио |
ци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји |
да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из црк |
шо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не зн |
" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у ку |
аду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из гра |
има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућа |
.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија |
<p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврст |
к што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга с |
и?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто ј |
обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара отку |
досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, |
ела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <p |
поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чем |
ља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек ље |
читања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме |
надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа вр |
над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сун |
"subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута п |
старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам |
р у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек |
ад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што |
арају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бија |
ди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је |
кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} |
ља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па |
</p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а |
у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па наст |
не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у |
форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p |
Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да |
..{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли та |
с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сув |
није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} |
руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали |
ешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу |
, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сјед |
лану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећа |
испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца ј |
есмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> |
и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених с |
ду градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене застава |
ујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче с |
t="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши. |
>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини |
<p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> |
бро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати. |
даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, д |
макнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ж |
тола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат |
дну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши с |
двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— |
едине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, |
ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} |
асејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— |
на и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а |
е леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, |
оше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не |
да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони |
м носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није |
Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пу |
ца, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S |
а се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели |
један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве |
ругих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла |
љана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас |
p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.< |
м, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</ |
вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цу |
де му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника |
се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S |
и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него ш |
.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост налож |
о је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себ |
јој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он п |
заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се |
p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје др |
је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има н |
е с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена |
се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима |
ом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и пов |
ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Ил |
p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док |
е господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у с |
ар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S |
триц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио т |
њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпоч |
<pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме кр |
.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне |
враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска |
надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уште |
анина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са |
аду и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљи |
с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских |
хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Ра |
лио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не о |
сједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити |
бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовањ |
села шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком с |
са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго |
аду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, и |
з гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њи |
</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да |
>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре |
ти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSectio |
жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоћ |
ом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани т |
помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би.. |
огу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мрт |
често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} |
ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, тре |
го, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ов |
синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{ |
не одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако оста |
благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се п |
>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина |
онајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан об |
д.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном гла |
леда својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не дават |
гне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он та |
шту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда и |
д мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, х |
стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, |
околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb |
угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и |
{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, појед |
родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, превр |
ш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и |
<p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе |
јежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Же |
е под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти |
дје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувез |
де се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену |
бру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на и |
г јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни риј |
е остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа |
ао никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> < |
ју и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се да |
из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз |
<pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједо |
на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког |
ред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пуст |
њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ в |
Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба уг |
гдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га |
оју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - |
p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у |
али, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Вра |
а, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда п |
и, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и т |
лиже приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ев |
трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, |
алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице д |
погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из |
ао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији т |
која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикал |
га рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта ј |
ај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> < |
чуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи |
кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p |
ади локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и чо |
тријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на свак |
им, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection" |
азда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; н |
азаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест го |
оље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једн |
на к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да ид |
узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стоти |
о глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухв |
вјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код |
м.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> |
тац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} |
Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори |
са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: < |
то је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда |
и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S |
<p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздрављ |
а пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око па |
ади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острм |
је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове |
због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одс |
лико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али уза |
сти по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и |
о да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па с |
едена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда |
p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом д |
Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — заклик |
не му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да с |
ено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није |
у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— П |
орбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгр |
крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, за |
отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред |
а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јо |
вој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и |
. и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је |
и дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да о |
круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у |
итнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче |
рдан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшениц |
све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му да |
га зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада нај |
лазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима |
одару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути б |
кве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и |
не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој ла |
ти јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати глав |
здрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли |
ана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. |
ана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјеш |
и мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и она |
акине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и се |
са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себ |
е и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и ка |
часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана |
>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p |
це земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </ |
ући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} |
мишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио |
ако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, заб |
ресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи |
сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на |
куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, |
p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, в |
, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да реч |
ичекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли.. |
воје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с |
р, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фр |
олега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога ад |
ика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат |
} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом |
Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, ве |
вши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вунен |
нцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу |
зузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} |
прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S |
<p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља у |
S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је п |
/p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Ма |
Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њо |
је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. < |
и торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Вра |
а поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p> |
е убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! . |
<p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним |
ли нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен |
ожји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проп |
док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста |
и, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чо |
већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже |
с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ |
доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку |
и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на с |
да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треб |
могне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их не |
, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста.. |
би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би |
еда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељ |
и људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, |
и по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи заве |
задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, раз |
по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на |
штени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је |
благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> |
а, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</ |
опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита гол |
{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четр |
да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ ј |
сли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад |
више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, |
гара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина |
И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покрива |
ђох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> |
може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, г |
а јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће |
оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Ш |
ке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бит |
..</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо |
нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје ка |
</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјес |
дне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој к |
неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До годи |
— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакн |
у носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с |
пиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устр |
да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и |
ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милује |
<p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден. |
<p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, |
> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи |
> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила |
престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп н |
њдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, н |
<p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:< |
ажи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у н |
ер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, |
..</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, |
ивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио |
ијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати |
е боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да |
ме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— |
коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по |
пише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њим |
. </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: та |
азговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поз |
/p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p |
лима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успи |
поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — |
а их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мо |
ише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као |
тар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос гос |
ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде је |
у понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... < |
раћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као |
врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А |
арочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, |
оп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на |
есео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Ал |
а су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p> |
биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" / |
} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и чов |
као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се. |
} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог да |
па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће цркв |
а <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> < |
/p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако |
гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S |
што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама. |
А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и |
е моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p> |
сно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га |
жи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне ка |
авши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу |
а.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, |
уд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њи |
јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, |
би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и |
ти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, |
отражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, с |
Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под каба |
махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповје |
не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана ље |
ибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била. |
му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољ |
a civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој приро |
ковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у о |
ом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не од |
рце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је доша |
то, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њ |
е лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, |
а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — за |
о из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно |
код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, |
у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најст |
то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илиј |
постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод с |
сом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, ча |
а познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n |
то на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде. |
укнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је |
димо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима зве |
<p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</ |
рином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад м |
лише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ру |
ш од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{ |
која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав |
ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у п |
фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак |
ети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио |
благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају ка |
до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, |
подареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Г |
- одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа |
ар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташ |
; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им д |
билатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Ка |
вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши д |
<p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да и |
. и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
кама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом |
ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор |
јмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати |
пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> |
да купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде ра |
млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На |
{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb |
и.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згод |
нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је пу |
ли га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме у |
е.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би |
Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа |
, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се |
а и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узор |
очекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочека |
S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Во |
ме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелн |
> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријемени |
>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагн |
два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру |
ћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> |
ата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им о |
по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве |
уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогла |
> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему осл |
варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад биј |
опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне |
коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тач |
ње у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и В |
} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господар |
е земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} |
, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... |
к.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је |
ом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије |
од зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>К |
ито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се по |
Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога |
ком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} |
а изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад |
— одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој |
нама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим |
препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} |
ина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пл |
обра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба на |
удо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се |
сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду |
ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — |
ако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће |
; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази |
гне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стоп |
ад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не с |
опастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим при |
мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља г |
ошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> суш |
еме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Ал |
, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p |
ота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Доша |
еник има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и коле |
заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насм |
а сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочи |
исли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, ка |
цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је по |
кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази от |
S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, п |
воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи |
новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у |
зговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини н |
еда се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, |
иних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Н |
м старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да ј |
ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савје |
аконом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће |
умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони |
ној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана од |
Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и н |
етрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p> |
p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је |
к сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша |
- ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> |
ди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога |
а! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наје |
на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је |
га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај |
ло гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад ст |
е око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар м |
ли издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе |
еди по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, |
док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, б |
азумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија |
х дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осје |
е сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момк |
} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — ј |
сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у оч |
мо испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по |
свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи |
свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{ |
Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испир |
: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио |
е мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из ку |
рвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: м |
еисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави |
е ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану киш |
ила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко о |
ћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к |
..{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога ч |
ају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> |
ме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире с |
p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено |
а тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле с |
неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она |
агнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, |
у, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> |
/p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске |
ени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих |
pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако |
е сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари |
n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цр |
Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никак |
за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута |
шао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пру |
овјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјет |
вора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој |
премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Ве |
обу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметн |
ном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се |
тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не бр |
и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једв |
а момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у тргов |
и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, |
јерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладив |
јештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одг |
новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p |
дајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповјед |
у, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, о |
проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затру |
ле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу |
<p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни сврат |
пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клер |
иљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради |
ако је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак |
one unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да |
очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан |
ке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно ос |
ћ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чис |
рага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добр |
о; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправда |
тврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> је |
а и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам |
ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни |
требе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад |
ило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она |
се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и ула |
ришту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господаре |
му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живо |
ко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети не |
што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, |
..</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за до |
и на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} |
завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Н |
ека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијећ |
озива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе |
едох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, доди |
..{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добр |
уже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Г |
ем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слатког |
код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за |
среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у пла |
ошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра рас |
годније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трг |
/p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше |
може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога ду |
планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А с |
Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у раз |
е мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} |
се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} |
од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу |
е се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, стави |
е посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем з |
ће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му бољ |
ућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али ко |
— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храс |
и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо |
д поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из ко |
ка буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p |
ше потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скуп |
потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да тр |
по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свије |
ио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја |
од паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки прос |
и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их с |
ве слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част |
ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још н |
ему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и г |
сред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару |
сте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијел |
ате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, б |
ршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, |
али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропад |
јена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у про |
се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, |
гајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новч |
учи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честица |
зом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, |
ва доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и з |
акше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И д |
ераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши |
ријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — |
даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад са |
јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — ве |
вом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSe |
е похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пре |
ти главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај |
уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разгова |
ти трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше т |
м ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ по |
свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим н |
а, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врх |
о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најп |
исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и ос |
ашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...< |
ђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини |
...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи |
но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. < |
е теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, ж |
мо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али |
вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите мало |
пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други |
мерику...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дје |
ио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, ш |
ти ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — н |
јеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјец |
рале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше н |
} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином оба |
S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјети |
тану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> |
раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гриз |
дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за ш |
и и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки све |
ају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се |
друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога |
ама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone uni |
?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио да |
ко да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за |
> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по |
од отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкч |
танко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу |
да тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за |
ицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу к |
био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Ст |
<p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкуј |
име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сју |
следњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—В |
но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, д |
ам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавиш |
дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љути |
>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима |
<p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усје |
прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи ос |
навши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да плати |
Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разли |
насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и рад |
слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће т |
ам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће |
и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије о |
од греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећ |
...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми |
би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада ос |
на да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата |
тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с ц |
за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, |
ијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати |
"26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући |
p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе |
ио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувиш |
кну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Бог |
опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и |
дивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета |
!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штет |
био се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије |
пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пре |
азе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуд |
изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши |
адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> |
е:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — |
Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду |
Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако |
нијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, по |
Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; п |
па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац |
з хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцња |
ивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> |
тли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Ра |
те косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, |
subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе |
тро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p |
и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар с |
<p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му |
и сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у једа |
Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{ |
оста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уста |
регарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на |
оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано ч |
на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пиј |
то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас сниј |
а, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! |
у на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам |
те Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остад |
, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из кал |
адо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмо |
е му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, |
.{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да |
о?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што |
аву у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хо |
аучио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господа |
топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаниц |
ривија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врат |
ши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи |
ивине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром р |
у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као дос |
и поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола, |
/p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по |
Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: |
колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће |
ове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— |
а је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из плани |
вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="1 |
вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друг |
са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p |
пита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Уч |
аве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а |
, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} |
и бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде ча |
ијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад |
, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгр |
ви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у о |
већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека |
коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сеља |
S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> |
е палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд |
и новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана по |
долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бо |
ћ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је з |
и мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, ш |
ћа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а ка |
59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се га |
одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гле |
облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Р |
кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радил |
и.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијет |
га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу |
има.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планин |
поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> |
p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ |
уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, н |
говори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља |
ре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и |
е.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж |
авимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по зако |
кву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p |
и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашик |
Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изг |
<p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме |
овац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури |
господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио |
, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта ј |
ва да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве |
чад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> |
Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га сал |
и из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе |
апише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, |
, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне |
ијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смилов |
негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а |
венским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после |
х страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, вели |
ара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се.. |
Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, |
ути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа д |
а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетн |
стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, |
уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насм |
а и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застид |
ину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као |
Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарског |
дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је о |
о други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, ње |
зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекин |
знојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога |
вјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И т |
Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија вла |
ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа с |
воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма зан |
ељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи н |
да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што |
часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дј |
пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца |
ти се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n= |
сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мј |
ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући с |
сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крај |
е оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже |
емља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Б |
т и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.< |
но вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, |
а...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјет |
скоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинск |
p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику не |
јна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару по |
, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, |
ед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава |
а огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;. |
- згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на |
p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилиј |
е године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, |
ку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син |
е непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто |
јвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</ |
испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп |
ућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег се |
, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада д |
чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само што |
н ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио план |
изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели м |
ије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p |
авају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слик |
јенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се |
ове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с |
же тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с |
једио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју р |
ицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују |
укает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} |
о га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> |
{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане |
ом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне |
међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, д |
уди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је о |
вору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вел |
ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник у |
уту сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у ко |
а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица по |
коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никог |
да опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада |
ашо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се |
они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што |
али се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочек |
<p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад |
у; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на м |
> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варо |
ц гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум нос |
већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћ |
атре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— |
арскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промиј |
о.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим |
си о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене |
/p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p> |
нину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа |
е руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лу |
рају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их ј |
ских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговара |
х четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошкови |
p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије пр |
ше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n= |
вештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, не |
ма жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некакво |
је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обич |
еној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији |
ети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара се |
а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газ |
г с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сеља |
ан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, пл |
...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вра |
, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} |
осподар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, |
преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, |
и: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли |
ека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што |
е.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; за |
ру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSec |
а да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, к |
к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа св |
вријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јес |
p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју сн |
може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази |
сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући н |
ше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајал |
ло овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што н |
и да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не бра |
, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо |
вадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> |
ива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ ра |
ба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под з |
ке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, д |
де за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, |
парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога тр |
чио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ра |
, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ак |
помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{ |
ш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p |
у продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико |
било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени љ |
ишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али |
утних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ м |
Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће |
престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње |
али свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им з |
вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, |
м пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну |
не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га |
знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око ко |
и што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио с |
а згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога сви |
у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не бран |
стајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, |
вртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе |
љајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, ве |
та његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се ни |
зно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручан |
е. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — про |
ије могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одма |
сам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узигра |
ола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман посла |
и, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су |
роши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно биј |
мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и |
вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ |
зама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapt |
и, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави |
о бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и да |
смија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти би |
ају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, |
— зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио |
ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста |
сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми |
јекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дот |
лу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да кр |
ше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свир |
ца...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и стра |
ћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p |
ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја |
аморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јун |
дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако |
е камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марк |
знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин |
бра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накре |
а и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у |
ароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви ст |
ругих ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе тра |
} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући |
врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране |
ин му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему сл |
чин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду |
бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> |
хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} П |
тајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не |
одивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао |
траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и зној |
што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>О |
рошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платиће |
ци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигур |
n" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и дог |
шти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испит |
зе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме |
.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговар |
равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би |
о посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри |
и завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, пр |
ута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је |
и својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учи |
и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затраж |
цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме. |
дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе ко |
обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и |
ио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} |
животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не во |
гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде |
бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p> |
а са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата |
дару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као |
ћи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, |
ну, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, д |
иде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p> |
Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само т |
, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори |
сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{ |
а руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у |
о четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — |
то самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомо |
их неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она ј |
ћом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена |
/p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— К |
p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> |
ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и но |
ћ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима вра |
мареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право |
, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!< |
лан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје ј |
у пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су с |
.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а |
х — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потрк |
путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и на |
не домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, |
налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њи |
одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вран |
— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човј |
едајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га зат |
гао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са |
лед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда |
<p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и пр |
тра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од зак |
Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима |
дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши |
ани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у г |
е камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића |
е је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку во |
на бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине |
ој пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!< |
еве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мје |
се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом зао |
о би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — би |
је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа п |
око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, с |
јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем оба |
ном огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, |
вета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, |
га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. |
Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— |
ко је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у |
ети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посаград |
љанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Пет |
е новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али |
тотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се п |
о ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди |
ти.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и |
уна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>— |
у парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполо |
но са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једн |
њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надс |
сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, про |
баницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше |
езиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са |
једе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без З |
а планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потр |
к, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али х |
.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и гре |
, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гр |
нијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гон |
е играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи с |
љети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И н |
е ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у |
ла га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају |
ао бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија |
/> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата н |
понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не кло |
кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, о |
аша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћа |
она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођ |
твори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамн |
животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима вис |
<p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјер |
и, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вел |
о, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p> |
<p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— |
литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да поз |
да.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погл |
Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати. |
И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p |
треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој ку |
д ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са |
х само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друшт |
чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да к |
апуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе |
а, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вел |
отражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p |
испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, |
реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у |
Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што т |
очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а |
и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и пла |
и га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.< |
аде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових |
навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке посло |
ода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, |
ирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо |
м заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} На |
еђе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, |
ки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачуна |
обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, ди |
м кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испр |
а жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник |
p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговор |
не Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Рад |
н код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застид |
мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников |
га и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од |
Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа |
тио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио! |
а разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка |
а ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло дру |
ши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће и |
одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и |
неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Нико |
то и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач |
вицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — го |
неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о |
угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећај |
свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са |
е на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном пост |
ама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу. |
S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главно |
ескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа |
до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не про |
ана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио |
<p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Ла |
у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га ота |
морићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се вер |
и га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да |
, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њ |
у очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се п |
и што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изн |
ги мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скр |
ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је |
ш оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> |
> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и к |
е земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша г |
аступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво |
зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понек |
ели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} |
га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, з |
иш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца... |
ији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се з |
и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра |
ћи нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом чести |
а сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, п |
биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опра |
ама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може ни |
прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али п |
в мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - оп |
тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом |
се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, ка |
ци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи |
ва се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— |
не, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га |
искуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој |
задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, |
ек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S |
измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд |
ју лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, |
у ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка зе |
е ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан |
ера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану н |
„На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије о |
неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих |
, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до |
пника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и |
некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се го |
ан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући п |
ледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — |
</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> |
лажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојк |
ше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху нек |
овор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади |
и?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, |
сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је |
До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, |
т си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће |
неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p> |
срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издрави |
ојима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n=" |
у, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јо |
поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на |
ан глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> |
Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се наро |
та, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, |
ра.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не |
авлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јо |
се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим |
сти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац |
оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радозна |
анин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши |
<p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па из |
одина, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегн |
навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пош |
ма.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узас |
ајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх |
људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људ |
роз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — уп |
се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка оно |
.</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ст |
сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко и |
видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што им |
љајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p |
штвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фр |
нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо |
писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, п |
мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, |
“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима |
" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равн |
вцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће |
ише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још ок |
звади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, |
, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди? |
пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — |
као бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оц |
ам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: |
рави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су |
о у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се |
а, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедеви |
а собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за |
/> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужи |
ати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се |
атоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражј |
јег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом н |
е му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гад |
а одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и |
простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера |
чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и г |
и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп м |
идиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак от |
ваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдј |
p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, н |
и, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве |
за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изнев |
- остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али |
дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплел |
гра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбр |
тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га |
јешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва |
ијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у њего |
— вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— |
се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред |
ијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, ос |
угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, |
о у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оч |
ава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се кос |
грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу |
тима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под нату |
о сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се |
и положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, |
ином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало у |
се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра |
на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га |
ко!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа |
није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене р |
вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— М |
кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p |
ригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозри |
ј:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ |
ињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама. |
<p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабан |
— а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Ил |
за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цу |
; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у т |
паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствар |
заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од н |
- већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш |
ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово |
ао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар |
лаву изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусн |
о повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколик |
ве га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и зад |
је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену |
читији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше срет |
им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од в |
е опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа н |
до! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дије |
лите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, |
умпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, п |
е би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благ |
думиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст |
ијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службени |
но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из |
новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И ко |
="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му |
палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу л |
а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле в |
шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском |
ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док |
орану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрва |
један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> |
уци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и |
Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и та |
- и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен |
ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допир |
њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову |
...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици го |
малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опр |
?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде |
ара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто шт |
твори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио |
пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успав |
изу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини |
АД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p |
Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и убли |
ЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ |
е и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одл |
ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће ост |
и му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтј |
Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доб |
газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, |
Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јам |
у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје |
данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говор |
и се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а |
ни прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не мо |
њи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји |
урске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одј |
гледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа д |
<p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да |
p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пу |
упа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што |
</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одб |
рукчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли по |
ом несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су |
к сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? |
рух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, |
иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цви |
миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. |
зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам сра |
ако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и пр |
тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва |
у, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гле |
рити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми |
до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S} |
ита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> |
меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је. |
банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази пр |
вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини |
.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под г |
на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} В |
ачелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не у |
нувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и ве |
ране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n=" |
Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски п |
</p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена |
отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на ули |
да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што ј |
Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божи |
мисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се р |
алијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, |
а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране ј |
</p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, зн |
авши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи |
аја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са |
не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> |
на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — По |
е своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о на |
уци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко варо |
Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш |
да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напа |
еколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу |
како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој по |
а се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре св |
.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој |
је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијен |
махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође м |
аде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца |
p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и |
</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне |
ећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијут |
е требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натов |
ућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу |
уча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласн |
учи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окрије |
свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у шт |
слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром |
Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки ре |
о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Рад |
ма, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну п |
досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баб |
страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— К |
пери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак |
Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, уз |
и јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се |
ам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вел |
е што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје |
аучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што тре |
ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то |
..</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град |
ога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, |
сврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио |
за је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Р |
се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне |
мот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да |
јнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало годин |
еже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S |
викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— |
ански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њем |
да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p> |
кидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово пра |
у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p |
таман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једног |
а на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човје |
то га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује |
трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у с |
ликим ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкав |
заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, зап |
— рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у |
међу ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у |
бавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића кило |
подске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђ |
у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем |
} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће |
>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, з |
да дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи о |
ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зов |
е — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене И |
шца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова |
ски благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели к |
да не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ |
убима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет |
</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под голе |
адстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, о |
би и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој |
говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, н |
ади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше |
расније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замиј |
а те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажев |
Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све о |
о то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Шт |
дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би |
Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, |
ада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</ |
плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па к |
еверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјет |
дговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија о |
же се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је |
пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји нова |
претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести |
— зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} О |
збијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољуј |
се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке сн |
е наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угоји |
; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негд |
с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кро |
и бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме. |
газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ћ |
а себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али е |
натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар |
штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за со |
ено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнут |
у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се |
— понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> |
; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме д |
шо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и |
о, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! |
ји и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју |
ј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу ст |
гову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није ј |
ари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на н |
и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би |
олемих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се |
грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је н |
гда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабан |
нић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке пр |
мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{ |
огао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, |
p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански мом |
ко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама |
поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одвр |
ли већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је |
" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе с |
неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ |
ијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру: |
а и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти с |
ли промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb |
едавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са т |
ста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом |
Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го но |
етко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисл |
итељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје |
га су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили? |
већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели |
што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} |
жући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку |
ше са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, |
и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талиј |
је.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita catt |
д се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и п |
/p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево |
да како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.< |
отиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом |
{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештв |
њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно |
не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазар |
зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други и |
нутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђерда |
јала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то |
али на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у об |
јих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S |
сећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у |
учке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и |
ти су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и јед |
ме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; и |
и начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спас |
се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дје |
.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био ј |
шао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намје |
икако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скр |
разна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са со |
д му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана |
и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, тв |
торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S |
са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком. |
вијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер о |
а цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, |
— неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — |
уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрав |
ан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чини |
одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> |
ћ бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрај |
неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и ба |
оћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, с |
уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да од |
гледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлака |
па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} А |
чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не тр |
ред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} |
очекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и |
{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радив |
продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и |
јаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Ал |
овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада |
.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура. |
а? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш г |
торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан |
за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то |
емишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и |
поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради |
ати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стре |
ру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а |
е за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— |
рбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по ње |
ад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у |
ава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи |
душивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји |
дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су стар |
дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му |
тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече |
нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Р |
гда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи |
је положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{ |
у! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат с |
ећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад |
дговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљ |
који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукур |
дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у |
.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и зна |
/p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Р |
ена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој с |
Section" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, |
д дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да с |
пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, в |
и Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој ку |
о неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избив |
и кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{ |
"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме |
примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега по |
цу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Ра |
кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му де |
<p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока |
</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи |
к јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже |
<p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртва |
еђиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледа |
ба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативш |
, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих |
ину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља п |
слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре |
че ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкрину |
за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи |
ача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ков |
, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S |
пије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добр |
е, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађ |
између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскињ |
бораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући п |
{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „ |
Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полак |
и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, а |
покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јер |
онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, |
руге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога р |
проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над |
бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас |
есет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вел |
вори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и де |
задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лавр |
е прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаж |
парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче |
е са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обрад |
а, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S |
теше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана |
етрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоу |
ју, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, п |
Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из ус |
и то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољав |
о?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше |
одне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јаран |
јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу |
и, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и глед |
ши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S |
о је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио |
а се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опоч |
="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доб |
нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али |
попријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере п |
сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се |
вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господа |
есједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку... |
азда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја |
..</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, |
?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над |
е ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледај |
S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се прот |
свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плав |
стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и д |
же приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, |
ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десе |
човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек |
ану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке ниј |
ава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civi |
> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглода |
твори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице до |
ави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:< |
жи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Мар |
утке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га п |
напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као |
глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> < |
/> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу р |
ече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто |
му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућк |
и новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p |
>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије |
абију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Ви |
ку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама пог |
а. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одг |
ро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" |
мо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> |
дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, |
, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се |
оји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— В |
с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских пос |
и поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је ост |
конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајућ |
иљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се |
и се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пр |
грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући |
ши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p> |
есма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млад |
овце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита понос |
аране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш л |
ијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно д |
рим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} По |
та, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се с |
мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што |
надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— |
ти!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, |
те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p |
од мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А |
з гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што нај |
>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у суз |
и, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га |
та, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, |
стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> < |
раво у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у |
рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јо |
ошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао са |
стано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине |
е тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> |
укву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају |
као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар је |
пис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да плат |
азда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опа |
..{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио |
руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући |
Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није |
а! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену др |
је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — п |
нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а види |
..</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... |
у...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — при |
ом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њ |
и за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А |
а руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао |
има, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у ду |
да се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потв |
није мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, |
<p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може ш |
на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један г |
анак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјеш |
ропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упа |
крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик дом |
ло.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стоје |
стојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, д |
ће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој |
олитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што с |
вој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као |
ву долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком и |
се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме |
pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша |
арен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је |
/p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> |
Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера. |
Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто |
те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те |
/p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вра |
о никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и |
ша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који |
им моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досу |
враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> |
агледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож и |
а, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пре |
ажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — |
<p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу |
а, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, |
<p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то дру |
ве мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о оно |
, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, |
номе свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка ис |
што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, |
Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, ко |
Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Па |
— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, са |
е преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдје |
ним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</ |
p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S |
p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, |
али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврн |
увши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, |
ћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} По |
тпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на |
е ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке |
— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата |
гу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; |
а снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и р |
Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом: |
не ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? |
авши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија с |
о пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} |
<p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! |
би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каља |
новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан |
онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> < |
<p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спа |
и дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гл |
Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га |
узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада с |
док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.< |
та мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, |
пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић |
умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра |
стрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празн |
роши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио |
де.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућ |
вод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романт |
атварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жу |
а није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли |
лоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, |
ши хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци |
бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вра |
шко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу |
жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ћ |
а времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи |
ветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турс |
е поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а на |
ту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци пот |
њем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осје |
а роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, |
е је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко за |
ицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гд |
ше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади |
стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар |
уштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски м |
товима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за је |
{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима о |
ога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши дон |
о му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па |
ратом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, а |
цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто об |
а, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши |
Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрај |
, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман к |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не п |
ну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од |
накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погле |
— упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, |
. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пу |
биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не б |
а да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужн |
ушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је |
ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их. |
лаве, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздр |
Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару |
би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле |
би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уокол |
обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} |
ати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њед |
чунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава |
али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао |
ис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— |
3" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је ос |
!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руц |
жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: |
а господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору |
n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се пов |
или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито |
би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бист |
ор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, |
кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, к |
{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање зак |
љено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу |
аје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и |
сјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и |
у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!... |
и су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на та |
о и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p |
p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да |
е, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави |
и код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то по |
опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвије |
е му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> |
ји је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а |
зети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути с |
ћке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, |
лија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу.. |
естру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вел |
у је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се ста |
дравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цр |
> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у |
о хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати |
<p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјек |
попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи о |
ок узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади из |
на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе н |
другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не нал |
ма говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а |
њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли к |
какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буд |
сет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар г |
зглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год г |
p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навад |
оја мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе п |
аде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је с |
/> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...< |
ка...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец и |
рђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била |
Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о том |
лаву! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - ода |
а пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Гос |
ам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p |
љењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој зем |
ена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, |
ју било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{ |
агајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже с |
.{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; вид |
им начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста |
Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, |
његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када ми |
пим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајућ |
суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, |
естаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико да |
ли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вр |
га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш |
p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајн |
р вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ |
квом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господа |
пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{ |
S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вар |
тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики ш |
е:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> |
} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад м |
Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али |
једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} И |
- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све |
ријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријем |
погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издрави |
учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи |
и - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Ра |
не жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјаха |
еће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их изм |
х, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се б |
— вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да |
. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна |
а, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се н |
ne unit="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут в |
/p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним п |
дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ |
ијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по полови |
и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје с |
..</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкан |
је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога |
ко знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зат |
<p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Там |
.</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бо |
Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце к |
брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити ј |
го обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њеда |
то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на па |
ва... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да |
се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели И |
о за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шарен |
<pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цв |
ане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би |
0" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на |
> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала |
ва, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу |
аво.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе ди |
је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућн |
оврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је |
ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p |
</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени |
<p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?< |
> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било. |
Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суд |
з твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сј |
иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар з |
ла Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; |
онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару |
ина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам |
риспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и |
p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе |
/p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога ју |
ацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета з |
?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето ос |
капа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, при |
срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако |
е у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра |
шећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље |
Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руков |
>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко. |
х двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Ве |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талиј |
само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје |
иђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке сво |
/p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:< |
ово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи |
, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, гос |
нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих ства |
никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. < |
о је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби |
, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на у |
а момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дије |
него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се |
у — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, повр |
ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао |
о би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар по |
о у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојног |
и?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чује |
пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — |
егло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје |
ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлу |
.. али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је |
јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војка |
оји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри |
ад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Ил |
<p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде траж |
p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му м |
И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илији |
и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>К |
чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави нав |
{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за бла |
..{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година прија |
ће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану |
екати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколик |
свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, |
.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док за |
о женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Г |
<p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под пла |
Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је о |
ареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то |
испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на П |
огла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене напо |
ра по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав с |
е рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га отку |
head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га о |
о времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града |
тник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и |
lestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него |
а од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан ту |
Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p |
н једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике |
Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му |
<p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нуд |
своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њи |
и све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се |
се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му донос |
му идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дије |
господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пу |
и сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће |
ажбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају |
шљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p> |
/p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до гр |
p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> |
ћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни н |
о! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парба |
а њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не мо |
неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док |
м од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше |
од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — ве |
} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати |
излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски ж |
то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели |
сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цв |
једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру? |
р.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу по |
ршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накр |
зора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Р |
добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> |
ри раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не ра |
але и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели |
гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица гл |
о до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Бо |
Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb |
ровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с |
своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што р |
олибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, пр |
ка и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испи |
<p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прег |
крвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шап |
рани, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесни |
— Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Ра |
упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије н |
е. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложит |
руштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> |
оду!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа св |
екиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</ |
ке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се |
околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом. |
нуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпушт |
је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба |
е сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што |
емена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче |
е увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио |
ки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, |
натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме нас |
а није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone |
> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо |
руго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сес |
ма!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа |
еднако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се |
и синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокол |
авно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански |
ва их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих т |
мен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Треба |
завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори га |
Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSe |
ок не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући |
то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокати |
или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне |
опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани буда |
/p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} |
ћку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p |
путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих од |
ом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p |
ри, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из |
новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! |
слушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске б |
: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдј |
му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па |
у Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и з |
е до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су дв |
изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исп |
одмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужни |
p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по дру |
а пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> |
ише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак |
љени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких у |
стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била с |
оју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред со |
p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждри |
ди.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књ |
ој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уоз |
<p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити вел |
оде у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких |
ача с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ства |
, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} |
ожицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Вра |
Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најм |
иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље |
Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, |
му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти тор |
еколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога! |
намо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p> |
то ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Д |
м му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако |
а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— |
као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p> |
ара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи |
— узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, пр |
вуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те п |
ди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, ул |
по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Пр |
о новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт |
није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што |
ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и покло |
би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: |
ако је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе пос |
слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: ср |
вором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју |
е, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар |
по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено уст |
начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега го |
дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не |
нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, |
та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа г |
лести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи |
ики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— |
Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и |
, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Ра |
ати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу. |
зда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из |
по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, ни |
тар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири бра |
} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</ |
сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: н |
ош данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, м |
трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат по |
ља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част |
м добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за тро |
вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, |
да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, заг |
ћи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на мој |
рига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се |
а.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — |
Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти пр |
По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгл |
едништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших нај |
</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прља |
а ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред св |
је на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки |
рошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто кр |
уди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети |
пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућ |
...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га |
асте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем |
нтије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад |
својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, см |
ај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера |
н домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист ти |
познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га позд |
S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у |
азда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином х |
емо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се ми |
те, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму |
рчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним |
рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не |
! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра |
Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из план |
је ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је. |
свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, |
је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</ |
противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како з |
јеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијел |
атар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га |
ку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу |
, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан ка |
опа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин |
кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> < |
м га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да |
lestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог |
попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јо |
пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је д |
жи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства.. |
та упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу |
ћ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изи |
ке и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - по |
рђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у |
опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду фо |
тупицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дош |
да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а пос |
ла, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Жд |
аде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господ |
, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, пр |
ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљај |
е красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фр |
ија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, из |
назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али |
помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="su |
, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита: |
; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и од |
а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мис |
н туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарај |
нан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— |
готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше |
и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога наро |
их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Ц |
оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да |
на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар св |
Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен и |
крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу |
се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и п |
>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је к |
дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му |
кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки во |
лемена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домо |
мисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврну |
гњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљен |
а купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Ва |
{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је с |
чи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у |
ша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: |
раве.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака с |
пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection |
а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; |
вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали |
ћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, г |
новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојно |
осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату па |
ошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично ду |
ти Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам кр |
ик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега |
ој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио с |
Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Бог |
n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Ив |
ти трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љут |
од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као свак |
шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, к |
поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њо |
штеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </ |
уго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је |
вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у рије |
жеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милу |
погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује с |
ити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је |
долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука ди |
> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, |
/p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометал |
ма, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако в |
ријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, |
а радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, |
Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава тр |
ало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У варош |
, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И же |
Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје |
Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује ш |
ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Ра |
одмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуш |
, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређ |
у и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво |
ст и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гон |
соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаш |
е и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједни |
езу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој |
к, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње |
јаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Р |
и дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њ |
ћеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис |
„лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто |
је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто ут |
дњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S |
ном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у ти |
грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна п |
и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знакови |
ње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове вели |
<p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божиц |
Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нем |
ман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, у |
е косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цу |
т својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунар |
...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комш |
— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први |
<p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, ни |
узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све |
вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читав |
вака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је уш |
шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устран |
т заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и |
вени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе |
вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Р |
и, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади стари |
сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога |
мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји |
главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ пре |
ре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се |
ао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на мек |
гога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го |
почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до ко |
, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — кли |
сом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вј |
кова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода д |
цом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину |
што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вел |
вори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, |
/p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти |
ала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши |
ијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура |
?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо |
вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали. |
и - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану зем |
по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{ |
и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан |
у тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше ш |
и се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, го |
и на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напре |
з захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљени |
то је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, |
д купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талије |
ријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао |
сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, |
све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага г |
божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је |
нешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапце |
у кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја |
лија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за |
м стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} В |
p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, |
} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад |
ијетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му ниј |
е Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у сел |
ви, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до г |
нуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{ |
прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурн |
њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p |
чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али |
оше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели И |
ућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода |
p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно |
а неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаш |
аћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриот |
о село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натук |
један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе |
се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној |
ад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што |
у на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђ |
ле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удови |
у, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.< |
Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом |
ворите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани! |
</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућ |
екавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - од |
љубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан |
>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у ше |
ј у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заиг |
је нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се з |
крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, |
ишта не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевш |
је имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видје |
>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разу |
рављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп н |
пљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, го |
овори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али |
не бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му |
, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка |
преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да |
боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb |
.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум |
не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га н |
м осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и од |
е већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вин |
а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој |
еднако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потр |
а ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи |
ма ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p |
њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршиј |
ој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо! |
Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис пече |
о вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прије него с |
д кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине тур |
уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> |
" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина |
ринти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду |
му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, лив |
опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек |
је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље |
егдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се. |
су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке |
једе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био ј |
попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да |
ше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И прес |
ужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, у |
ма иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чи |
/p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор |
ју у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јов |
ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> < |
> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с дру |
да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> < |
у, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростит |
рла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме |
ђоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватр |
оређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И |
ју гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, |
а два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— |
, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Пета |
жећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко б |
а у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзов |
>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештив |
опом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си |
е?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p |
молише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још |
<p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најб |
{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Ч |
етар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, П |
<p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сут |
де у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" |
и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево и |
викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да у |
ушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, |
е од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> |
сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља. |
у, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим сви |
и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p |
да дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човје |
</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка < |
гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двој |
ну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У ју |
приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Ст |
Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневи |
их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се прима |
, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мра |
равдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> |
кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> |
жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— |
брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користи |
рију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — |
рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, си |
а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би м |
одзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он нећ |
е се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се |
>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и ру |
ма и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схват |
р их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњ |
Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала т |
та? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, |
лијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разгово |
вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на св |
е, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твој |
о пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пр |
брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ре |
тац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газ |
инуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш |
јани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих. |
тлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши но |
вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како х |
, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није |
ера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета т |
о, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао с |
е, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом |
изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, пог |
х чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је камат |
и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за њего |
вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, пока |
хладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуц |
ару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим р |
се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потре |
са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се |
p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку |
пред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топ |
Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, |
> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Стара |
p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно |
очији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше |
ететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S |
е у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пут |
сјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао |
је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и |
поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — д |
авно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за |
и се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радознал |
да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, са |
е, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, |
зда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети |
ца му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун |
ашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учи |
а раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што |
чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и |
зу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па |
и, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно з |
ко њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најп |
ђоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p |
апретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашав |
злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави кам |
во полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> |
е, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Ал |
ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p |
а!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и |
дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у во |
ијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и пл |
код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са се |
елу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шум |
: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, ка |
е се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радиво |
лужи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — |
великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави |
ра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету и |
ле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао. |
злози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не |
стану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу. |
лу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као и |
{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиж |
а га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упи |
е перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи |
ше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ко |
дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену к |
ке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! |
ће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, ве |
...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p |
<p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијеш |
ега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца |
снио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде |
ме при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде |
дном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти по |
му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, |
паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет ст |
p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и |
погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се |
ј тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</ |
:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као |
ем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p> |
рча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах |
је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је |
шке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на |
ар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помоз |
ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу н |
јашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, |
ему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха.. |
ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Може |
<pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут |
е бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би |
биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим |
а, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха |
а, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насми |
стргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пу |
Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — |
се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p> |
а упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој |
... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем. |
Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвиј |
јела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ни |
заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одг |
ш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда прев |
а попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти |
гради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма |
свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу |
ани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мје |
— Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипи |
не биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочигл |
. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Ал |
ује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивоје |
говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} |
е, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подоб |
т... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, гос |
лад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко в |
чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, ш |
... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва ус |
ебица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оц |
а длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за м |
атељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — |
рхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки |
} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухва |
она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неуго |
и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!. |
кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни д |
аса испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјец |
у сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, ка |
ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкч |
и ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац от |
ви, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су го |
ква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје |
уго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми |
Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, бил |
..</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових |
алоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим |
.{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у п |
<p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац |
<p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се |
м и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне з |
пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Т |
као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Г |
крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p> |
ри одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, не |
слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S |
и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој |
</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућ |
- застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, |
несе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши |
="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша р |
а био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но |
чинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Ра |
попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опре |
о томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као |
ца изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, ми |
се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Г |
одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од уз |
јуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те |
г зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} |
а нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање леп |
зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци |
де даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не |
од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога п |
ајмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп |
поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она |
е што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже с |
оље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не |
етар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна |
јеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убије |
Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту.. |
аде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не б |
абринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, пр |
. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеж |
Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије |
<p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; |
испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по свој |
етне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, к |
шијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разила |
, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој м |
ратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чин |
</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њем |
тојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жи |
у господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p |
Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; |
унивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, ч |
погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи |
опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> < |
са?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војка |
Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собо |
ицу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, а |
се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и |
че гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен |
комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи |
питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири |
<pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, сре |
х одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чек |
ако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у ду |
есет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши пр |
{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с нат |
онеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће |
разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> |
19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му к |
, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових |
мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а |
ј!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са |
адивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако |
!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p> |
н човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама |
јући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није га |
ора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, |
емаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети |
видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb |
читеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их |
Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити |
себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га зам |
а се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек ок |
пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{ |
о држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на си |
Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији биј |
— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, |
јегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и за |
аде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који н |
ега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна |
се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше |
вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња |
м очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одиј |
воје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој б |
жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече |
p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати |
едње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаш |
ју, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме живо |
гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде не |
и из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га |
сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега |
је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагн |
е гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у б |
ндује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице |
, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плоч |
јек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као |
ли човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> |
упља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети с |
ку.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ |
е да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао вид |
љана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух ш |
својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, |
ебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, ш |
ско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се |
мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и умет |
идим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, |
ебеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а израж |
жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да |
хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је в |
ило, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} А |
м завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њ |
земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјесн |
з куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило |
ријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану |
легла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке тр |
мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам |
>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи |
/p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!. |
сом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка |
и се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата р |
и, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјек |
еше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из |
модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло |
х беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, |
гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши |
то могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова |
/p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.< |
е!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> |
срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <p |
га!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим |
се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Д |
у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатно |
} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут ок |
ао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све ј |
на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грде |
име владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и на |
ебе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола |
ло по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе |
је се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба |
бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве р |
им разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети |
ад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разум |
и глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено бри |
угоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у |
друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене |
упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{ |
а врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његов |
мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сја |
и полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одго |
бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако жи |
иновца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа с |
ивот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док |
здаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме б |
Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је ко |
трнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју к |
теном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Сми |
одне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао д |
о преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" / |
м, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milesto |
њега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја |
тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву уп |
оумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећа |
тила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје. |
ашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заста |
на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у г |
а?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда накваси |
буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода |
воту кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали у |
прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?< |
закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— |
воје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— |
и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гво |
имо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вј |
даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
го је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Рад |
свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежни |
даћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ д |
се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{ |
<p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Р |
ројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако. |
а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме |
, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; |
не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико. |
овири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест |
свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његов |
енувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни п |
плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одгов |
а је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — |
ивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Ма |
а: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде |
а поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је |
а у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има |
јанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се |
ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији |
ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет |
оља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко |
е нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је |
а весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p |
све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гриј |
кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога бла |
аса поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="sub |
На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, |
а Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука |
оката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да |
има Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га |
о дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му |
/p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и |
и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар |
под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали |
ачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планин |
наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија |
оси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изр |
а прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. |
.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, пр |
и и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све м |
а оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Р |
е да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> |
сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа ј |
ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави? |
, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове |
а не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSectio |
оме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући |
страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме за |
репавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућ |
било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ |
и погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћ |
акне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ћ |
себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила |
држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ |
акон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи ж |
p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упита |
пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове с |
шла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> |
га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те со |
у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске |
ли биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection |
?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и |
p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ва |
ошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>З |
.{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је |
утон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовим |
лико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесе |
х дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године н |
о га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто о |
ође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен |
х сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слој |
егову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову пого |
А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да |
е, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није ник |
оумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по пол |
> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад ј |
ви као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу |
ебе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци |
ери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> < |
у у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово о |
сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а пос |
комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу залож |
удећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше туж |
да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} |
! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} У |
у бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да |
p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије |
је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оран |
мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар |
<p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p |
{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - |
!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисл |
и Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се сми |
ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као |
азану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти |
пак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и н |
еколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је преску |
имице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан |
ао од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек заснов |
над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити |
страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опе |
га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по |
е помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ |
>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је |
и за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити ш |
е сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И л |
ди га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је поврати |
/> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, с |
а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије |
тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје рук |
у мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдн |
и му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који |
му онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом н |
, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затр |
кидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује |
свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па д |
не га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, |
раво, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нам |
гоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле.. |
.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог |
е срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као |
ку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче |
и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дар |
њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> < |
у је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> |
е Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија |
ваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде |
ада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се не |
урале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало |
у траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, ос |
лазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; од |
вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу т |
исао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти ни |
нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима жи |
ве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак о |
и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима пре |
истаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи |
!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана д |
е покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му уп |
мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом ст |
... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — о |
опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу н |
да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се |
већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p |
капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ т |
е била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у о |
икако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу |
дње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике |
предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговар |
ишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће |
, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као |
Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како |
а употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду |
у то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вј |
— ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> |
ојим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу ј |
ј младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слаш |
ни, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и гос |
а кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, |
сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, шт |
Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да |
ем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици |
исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђе |
пјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{ |
неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subS |
окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу |
рбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Ср |
ш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде |
бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврж |
ти, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће ц |
...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} |
она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на |
а ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, |
Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, бра |
ити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био так |
е у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла |
вјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb |
а или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> |
Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, |
њава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p |
им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш |
к је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћа |
твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! |
, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. |
какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаш |
{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} |
ш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Т |
а Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете |
p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Вој |
<p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде п |
апане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p> |
оворио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекл |
аде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати |
ари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на |
успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни |
врати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој |
а...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврну |
S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једн |
у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пр |
донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њо |
— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих некол |
а, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са ње |
каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће |
ра од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема |
чка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело |
сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и |
велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа |
оплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запрет |
а сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чист |
неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и жи |
еже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазна |
Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на се |
</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; |
иви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рука |
, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој |
једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама |
кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац ј |
... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— |
еко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— |
> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици. |
ен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цик |
{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широк |
, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена г |
ндару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Ил |
је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> |
е газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> |
сјече му ријеч дјевојчиц |