• А 227
  • а 401
  • адвокат 5
  • адвоката 7
  • адвокати 1
  • адвокатима 2
  • Ајде 6
  • ајдемо 1
  • Ајдемо 2
  • ако 48
  • Ако 6
  • алал 1
  • алат 1
  • Али 144
  • али 160
  • алфабетским 1
  • аљкав 1
  • аљкава 1
  • аманете 1
  • Аме 1
  • Америку 2
  • амо 3
  • Андрију 1
  • Анте 4
  • антиклерикална 1
  • Антица 1
  • Арамбаша 1
  • Ах 2
  • баба 4
  • бабе 1
  • баби 2
  • бабица 1
  • бабици 1
  • бабу 1
  • бадава 1
  • бадњака 1
  • бадњаке 1
  • Бадњега 1
  • Бадњи 3
  • баја 1
  • бајаги 1
  • бакалар 3
  • бакаларев 2
  • бакарастој 1
  • бакарастом 1
  • бакарастоме 1
  • баке 2
  • бакри 1
  • бакру 1
  • бакта 1
  • бактање 2
  • бакти 1
  • баку 1
  • балван 1
  • балегати 1
  • балеге 1
  • балегу 2
  • банак 1
  • банака 2
  • бане 6
  • банка 1
  • банке 2
  • банку 1
  • банцима 1
  • Бар 1
  • бар 8
  • баре 2
  • бари 1
  • барјак 2
  • барута 2
  • бат 1
  • баца 3
  • Бацајући 1
  • бацала 1
  • бацам 1
  • бацању 1
  • баци 5
  • бацивши 1
  • Бацио 1
  • бацио 3
  • Бацише 1
  • бачве 1
  • бачвице 1
  • баш 13
  • Баш 3
  • башка 2
  • баштину 1
  • баштињене 1
  • баштом 1
  • бедевија 2
  • бедевији 1
  • Без 1
  • без 21
  • безбригом 1
  • безбрижан 2
  • безбрижна 1
  • безбрижним 1
  • бездану 3
  • безмало 1
  • Безмало 1
  • безразложно 2
  • беневрека 1
  • беневреке 1
  • беневрецима 1
  • БЕОГРАД 1
  • берићета 1
  • берићетно 1
  • бесанан 1
  • бесвјесно 7
  • бесједа 4
  • бесједама 4
  • бесједе 12
  • бесједи 1
  • бесједом 3
  • бесједу 3
  • бескарне 1
  • бескрвне 1
  • беспослице 1
  • Беспослице 1
  • бесцијење 2
  • бесцјени 1
  • беше 1
  • би 214
  • Би 7
  • бива 2
  • бившем 1
  • бијасмо 2
  • бијасте 1
  • бијах 1
  • бијаху 2
  • Бијаше 4
  • бијаше 42
  • бије 6
  • биједан 1
  • бијел 1
  • бијела 4
  • бијеле 2
  • бијелим 1
  • бијелих 1
  • бијелога 1
  • бијелу 1
  • бијес 3
  • бијесан 2
  • бијесна 1
  • бијесне 1
  • бијесни 1
  • бијесните 1
  • бијесних 2
  • бијесно 1
  • бијесноме 2
  • бијесом 1
  • бика 1
  • бикарбоната 1
  • бикује 3
  • била 16
  • Била 3
  • биле 5
  • били 13
  • било 38
  • Било 4
  • биљега 1
  • биљеге 3
  • биљегом 1
  • биљежи 2
  • биљежим 1
  • Биљежник 2
  • биљежник 3
  • биљежника 1
  • биљежников 1
  • биљежникову 1
  • биљежнику 2
  • биљежничку 1
  • биљези 1
  • биљешке 1
  • Био 5
  • био 57
  • бира 1
  • бирају 1
  • биро 1
  • бискуп 2
  • Бискуп 4
  • бискупа 4
  • бискупова 1
  • бискупове 1
  • бискупови 1
  • бискупову 2
  • бискупске 1
  • бискупу 2
  • бисмо 1
  • бистар 2
  • биство 1
  • бистро 3
  • бистром 2
  • бит 1
  • бити 29
  • Биће 13
  • биће 28
  • Бих 1
  • бих 30
  • бје 1
  • бјежала 1
  • бјежати 3
  • бјеже 3
  • бјежи 2
  • бјежиш 1
  • бјелицом 1
  • бјелодана 1
  • бјеснећи 1
  • бјеснији 1
  • Бјеше 1
  • бјеше 4
  • бјешњи 1
  • блага 7
  • благајна 4
  • благајне 4
  • благајном 1
  • благајну 4
  • благи 1
  • благо 21
  • благом 3
  • благосиља 1
  • благослов 3
  • благословен 1
  • благословене 1
  • благословити 1
  • благу 6
  • блажена 1
  • блажене 1
  • блата 1
  • блатних 1
  • блатној 1
  • блато 2
  • блату 1
  • блеје 1
  • ближе 6
  • близу 7
  • блиједа 2
  • блиједи 1
  • блиједо 2
  • блиједој 1
  • блиједом 1
  • блиједу 1
  • блудиле 1
  • бљесак 1
  • Бог 38
  • бога 1
  • Бога 22
  • богат 2
  • богата 1
  • Богом 12
  • богу 2
  • Богу 5
  • бодулче 1
  • Боже 2
  • Божић 6
  • Божића 2
  • божићна 4
  • божићне 3
  • божићни 1
  • божићно 1
  • божићној 1
  • божићну 1
  • божићње 3
  • Божица 19
  • Божице 10
  • Божици 4
  • Божицом 2
  • Божицу 8
  • Божја 1
  • Божје 9
  • Божјег 1
  • Божјем 1
  • Божји 4
  • Божју 1
  • бој 2
  • боја 3
  • бојама 1
  • бојао 1
  • бојати 2
  • боје 4
  • бојећи 2
  • Боји 1
  • боји 7
  • Бојим 1
  • бојим 2
  • бојиш 1
  • бојом 1
  • бол 3
  • Болан 2
  • болан 27
  • болесник 1
  • Болесник 3
  • болесника 6
  • болеснику 4
  • болест 3
  • болести 5
  • болешљив 1
  • боли 2
  • Болило 1
  • боловао 1
  • боља 2
  • Боље 2
  • боље 22
  • бољега 3
  • бољи 2
  • бољим 1
  • бољих 1
  • борба 5
  • борбу 1
  • борећи 1
  • бори 1
  • борио 1
  • бос 1
  • Босне 1
  • боцну 1
  • БР 1
  • бравче 1
  • брада 1
  • бразда 1
  • бразде 2
  • бразду 1
  • бранала 1
  • бране 3
  • брани 8
  • бранијаше 1
  • бранили 1
  • браним 4
  • бранио 5
  • бранити 1
  • брану 3
  • брањевине 1
  • брањевину 1
  • Брат 1
  • брат 4
  • брата 10
  • брате 32
  • братом 3
  • брату 1
  • братучеда 1
  • братучедима 1
  • братучеду 2
  • браћа 4
  • браће 2
  • браћи 1
  • браћо 1
  • браћом 2
  • браћу 2
  • брацо 1
  • брашном 2
  • брда 1
  • бреме 2
  • брецаше 1
  • брже 2
  • брзо 3
  • брзојавише 1
  • брига 7
  • Бриге 2
  • бриге 6
  • бригу 1
  • бризи 1
  • брије 1
  • бријега 1
  • бријест 1
  • бријестом 1
  • брине 1
  • бринеш 1
  • брини 2
  • бркова 2
  • брку 1
  • Брљача 1
  • Брљачу 1
  • број 1
  • Број 1
  • броја 1
  • бројеве 1
  • бројем 1
  • бројећи 2
  • броји 7
  • бројим 1
  • бројити 1
  • броју 1
  • брсте 1
  • бруји 1
  • брус 1
  • брцима 1
  • бршљан 3
  • Буд 1
  • Будала 1
  • будала 2
  • будале 2
  • будали 12
  • будало 2
  • Будан 1
  • будан 2
  • буде 21
  • будем 2
  • будемо 1
  • будете 1
  • будеш 2
  • буди 2
  • Бујан 1
  • бујне 1
  • букаре 1
  • букару 1
  • буквама 1
  • букви 1
  • буквица 1
  • букву 1
  • букову 1
  • букти 2
  • буљили 1
  • бунар 1
  • бунара 2
  • бунару 1
  • буни 1
  • бура 1
  • буре 1
  • вавољком 1
  • вагу 2
  • ваде 1
  • вадећи 1
  • вади 2
  • Вадићемо 1
  • ваздух 1
  • ваздухом 1
  • ваздуху 1
  • вајда 7
  • вајде 4
  • Вала 2
  • вала 7
  • ваља 6
  • ваљада 2
  • ваљала 1
  • ваљали 1
  • Ваљало 1
  • Ваљао 1
  • ваљда 2
  • вам 14
  • Вам 2
  • вама 8
  • варају 1
  • Варали 1
  • варам 1
  • варао 2
  • вараћу 1
  • вараш 1
  • варенике 2
  • вари 1
  • варичака 1
  • варичаке 1
  • варош 16
  • вароша 2
  • варошана 1
  • варошане 1
  • варошани 3
  • варошанина 2
  • вароши 36
  • варошки 3
  • варошким 1
  • варошких 2
  • варошом 1
  • варошу 2
  • вас 17
  • Васе 3
  • Васи 4
  • Васо 18
  • Васом 1
  • Васу 7
  • ватра 5
  • ватре 19
  • ватри 12
  • ватром 1
  • ватру 26
  • ваше 4
  • вашем 1
  • ваши 1
  • вашом 1
  • вашу 1
  • ведра 2
  • ведрине 1
  • ведрини 2
  • ведро 1
  • ведрога 2
  • веле 19
  • Веле 8
  • вели 226
  • Вели 5
  • велика 4
  • велике 10
  • велики 2
  • великим 2
  • велико 3
  • Великога 1
  • великоме 2
  • велику 2
  • велим 9
  • велиш 8
  • вељаше 7
  • вељу 3
  • вертаимовачу 1
  • веру 1
  • веруга 1
  • верују 1
  • весела 1
  • весело 8
  • веселога 2
  • весеља 3
  • весеље 1
  • весељу 1
  • Весео 2
  • весео 7
  • већ 162
  • Већ 9
  • веће 2
  • већином 1
  • вече 1
  • вечера 1
  • вечерас 2
  • вечере 2
  • вечери 8
  • вечи 1
  • ви 22
  • Ви 4
  • вида 4
  • виде 5
  • видевши 1
  • видео 1
  • видети 1
  • Видећеш 1
  • Види 2
  • види 27
  • видивши 1
  • видим 11
  • Видим 2
  • видимо 5
  • видио 5
  • видите 1
  • Видите 1
  • Видићеш 1
  • видићеш 4
  • видићу 1
  • видиш 12
  • Видиш 16
  • видје 5
  • видјевши 2
  • видјели 5
  • видјесмо 1
  • видјети 1
  • Видјећемо 2
  • виђа 2
  • виђе 1
  • виђења 1
  • виђу 1
  • вија 1
  • вијека 1
  • вијест 1
  • вију 1
  • вика 2
  • викао 1
  • викла 2
  • викну 2
  • вилицом 1
  • вина 18
  • вино 17
  • винограде 1
  • вином 8
  • вири 2
  • вирим 1
  • виру 1
  • вис 1
  • висе 1
  • виси 3
  • висине 1
  • висини 1
  • висину 1
  • висова 2
  • висове 1
  • висови 1
  • висовима 1
  • висок 1
  • висока 3
  • високи 1
  • високим 1
  • високих 2
  • високо 1
  • високој 1
  • витак 1
  • витешки 1
  • витка 1
  • витке 1
  • витку 1
  • витлове 1
  • вичан 1
  • виче 1
  • вична 1
  • вичу 1
  • више 33
  • вјенцем 1
  • вјенча 3
  • Вјенчај 1
  • вјенчаницу 1
  • вјенчања 4
  • вјенчање 1
  • вјенчати 1
  • Вјенчаше 1
  • Вјера 1
  • вјера 7
  • вјеран 1
  • вјере 3
  • вјересије 1
  • вјери 1
  • вјерно 1
  • вјеровало 1
  • вјеровао 2
  • вјеровати 4
  • вјероваше 1
  • вјеру 1
  • вјеруј 1
  • вјерујем 2
  • вјерујеш 2
  • Вјерују 1
  • вјетар 7
  • вјетра 2
  • вјетру 1
  • вјечита 1
  • вјечити 1
  • вјештаке 1
  • вјешти 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • влада 3
  • владати 2
  • власница 1
  • власништва 1
  • власништво 1
  • власт 6
  • власти 1
  • властите 1
  • влах 1
  • влахо 1
  • влахов 1
  • во 3
  • Вода 1
  • вода 6
  • воде 5
  • Води 2
  • води 5
  • водио 1
  • водити 2
  • водом 1
  • воду 3
  • вођаше 1
  • вођен 1
  • вожаху 1
  • Војкан 39
  • Војкана 6
  • Војкане 2
  • Војканов 3
  • Војканови 1
  • Војканову 2
  • Војканом 1
  • Војкану 10
  • војнике 1
  • војником 1
  • војничку 1
  • војништва 1
  • војништву 1
  • вола 8
  • Воле 1
  • Воли 1
  • воли 6
  • волила 1
  • Волила 1
  • Волим 1
  • волим 4
  • волио 1
  • волиш 1
  • Волиш 1
  • волова 1
  • волови 1
  • Волови 1
  • воловима 1
  • воља 8
  • вољан 3
  • вољаше 1
  • воље 5
  • вољи 8
  • вољу 5
  • воњ 5
  • восак 1
  • воштаница 1
  • враг 3
  • врагометно 1
  • вражјем 1
  • врана 1
  • Врана 6
  • вранац 1
  • Вране 52
  • врани 1
  • Врани 14
  • Вранин 1
  • Вранина 1
  • Вранину 2
  • Враном 8
  • Врану 6
  • вранца 2
  • вранцу 1
  • врањцу 1
  • врат 1
  • врата 28
  • враташца 3
  • врати 1
  • Врати 1
  • вративши 1
  • Вратила 1
  • вратима 6
  • вратио 5
  • вратити 1
  • вратиће 1
  • врату 1
  • враћа 8
  • враћају 3
  • враћајући 3
  • враћао 1
  • враћати 2
  • враћаше 2
  • врба 1
  • врбе 1
  • вреба 2
  • вребају 1
  • врева 1
  • времена 13
  • временити 1
  • временом 2
  • времену 2
  • времешан 3
  • времешна 1
  • времешни 2
  • вреће 1
  • врећи 1
  • врећу 2
  • врза 2
  • врзају 1
  • врзе 1
  • врзла 1
  • вриједан 1
  • вриједе 3
  • Вриједи 1
  • вриједи 3
  • вриједна 1
  • вриједница 1
  • вриједност 1
  • вриједности 1
  • Вријеме 2
  • вријеме 32
  • вријемена 1
  • вријеменит 1
  • врло 2
  • Врљају 1
  • врне 1
  • вртајмовице 1
  • вртајмовицу 1
  • врти 2
  • вруће 2
  • врућине 1
  • врућини 1
  • врућину 1
  • врх 2
  • врха 1
  • врхове 1
  • врхом 1
  • врху 1
  • врцају 1
  • врцем 1
  • врч 1
  • врчи 1
  • врше 1
  • вршидбу 1
  • вршњацима 1
  • вршци 1
  • Вујић 2
  • Вујића 2
  • Вујиће 1
  • Вујићу 1
  • вук 3
  • вука 1
  • вукао 1
  • вукови 1
  • вуку 2
  • вуна 1
  • вуне 1
  • вуненим 1
  • вуненом 2
  • вуном 1
  • вуче 1
  • га 360
  • гадно 2
  • гаду 1
  • газ 1
  • газа 6
  • газда 127
  • Газда 42
  • газде 5
  • газди 14
  • газдина 2
  • газдине 3
  • газдиним 3
  • газдиних 1
  • газдиној 1
  • Газдинско 1
  • газдинском 1
  • газдом 2
  • газду 11
  • газе 1
  • Газе 1
  • Газећи 1
  • газећи 5
  • Гази 1
  • гази 5
  • гаси 4
  • гасне 1
  • гатању 1
  • гатке 2
  • гаћама 2
  • гвожђе 1
  • гвожђу 2
  • где 2
  • Гдје 13
  • гдје 51
  • гдјегдје 1
  • гдјегођ 1
  • Гдјекад 1
  • гдјекад 7
  • гдјекојему 1
  • гдјешто 1
  • гега 1
  • гегајући 1
  • гизда 1
  • гинемо 1
  • гини 1
  • гину 1
  • глава 4
  • главама 1
  • главе 14
  • глави 16
  • главицама 1
  • главице 2
  • главицом 1
  • главна 1
  • главне 2
  • главно 1
  • главнога 2
  • главном 1
  • главноме 1
  • Главом 1
  • главом 11
  • Главу 1
  • главу 33
  • глад 1
  • гладан 1
  • гладећи 2
  • глади 3
  • гладити 1
  • гладна 2
  • гладне 1
  • гладним 1
  • гладних 1
  • гладу 1
  • гладује 1
  • глас 13
  • гласа 5
  • гласи 1
  • гласно 3
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласом 8
  • гласу 1
  • гле 1
  • Гле 1
  • Гледа 3
  • гледа 45
  • гледај 5
  • Гледај 5
  • гледајте 1
  • Гледајте 1
  • гледају 8
  • Гледајући 3
  • гледајући 34
  • гледали 1
  • гледао 4
  • гледаћу 1
  • Глишо 2
  • глоба 2
  • глобе 6
  • глобу 2
  • гљежања 1
  • го 3
  • говеда 7
  • говечета 1
  • говор 1
  • говора 1
  • говораху 2
  • говораше 1
  • говоре 6
  • говорећи 2
  • говори 21
  • Говори 3
  • говориле 1
  • говорили 1
  • говорило 1
  • Говорило 2
  • говорим 1
  • говорио 6
  • говорите 2
  • говорити 2
  • говорника 1
  • говором 1
  • говору 1
  • год 4
  • година 21
  • годинама 2
  • Године 1
  • године 20
  • години 2
  • годину 5
  • годишње 1
  • гођ 5
  • гојнији 1
  • гола 3
  • голе 1
  • голем 1
  • голема 1
  • големе 4
  • големи 4
  • големим 4
  • големих 3
  • големога 1
  • големом 1
  • големоме 2
  • голему 1
  • голет 2
  • голети 2
  • голим 2
  • голих 2
  • голицање 1
  • голо 1
  • голобратче 1
  • гологлава 1
  • голу 1
  • голубиње 1
  • гомила 1
  • гомилаше 1
  • гомиле 2
  • гомили 2
  • гона 1
  • гонају 1
  • гоне 2
  • гонећи 1
  • Гони 3
  • гони 7
  • гоним 2
  • гонити 3
  • гонићемо 1
  • Гонићемо 1
  • гоњању 2
  • гоњен 4
  • Горе 1
  • горе 4
  • Гори 1
  • гори 2
  • горим 1
  • горња 1
  • горњој 1
  • Госпа 2
  • госпа 8
  • госпину 1
  • господар 34
  • Господар 4
  • господара 19
  • господарев 1
  • господарева 1
  • господаревих 1
  • господареву 3
  • господарем 1
  • Господарица 1
  • господарица 2
  • Господару 3
  • господару 46
  • господе 1
  • Господи 2
  • господин 5
  • господина 1
  • господине 3
  • господином 1
  • господину 1
  • господо 1
  • господске 1
  • госпођа 1
  • госпу 1
  • госте 1
  • Гости 1
  • гости 3
  • гостима 1
  • готов 1
  • готова 1
  • готових 6
  • готово 1
  • град 11
  • града 7
  • Гради 1
  • гради 3
  • градила 2
  • градских 1
  • градској 1
  • градскоме 1
  • граду 6
  • грађено 1
  • грана 5
  • гранама 1
  • гране 2
  • границе 1
  • граорасте 2
  • грбом 1
  • грдан 1
  • грдећи 1
  • грди 2
  • грдних 3
  • грдно 1
  • грдњама 1
  • грђе 3
  • греда 3
  • гредама 1
  • гризе 1
  • гријаницу 1
  • Грије 1
  • грије 5
  • гријех 2
  • гријеха 3
  • гријехе 1
  • гријеху 1
  • Гријеши 1
  • гријеши 2
  • гријешила 1
  • гријешим 1
  • гријешне 1
  • гријешнице 1
  • гријући 1
  • гриска 1
  • гркљани 1
  • грла 3
  • грли 1
  • грлу 2
  • грмљавина 1
  • гробљу 1
  • гробу 1
  • груда 1
  • грудима 1
  • груду 1
  • грцајући 1
  • грче 1
  • грчевито 1
  • гу 1
  • губе 1
  • губим 1
  • губитак 1
  • губом 1
  • гувна 1
  • гувнима 1
  • гувну 2
  • гуле 1
  • гули 1
  • гуњац 4
  • гуњца 3
  • гуњцем 1
  • гуњцу 1
  • гурај 1
  • гурне 1
  • гурну 2
  • гуске 1
  • густу 2
  • гушећи 1
  • Гуши 1
  • гуши 3
  • Да 41
  • да 998
  • дава 1
  • давају 1
  • давала 1
  • Давао 1
  • давао 8
  • давати 5
  • даваше 3
  • давна 1
  • Давно 1
  • давно 5
  • давши 1
  • даде 10
  • дадем 1
  • дадох 1
  • Дадох 1
  • дадоше 1
  • даду 3
  • Дај 3
  • дај 4
  • даје 9
  • дајем 2
  • Дајеш 1
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакако 2
  • Дакле 11
  • дакле 3
  • дала 3
  • далеко 2
  • даље 24
  • дам 4
  • дан 54
  • дана 75
  • данас 16
  • Данас 2
  • данашњега 2
  • данашњи 1
  • дангубе 2
  • дангуби 1
  • дангубити 1
  • дангубу 1
  • дане 1
  • Дане 2
  • дано 1
  • дану 2
  • дању 1
  • Дању 1
  • дао 14
  • Дао 5
  • дар 5
  • дара 1
  • дарежљиве 2
  • дарежљиву 1
  • даривати 2
  • дарована 1
  • даровано 1
  • даровао 2
  • дароватеља 3
  • дароваће 1
  • дарове 1
  • дарује 1
  • дата 1
  • дати 11
  • дату 1
  • Даће 1
  • даће 2
  • даћеш 1
  • Даћу 1
  • даћу 4
  • дах 2
  • Дашто 1
  • Два 2
  • два 36
  • двадесе 1
  • двадесет 8
  • двадесетак 1
  • двају 5
  • двама 1
  • дванаест 2
  • дванаестак 2
  • двапут 1
  • двизица 1
  • двизицу 1
  • Двије 1
  • двије 23
  • двјема 1
  • двовјерна 1
  • двовјерни 1
  • двогрле 1
  • двогрлу 1
  • двоја 1
  • двоје 12
  • Двоје 3
  • двојица 2
  • двојице 2
  • двојструко 2
  • двома 1
  • дворани 1
  • дворану 1
  • двори 1
  • двориште 2
  • двориштем 1
  • дворишту 4
  • дворови 1
  • двоструких 1
  • двоуми 1
  • двоумијаше 1
  • двоумице 1
  • двоумици 4
  • Де 14
  • де 7
  • дебела 1
  • дебеле 4
  • Дебели 1
  • дебели 2
  • дебелим 3
  • дебелој 1
  • дебелу 4
  • дебео 1
  • дебло 1
  • девет 1
  • Девојка 1
  • девојка 2
  • дерати 1
  • дере 3
  • Десет 2
  • десет 9
  • десетак 1
  • Десетак 1
  • десетица 1
  • десеторица 1
  • десне 1
  • десну 3
  • детиња 1
  • детињег 1
  • дешњака 1
  • ди 1
  • диве 1
  • диви 1
  • Диви 1
  • дивљење 1
  • дивљи 2
  • дигавши 2
  • дигне 3
  • дигнувши 1
  • дигоше 1
  • Дигоше 1
  • диже 38
  • Диже 4
  • дижу 1
  • дижући 1
  • дизаше 1
  • дијел 3
  • дијела 8
  • дијели 5
  • дијелило 1
  • дијелисмо 1
  • дијелити 1
  • дијелове 7
  • дијељаху 1
  • Дијете 1
  • дијете 22
  • дијетета 1
  • дим 1
  • диму 1
  • динамит 1
  • ДИО 1
  • дио 12
  • Дионисија 1
  • Дионисије 9
  • Дионисију 2
  • дира 1
  • дирају 1
  • дирајући 1
  • дирати 1
  • дирнуо 1
  • дирнут 4
  • дисати 1
  • дише 1
  • дишући 1
  • дјевица 1
  • дјевице 1
  • дјевичанске 1
  • Дјевојка 3
  • дјевојка 4
  • дјевојку 1
  • Дјевојче 1
  • дјевојчица 1
  • Дјевојчица 1
  • Дјед 1
  • дјед 4
  • дједа 2
  • дједе 2
  • дједовина 2
  • дједовину 1
  • дједу 3
  • дјела 2
  • дјело 1
  • дјелом 1
  • дјелу 1
  • дјетета 2
  • дјететом 1
  • дјетиња 2
  • дјетиње 4
  • дјетињега 2
  • дјетињом 1
  • дјетињства 1
  • дјеца 11
  • дјеце 9
  • дјеци 4
  • дјецо 1
  • дјецом 1
  • дјецу 10
  • дјечак 2
  • дјечака 2
  • дјечаку 1
  • дјечачким 1
  • дјечка 1
  • длаку 1
  • длану 1
  • дневница 2
  • дневнице 1
  • дну 2
  • До 7
  • до 87
  • доба 9
  • добавила 1
  • Добар 2
  • добар 7
  • добе 1
  • доби 1
  • добивеним 1
  • добио 2
  • добити 1
  • Добра 1
  • добра 8
  • Добре 1
  • добре 5
  • добри 1
  • Добри 1
  • добрим 3
  • добрих 2
  • добро 19
  • Добро 7
  • доброј 1
  • добројивши 1
  • добројио 1
  • доброме 1
  • добротвора 1
  • доброте 2
  • добру 4
  • доведе 4
  • Довео 1
  • довео 3
  • довешће 1
  • довешћеш 1
  • доврши 1
  • довуче 1
  • догађа 1
  • догађаја 1
  • догледу 3
  • Догнао 1
  • договарају 2
  • договорише 1
  • договорним 1
  • договорно 1
  • договору 1
  • догоди 2
  • догодило 2
  • догодити 1
  • догодиће 1
  • догори 1
  • догорјело 1
  • дода 2
  • додијао 1
  • додир 1
  • додира 1
  • додирнуо 1
  • додуше 1
  • Дође 2
  • дође 44
  • дођемо 1
  • дођи 2
  • Дођи 3
  • дођох 1
  • дођоше 5
  • дођу 3
  • дозваће 1
  • дозивље 1
  • дознаде 1
  • Дознао 1
  • дозријела 1
  • дозријелим 1
  • доима 1
  • дојаши 1
  • Док 13
  • док 85
  • доказати 1
  • докле 1
  • докон 1
  • докона 1
  • Докона 1
  • докони 1
  • доконици 1
  • Доктор 3
  • доктор 8
  • докторе 2
  • доктору 1
  • докучивши 1
  • долажаше 1
  • долазе 7
  • долази 8
  • долазио 1
  • долима 1
  • долове 3
  • доље 6
  • домаку 1
  • домаћи 1
  • домаћин 1
  • домаћица 1
  • домишљат 1
  • домовине 2
  • домовино 1
  • домовину 1
  • домољуб 1
  • домољуба 3
  • домољуби 1
  • домољубља 2
  • домољубљу 1
  • донекле 1
  • донесе 6
  • донесем 1
  • донесену 1
  • донесеш 1
  • донеси 2
  • Донесох 2
  • донесоше 2
  • донијела 1
  • донијели 1
  • донијело 1
  • донијети 1
  • Донио 1
  • донио 5
  • доносио 2
  • доња 1
  • доњу 1
  • допире 3
  • допиру 1
  • допис 1
  • дописа 1
  • допре 2
  • допринијеле 1
  • допринос 1
  • допрла 1
  • допушта 1
  • дората 2
  • доратова 1
  • доручаше 1
  • досад 1
  • досада 5
  • досади 1
  • Досадило 1
  • досјети 2
  • досјетивши 1
  • досјетити 1
  • доста 12
  • Доста 2
  • достајати 1
  • достиже 2
  • досуди 2
  • досудила 1
  • досудио 1
  • досуђене 1
  • дотада 3
  • дотакавши 2
  • дотиче 1
  • дотрча 1
  • дотрчала 1
  • дотрчао 1
  • дотужи 2
  • доћи 12
  • Доћи 4
  • дохватао 1
  • дохвате 1
  • дохвати 10
  • дохватио 1
  • дохвату 3
  • дохваћају 1
  • дочека 2
  • дочекавши 1
  • дочекала 1
  • дочекали 1
  • дочекао 5
  • дочеках 1
  • дочекивао 1
  • дошавши 1
  • Дошавши 2
  • дошао 18
  • Дошао 3
  • Дошла 1
  • дошла 6
  • дошле 1
  • дошли 2
  • дошло 4
  • дошљак 1
  • дошуња 1
  • Драга 1
  • драга 2
  • драгама 2
  • Драге 1
  • драге 3
  • драги 3
  • Драго 2
  • драго 7
  • драгу 1
  • дражбе 3
  • дражби 2
  • дражбу 7
  • дражи 1
  • Дражиш 1
  • дрва 5
  • дрвета 12
  • дрветима 1
  • дрвету 1
  • дрвима 1
  • дрво 2
  • државу 1
  • држалицу 2
  • Држало 1
  • држање 1
  • држао 1
  • држаше 3
  • Држе 1
  • држе 2
  • држећи 7
  • држи 17
  • држите 1
  • дријемован 2
  • дријемовна 1
  • дријеши 1
  • дрма 1
  • друг 2
  • друга 7
  • Другдје 1
  • другдје 2
  • друге 18
  • Други 1
  • други 25
  • другим 3
  • другима 3
  • других 4
  • друго 19
  • другова 1
  • другог 2
  • другога 11
  • другој 1
  • другом 5
  • другоме 11
  • другу 8
  • дружинаре 2
  • дружинарима 1
  • друзи 1
  • друкчије 15
  • Друкчије 3
  • Друм 1
  • друштва 3
  • друштво 15
  • Друштво 2
  • друштвом 4
  • друштву 7
  • дрхтавим 1
  • дрхте 2
  • дрхтећи 4
  • дрхтећом 1
  • Дрхти 1
  • дрхти 2
  • дрхтиш 1
  • дрхће 1
  • дубока 2
  • дубоким 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 2
  • дубрава 1
  • дувана 2
  • Дуг 1
  • дуг 14
  • дуга 13
  • дуге 3
  • дугим 3
  • дугих 6
  • дуго 12
  • Дуго 3
  • дуговати 1
  • дугом 1
  • дугу 1
  • дугуљаста 1
  • дужан 1
  • дуже 1
  • дужника 2
  • дужнике 1
  • дужници 1
  • дужницима 2
  • дужничке 1
  • дужничкој 1
  • дужничку 2
  • дуље 1
  • дуне 1
  • дућан 21
  • дућана 14
  • дућаном 2
  • дућанска 1
  • дућанске 5
  • Дућански 1
  • дућански 7
  • дућанских 2
  • дућанскога 5
  • дућанском 2
  • дућанскоме 1
  • дућанску 3
  • дућану 8
  • духан 3
  • духана 2
  • духаном 1
  • духну 1
  • духовника 1
  • духовнику 1
  • душа 8
  • душак 2
  • душама 1
  • душе 5
  • души 7
  • душмана 1
  • душмани 4
  • душманин 2
  • душманина 1
  • душманиново 1
  • душо 2
  • душу 4
  • Ђаво 1
  • ђаво 4
  • Ђердан 1
  • ђердан 12
  • ђердана 3
  • ђечерме 1
  • е 3
  • Е 5
  • Ево 27
  • ево 7
  • ено 2
  • Ено 5
  • Ето 13
  • ето 23
  • ех 1
  • жагор 6
  • жагориле 1
  • жамор 1
  • жамори 1
  • жандара 1
  • жање 2
  • жањући 1
  • Жао 1
  • жао 28
  • жари 1
  • жацају 1
  • Ждрале 19
  • ждралова 2
  • Ждралу 1
  • ждријебе 2
  • ждријебета 2
  • ждријебетом 1
  • ждријебна 2
  • Жедан 1
  • Жедна 1
  • жедна 2
  • жедно 1
  • жеже 2
  • желе 1
  • желео 1
  • Жели 1
  • жели 3
  • желите 1
  • жеља 4
  • жељан 1
  • жељаху 1
  • жеље 1
  • жељезница 1
  • жељезничку 1
  • жељезну 1
  • жељи 3
  • Жељна 1
  • жељна 2
  • жељних 1
  • жељно 1
  • жељну 1
  • Жена 11
  • жена 50
  • женама 5
  • жене 14
  • Жене 4
  • женетина 1
  • женетине 1
  • жени 11
  • женидбе 1
  • женили 1
  • женим 1
  • жениних 2
  • жено 4
  • женом 7
  • женске 1
  • женскињама 1
  • женскиње 2
  • женских 1
  • женско 4
  • жену 9
  • жео 1
  • жераве 1
  • жераву 2
  • жестећи 1
  • жестока 1
  • жестоких 1
  • жетелице 1
  • жетеоци 1
  • жив 2
  • жива 7
  • живе 6
  • живи 5
  • живила 1
  • живило 1
  • живим 1
  • живина 1
  • Живине 3
  • живине 4
  • живинских 1
  • живину 1
  • Живио 2
  • живио 3
  • живих 1
  • живља 1
  • живље 3
  • живо 10
  • живога 1
  • живој 1
  • живом 1
  • живот 6
  • живота 9
  • животи 2
  • животом 5
  • животу 12
  • живу 1
  • жилице 1
  • жита 11
  • жито 11
  • жица 1
  • жишка 1
  • жљицу 2
  • жртава 1
  • жртва 1
  • жртви 1
  • жртвовао 1
  • жупама 1
  • жупљане 1
  • жупник 1
  • Жупник 1
  • жупника 1
  • жупников 1
  • жупниковој 1
  • жупником 1
  • жупнику 1
  • жупници 1
  • Журе 1
  • журе 4
  • Жури 1
  • жури 7
  • журило 1
  • журио 1
  • журити 1
  • жућкастој 1
  • За 15
  • за 354
  • забави 1
  • Забавио 1
  • забавља 1
  • Забавника 1
  • забацује 1
  • забијелише 1
  • забиљежи 1
  • забиљежио 2
  • заблудјелу 1
  • заболи 1
  • забораван 1
  • заборави 2
  • заборавили 1
  • заборавило 1
  • Заборавио 2
  • заборавио 5
  • заборавите 2
  • заборавити 2
  • заборавиће 1
  • заборавља 1
  • забранише 1
  • забрекле 1
  • забреклим 1
  • забреклом 2
  • забринувши 1
  • забринуо 1
  • забринут 2
  • забринута 2
  • забринуше 1
  • забрујаше 1
  • забуну 1
  • завади 2
  • завалила 1
  • заваљало 1
  • заваљалој 1
  • завеже 1
  • завежљај 2
  • завежљаје 1
  • завеза 1
  • завика 2
  • завио 1
  • завири 5
  • завирује 1
  • завита 1
  • завјете 1
  • завлада 2
  • завлачити 1
  • заводу 1
  • завољети 1
  • завргну 1
  • заврши 1
  • загазе 1
  • загарио 1
  • загасите 1
  • загаситије 1
  • загаситим 1
  • загледа 5
  • загледавши 1
  • загледао 1
  • загледаше 1
  • загнати 1
  • загорска 1
  • загосподари 2
  • заграби 1
  • загрдише 1
  • загреја 1
  • загрија 1
  • Загријала 1
  • загријали 1
  • загријати 1
  • загријаше 1
  • загрије 4
  • загрљаја 4
  • загрми 1
  • загрокта 1
  • загрће 1
  • загушеној 1
  • задану 1
  • задиви 1
  • задире 1
  • задиркивање 1
  • задихала 1
  • задихао 2
  • задњега 1
  • задњем 1
  • задњи 1
  • задњих 2
  • задоби 1
  • задовољан 6
  • задовољи 3
  • задовољна 1
  • задовољни 2
  • задржа 1
  • задржао 1
  • ЗАДРУГА 1
  • задрхта 1
  • задуго 1
  • задужен 1
  • задужио 2
  • задужницу 2
  • зађе 1
  • Зађоше 1
  • зажагреним 3
  • зажали 2
  • Зажели 1
  • зажели 5
  • зажелила 2
  • зажелио 4
  • зажелише 1
  • зазор 1
  • заигра 4
  • заиграше 1
  • зајази 2
  • зајазио 1
  • зајаши 1
  • заједничка 1
  • заједничке 1
  • заједничким 1
  • заједно 5
  • зајеца 6
  • закачила 1
  • закида 1
  • закине 3
  • заклао 1
  • закле 1
  • заклео 1
  • закликта 1
  • закликташе 1
  • заклоних 1
  • заклопивши 1
  • закључи 1
  • закованих 1
  • закон 12
  • закона 2
  • законитим 1
  • закониту 1
  • законом 3
  • законске 1
  • закону 16
  • закратити 1
  • закрвављених 1
  • закрене 2
  • закренувши 1
  • Закрета 1
  • закржљали 2
  • закрили 1
  • закрха 1
  • закрчи 1
  • закрчиваше 1
  • закунимо 1
  • закуњао 1
  • закуца 1
  • залаже 1
  • залажу 2
  • Залажу 2
  • залажући 2
  • залази 1
  • залегло 2
  • залеђена 1
  • залеђене 1
  • залеже 2
  • залећи 2
  • залог 4
  • залогај 1
  • залогаја 4
  • залогају 1
  • залоги 1
  • заложи 3
  • заложио 1
  • заложити 1
  • залуд 1
  • Залуд 1
  • Залуда 1
  • Залуду 4
  • залуду 5
  • замагли 1
  • замахне 1
  • замахује 1
  • замашит 1
  • замашитији 1
  • замео 1
  • заметак 1
  • заметаше 1
  • заметне 2
  • заметну 2
  • замеће 1
  • замијени 2
  • замијенити 1
  • замисли 4
  • замислила 1
  • замислиле 1
  • замиче 1
  • замичу 3
  • замичуће 1
  • Замишљен 1
  • замишљен 7
  • замишљена 1
  • замишљени 1
  • Замјенићеш 1
  • замјере 1
  • замјери 4
  • замјерио 2
  • замоли 6
  • замолиле 1
  • замомчио 2
  • заморен 2
  • заморена 1
  • заморени 2
  • заморену 1
  • замори 1
  • заморивши 2
  • заморила 2
  • заморио 2
  • Заморићеш 1
  • замрзао 1
  • замрзила 1
  • замрзла 1
  • замрзлих 1
  • замућену 1
  • занесе 1
  • занесен 3
  • зановетно 1
  • занос 3
  • заноси 2
  • заносом 1
  • заносу 3
  • заношљиве 1
  • заношљиво 1
  • заобљену 1
  • заогрне 1
  • заогрнут 3
  • заогрнута 1
  • заогрнути 2
  • заогрнуто 1
  • заодјевену 1
  • заојка 1
  • заокупљена 1
  • заори 1
  • заостало 1
  • запада 1
  • западе 1
  • западу 1
  • запази 2
  • запали 3
  • запаливши 1
  • запалио 2
  • запалише 1
  • запаљене 1
  • запане 1
  • запао 1
  • запашаја 1
  • запаше 1
  • запеше 1
  • запис 1
  • запита 1
  • запиши 1
  • запјева 2
  • запјевавши 1
  • запјевајмо 1
  • запјенио 1
  • заплакати 1
  • запне 1
  • запну 1
  • заповједи 2
  • заподјене 1
  • започе 1
  • започети 1
  • заправда 1
  • заправо 1
  • запретане 1
  • запретано 2
  • запретану 1
  • запријеке 1
  • запријети 1
  • запријечи 1
  • запрта 1
  • запусти 1
  • запустимо 1
  • запустити 1
  • запушио 1
  • зар 15
  • Зар 16
  • зараде 1
  • зарађује 1
  • зарађују 1
  • зарезује 2
  • заржа 2
  • заруменише 1
  • Засада 1
  • засађена 1
  • засвијетлила 1
  • засебну 1
  • засијаше 1
  • засије 1
  • засипљу 1
  • засити 1
  • засјакте 1
  • засјаше 2
  • засјењује 1
  • засјео 1
  • заслави 1
  • засновала 1
  • засновао 1
  • заспало 1
  • заспао 1
  • заспе 1
  • заспи 3
  • застава 1
  • заставама 1
  • заставе 2
  • заставу 2
  • застајкавао 1
  • застајкује 4
  • Застајкујући 2
  • застане 1
  • застења 1
  • застење 1
  • застиде 1
  • застидевши 1
  • застиди 1
  • застрти 1
  • заступа 1
  • заступаше 1
  • Заступник 1
  • заступника 1
  • заступничкога 1
  • засузише 1
  • засукаше 1
  • засуо 1
  • затварају 1
  • затвор 1
  • затвора 3
  • затворе 1
  • затворен 1
  • затворени 1
  • затвори 3
  • затвору 1
  • затегла 1
  • затеглом 1
  • затегне 1
  • затеже 2
  • затетура 1
  • затече 1
  • затиљку 1
  • затим 1
  • Затим 1
  • зато 5
  • затражено 1
  • Затражи 2
  • затражи 4
  • затражише 1
  • затрепташе 2
  • затресе 1
  • затресених 1
  • затрпа 1
  • затрудње 1
  • затрудњела 1
  • затутњи 1
  • заћуташе 1
  • заудара 1
  • заудараше 1
  • заузеше 1
  • заулари 1
  • Зафалан 1
  • зафале 1
  • захвалности 1
  • захваљује 1
  • Захваљује 1
  • захвата 1
  • захвати 1
  • захватио 2
  • зацијени 1
  • зачеста 1
  • зачето 1
  • зачуди 10
  • Зачудио 1
  • зачуђен 1
  • зашао 1
  • зашта 1
  • заштити 1
  • зашто 15
  • Зашто 3
  • збаци 1
  • збиља 4
  • збиље 1
  • због 4
  • збуни 3
  • збунила 1
  • збунио 3
  • збуњена 1
  • звали 1
  • Званице 2
  • звао 1
  • звати 1
  • зваше 2
  • звека 1
  • звекне 1
  • звекће 5
  • звеку 2
  • звечи 1
  • звиждуке 1
  • звиждуком 1
  • звијезда 2
  • звијер 1
  • звијерајући 1
  • звјерају 1
  • звона 4
  • Звони 1
  • звоно 1
  • звонце 1
  • звукове 1
  • звуку 1
  • звуче 1
  • звучи 1
  • згази 1
  • згледају 1
  • згледаше 1
  • згода 3
  • згодан 1
  • згоде 1
  • згоди 1
  • згодније 1
  • згодно 3
  • згодном 1
  • згодноме 1
  • згодом 2
  • згоду 5
  • згража 1
  • згрбљен 1
  • згрбљена 1
  • згрози 1
  • згули 1
  • згури 1
  • здрав 1
  • здрава 3
  • Здраве 1
  • здраве 2
  • здравих 3
  • здравицама 1
  • здравице 1
  • здравици 1
  • здравицу 2
  • здравља 1
  • здравље 4
  • Здраво 1
  • здраву 1
  • зелен 2
  • зеленило 1
  • зеленим 2
  • зеленкастим 1
  • зеленоме 1
  • земаља 7
  • земан 6
  • земана 1
  • земану 1
  • земља 18
  • земљама 2
  • Земље 1
  • земље 30
  • земљи 7
  • земљин 1
  • земљишнику 2
  • земљишта 1
  • земљишту 1
  • земљом 2
  • земљу 17
  • зид 3
  • зида 2
  • зиду 1
  • зијевну 1
  • зима 2
  • зиме 4
  • зими 7
  • зимња 3
  • зимње 1
  • зимњега 1
  • Зимњи 1
  • зимњих 1
  • зимњу 1
  • зимско 1
  • зиму 6
  • зимус 3
  • зине 1
  • зинуо 1
  • зипише 1
  • зла 7
  • Злата 9
  • Злате 1
  • Злати 1
  • Златиној 1
  • злато 1
  • Златом 2
  • злату 1
  • Злату 2
  • злаћани 1
  • злаћаном 1
  • Зло 1
  • зло 9
  • злобе 1
  • зловољан 1
  • зловољна 1
  • злу 4
  • змије 1
  • Зна 2
  • зна 29
  • знаде 2
  • знадеш 1
  • знадох 1
  • знаду 3
  • знају 1
  • знак 3
  • знаковима 1
  • знаку 1
  • Знала 1
  • знало 1
  • знам 12
  • Знам 12
  • знамо 2
  • знанца 1
  • знанци 1
  • знанцима 1
  • знанцу 1
  • знања 1
  • знање 2
  • знао 11
  • Знао 3
  • знате 11
  • знати 5
  • знаће 1
  • значај 1
  • знаш 23
  • Знаш 6
  • Зној 1
  • зној 2
  • зноје 1
  • знојем 3
  • зобнице 1
  • зове 2
  • Зовете 1
  • зови 1
  • зовне 4
  • Зовни 1
  • зовну 7
  • зову 1
  • зора 1
  • зору 2
  • зраке 1
  • зраку 1
  • зраци 1
  • зрачније 1
  • зуба 2
  • зубе 4
  • зуби 1
  • зубима 3
  • зујање 1
  • зуји 1
  • и 1744
  • И 203
  • Ивањдана 1
  • ивици 3
  • ИВКОВИЋА 1
  • Иво 1
  • ИВО 1
  • Иву 1
  • игда 6
  • иглу 1
  • игра 4
  • играју 1
  • играча 1
  • игри 1
  • Иде 1
  • иде 22
  • Идем 3
  • идемо 1
  • иди 4
  • Иди 5
  • Идимо 1
  • идите 1
  • Идите 1
  • иду 6
  • идући 2
  • Идући 4
  • из 185
  • Из 4
  • Иза 3
  • иза 30
  • изабраше 1
  • изађе 2
  • изађоше 1
  • изазвати 1
  • изазивљу 1
  • изашавши 1
  • Изашавши 1
  • изашло 1
  • избаци 1
  • избацише 1
  • изби 3
  • избива 2
  • избивала 1
  • избиваше 2
  • избивша 1
  • избившу 1
  • избија 1
  • избијају 1
  • избије 2
  • избити 5
  • избљеделу 1
  • избљедјеле 1
  • избора 1
  • избочитих 1
  • изброји 2
  • извади 11
  • Извади 3
  • извадивши 2
  • изваци 1
  • изведена 1
  • извивши 1
  • извијаше 1
  • извињава 1
  • извињавате 1
  • изврну 1
  • изврнуо 1
  • изврши 1
  • извући 1
  • извуче 4
  • изгладњела 1
  • изглед 1
  • изгледа 1
  • изгледају 3
  • изгледао 1
  • изгледаше 2
  • изговори 6
  • изговорио 1
  • изгуби 5
  • изгубивши 1
  • изгубила 1
  • Изгубили 1
  • изгубио 1
  • Изгубио 1
  • изгубисмо 1
  • изгубити 1
  • изгубиће 2
  • изгубићеш 1
  • изгубих 1
  • изгубиш 1
  • изгубише 2
  • изгубљен 1
  • изгубљено 1
  • изгура 1
  • изда 1
  • издаде 2
  • издаје 3
  • издају 1
  • издалека 1
  • издрави 1
  • издравити 1
  • издравих 1
  • издржа 3
  • издржава 1
  • издржати 2
  • издржи 3
  • изиђе 28
  • Изиђимо 1
  • изиђосмо 1
  • изиђоше 3
  • изиђу 1
  • изим 1
  • Изићемо 1
  • изићи 5
  • Изишавши 1
  • Изишао 1
  • изишао 2
  • изјавише 1
  • изјело 1
  • изјури 1
  • излажаше 3
  • излазе 1
  • Излазећи 1
  • излази 3
  • изликом 1
  • излику 3
  • измаглицом 1
  • измацима 1
  • измаче 2
  • између 18
  • Између 2
  • измири 2
  • измичи 1
  • измичу 1
  • измишља 1
  • измрчене 1
  • изнад 2
  • Изнебуха 1
  • изнебуха 11
  • изневјери 1
  • изневјерих 1
  • изнемогао 1
  • изненада 3
  • изненаде 1
  • изненадио 1
  • изнесе 1
  • Изнесе 1
  • износе 1
  • изображен 1
  • изор 3
  • изражено 1
  • изрече 6
  • изречене 1
  • изрода 1
  • изувати 1
  • изуо 1
  • ије 1
  • ијекавштином 1
  • икавштином 1
  • икаква 1
  • икакова 1
  • икона 1
  • икону 1
  • или 21
  • Илија 85
  • Илије 7
  • Илији 11
  • Илијин 5
  • Илијина 4
  • Илијине 2
  • Илијини 3
  • Илијиним 1
  • Илијиних 1
  • Илијиној 3
  • Илијину 3
  • Илијом 4
  • Илију 7
  • им 40
  • Има 13
  • има 31
  • имај 1
  • Имај 1
  • имају 1
  • имали 1
  • имам 3
  • Имам 3
  • имамо 1
  • имања 3
  • имање 9
  • имањем 2
  • имао 8
  • имате 2
  • имати 3
  • имаћеш 1
  • Имаш 3
  • имаш 4
  • име 8
  • имена 5
  • имену 1
  • инат 7
  • инокосан 1
  • иноча 1
  • интелигенције 1
  • интерес 1
  • интереси 1
  • ионако 1
  • ипак 14
  • Ипак 3
  • исели 1
  • иселим 1
  • исказали 1
  • исказаше 1
  • искап 2
  • исквареност 1
  • искези 1
  • ископали 1
  • искочи 1
  • искра 1
  • искре 1
  • испаван 1
  • испасти 1
  • испаште 1
  • испере 1
  • испи 4
  • испија 1
  • испијемо 1
  • испијеним 2
  • испијмо 1
  • испио 1
  • испири 1
  • испита 1
  • испитани 1
  • испитаће 1
  • испити 1
  • испитивање 1
  • испитљиве 1
  • испитљивим 1
  • испише 2
  • исплате 1
  • исплати 1
  • исплату 3
  • исповиједајући 1
  • исповјед 2
  • исповједи 4
  • исповједници 2
  • Испод 2
  • испод 30
  • испољава 1
  • испољују 1
  • испоручити 1
  • испоснички 1
  • исправивши 1
  • испране 1
  • испраном 1
  • испрати 3
  • испред 10
  • испрекидано 2
  • испрекрштале 1
  • испрекрштана 1
  • испрекрштане 2
  • испремјешани 1
  • испреплела 1
  • испржиће 1
  • исприча 2
  • испричава 1
  • испрсивши 1
  • испружи 1
  • испруживши 1
  • испружимо 1
  • испружио 1
  • испунити 1
  • испустан 3
  • испусти 1
  • испуштам 1
  • иста 1
  • исте 3
  • истеже 1
  • исти 4
  • истим 3
  • истина 3
  • Истина 3
  • истисне 1
  • истиснуше 1
  • исто 4
  • Истога 1
  • истога 3
  • истоме 1
  • истргану 1
  • истргла 1
  • истргне 3
  • истргнувши 2
  • истрже 5
  • истрошио 1
  • истрча 1
  • Исус 3
  • исушених 1
  • исцјељују 1
  • италијанском 1
  • Ићи 1
  • ићи 7
  • их 117
  • Их 6
  • ичега 2
  • ишао 2
  • ишаране 2
  • ишарано 1
  • ишараном 1
  • Ишли 1
  • иштетити 2
  • ишчекавају 1
  • ишчекиваше 1
  • ишчекује 5
  • ишчекујући 2
  • Ја 17
  • ја 89
  • јабланови 2
  • јабука 2
  • јабуком 1
  • јабуку 1
  • јабучица 1
  • Јави 1
  • јави 21
  • јавивши 2
  • јавиш 1
  • јавише 1
  • јавља 1
  • јављаше 1
  • јављен 1
  • јадних 1
  • јадну 1
  • јаја 5
  • јајов 1
  • јак 3
  • јака 1
  • јаки 3
  • јаким 1
  • јако 4
  • јаког 1
  • јаком 1
  • јаку 1
  • јаме 2
  • јами 1
  • јаму 4
  • јањаца 1
  • јање 4
  • јањетине 3
  • јањеће 1
  • јањци 1
  • јао 1
  • јара 1
  • јаран 1
  • јараница 3
  • јаре 1
  • јаребица 1
  • јари 6
  • јарке 1
  • јарких 1
  • јарост 2
  • јарости 1
  • јару 1
  • јаруга 1
  • јаруге 3
  • јаругу 5
  • јасније 1
  • јата 1
  • јахачи 1
  • јача 2
  • јачањем 1
  • јаче 15
  • јачи 2
  • јачим 3
  • јаши 1
  • јашио 1
  • је 1015
  • Је 21
  • јевтиније 3
  • јевтино 2
  • Један 4
  • један 41
  • једва 14
  • једе 2
  • једемо 1
  • једи 1
  • јединац 1
  • једини 3
  • јединца 1
  • Једна 1
  • једна 5
  • Једнаки 1
  • Једнако 1
  • једнако 21
  • једнаци 2
  • једне 12
  • Једне 5
  • једни 1
  • једним 2
  • једнима 1
  • једно 19
  • Једно 2
  • једнога 19
  • Једнога 6
  • једној 4
  • једнолико 1
  • Једном 1
  • једном 15
  • једноме 2
  • једноступа 1
  • једну 20
  • једро 3
  • једу 3
  • једући 1
  • Једући 1
  • језа 3
  • језива 1
  • Језива 1
  • језиве 1
  • језиви 1
  • језиво 1
  • језик 1
  • језике 1
  • језику 1
  • јека 2
  • јело 1
  • јер 55
  • Јера 1
  • Јере 5
  • Јерине 1
  • Јеру 1
  • јесам 3
  • Јесам 3
  • Јесен 1
  • јесен 2
  • Јесенас 2
  • јесенас 3
  • јесени 1
  • јесења 1
  • јесењега 1
  • јесењи 2
  • јеси 3
  • Јеси 5
  • јесмо 1
  • Јест 4
  • јест 9
  • јесте 5
  • јесу 2
  • јеца 1
  • јецање 1
  • јечи 1
  • јечменом 1
  • Јова 9
  • Јовану 1
  • Јове 2
  • Јови 2
  • Јовица 3
  • Јово 38
  • Јовом 1
  • Јову 6
  • јој 70
  • Јок 1
  • Јосин 1
  • Јосиним 1
  • Јосо 5
  • Јосу 2
  • још 68
  • Још 7
  • ју 1
  • југу 1
  • Јужина 1
  • јужини 1
  • јунак 1
  • јунац 1
  • Јунац 1
  • јунаци 1
  • јуначе 1
  • јуначина 1
  • Јуначка 1
  • јуначки 3
  • јуначких 1
  • јунца 1
  • јури 1
  • јутарњом 2
  • јутарњу 1
  • јутра 6
  • јутрања 1
  • Јутро 1
  • јутро 7
  • Јутром 1
  • јутром 2
  • Јутрос 3
  • јутрос 4
  • јутрошњу 1
  • Јуче 2
  • јуче 3
  • К 1
  • к 69
  • ка 27
  • кабаницама 2
  • кабанице 4
  • кабаницом 12
  • кабаницу 10
  • каве 2
  • кавеле 1
  • каву 2
  • кад 210
  • Кад 34
  • када 25
  • каел 1
  • каже 11
  • кажем 14
  • кажи 3
  • Кажи 4
  • кажу 1
  • Кажу 1
  • каза 10
  • казала 1
  • казао 2
  • казати 2
  • казаће 2
  • казаћу 1
  • Казаћу 1
  • казива 1
  • казивала 1
  • казивању 1
  • Казивао 1
  • казиваше 1
  • казне 2
  • Казуј 2
  • казује 1
  • Кај 1
  • каје 1
  • кајем 1
  • Кајем 1
  • Кајеш 1
  • кајиш 1
  • Какав 1
  • какав 2
  • какве 1
  • Како 7
  • како 99
  • Какова 3
  • какова 4
  • Какови 1
  • какови 2
  • какових 4
  • калуђер 9
  • калуђера 7
  • калуђери 1
  • калуђерових 1
  • калуђеровој 1
  • калуђерову 1
  • калуђеру 2
  • каљавој 1
  • каљаву 2
  • камата 2
  • каматар 3
  • каматарства 1
  • камате 9
  • камату 2
  • камен 14
  • камена 4
  • каменице 1
  • каменом 2
  • камену 3
  • камо 2
  • канио 1
  • као 261
  • Као 4
  • капаља 1
  • капама 1
  • капаре 1
  • капару 1
  • Капе 1
  • капе 2
  • капетан 3
  • капетане 1
  • капетану 1
  • капи 2
  • капицу 1
  • капљама 1
  • капље 1
  • капом 3
  • капу 5
  • капут 1
  • капцима 1
  • карата 1
  • карах 1
  • караше 1
  • карте 2
  • карту 1
  • касе 1
  • касно 1
  • Касно 1
  • касу 1
  • Кате 2
  • Кати 4
  • кафу 1
  • кашику 2
  • кашљуца 1
  • кашљуцајући 1
  • кварата 4
  • кваре 1
  • кварте 5
  • кварту 2
  • кесу 6
  • кида 2
  • кидала 1
  • кијамет 1
  • Кијамет 1
  • кијати 1
  • кикот 1
  • килограм 1
  • километара 1
  • ким 1
  • киње 1
  • кињи 2
  • кињила 1
  • кињио 3
  • ките 1
  • китицу 2
  • Киша 1
  • киша 2
  • кишно 1
  • кишом 2
  • кишу 1
  • кладом 1
  • клали 1
  • клапац 1
  • клапиш 1
  • клапцем 1
  • клапци 3
  • класа 1
  • класје 1
  • клачину 1
  • Клекните 1
  • клепка 1
  • клеру 1
  • клетву 1
  • клечала 1
  • клече 1
  • клечећи 1
  • клечи 1
  • климне 1
  • клин 1
  • клинови 1
  • клипове 1
  • клоне 3
  • клони 1
  • клонила 1
  • клону 1
  • клоца 1
  • кљене 1
  • кључ 1
  • књига 2
  • књиге 4
  • књигом 1
  • књигу 9
  • КЊИЖЕВНА 1
  • књижице 1
  • књизи 1
  • Ко 17
  • ко 40
  • кобила 1
  • кобиле 3
  • кобилетина 1
  • кобилу 5
  • Ковач 3
  • ковач 7
  • ковача 4
  • ковачеве 1
  • ковачу 2
  • коврљак 1
  • коврљака 1
  • коврчасте 1
  • ковчег 1
  • ковчега 2
  • ковчегу 4
  • кога 7
  • когођ 1
  • код 54
  • Код 9
  • коже 2
  • кожи 1
  • кожу 1
  • коза 1
  • козе 2
  • која 21
  • које 15
  • којега 1
  • којекаквих 1
  • којекако 1
  • којем 1
  • којему 3
  • којечему 1
  • који 31
  • којим 2
  • којима 7
  • којих 7
  • којој 15
  • којом 1
  • коју 23
  • кокоши 2
  • кола 13
  • колеба 1
  • колебали 1
  • Колебаше 1
  • колега 1
  • колего 1
  • колегу 1
  • колибе 5
  • колибице 1
  • колибицу 3
  • колибу 1
  • колика 1
  • колико 23
  • Колико 8
  • колину 1
  • коло 3
  • колобарима 1
  • колу 3
  • коља 1
  • коље 1
  • кољевку 1
  • кољена 2
  • комад 7
  • комада 1
  • комаде 3
  • комадић 1
  • комаду 1
  • Коме 1
  • коме 12
  • комесара 1
  • комисија 2
  • комисију 1
  • комод 1
  • КОМП 1
  • Кому 1
  • кому 3
  • Комшија 1
  • комшија 7
  • комшијама 1
  • комшије 6
  • комшији 3
  • комшијнски 1
  • комшијом 1
  • комшијска 1
  • комшијски 1
  • комшију 3
  • комшилук 2
  • комшилука 2
  • комшилуку 1
  • комшиница 1
  • конобу 2
  • конопцем 1
  • Коњ 1
  • коњ 4
  • коња 10
  • коње 2
  • коњи 2
  • коњима 3
  • коњске 1
  • коњски 2
  • копа 1
  • копајући 1
  • копиле 2
  • копилету 1
  • копка 1
  • копљем 1
  • корака 1
  • кораком 2
  • корача 2
  • корачаја 1
  • корећи 1
  • кори 1
  • коризме 1
  • корисна 1
  • корист 8
  • користи 6
  • користило 1
  • корица 2
  • корице 1
  • кору 1
  • коса 5
  • косаче 1
  • косе 7
  • коси 1
  • кости 2
  • Костића 2
  • косу 2
  • косцима 1
  • котрљају 2
  • кочије 1
  • кочији 3
  • кочијом 2
  • кошуље 4
  • Крава 1
  • крава 4
  • краве 8
  • крави 2
  • кравом 1
  • краву 11
  • крадем 1
  • крадимице 1
  • крађе 1
  • крај 2
  • краја 4
  • крајем 2
  • крајних 1
  • крају 13
  • Крало 1
  • краљеве 1
  • Краљевић 1
  • красне 1
  • кратка 1
  • кратке 1
  • кратко 2
  • краћим 1
  • крв 8
  • крви 4
  • крвљу 6
  • крвне 1
  • крда 1
  • кревет 4
  • кревета 1
  • кревету 2
  • крене 5
  • крену 1
  • кренуо 1
  • кретао 1
  • кретом 2
  • креће 1
  • крив 4
  • крива 1
  • криви 1
  • кривила 1
  • кривице 1
  • криво 4
  • криву 1
  • криж 2
  • кризме 1
  • кријепи 1
  • крик 1
  • крилима 1
  • крило 1
  • Крило 9
  • криминалне 1
  • крити 1
  • кришку 1
  • кришом 6
  • крмад 1
  • крмади 1
  • крмача 1
  • крмета 1
  • крмеће 1
  • крмка 2
  • крмче 1
  • крововима 1
  • кровом 1
  • Кроз 1
  • кроз 17
  • крсти 1
  • крстити 1
  • крумпијер 2
  • крумпијера 1
  • крумпијере 1
  • крумпира 1
  • круна 17
  • круне 1
  • круну 4
  • крупно 2
  • Крупно 2
  • крупнога 1
  • крупом 1
  • крух 3
  • круха 5
  • крухом 2
  • крцата 1
  • крцатим 1
  • крцату 1
  • Крчмар 1
  • крчмар 4
  • крчмара 2
  • крчмареву 1
  • крчмару 4
  • крчме 2
  • крчми 1
  • крчму 8
  • крш 2
  • крше 1
  • кршевита 1
  • кршевити 1
  • кршћана 1
  • кршћани 2
  • кршћанима 1
  • кршћанин 2
  • кршћанина 1
  • кршћанка 1
  • кршћанске 1
  • кршћански 1
  • кћер 1
  • кћи 1
  • ку 1
  • кубуре 3
  • кубуру 1
  • Куга 1
  • куд 17
  • Куд 8
  • Куда 1
  • куда 3
  • кук 1
  • кука 1
  • Кукавице 1
  • кукавици 1
  • Кукаст 1
  • кукуруз 6
  • кукуруза 9
  • кукурузи 2
  • кукурузовим 1
  • Кукурузом 1
  • кула 1
  • култура 1
  • куљав 1
  • Куљав 1
  • Кум 1
  • кума 2
  • куне 1
  • купаца 1
  • купаше 1
  • купе 2
  • Купи 1
  • купи 5
  • купивши 1
  • Купио 2
  • купио 5
  • купити 7
  • Купићу 1
  • купиш 3
  • купљене 1
  • купљени 1
  • купљеном 1
  • куповала 1
  • куповати 1
  • куповаше 1
  • куповини 1
  • купује 4
  • кутијице 1
  • кутијицу 3
  • кутима 1
  • кућа 23
  • кућама 4
  • куће 43
  • кућетина 1
  • кући 97
  • кућицама 1
  • кућна 4
  • кућне 1
  • кућни 1
  • кућним 1
  • кућних 6
  • кућнога 1
  • кућном 1
  • кућом 4
  • кућу 40
  • кухињу 1
  • куца 2
  • куцање 1
  • куцати 2
  • куцима 1
  • Лаврентија 1
  • Лаврентије 1
  • лагано 2
  • лагодан 1
  • лажи 1
  • Лажни 1
  • лајати 1
  • лака 2
  • лаким 2
  • Лако 1
  • лако 10
  • лактом 1
  • лакше 6
  • лакши 1
  • лакшим 2
  • лампе 1
  • лани 1
  • Лани 2
  • лањскога 1
  • лањску 1
  • лапта 1
  • латинске 1
  • лацмана 1
  • лацмани 2
  • лацманска 1
  • легао 1
  • легла 1
  • лед 4
  • леден 2
  • леденим 2
  • ледено 1
  • ледину 3
  • ледом 1
  • леду 1
  • леђа 6
  • леђима 1
  • лежаја 1
  • лежала 2
  • лежаше 1
  • леже 9
  • лежи 9
  • лези 1
  • Лези 1
  • лемеж 1
  • лепећу 1
  • лепрша 1
  • лепршају 1
  • лептира 1
  • лепши 1
  • лети 1
  • летичасти 1
  • ли 103
  • либерали 1
  • ливада 8
  • ливадама 2
  • ливаде 5
  • ливади 5
  • ливаду 3
  • лијева 4
  • лијене 1
  • лијеп 2
  • лијепа 3
  • лијепе 2
  • лијепи 2
  • лијепих 1
  • лијепо 16
  • Лијепо 2
  • лијепој 1
  • лијепом 1
  • лијепу 3
  • лијечи 1
  • лијечник 1
  • Липа 1
  • липу 1
  • лист 2
  • листове 1
  • листовима 1
  • листом 1
  • листоноша 1
  • лита 2
  • литица 5
  • литице 2
  • литичаста 1
  • литра 1
  • литре 1
  • литру 3
  • лица 4
  • Лице 1
  • лице 8
  • лицем 2
  • лицу 1
  • лично 1
  • лишћа 1
  • лишћу 1
  • ловио 1
  • логом 1
  • ложница 2
  • лоза 1
  • локава 1
  • Локве 1
  • ломе 1
  • луг 1
  • луга 1
  • лугар 1
  • Лугар 1
  • лугара 1
  • луди 1
  • Лудо 1
  • лудо 5
  • лудује 1
  • лук 2
  • луле 4
  • лулом 2
  • лулу 8
  • лупежа 1
  • лута 3
  • Лутајући 1
  • лутајући 2
  • луча 2
  • лучи 1
  • лучити 1
  • љекар 1
  • љекара 1
  • љекарева 1
  • љепота 1
  • љепше 2
  • љепши 1
  • љета 5
  • љети 7
  • љетина 1
  • љетне 1
  • љетних 1
  • љетној 1
  • љетња 1
  • љетњега 1
  • љето 2
  • љетос 1
  • љетошњих 1
  • Љубав 1
  • љубав 3
  • љубави 2
  • љубе 3
  • љубећи 1
  • Љуби 1
  • љуби 3
  • љубио 1
  • љубити 1
  • љубица 2
  • љубице 1
  • људе 9
  • људи 41
  • Људи 7
  • људима 3
  • људске 1
  • људски 2
  • људских 1
  • љут 1
  • љуте 4
  • Љути 1
  • љути 15
  • љутили 1
  • љутина 1
  • љутини 1
  • љутио 1
  • љутит 7
  • љутито 2
  • љутих 1
  • љутој 1
  • љуту 1
  • љуће 1
  • љуштећи 1
  • М 1
  • ма 1
  • Ма 5
  • магазе 1
  • магли 1
  • магловите 1
  • маглом 1
  • Мађари 2
  • мађарони 1
  • мађарских 1
  • мађарско 1
  • мађарску 1
  • мајка 13
  • Мајка 2
  • мајкама 1
  • Мајке 1
  • мајке 4
  • Мајко 1
  • мајко 5
  • мајком 3
  • мајку 1
  • Мајку 1
  • мају 1
  • мајци 7
  • мајчин 1
  • мајчине 1
  • мајчиних 1
  • макар 2
  • макне 1
  • макни 1
  • макну 1
  • макоше 1
  • мала 1
  • малакшава 1
  • Мале 1
  • мален 1
  • Мали 1
  • мали 3
  • малим 8
  • мало 26
  • Мало 4
  • малога 3
  • малоприје 2
  • малу 1
  • манастира 1
  • мане 3
  • Мани 3
  • манимо 1
  • мање 3
  • мањи 1
  • мањом 1
  • марамом 1
  • мараму 1
  • маре 1
  • марећи 1
  • мари 13
  • Марија 1
  • Марије 1
  • марим 1
  • Марин 2
  • Марина 3
  • Марине 2
  • Маринове 1
  • Марином 1
  • марио 1
  • Марка 5
  • Марко 19
  • Маркове 1
  • Маркових 1
  • Марковој 1
  • Марком 1
  • Марку 3
  • масла 2
  • масне 1
  • маснога 1
  • мати 1
  • маћухом 4
  • мах 6
  • маха 1
  • махне 2
  • махнувши 1
  • махове 10
  • махом 6
  • мачка 1
  • мачке 1
  • маша 2
  • Маша 42
  • Маше 5
  • маши 1
  • Маши 11
  • Машин 1
  • Машина 3
  • Машиних 1
  • Машицама 1
  • Машо 30
  • Машом 3
  • Машу 10
  • ме 79
  • мед 1
  • медаљицу 1
  • Међу 1
  • међу 11
  • Међутим 2
  • мека 1
  • меке 3
  • меких 1
  • меком 2
  • мекоту 1
  • мекша 1
  • мекше 1
  • мекши 2
  • мекшим 1
  • Мене 1
  • мене 31
  • мени 29
  • Мени 4
  • меса 1
  • месо 4
  • Метни 1
  • метнимо 1
  • мећава 2
  • мећаве 1
  • меће 2
  • мече 1
  • мешкољећи 1
  • мешкољи 1
  • ми 124
  • Ми 3
  • мијењао 1
  • мијешам 1
  • мила 1
  • миле 2
  • мили 1
  • Милицу 1
  • Мило 2
  • мило 6
  • миловања 1
  • миловањем 1
  • миловао 2
  • миловати 1
  • милога 1
  • милокрвна 1
  • милује 4
  • милујем 1
  • милујемо 2
  • милују 1
  • милујући 2
  • мимо 10
  • мину 1
  • минуо 2
  • минуше 1
  • мио 2
  • мир 2
  • мира 3
  • Миран 1
  • миран 4
  • мири 1
  • мирис 3
  • мирисава 1
  • мирише 3
  • Миришући 1
  • мирни 2
  • мирнији 1
  • мирним 1
  • мирно 21
  • миру 1
  • мирују 1
  • Мисао 1
  • мисао 15
  • мисе 4
  • Мисира 1
  • мисле 4
  • мислећи 5
  • Мисли 1
  • мисли 35
  • мислила 1
  • мислили 1
  • мислило 1
  • мислим 4
  • мислима 7
  • мислимо 1
  • мислио 1
  • Мислио 2
  • мислите 1
  • мислиш 7
  • митило 1
  • митром 1
  • мицао 1
  • миче 1
  • мишеви 1
  • мишљасмо 1
  • мишљаху 1
  • Мишљаху 1
  • Мишљаше 1
  • мишљаше 6
  • мишљењу 2
  • мишљу 9
  • мјере 2
  • мјерењу 1
  • мјерити 1
  • Мјесец 1
  • мјесец 4
  • мјесеца 6
  • мјесеци 2
  • мјесецу 1
  • мјесечева 1
  • мјесечеве 1
  • мјесечеву 1
  • Мјесечина 1
  • мјесечином 1
  • Мјесни 1
  • мјесноме 1
  • мјеста 6
  • мјестима 1
  • мјесто 11
  • мјесту 11
  • мјешине 2
  • мјешини 2
  • мјешину 2
  • млад 3
  • младенци 1
  • младенцима 1
  • Млади 1
  • млади 8
  • младићске 1
  • младих 3
  • младица 1
  • младице 1
  • младо 1
  • младог 1
  • младога 2
  • младости 4
  • младу 1
  • млађарија 1
  • млађега 1
  • млађи 2
  • млађих 1
  • млијеко 1
  • млин 2
  • млина 1
  • Млинар 1
  • млинарев 1
  • млинару 2
  • млиницама 3
  • млиницу 1
  • млинова 1
  • млиновима 2
  • млину 1
  • мложила 1
  • мнијење 1
  • многаја 3
  • многи 1
  • Многи 2
  • много 1
  • Много 2
  • мном 9
  • мога 6
  • могавши 4
  • могао 22
  • Могао 5
  • могах 1
  • могаше 1
  • Могла 1
  • могла 7
  • Могли 2
  • могли 6
  • могло 5
  • могох 2
  • могу 33
  • могуће 4
  • модре 1
  • модричастих 1
  • модричасто 1
  • модричастом 1
  • модрушастим 1
  • модрушкастим 1
  • Можда 2
  • мождане 2
  • Може 3
  • може 56
  • можемо 1
  • Можете 1
  • Можеш 1
  • можеш 5
  • мој 13
  • Моја 1
  • моја 9
  • моје 14
  • мојему 1
  • моји 4
  • мојим 1
  • мојима 1
  • мојих 1
  • мојој 1
  • мојом 1
  • моју 4
  • мокра 1
  • Мокра 1
  • мокре 1
  • молбе 2
  • молби 1
  • молбу 4
  • моле 1
  • молећи 2
  • Моли 1
  • моли 9
  • молила 1
  • Молим 2
  • молим 3
  • молио 2
  • молитава 1
  • молитве 1
  • молитву 1
  • молити 2
  • молићу 1
  • Момак 3
  • момак 7
  • момака 3
  • момачка 1
  • момачке 1
  • момачки 1
  • момачкога 1
  • момачкој 1
  • момачком 2
  • момачку 1
  • моме 4
  • момка 6
  • момке 2
  • момку 7
  • момци 3
  • момцима 1
  • момчад 1
  • Момче 1
  • момче 7
  • мора 11
  • Мора 2
  • мораде 1
  • морадијаше 1
  • Морал 3
  • морале 1
  • морали 1
  • морао 3
  • мораће 2
  • мораш 1
  • море 2
  • мори 4
  • моријаше 1
  • морских 1
  • мору 1
  • мотајући 1
  • моту 1
  • моћ 1
  • моћи 4
  • мрави 1
  • мраз 2
  • мраза 2
  • мразе 1
  • мрак 2
  • мрвљаше 1
  • мргоди 1
  • мржњом 1
  • мрзовољан 2
  • мрка 1
  • мрке 1
  • мрс 2
  • мрса 1
  • мрски 1
  • мрсом 2
  • Мртав 1
  • мртва 1
  • мртваца 2
  • мртвачко 1
  • мртво 1
  • мрца 2
  • мршав 1
  • му 406
  • мудри 1
  • мужевље 1
  • музовне 1
  • мука 1
  • мукает 1
  • муке 2
  • муком 1
  • мути 2
  • мутна 3
  • мутне 1
  • мутних 1
  • мухе 1
  • муцајући 3
  • муци 2
  • муче 1
  • мучи 1
  • Мучи 1
  • мучити 1
  • муше 2
  • муши 1
  • мушка 2
  • мушки 2
  • Мушки 2
  • мушко 8
  • мушку 4
  • муштерије 1
  • муштулук 3
  • На 26
  • на 576
  • набавила 1
  • набавити 2
  • набавише 1
  • набасах 1
  • набаци 2
  • набацио 1
  • набацује 1
  • набрајаше 2
  • Наброји 1
  • набујале 1
  • набухле 1
  • набухлим 1
  • набухлих 1
  • набухнуле 1
  • набухнуло 2
  • наваде 2
  • навади 2
  • навадила 1
  • навале 1
  • навали 2
  • навалиће 1
  • наваљеном 1
  • наваљује 1
  • наваљују 1
  • наведе 1
  • наведете 1
  • навече 1
  • навија 1
  • навијек 1
  • навикама 1
  • навикао 1
  • навикли 1
  • навире 1
  • навици 1
  • навлакачу 1
  • навлаш 2
  • наводе 1
  • навратака 2
  • наврати 1
  • Навратићу 1
  • наврвјеће 1
  • наврвљели 1
  • наврије 1
  • навријеше 1
  • нагађају 1
  • нагађању 1
  • нагиње 1
  • нагласи 1
  • наглашује 1
  • нагледа 1
  • нагледали 1
  • нагли 3
  • наглије 1
  • наглим 1
  • Нагло 1
  • нагло 5
  • наглости 1
  • нагне 1
  • нагну 1
  • нагнуту 3
  • нагнуше 3
  • Наговара 1
  • наговара 2
  • наговарају 1
  • наговорили 1
  • наговором 1
  • нагодимо 1
  • нагодио 1
  • нагон 1
  • нагоне 1
  • нагони 1
  • нагрђено 2
  • нагризли 1
  • нагрне 1
  • Над 3
  • над 37
  • Нада 1
  • нада 7
  • надају 1
  • надала 1
  • надам 1
  • Надам 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надвиле 1
  • надвири 1
  • надвлада 1
  • надвладаше 1
  • наде 1
  • надигне 1
  • надимак 1
  • надјача 1
  • надјачаше 1
  • надлакћено 1
  • надметати 1
  • наднијела 1
  • наднијеше 1
  • наднице 3
  • надницу 1
  • надовеза 1
  • надода 4
  • надође 1
  • надом 1
  • надошло 1
  • надстојник 2
  • Надстојник 4
  • надстојника 4
  • надстојником 1
  • надстојнику 2
  • наду 2
  • надуши 1
  • надхвати 1
  • надхватио 1
  • нађе 15
  • Нађе 2
  • нађеш 1
  • нађох 3
  • нађоше 5
  • нажуљаних 1
  • назвати 1
  • наздрави 3
  • наздравили 1
  • Наздравља 1
  • назире 1
  • назове 2
  • назовем 1
  • назоре 1
  • назрије 1
  • назријела 1
  • најам 1
  • најаре 1
  • најарен 1
  • најарене 1
  • најашили 1
  • најашио 2
  • најашисте 1
  • најберићетније 1
  • најближи 1
  • Најближи 1
  • најбољега 1
  • најбољи 3
  • најбољим 2
  • најбољој 2
  • најбољом 1
  • најбољу 1
  • највиђенијему 1
  • највише 1
  • Највише 1
  • најгрђи 1
  • Најевши 1
  • наједанпут 1
  • наједеш 1
  • наједном 11
  • најео 1
  • најести 1
  • најживљи 1
  • најзадњу 1
  • најзгодније 1
  • најиздашније 1
  • најјаче 1
  • најкршнији 1
  • најљепше 1
  • најљепшу 1
  • најљуће 1
  • најљући 1
  • најмању 1
  • најмилија 1
  • најмилије 1
  • најмилијега 1
  • најмилијих 1
  • најмоћније 1
  • најнужније 1
  • најо 1
  • Најпослије 2
  • најпослије 9
  • најприје 1
  • најразговорљивији 1
  • најскупљи 1
  • најстарији 1
  • најстаријим 1
  • најтачнијих 1
  • најтеже 1
  • накани 1
  • накастила 1
  • накастили 1
  • накастио 2
  • наквасио 1
  • накијала 1
  • накнаде 1
  • накнаду 4
  • Након 2
  • након 5
  • накренувши 1
  • накренуло 1
  • накресан 4
  • накупила 1
  • накупило 1
  • Накупило 1
  • налажаху 1
  • налажаше 1
  • налази 1
  • налактио 1
  • налије 2
  • налогу 1
  • наложе 1
  • наложене 1
  • наложених 1
  • наложи 5
  • наложио 1
  • наложити 1
  • Наљути 1
  • наљути 3
  • нам 19
  • нама 11
  • намакне 1
  • намамила 1
  • намах 1
  • наметнутога 1
  • намећу 3
  • намире 1
  • намиривши 1
  • намисли 1
  • намислио 5
  • намишљени 1
  • намјерава 1
  • намјере 1
  • намјерио 1
  • намјером 1
  • намјести 1
  • намјестио 1
  • намјештена 1
  • намјештеним 3
  • намјештеном 1
  • намргођен 1
  • намрштен 1
  • нанесе 1
  • нанесену 1
  • нанио 1
  • наново 2
  • наоко 2
  • наочара 1
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • наочарима 1
  • наочиглед 3
  • наочита 1
  • наочитији 1
  • наочито 1
  • наоштри 1
  • напасних 1
  • напаст 1
  • напастује 1
  • напатио 1
  • напаћене 1
  • напаћенога 1
  • напи 1
  • напивши 3
  • напије 2
  • Напијмо 1
  • напио 1
  • написа 2
  • напит 2
  • напитих 1
  • напито 1
  • напише 2
  • наплати 1
  • наплатити 2
  • наповједи 3
  • напој 1
  • Напоји 1
  • напојивши 1
  • напојим 1
  • напојио 1
  • Напојићеш 1
  • Напојићу 1
  • напокон 1
  • Напокон 1
  • напољу 1
  • напомене 1
  • напоменух 1
  • напор 1
  • направио 1
  • направити 1
  • напрасите 1
  • напре 1
  • напредак 1
  • напредоваће 1
  • напредоваше 2
  • напредује 1
  • напреже 1
  • Напреже 1
  • напријед 6
  • напрћен 1
  • напуни 2
  • напуним 1
  • напунише 1
  • нарав 1
  • нарави 3
  • Наравно 1
  • наранчом 1
  • наредби 1
  • нареди 3
  • наредио 2
  • наређује 2
  • нариче 1
  • народ 11
  • народа 9
  • народио 1
  • народним 1
  • народнога 1
  • народној 1
  • народностима 1
  • народу 5
  • нарозану 1
  • нарозао 1
  • нарочито 5
  • Наручи 1
  • наручи 3
  • наручише 1
  • наручује 1
  • нас 18
  • насјекао 1
  • насладом 1
  • наслађивати 1
  • наслијеђено 1
  • наслонио 1
  • наслућеном 1
  • наслућивао 1
  • насмија 36
  • насмијавши 3
  • Насмијана 1
  • насмијаше 1
  • насрне 1
  • насрнуо 2
  • насртање 1
  • насртљиви 1
  • насртљиво 1
  • насрће 2
  • насрћу 1
  • наста 2
  • наставају 1
  • наставао 1
  • настави 12
  • настављају 1
  • настаде 1
  • настајавају 1
  • настајне 1
  • Настајне 1
  • настајни 1
  • настајних 1
  • Настајних 2
  • насташе 1
  • настојаше 2
  • настојник 1
  • настојних 1
  • настрадала 2
  • настрадало 1
  • настрадао 1
  • наступа 1
  • наступи 3
  • наступише 1
  • натакне 1
  • натегавши 1
  • натегне 1
  • натегом 7
  • Натеже 1
  • натежу 1
  • натоварен 1
  • натовари 2
  • натопи 1
  • наточи 1
  • натраг 6
  • натрпани 1
  • натрунио 1
  • натукнуо 2
  • натуштеним 1
  • наћи 9
  • науживао 2
  • наузначице 1
  • наумио 1
  • Наумио 1
  • науснице 1
  • научене 1
  • научи 2
  • научио 3
  • нахеро 1
  • нахочад 1
  • нахудити 1
  • нацрт 1
  • нацрта 1
  • начелник 10
  • начелника 2
  • начелником 1
  • начелнику 3
  • начелничке 1
  • начин 10
  • начином 1
  • начуде 1
  • наш 11
  • наша 5
  • Нашавши 1
  • нашавши 9
  • нашали 1
  • Нашао 1
  • нашао 4
  • наше 9
  • нашег 1
  • Нашега 1
  • нашега 4
  • нашем 2
  • нашему 2
  • наши 2
  • нашим 1
  • нашироко 1
  • наших 5
  • нашко 1
  • нашла 1
  • нашли 1
  • нашло 1
  • Нашу 1
  • нашу 3
  • не 434
  • Не 98
  • неба 3
  • небеских 1
  • небо 1
  • небом 2
  • небраћу 1
  • небу 1
  • неваљалства 1
  • неваљаштва 1
  • невесео 1
  • Невикао 1
  • невјеста 3
  • невјесту 2
  • невјешт 4
  • невјешта 1
  • невоља 1
  • невоље 2
  • невољи 3
  • невријеме 1
  • негда 11
  • негдашње 2
  • негдашњега 2
  • негдашњем 1
  • негдашњи 1
  • негдје 5
  • Него 2
  • него 21
  • недавно 1
  • недјеља 1
  • недјеље 6
  • недјељу 1
  • недостаје 1
  • незаконито 1
  • незакониту 1
  • незасићена 1
  • незнатне 1
  • неизрађену 1
  • неисказана 3
  • неисказано 1
  • неисказану 1
  • неишчешљане 1
  • нејак 1
  • нејака 1
  • нејаким 1
  • нејаком 1
  • нејасне 1
  • нејачади 1
  • нек 1
  • Нек 1
  • Нека 13
  • нека 34
  • некаква 2
  • некакви 1
  • некаквој 1
  • некако 5
  • некакова 2
  • некакове 1
  • некакових 1
  • некакову 1
  • некамо 9
  • неке 9
  • неки 19
  • Неки 5
  • неким 1
  • некима 1
  • неко 31
  • Неко 5
  • неког 2
  • некога 5
  • некој 1
  • неколике 1
  • Неколико 3
  • неколико 43
  • неколицина 2
  • неколицину 1
  • неком 1
  • некрсту 1
  • некуд 2
  • нема 37
  • Нема 6
  • немам 2
  • Немам 7
  • немате 2
  • немаш 5
  • немилосрдно 1
  • немирне 1
  • немирним 1
  • Немирно 1
  • немој 2
  • Немој 6
  • Немојте 1
  • немоћно 1
  • ненадани 1
  • необично 1
  • неодољивом 1
  • неодољиву 1
  • неодређено 2
  • неоправдани 1
  • неосамарена 1
  • неосјетљиво 1
  • Неосјетљиво 1
  • неоскврнут 1
  • неоскврнута 1
  • неоскрнута 1
  • непамети 1
  • непомичних 1
  • непостојано 1
  • непрестано 1
  • неприлици 1
  • неприметљиво 1
  • непримјетљиво 1
  • неприродан 1
  • неразговијетан 1
  • неразложити 1
  • неразумљиво 1
  • нероткиња 1
  • Нероткиња 1
  • нероткињом 1
  • несаном 1
  • несмиљене 1
  • несретницом 1
  • несрећа 1
  • Несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећу 1
  • нестаде 4
  • нестајаше 1
  • нестати 1
  • нестрпљиво 1
  • Нестрпљиво 1
  • нестрпљивошћу 1
  • нећакињу 1
  • Неће 11
  • неће 60
  • Нећемо 1
  • нећете 1
  • Нећеш 2
  • нећеш 6
  • Нећу 7
  • нећу 9
  • неугодно 1
  • нефаљено 1
  • нечега 6
  • нечем 4
  • нечему 6
  • нечија 1
  • нечији 1
  • Нешто 1
  • нешто 32
  • ни 111
  • Ни 3
  • нигда 12
  • нигде 1
  • нигдје 5
  • низ 7
  • низа 2
  • низбрдицом 3
  • није 144
  • Није 29
  • ниједна 1
  • нијем 1
  • нијема 1
  • Нијесам 3
  • нијесам 6
  • Нијеси 1
  • нијесмо 1
  • Нијесу 1
  • нијесу 3
  • нијећу 1
  • Ника 1
  • никад 1
  • Никада 1
  • никада 12
  • никакве 1
  • никако 16
  • Никако 2
  • никакова 1
  • Нике 6
  • Никин 1
  • Никина 1
  • Никине 3
  • Никину 2
  • Никнуће 1
  • Нико 14
  • нико 19
  • никога 5
  • Николе 1
  • Николу 1
  • никоме 11
  • нимало 1
  • нисам 1
  • Нисам 1
  • ниси 6
  • ниска 2
  • Нисте 1
  • Нису 1
  • нису 13
  • нити 2
  • ничега 3
  • ничему 1
  • ничија 1
  • ничијом 1
  • ничим 1
  • ништа 18
  • Ништа 6
  • ништицу 1
  • но 22
  • Но 4
  • нова 2
  • новац 45
  • новаца 12
  • Нове 1
  • нове 2
  • нови 5
  • новије 1
  • новим 1
  • новина 3
  • новинама 4
  • новинарскога 1
  • новине 6
  • нових 1
  • новом 5
  • новоме 2
  • новорођенчета 1
  • нову 4
  • новце 3
  • новцем 2
  • новци 1
  • новцима 2
  • новчића 3
  • нога 1
  • ногама 2
  • ноге 4
  • ногом 3
  • ногоступа 1
  • ногоступе 1
  • ногоступом 2
  • ногу 3
  • Нож 1
  • нож 5
  • ножа 1
  • Ножем 1
  • ножем 2
  • нос 1
  • носе 3
  • носећи 1
  • Носећи 1
  • носи 12
  • носијаху 1
  • носијаше 1
  • носила 3
  • носим 1
  • Носим 1
  • Носио 1
  • носио 2
  • носу 1
  • ноћ 21
  • Ноћас 1
  • ноћас 3
  • ноћашњега 1
  • ноћашњи 1
  • ноћашњих 2
  • ноћи 27
  • ноћу 5
  • ну 1
  • нуде 3
  • нуди 6
  • нудили 1
  • нудио 1
  • нуђа 1
  • нузгредно 1
  • нутрине 1
  • њ 40
  • ње 34
  • Њега 1
  • њега 50
  • Његов 1
  • његов 11
  • његова 18
  • Његове 1
  • његове 21
  • његови 1
  • његовим 9
  • његових 2
  • његово 7
  • његовој 9
  • његовоме 2
  • његову 12
  • њедара 3
  • њедра 3
  • њезин 4
  • њезиних 1
  • Њему 1
  • њему 50
  • њен 2
  • њена 3
  • њене 6
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 1
  • њено 4
  • њенога 1
  • њеној 3
  • њеном 1
  • њену 4
  • њивама 1
  • њим 25
  • Њима 1
  • њима 38
  • њиме 38
  • њих 45
  • њихов 1
  • Њихова 1
  • њихове 3
  • њихови 3
  • њиховим 1
  • њихових 2
  • њихово 2
  • њиховој 1
  • њихову 2
  • њој 19
  • Њој 2
  • њом 15
  • њоме 23
  • Њу 1
  • њу 43
  • О 3
  • о 67
  • оба 4
  • обави 1
  • обавио 1
  • обавито 1
  • обазирао 1
  • Обазире 1
  • обазиру 1
  • обазријевши 1
  • обазрио 1
  • обају 1
  • обасипље 1
  • обасја 1
  • обасјало 1
  • обасјане 1
  • обасјани 1
  • обасјано 1
  • обасјану 2
  • обастријета 1
  • обашавши 1
  • обашка 1
  • обвеселити 1
  • обвлада 1
  • обвладао 1
  • обгрли 1
  • Обгрли 1
  • обгрливши 4
  • обгрлио 1
  • обгрљен 1
  • обгрљена 2
  • обгрљени 2
  • обе 3
  • обезуми 1
  • обезумио 1
  • обећа 1
  • Обећавши 1
  • обећаје 1
  • обзир 1
  • обзирући 1
  • обиђе 1
  • обију 3
  • обикло 1
  • обилазећи 1
  • Обилазећи 1
  • обилази 2
  • обилазио 1
  • обилате 1
  • обилатим 2
  • обилато 1
  • обилатој 1
  • обилатом 1
  • обилату 1
  • обима 1
  • Обима 1
  • обичај 1
  • обичаја 3
  • обичају 6
  • обичним 1
  • обично 13
  • обједу 1
  • облак 1
  • облака 1
  • облаке 1
  • облачине 1
  • облетао 1
  • обликом 1
  • облише 2
  • обложио 1
  • обневиди 1
  • обогатише 1
  • обојадисаше 1
  • обоје 3
  • оборио 1
  • обради 1
  • образ 5
  • образе 4
  • образи 3
  • образу 1
  • обрати 5
  • обрвама 1
  • обрваће 1
  • обрете 1
  • обри 1
  • обријаних 1
  • обрну 1
  • обрнувши 1
  • обртницима 1
  • обузрочи 1
  • обујми 2
  • обустави 1
  • обуће 1
  • обухвата 2
  • ова 13
  • овај 12
  • Овај 2
  • овакав 1
  • оваква 1
  • оваквога 1
  • оваке 1
  • овако 10
  • Овако 2
  • овакова 1
  • овакове 1
  • овакога 1
  • овакоме 1
  • оваку 1
  • ован 1
  • оваца 3
  • овде 1
  • овдје 21
  • Овдје 3
  • ове 5
  • ови 1
  • овим 1
  • ових 4
  • овлада 1
  • овладало 1
  • овладана 1
  • овновине 1
  • овновином 1
  • овновину 1
  • ово 14
  • Ово 5
  • Овога 1
  • овога 12
  • овогодишњега 1
  • овој 3
  • оволико 2
  • овом 2
  • овоме 7
  • оврше 1
  • овршноме 1
  • Ову 1
  • ову 4
  • Овце 2
  • овце 7
  • овцу 1
  • огари 1
  • огладнио 1
  • огладњелу 1
  • огледа 1
  • оглодану 1
  • оглођао 1
  • огњишта 1
  • огњиште 1
  • огњиштем 1
  • огњишту 5
  • огољене 1
  • ограда 2
  • ограде 2
  • огради 3
  • ограду 2
  • ограђеној 1
  • огрејати 1
  • огрије 2
  • огрни 1
  • огрнут 2
  • од 266
  • Од 6
  • одабра 1
  • одавде 2
  • одавна 3
  • одавно 1
  • Одавно 1
  • одагнаш 1
  • одагне 1
  • одазва 1
  • одакле 1
  • оданило 1
  • одатле 1
  • одахне 1
  • одбаци 2
  • одбацивала 1
  • одбацивати 1
  • одбацио 2
  • одбацити 1
  • одби 1
  • одбију 1
  • Одбјегла 1
  • одбјегла 3
  • одбјегне 2
  • одбјегну 2
  • одбјегнути 2
  • одбјеже 2
  • одблеску 1
  • одбљесак 3
  • одбљеску 1
  • одбљескује 3
  • одбљескују 1
  • одбљесну 1
  • одбрана 1
  • одбрани 1
  • одбраниш 1
  • одбрану 1
  • одваја 2
  • одвајају 1
  • одведе 3
  • одведем 1
  • одведи 1
  • одвео 1
  • одвјетник 10
  • Одвјетник 6
  • одвјетника 5
  • одвјетнику 5
  • одвјетници 1
  • Одвјетничке 1
  • одвоји 1
  • одврати 5
  • одвратити 1
  • одвратно 2
  • одвраћају 1
  • одвраћајући 1
  • одвраћаше 1
  • одговара 11
  • одговора 4
  • одговори 48
  • одговоривши 2
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорише 2
  • одговором 1
  • одгојак 7
  • одгојила 1
  • одгојио 1
  • одгојка 3
  • одгојку 6
  • одгојци 1
  • одгојцима 1
  • одгрне 2
  • одгрну 1
  • одгрнут 1
  • оде 18
  • одзвоња 1
  • одзива 1
  • одијела 2
  • одијели 1
  • одијелио 1
  • одијелити 1
  • одијелито 2
  • одијелиш 1
  • одијелу 1
  • одијељени 1
  • одилази 3
  • одјевена 1
  • одјевени 1
  • Одјевенији 1
  • одједном 1
  • одјекну 2
  • одјекнула 1
  • одјелито 4
  • одјури 1
  • одлазећи 2
  • Одлази 1
  • одлази 3
  • одлазио 1
  • одласка 1
  • одласку 3
  • одложи 2
  • одложивши 1
  • одлуком 2
  • Одлучи 1
  • одлучи 11
  • одлучивши 1
  • одлучила 1
  • одлучили 1
  • Одлучио 1
  • одлучио 5
  • одлучити 1
  • одлучно 3
  • одљутио 1
  • одмагли 1
  • одмакло 1
  • одмакне 2
  • одмакоше 1
  • одмах 17
  • Одмах 3
  • одмаче 1
  • одмет 2
  • одметнуо 2
  • одмећу 1
  • одмицаше 1
  • одмиче 1
  • одмјереним 1
  • одмјерено 1
  • одмори 1
  • однекле 2
  • однекуда 1
  • однесе 8
  • однијела 1
  • однијети 1
  • Однијеће 1
  • Однио 1
  • однио 2
  • односно 1
  • одоздо 1
  • одоле 1
  • одоли 1
  • одолим 1
  • одољети 3
  • одох 1
  • одоше 2
  • одразују 1
  • одрасле 1
  • одредбе 1
  • одредби 1
  • одреди 1
  • одредио 1
  • одређен 1
  • одређена 1
  • одређено 1
  • одређеном 1
  • одређеноме 1
  • одређује 1
  • одржа 1
  • Одсјече 3
  • одсјече 6
  • одсјечену 1
  • одскачу 1
  • одскочи 1
  • одсле 1
  • Одсле 1
  • одсутан 1
  • одуго 1
  • Одумио 2
  • одумиће 1
  • одупре 1
  • одустане 1
  • одушевљено 1
  • одуши 2
  • одушивши 1
  • одушка 1
  • одушке 1
  • одштета 1
  • ожегом 1
  • Ожени 1
  • оженио 1
  • Оженио 1
  • оженити 1
  • ожењени 1
  • оживи 3
  • оживу 1
  • озбиљна 1
  • озбиљно 5
  • озеблу 1
  • Ознојен 1
  • ознојен 2
  • озноји 1
  • ознојила 1
  • Ознојио 1
  • оивичене 1
  • ојајених 1
  • ојајио 1
  • ојачао 2
  • ока 5
  • окисне 1
  • окитити 1
  • окићене 2
  • окле 1
  • окљева 12
  • окљеваше 1
  • Око 4
  • око 58
  • оковратник 2
  • околици 1
  • околне 1
  • околни 1
  • околних 1
  • оком 1
  • окористи 1
  • окорјелим 1
  • окоси 1
  • окошћаст 1
  • окошчаста 1
  • окошчасто 1
  • окрајни 2
  • окрајних 3
  • окрене 6
  • окренувши 5
  • окрете 7
  • окретно 3
  • окријепи 1
  • округлије 1
  • округло 1
  • оку 2
  • окупи 2
  • окупивши 1
  • окупили 1
  • окупише 1
  • окупљене 1
  • окупљеним 1
  • окуси 1
  • окусивши 1
  • окусио 1
  • окусише 1
  • окућити 1
  • окуша 1
  • оловаста 1
  • оловастим 2
  • оловасто 1
  • олово 1
  • олтаром 1
  • олтару 1
  • ољушти 1
  • омакне 1
  • омалена 1
  • омара 2
  • омекша 1
  • ометали 1
  • омот 2
  • омотана 1
  • омотаним 2
  • омрсићемо 1
  • Он 5
  • он 95
  • Она 5
  • она 55
  • онај 9
  • онаких 1
  • онако 23
  • онакова 1
  • онда 3
  • Ондје 1
  • ондје 5
  • оне 12
  • Оне 2
  • они 16
  • Они 2
  • оним 3
  • ониско 1
  • оних 4
  • Оно 4
  • оно 55
  • онога 11
  • Онога 3
  • оној 3
  • онолики 2
  • онолико 1
  • оном 1
  • ономе 10
  • ону 4
  • опажа 1
  • опажају 1
  • опажању 1
  • опази 37
  • опазивши 3
  • опазио 4
  • Опалило 1
  • опамете 1
  • опанак 1
  • опанака 1
  • опао 1
  • опасном 1
  • Оперушаше 1
  • Опет 1
  • опет 30
  • опипа 1
  • опирала 1
  • опкладу 1
  • опколише 1
  • оплакиваше 1
  • оплоди 1
  • оплодиће 1
  • опомене 2
  • опоменувши 1
  • опомињаше 2
  • опомиње 1
  • опоро 1
  • опоруком 1
  • опоруку 1
  • опоручио 2
  • опоручити 1
  • опочивају 1
  • опочине 1
  • опочинулу 1
  • опочинути 1
  • опочинуће 1
  • опоштени 1
  • оправдава 1
  • опрашта 3
  • опраштајући 1
  • опре 1
  • опрезнији 1
  • опрезно 1
  • Опрезно 1
  • опрезу 3
  • опрема 2
  • опремаше 1
  • опреме 1
  • Опреми 1
  • опреми 3
  • опремила 1
  • опремио 1
  • опрла 1
  • опро 1
  • Опрости 3
  • опрости 4
  • опростио 1
  • опростите 1
  • опточена 1
  • опће 1
  • опћина 3
  • опћинама 1
  • опћине 4
  • опћини 4
  • опћинска 1
  • опћинске 4
  • опћински 5
  • опћинским 1
  • опћинских 1
  • опћинско 2
  • опћинску 2
  • опћину 2
  • опчинила 1
  • општина 1
  • ораница 3
  • ораницама 1
  • оранице 7
  • ораници 2
  • ораницу 3
  • ораха 1
  • оре 1
  • ори 1
  • ормарићу 1
  • оронулу 1
  • ортацима 1
  • осам 5
  • осамдесет 2
  • осваја 1
  • освану 1
  • осванула 1
  • освануше 1
  • освета 1
  • Освета 1
  • осветим 1
  • осветити 1
  • осветиће 1
  • осветих 1
  • освећиваху 1
  • освећују 1
  • освијести 1
  • освит 1
  • освоје 1
  • освојило 2
  • осврне 1
  • осврну 1
  • осврћући 4
  • осећа 1
  • осим 3
  • осјети 22
  • осјетивши 3
  • осјетила 2
  • осјетио 2
  • осјетише 3
  • осјетљиво 1
  • Осјећа 1
  • осјећа 19
  • осјећаји 1
  • осјећају 2
  • осјећајући 1
  • осјећала 1
  • осјећам 1
  • осјећао 2
  • осјече 1
  • осјечене 1
  • Осле 1
  • ослободи 2
  • ослободивши 2
  • ослободио 1
  • ослушкује 2
  • ослушкују 2
  • ослушкујући 1
  • осмијејком 2
  • осмијеха 1
  • осмијехом 3
  • осмијеху 1
  • осмјехну 1
  • особити 1
  • особитим 1
  • особито 5
  • осоколи 1
  • осоколивши 1
  • осокољена 1
  • осрамоти 2
  • остави 4
  • Оставимо 2
  • Оставио 1
  • оставио 8
  • оставити 3
  • Оставља 1
  • оставља 3
  • остављати 1
  • остављаш 2
  • остављена 1
  • оставши 1
  • оставштине 1
  • остаде 18
  • остадоше 1
  • остаје 3
  • остају 1
  • остала 2
  • остале 2
  • Остали 3
  • остали 4
  • осталим 1
  • осталима 1
  • осталих 5
  • остало 8
  • осталога 1
  • осталој 1
  • остане 7
  • остани 1
  • Остани 3
  • остао 2
  • остарјела 1
  • остаћу 1
  • остришцима 1
  • острми 1
  • острмљена 1
  • осу 2
  • осуда 1
  • осуде 4
  • осуди 4
  • осудили 1
  • осудио 1
  • осудити 1
  • осудише 1
  • осуду 2
  • осуђен 2
  • осуђена 1
  • осуђује 2
  • осуо 1
  • осушио 1
  • отави 1
  • Отада 1
  • отару 1
  • отац 52
  • Отац 7
  • отаца 1
  • отаџбина 1
  • Отварају 1
  • отворена 3
  • отворене 1
  • отворених 1
  • отворену 1
  • Отвори 1
  • отвори 9
  • отворио 1
  • отворићу 1
  • оте 5
  • отежући 1
  • отети 2
  • отеше 1
  • отешчао 1
  • отиде 1
  • отима 4
  • отимала 1
  • отимачину 1
  • отискују 1
  • отиснула 1
  • отиче 1
  • отјера 2
  • отјерај 1
  • отјерао 1
  • отјерати 1
  • Откада 1
  • откиде 1
  • откинути 1
  • откос 1
  • открњи 1
  • откупе 1
  • откупи 3
  • откупим 1
  • Откупио 1
  • откупио 2
  • Откупитеља 1
  • откупити 3
  • откуца 1
  • отме 2
  • отмем 1
  • отпјевао 1
  • отпјевати 1
  • отпоздрави 1
  • отпорукама 1
  • отпоруке 1
  • отпоче 2
  • отпочива 1
  • отправи 1
  • Отпрета 1
  • отпустио 1
  • отпучи 1
  • отпуштена 2
  • отпуштеним 1
  • отпуштених 1
  • отраг 3
  • отрвши 2
  • отрже 1
  • отров 2
  • отупи 1
  • отупила 1
  • охладе 1
  • охладио 1
  • охладити 1
  • Охладно 1
  • оца 24
  • оцем 2
  • Оцу 1
  • оцу 7
  • очата 1
  • очати 1
  • Оче 2
  • оче 4
  • очев 1
  • очева 1
  • очеве 2
  • очевидно 1
  • очевину 1
  • очевом 2
  • очеву 1
  • очепи 1
  • Очи 1
  • очи 66
  • очију 16
  • Очима 1
  • очима 32
  • очински 2
  • очисти 1
  • очит 1
  • очито 9
  • очиту 1
  • очишћену 1
  • очувао 1
  • ошкринута 2
  • оштар 1
  • оштета 1
  • оштетио 1
  • оштра 2
  • оштри 2
  • оштро 2
  • па 191
  • Па 77
  • Пава 10
  • Павао 2
  • Павина 1
  • Павла 1
  • Павле 10
  • Павлом 1
  • Паву 1
  • Пада 1
  • пада 12
  • падају 1
  • падао 1
  • падати 1
  • паде 14
  • Паде 2
  • падне 2
  • падоше 1
  • паду 1
  • пажљиво 1
  • пазар 2
  • пазаре 1
  • пазари 2
  • пазарити 1
  • пазе 1
  • пазећи 2
  • пази 6
  • пазијаше 1
  • пак 2
  • пако 2
  • пала 2
  • палаче 1
  • палачу 1
  • пале 2
  • пали 1
  • Пали 3
  • палицу 1
  • пало 4
  • паљење 1
  • памет 26
  • паметан 1
  • памети 6
  • паметне 1
  • паметно 1
  • памећу 1
  • памте 2
  • памтивјека 2
  • пане 1
  • пањ 1
  • пања 2
  • пао 2
  • папа 1
  • папински 1
  • пара 23
  • парама 1
  • парбаћемо 1
  • парбене 2
  • парбених 2
  • парбеници 1
  • парбећи 1
  • парби 1
  • парбио 1
  • парбити 1
  • парбљењу 1
  • парбу 5
  • паре 15
  • парипа 5
  • парница 1
  • парници 1
  • парницу 1
  • парнички 1
  • парничких 2
  • партију 2
  • пару 2
  • пас 1
  • паса 3
  • пасао 1
  • Пасем 1
  • пастир 1
  • пастира 1
  • пастиром 1
  • пастирске 1
  • патке 1
  • патриота 1
  • паук 2
  • ПАУЦИ 1
  • паучини 2
  • паучину 1
  • пачица 1
  • паше 4
  • паши 2
  • пашњак 1
  • Пашће 1
  • пашу 1
  • педесет 5
  • пекао 1
  • пење 1
  • пењу 1
  • пере 1
  • перо 8
  • перчином 2
  • пет 12
  • Петар 61
  • пети 1
  • петицу 1
  • петљанија 1
  • Петнаест 1
  • петнаест 4
  • петокрунаш 1
  • Петра 14
  • Петре 3
  • Петров 5
  • Петрова 3
  • Петрове 1
  • Петрових 1
  • Петрово 1
  • Петровој 2
  • Петрову 3
  • Петром 4
  • Петру 6
  • пећина 2
  • пећинама 3
  • пећине 1
  • пећини 2
  • пећину 1
  • пече 1
  • печене 2
  • печенице 1
  • печеницом 1
  • печеницу 1
  • пешкир 1
  • пешкиром 3
  • пизмен 1
  • пизмени 1
  • Пиј 1
  • Пијан 1
  • пијан 10
  • пијани 1
  • пијанији 1
  • пијану 1
  • пије 9
  • пију 4
  • пијући 2
  • Пилић 6
  • пилицу 1
  • пило 1
  • пио 1
  • писама 1
  • Писао 1
  • писар 13
  • писара 1
  • писаревој 1
  • писарници 2
  • писарницу 7
  • писару 3
  • писати 1
  • писаћим 1
  • писма 3
  • Писмо 1
  • писмо 4
  • пита 13
  • Питај 1
  • питај 5
  • питају 1
  • Питају 1
  • питам 2
  • питање 1
  • питању 1
  • питао 1
  • Питао 1
  • питате 1
  • питати 3
  • питаш 5
  • Пити 1
  • питома 1
  • питоме 4
  • питомије 1
  • питомијим 1
  • питомим 1
  • питомога 1
  • питомоме 1
  • пића 1
  • пиће 1
  • пићом 1
  • пише 5
  • пиши 1
  • пиштет 1
  • пиштољ 1
  • пиштоља 1
  • пиштоље 1
  • пиштољи 1
  • пишући 1
  • пјева 1
  • пјевају 1
  • пјевајући 1
  • пјевале 1
  • пјевање 3
  • пјенуша 1
  • пјесама 1
  • пјесма 3
  • пјесми 1
  • пјесмом 1
  • пјешаке 1
  • пјешачи 1
  • пјешке 2
  • плаве 5
  • плаветне 1
  • плавим 2
  • плавој 1
  • Пламен 1
  • пламен 10
  • пламена 1
  • пламено 1
  • пламеном 2
  • пламену 3
  • пламтијаше 1
  • пландује 3
  • плане 2
  • планина 7
  • планине 16
  • планини 18
  • планином 8
  • планински 1
  • планинским 1
  • планинских 2
  • планинскога 1
  • планину 7
  • плате 1
  • Плати 1
  • плати 10
  • плативши 1
  • Плативши 1
  • платим 1
  • платио 2
  • платити 5
  • платиће 2
  • Платиће 2
  • Платићеш 2
  • платиш 2
  • плаћа 1
  • плаћај 1
  • плаћају 2
  • плаћало 1
  • плаћам 1
  • плаћао 3
  • плаћати 1
  • плаћаше 1
  • плаћене 1
  • плахо 1
  • плаховити 1
  • плач 1
  • плаче 1
  • плачеш 2
  • плачљиви 1
  • плачљивим 1
  • плачу 1
  • плаши 3
  • плашљива 1
  • плашљиве 1
  • племена 3
  • племештак 3
  • племештака 1
  • плести 1
  • плета 1
  • плете 3
  • плету 3
  • плећа 1
  • плећке 1
  • плећку 2
  • плећу 1
  • плијен 1
  • плода 1
  • плодна 2
  • плодно 1
  • плодом 2
  • плочу 4
  • плуг 2
  • пљуне 1
  • пљуну 1
  • пљуштила 1
  • по 223
  • По 8
  • побегенаше 1
  • побијелила 1
  • побиљежени 1
  • побјегао 1
  • побјегнемо 1
  • побједи 1
  • побјеже 5
  • побјеснио 1
  • побјећи 3
  • побојавши 1
  • поборника 1
  • побранамо 1
  • побратим 1
  • побратима 1
  • побринеш 1
  • Побринуо 1
  • побудалила 1
  • повађају 1
  • поваљени 1
  • поведе 16
  • Повела 1
  • повео 1
  • повести 6
  • Повешћу 1
  • повешћу 2
  • повика 6
  • повири 1
  • повирио 1
  • Повише 1
  • повјерених 1
  • повјерити 1
  • поводљив 1
  • поводљива 1
  • Поврати 2
  • поврати 25
  • повратим 2
  • повратио 2
  • повратит 3
  • повратити 2
  • повратиће 1
  • повратиш 2
  • повратише 1
  • поврх 4
  • повукавши 1
  • повукоше 2
  • повуче 3
  • погађа 1
  • погађајући 1
  • Погађао 1
  • погађати 1
  • погажен 1
  • погажена 1
  • погажени 1
  • погачу 1
  • Погдјекад 1
  • погдјекад 9
  • погдјекоја 1
  • погдјекоји 1
  • погибе 1
  • Погибе 1
  • погибија 1
  • погине 1
  • погинуо 1
  • поглади 2
  • погладивши 1
  • погладим 1
  • Поглед 1
  • поглед 11
  • Погледа 1
  • погледа 41
  • Погледавши 1
  • погледавши 9
  • погледати 2
  • погледаше 1
  • погледе 1
  • погледи 2
  • погледом 5
  • погна 2
  • погнавши 1
  • погне 1
  • погнута 1
  • погнуше 1
  • поговора 1
  • погодбе 2
  • погодби 3
  • погодбу 4
  • погоди 1
  • Погоди 1
  • погодили 1
  • погодио 3
  • погодити 2
  • погодиш 1
  • Погодише 1
  • погорша 1
  • погријешио 1
  • под 26
  • Под 4
  • пода 2
  • подавши 1
  • подаде 1
  • подај 2
  • подаље 1
  • податан 1
  • податнија 1
  • податнији 1
  • податну 1
  • подвезаше 1
  • подви 1
  • подвивши 1
  • подводнице 1
  • подвојак 3
  • подвојка 1
  • подвргне 1
  • подврже 1
  • подвуче 1
  • подераним 1
  • подзимну 1
  • подзимњега 1
  • подзимњену 1
  • подигавши 1
  • подигне 1
  • подигнувши 1
  • подиже 2
  • подијели 3
  • подијелити 1
  • подјарено 1
  • подјекад 1
  • подјетињио 2
  • подланица 1
  • подлиску 1
  • подложан 1
  • подметне 2
  • подметнуло 1
  • подметнуо 2
  • подмири 2
  • подмиривши 1
  • Подмирио 1
  • подмирио 3
  • подмирити 1
  • подмириш 2
  • подмирују 1
  • подмладак 1
  • Подне 2
  • подне 9
  • поднесе 3
  • поднијети 1
  • подобри 1
  • подобро 1
  • подочнице 1
  • подржа 1
  • подржавају 1
  • подругуша 1
  • подрум 2
  • подруму 1
  • подсмјехива 1
  • поду 1
  • подуже 2
  • подучен 1
  • подушенога 1
  • Пође 3
  • пође 51
  • пођем 2
  • Пођи 4
  • пођох 1
  • Пођоше 2
  • пођоше 5
  • пођу 1
  • пожали 1
  • пожелети 1
  • поживи 3
  • пожуду 1
  • пожуре 1
  • Пожуре 1
  • Пожури 1
  • пожури 7
  • пожурих 2
  • пожурише 1
  • позајми 2
  • позајмиш 1
  • позајмљује 1
  • позва 1
  • позвавши 1
  • позвани 1
  • позвао 2
  • позват 1
  • позвати 2
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • Поздрави 1
  • поздрави 6
  • поздравивши 1
  • поздравио 1
  • поздравља 5
  • поздрављају 1
  • поздрављао 1
  • Позива 1
  • позлати 1
  • познаваше 1
  • познавши 1
  • Познаје 3
  • познаје 6
  • Познајем 1
  • познајемо 1
  • познају 2
  • познала 1
  • Познао 1
  • позната 1
  • Познато 1
  • позов 3
  • позове 3
  • позови 2
  • позовите 1
  • ПОЗОРИШНА 1
  • појава 1
  • појави 4
  • појављује 1
  • појата 1
  • појате 1
  • појати 1
  • појашу 1
  • поједосмо 1
  • појео 1
  • поји 1
  • појим 1
  • појити 1
  • појиште 1
  • показа 13
  • показао 1
  • показаше 1
  • показује 3
  • показујући 1
  • покај 1
  • покаја 1
  • поквари 1
  • Поквари 1
  • покварити 1
  • поклонитији 1
  • покој 2
  • Покојни 1
  • покојни 10
  • покојник 3
  • покојником 1
  • покојним 1
  • покојног 1
  • покојнога 14
  • покојној 1
  • покољења 1
  • покори 1
  • покорити 1
  • Покошена 1
  • покрајинским 1
  • покрајинскоме 1
  • покри 2
  • покривачем 2
  • покривен 1
  • покривена 2
  • покривену 1
  • покрије 1
  • покрио 1
  • Покрише 1
  • покупи 2
  • покупивши 1
  • покупова 1
  • Покуша 1
  • покушају 1
  • полагано 1
  • полаже 4
  • полажући 1
  • полазник 1
  • полако 1
  • Полако 3
  • поласку 1
  • полегаше 1
  • полегла 1
  • полегли 1
  • полегоше 1
  • полет 1
  • полети 2
  • политику 2
  • политици 1
  • политички 2
  • политичким 1
  • половицу 2
  • положај 1
  • положаја 1
  • положи 7
  • положући 1
  • полтрону 1
  • полусан 1
  • полусна 1
  • полусну 1
  • поља 8
  • поље 13
  • пољем 1
  • Пољем 1
  • пољске 1
  • пољски 1
  • пољских 5
  • пољскоме 1
  • пољу 14
  • пољубаца 1
  • пољуби 6
  • пољубљена 1
  • пољубљени 1
  • помађаре 2
  • помаже 2
  • помажу 1
  • Помажу 1
  • помало 1
  • Помало 1
  • помамише 1
  • помео 1
  • Помете 1
  • помешће 1
  • помири 2
  • помирити 1
  • помирише 1
  • Помисли 1
  • помисли 36
  • помислим 1
  • помислио 1
  • помислите 1
  • Помислите 1
  • Помислише 1
  • помишља 1
  • помњиво 1
  • Помњиво 1
  • помњом 3
  • помогле 1
  • помогне 3
  • помогоше 2
  • поможе 2
  • поможем 1
  • помози 2
  • Помози 4
  • помозите 1
  • помолио 1
  • помолити 1
  • помолише 2
  • помољ 1
  • Помоћи 1
  • помоћи 5
  • помријеше 1
  • помути 1
  • помућене 1
  • помућени 1
  • понавља 1
  • Понајвише 1
  • понајвише 10
  • понајвиши 1
  • понедељника 1
  • понека 1
  • понеке 1
  • понекога 1
  • понесе 7
  • понесеш 1
  • Понеси 2
  • понеси 3
  • понестаде 3
  • понестало 1
  • понешто 1
  • понижен 1
  • понизни 1
  • понијела 2
  • понијеће 1
  • Понијеће 1
  • поникну 2
  • поникнувши 1
  • Понио 3
  • поништен 1
  • понови 9
  • поновише 1
  • понос 2
  • поноси 1
  • поносит 1
  • поноситији 1
  • поноћи 1
  • понуди 6
  • понудио 1
  • поодмакне 1
  • поодмакнувши 1
  • пооштрише 1
  • Поп 17
  • поп 50
  • Попа 1
  • попа 26
  • попасна 1
  • попе 8
  • попео 1
  • Попивши 1
  • попиј 1
  • попије 2
  • попити 1
  • попјевају 1
  • поплашен 1
  • поплашена 1
  • поплашене 1
  • поплашени 1
  • поплашеним 1
  • поплашених 1
  • поплашено 3
  • попов 1
  • попови 2
  • попових 1
  • поповске 1
  • поповски 1
  • поподнева 3
  • поподневних 1
  • попом 7
  • попријеко 3
  • попријечаних 1
  • попршано 1
  • Попу 1
  • попу 15
  • попунивши 1
  • попусти 2
  • Попусти 2
  • попустих 1
  • попушта 6
  • попуштају 1
  • попушташе 1
  • поради 1
  • пораздијели 1
  • поред 10
  • поредавши 1
  • поредаше 3
  • поређане 1
  • поређани 2
  • поређаних 1
  • порез 5
  • пород 1
  • порода 7
  • породице 1
  • породицу 1
  • Порубај 2
  • Порубало 1
  • порубана 1
  • порубано 1
  • Порубано 1
  • Порубаћу 1
  • поруку 2
  • Поручили 1
  • Поручио 1
  • поручио 2
  • поручује 1
  • поручујем 1
  • порушена 1
  • порција 1
  • посавјетова 1
  • посавјетује 2
  • посагради 1
  • посади 2
  • посао 10
  • посве 1
  • посвема 5
  • Посвијетли 1
  • посвједочио 1
  • посвједочити 1
  • посвршавали 1
  • посебице 1
  • посегне 5
  • Посједавши 1
  • посједавши 3
  • посједали 1
  • посједоше 2
  • посједује 1
  • посјекао 1
  • посјече 1
  • поскочи 1
  • поскупило 1
  • посла 9
  • послао 1
  • послати 2
  • Послаћемо 1
  • Послаћу 1
  • послаћу 2
  • послаше 1
  • после 2
  • последње 1
  • последњему 1
  • последњи 2
  • последњих 2
  • посленици 1
  • Послије 7
  • послије 8
  • послиједи 1
  • послова 3
  • послове 4
  • послови 1
  • пословима 2
  • послом 2
  • послу 5
  • послужи 1
  • послужник 1
  • Послужник 1
  • послужници 1
  • послуша 6
  • послушај 1
  • Послушај 1
  • послушне 1
  • посљедња 1
  • посљедње 1
  • посматра 2
  • посрне 1
  • посрћући 1
  • постави 5
  • поставио 1
  • постаде 2
  • постанеш 1
  • постао 1
  • постара 1
  • постарао 2
  • постарјеле 1
  • посташе 1
  • постељи 2
  • постељу 1
  • постепено 2
  • постигао 1
  • постигне 1
  • постићи 1
  • постола 1
  • пострадаше 1
  • поступком 1
  • поступце 2
  • посудио 1
  • посумња 1
  • посумњао 1
  • посурила 1
  • посут 1
  • посуто 1
  • посутој 1
  • потајала 1
  • потајна 1
  • потајно 1
  • потанко 2
  • потапшавши 1
  • потварају 1
  • потврди 8
  • потврдили 1
  • Потврдио 1
  • потврдише 2
  • потврду 1
  • потврђиваше 1
  • потврђују 1
  • потегла 1
  • потегне 1
  • потиљак 1
  • поткресава 1
  • потлеушицу 1
  • поточинама 1
  • Потписа 1
  • Потписали 1
  • потписаше 1
  • потпише 1
  • потпишу 1
  • потпуно 1
  • потпуну 1
  • Потражи 1
  • потражи 9
  • потражио 1
  • потражих 1
  • потрбушке 2
  • потреба 11
  • Потреба 2
  • потребе 6
  • потреби 1
  • потребно 2
  • потребу 3
  • потресених 1
  • потркушицама 1
  • потркушице 6
  • потрлац 1
  • потроши 1
  • потрошио 1
  • потрошише 1
  • потрча 1
  • потурчио 2
  • Поћи 2
  • поћи 9
  • поучи 1
  • похајдучи 1
  • похита 2
  • похиташе 2
  • похлепан 1
  • походе 2
  • походи 1
  • Похотан 1
  • поцрњело 1
  • поцрњео 1
  • почамши 1
  • поче 7
  • почека 1
  • почекавши 1
  • почела 1
  • почело 1
  • почео 1
  • почеша 1
  • почеше 3
  • почима 1
  • почињену 1
  • почитала 1
  • почитани 1
  • почитања 1
  • почитањем 1
  • пошавши 1
  • пошаље 2
  • пошао 13
  • Пошао 2
  • пошла 2
  • пошле 1
  • пошли 1
  • пошљедње 1
  • пошљедњи 1
  • пошљедњу 2
  • поштеди 2
  • поштен 3
  • поштена 4
  • поштене 1
  • поштени 4
  • Поштено 1
  • поштено 9
  • поштену 1
  • поштењачину 1
  • поштење 1
  • Пошто 2
  • пошто 8
  • поштовањем 1
  • пошту 1
  • пошумљеним 1
  • права 5
  • правдач 1
  • Праве 1
  • праведна 1
  • Праведно 1
  • прави 2
  • Прави 3
  • правиће 1
  • Право 2
  • право 26
  • правом 1
  • православни 1
  • прага 3
  • празан 2
  • Празна 1
  • празна 7
  • празне 1
  • празнике 1
  • празним 2
  • празнина 1
  • празно 3
  • празну 1
  • празовима 1
  • прама 18
  • прангија 3
  • праска 2
  • прати 2
  • пратио 1
  • пратите 1
  • прах 1
  • прва 2
  • првака 1
  • првашњи 1
  • прве 2
  • Прве 2
  • први 15
  • Први 2
  • првим 1
  • првих 1
  • прво 3
  • првог 1
  • првом 3
  • прву 3
  • пребацио 1
  • пребацити 1
  • пребира 2
  • пребирући 1
  • Пребирући 1
  • пребразди 1
  • превали 2
  • превалио 1
  • Превалио 1
  • преваљени 1
  • преваре 2
  • превари 3
  • Преварио 1
  • преварио 2
  • преварити 1
  • преварише 2
  • превећ 1
  • превише 3
  • превјери 1
  • превјерити 1
  • превјерићу 1
  • превлада 1
  • превлачено 1
  • превод 1
  • превријеми 1
  • преврне 2
  • преврну 5
  • преврће 1
  • прегарај 1
  • прегарам 1
  • прегаче 1
  • прегледа 2
  • прегорети 1
  • прегори 1
  • Прегори 1
  • прегорио 3
  • прегршт 5
  • пред 58
  • Пред 9
  • преда 6
  • предаде 3
  • Предаје 1
  • Предајући 1
  • предао 1
  • Предао 1
  • Предаћу 1
  • предбројбом 1
  • предводи 1
  • предводник 1
  • предговорницима 1
  • предлаже 1
  • предложе 1
  • предњачити 1
  • предомисли 2
  • предомисливши 1
  • предомислити 1
  • предосјећа 1
  • предосјећајући 1
  • представи 3
  • предуг 1
  • пређе 3
  • пређоше 1
  • преже 1
  • преживе 1
  • прежимљу 2
  • прекарају 1
  • прекасно 1
  • прекида 2
  • Прекиде 1
  • прекиде 15
  • прекинути 1
  • прекјуче 2
  • преклијештивши 1
  • преклиње 1
  • Преко 2
  • преко 44
  • прекогодишњи 1
  • прекојуче 1
  • Преконоћ 1
  • прекори 1
  • прекрати 1
  • прекрсти 2
  • прекршај 1
  • прекршаја 1
  • прекршајима 1
  • прекупи 2
  • прелази 2
  • прелијева 1
  • прелијевају 2
  • прелу 4
  • Прелџије 2
  • прелџије 3
  • према 3
  • Премда 1
  • премда 2
  • премијениће 1
  • премишља 12
  • премишљају 1
  • премишљајући 15
  • Премишљајући 2
  • премишљајућу 1
  • премишљам 1
  • премишљања 2
  • премишљање 1
  • премишљаше 8
  • премлад 1
  • пренашају 1
  • прене 3
  • пренемажу 1
  • пренеражен 1
  • преобуку 1
  • преодјенуо 1
  • преокрене 1
  • преоравати 1
  • преорања 1
  • преотми 1
  • препирке 1
  • преполове 1
  • преполовио 1
  • препоручи 1
  • препродо 1
  • Прерано 1
  • прерано 2
  • преријечивши 1
  • преручим 1
  • пресвијетли 1
  • пресвијетлога 1
  • пресвијетломе 2
  • пресели 1
  • пресјекох 1
  • пресјече 7
  • прескакаху 1
  • прескаче 1
  • прескачу 1
  • прескачући 2
  • прескочити 1
  • прескупа 2
  • престаде 9
  • престаје 1
  • Престало 1
  • престане 1
  • престану 1
  • престаше 1
  • престрашила 1
  • престрашићу 1
  • пресушише 1
  • претвара 1
  • претворили 1
  • претежитој 1
  • Претече 1
  • претече 2
  • претили 1
  • претоварена 1
  • претплати 1
  • претплатника 1
  • претрга 2
  • претргне 1
  • Претргне 1
  • претргнуто 1
  • претресања 1
  • претрже 1
  • Претрже 1
  • претрне 1
  • Претрнувши 1
  • претурила 1
  • преферанса 1
  • прехраним 1
  • прецјене 1
  • пречиста 1
  • пречисте 1
  • Прешавши 1
  • прешао 1
  • пржи 1
  • При 1
  • при 8
  • прибио 1
  • приближи 1
  • прибравши 2
  • приватна 1
  • приведе 3
  • Привеза 1
  • привезана 1
  • Привезаше 1
  • привео 1
  • привија 1
  • привикли 1
  • привине 1
  • приволи 1
  • привукавши 1
  • привуку 1
  • привуче 2
  • пригни 1
  • пригну 1
  • приговори 1
  • пригоде 1
  • пригодних 1
  • пригодом 1
  • приде 1
  • придигне 1
  • придодао 1
  • придржаје 1
  • Приђе 1
  • приђе 14
  • приђоше 2
  • приђу 1
  • признаде 1
  • признање 2
  • призовну 1
  • пријатељ 2
  • пријатељи 7
  • пријатељима 2
  • пријатељицама 1
  • пријатељице 1
  • пријатељски 1
  • пријатељу 1
  • Прије 2
  • прије 27
  • приједа 1
  • пријекором 1
  • пријете 1
  • пријети 1
  • пријетијаше 1
  • пријечи 1
  • пријечнице 1
  • прикладан 1
  • прикована 1
  • прикупи 1
  • прикупља 1
  • Прикупља 1
  • прилагала 1
  • прилагодила 1
  • прилазе 2
  • прилази 2
  • прилегао 1
  • прилегом 1
  • прилика 1
  • прилику 2
  • прилици 6
  • прилогом 1
  • приложише 1
  • приљуби 4
  • приљубила 1
  • приљубио 1
  • примакло 1
  • Примакни 2
  • примакнуше 1
  • примакоше 1
  • примаче 2
  • приме 1
  • Прими 1
  • прими 6
  • примивши 1
  • Примивши 1
  • Примио 1
  • примио 2
  • примири 1
  • примиривши 1
  • примирисавши 1
  • примирише 1
  • Примирише 1
  • примити 3
  • примиће 1
  • примиче 3
  • примишљаваше 1
  • примишљао 1
  • примјерима 1
  • примјети 1
  • примљен 1
  • примора 2
  • приморац 1
  • приморја 1
  • приморје 2
  • приморју 2
  • приморско 2
  • приморскога 2
  • приморца 1
  • принесе 1
  • Принесоше 1
  • припада 1
  • припадају 1
  • припали 1
  • припало 1
  • Припало 1
  • припашај 1
  • припашаја 2
  • припашајем 3
  • припеке 1
  • припелио 1
  • приповједа 1
  • приправљаше 1
  • приредио 1
  • природе 1
  • природи 1
  • Присилише 1
  • присједник 3
  • присједника 1
  • присјети 1
  • прислони 3
  • прислонише 1
  • прислоњен 1
  • Прислоњен 1
  • прислоњеном 1
  • прислушкиваше 1
  • Прислушкује 1
  • присмочи 1
  • Присмочи 1
  • приспије 1
  • приспио 1
  • присподобим 1
  • пристаде 3
  • пристаје 3
  • пристао 2
  • пристати 1
  • Присташе 1
  • Пристојба 1
  • пристојбе 1
  • приступише 1
  • присуства 1
  • присуству 1
  • притеже 1
  • притиска 1
  • притиснуо 1
  • притиснуто 1
  • притужило 1
  • прићи 1
  • приупита 4
  • приупитива 1
  • прихватању 1
  • прихватао 1
  • прихвати 16
  • прихватила 2
  • прихватило 1
  • прихватио 1
  • прихватише 2
  • прихвату 1
  • прихваћају 1
  • прихваћали 1
  • приход 1
  • прича 3
  • причај 1
  • Причај 1
  • причају 1
  • причам 1
  • причврстивши 1
  • причвршћене 1
  • причека 5
  • причекај 1
  • Причекај 2
  • причекати 2
  • причини 1
  • пришавши 1
  • прљав 1
  • прљава 2
  • прљави 4
  • прљавих 1
  • прљавој 1
  • прљаву 1
  • пробава 1
  • пробављајући 1
  • пробаву 1
  • пробио 1
  • проблиједивши 1
  • пробуди 3
  • пробудила 1
  • провалија 2
  • провалијом 1
  • проведе 1
  • провири 1
  • Проводај 1
  • проводити 1
  • провоза 1
  • провуче 1
  • прогласе 1
  • прогласи 1
  • проговори 3
  • проговорити 1
  • проговорише 1
  • прогона 1
  • прогунђа 7
  • прогушана 1
  • прода 1
  • продавати 2
  • продаваш 1
  • продаваше 2
  • продаде 1
  • Продај 1
  • продај 3
  • продаје 3
  • продајете 1
  • продају 5
  • продам 2
  • продану 2
  • продао 4
  • продата 1
  • продати 12
  • продату 1
  • Продаће 2
  • продаћеш 1
  • продаш 1
  • продире 3
  • продиру 2
  • продре 1
  • продрма 1
  • продужило 2
  • прође 8
  • прођоше 1
  • прождире 1
  • прожутјела 1
  • прозебле 1
  • прозор 5
  • прозора 3
  • прозори 1
  • прозорима 2
  • прозору 4
  • прокисао 1
  • проклетство 1
  • Проклетство 1
  • прокуне 1
  • прокушанога 1
  • пролажаше 1
  • пролазе 3
  • Пролазећи 1
  • пролазећи 3
  • Пролази 1
  • пролеће 1
  • прољетним 1
  • прољетно 2
  • прољетос 1
  • прољеће 4
  • промаши 1
  • промијеша 1
  • промућка 1
  • пронесе 1
  • пронијеше 1
  • пронио 2
  • пропада 2
  • пропадне 1
  • Пропали 1
  • пропињу 1
  • пропио 1
  • прописане 1
  • прописе 1
  • пропланак 1
  • проплаче 1
  • проповјед 2
  • проповједа 2
  • проређене 1
  • проређеном 1
  • проређеноме 1
  • просвијетлити 1
  • просвјети 1
  • просена 1
  • просијеђелих 1
  • просипам 1
  • просипље 1
  • просипљу 1
  • просједио 1
  • прослави 1
  • прославио 1
  • прославити 1
  • Прославићемо 1
  • прослиједи 2
  • прост 1
  • прости 2
  • простире 1
  • простите 1
  • просто 1
  • простој 1
  • простор 2
  • простора 1
  • простору 1
  • простран 1
  • простране 1
  • пространије 1
  • пространијим 1
  • пространог 1
  • пространом 1
  • пространости 1
  • простре 1
  • прострло 1
  • просу 1
  • протаре 1
  • протегну 1
  • протелали 1
  • протелалити 1
  • протест 1
  • проти 4
  • противни 1
  • противници 3
  • противницима 1
  • противној 1
  • протиче 1
  • протрне 2
  • проћи 2
  • процјену 1
  • процјењује 1
  • прочељу 1
  • прочита 1
  • прошао 1
  • прошарици 7
  • прошасте 1
  • Прошла 1
  • Прошло 2
  • прпа 1
  • прса 1
  • прст 1
  • прста 4
  • прсте 1
  • прсти 1
  • прстом 1
  • прти 1
  • прћијашица 1
  • прћијашицу 2
  • прћију 2
  • Пружа 1
  • пружа 2
  • пружају 1
  • пружајући 1
  • пружи 7
  • пружила 3
  • пршута 5
  • псује 1
  • птице 2
  • птичурина 1
  • пукотине 2
  • пун 2
  • Пуна 1
  • пуна 2
  • пуне 5
  • Пунећи 1
  • пуни 1
  • Пуно 1
  • пуно 2
  • пуној 1
  • пунољетан 1
  • пуном 4
  • пуномоћ 1
  • пуну 2
  • пуре 2
  • пуром 1
  • пуру 2
  • пуст 1
  • пуста 1
  • пусте 3
  • пусти 12
  • Пусти 18
  • пустивши 4
  • пустим 2
  • пустимо 1
  • Пустимо 1
  • пустио 1
  • пустисте 1
  • пустити 4
  • Пустих 1
  • пустих 3
  • пусто 3
  • пустопашице 1
  • пустоши 1
  • пут 32
  • пута 39
  • путеве 1
  • путем 15
  • Путем 7
  • путнога 2
  • путовање 1
  • путу 22
  • пуца 2
  • пуцају 1
  • пуцкетање 1
  • пуцњавом 2
  • пуцњаву 1
  • Пуче 1
  • пуче 2
  • пушавица 1
  • пушака 1
  • пуше 1
  • пушећи 4
  • пуши 4
  • пушио 1
  • пушта 5
  • пуштај 1
  • пуштају 1
  • пуштам 2
  • пчелица 1
  • пшеницом 1
  • пшеничне 1
  • пшеничним 1
  • пшеничну 1
  • равна 1
  • Равних 1
  • равних 2
  • равницом 1
  • Равно 1
  • равно 9
  • рад 1
  • Рада 2
  • Раде 315
  • раде 9
  • Ради 51
  • ради 56
  • Радивој 30
  • Радивоја 7
  • Радивоје 1
  • Радивојев 1
  • Радивојева 2
  • Радивојеви 2
  • Радивојевих 1
  • Радивојево 1
  • Радивојеву 1
  • Радивоју 9
  • радикале 1
  • радикали 1
  • радила 1
  • радили 1
  • радим 1
  • Радин 5
  • Радина 5
  • Радине 5
  • Радиним 1
  • Радино 4
  • Радиној 1
  • Радину 5
  • радио 4
  • радите 2
  • радиш 4
  • радишна 1
  • радња 2
  • радњи 4
  • радњу 1
  • радо 4
  • радознали 1
  • радозналим 1
  • радозналост 1
  • радозналошћу 1
  • Радознао 1
  • радознао 2
  • радом 1
  • Радом 7
  • Раду 33
  • рађа 2
  • рађу 1
  • ражене 1
  • ражњу 1
  • разабере 1
  • разабра 1
  • разабраније 1
  • разапео 1
  • разасу 1
  • разашиљао 1
  • разбарушене 1
  • разбарушених 1
  • разбацане 1
  • разби 1
  • Разболевши 1
  • разболи 1
  • разбор 1
  • разведри 1
  • развеза 1
  • разви 1
  • развијенији 1
  • развила 1
  • развлачећи 1
  • развргло 1
  • развргоше 1
  • разгали 1
  • разгаљује 1
  • разгледа 2
  • Разгледа 3
  • разгледавши 1
  • разговара 9
  • разговарај 1
  • Разговарају 1
  • разговарају 8
  • разговарајући 2
  • разговарала 2
  • Разговарали 1
  • разговор 10
  • разговора 3
  • разговоран 2
  • разговорна 1
  • Разговорна 1
  • разговором 1
  • разговору 2
  • разгријати 1
  • раздијели 1
  • раздијеливши 1
  • раздијелише 3
  • раздраган 2
  • раздријемавши 2
  • разиграни 1
  • разиграо 1
  • разиграше 1
  • разилазе 2
  • разилазећи 1
  • разилази 1
  • разјарише 1
  • Разјахаше 1
  • разлаже 1
  • разлијеже 1
  • разликоваше 1
  • разлог 1
  • разлогу 2
  • разложи 1
  • разлози 1
  • разљути 1
  • разљутио 1
  • размеће 1
  • размирице 1
  • размишља 4
  • размота 1
  • разних 1
  • разну 1
  • разоноди 1
  • разподјелише 1
  • разроке 1
  • разувјерио 1
  • разуздани 1
  • разузданим 1
  • разуздано 1
  • разуларени 1
  • разуми 1
  • разумије 5
  • разумијем 2
  • разумијеш 3
  • разумио 1
  • разумом 1
  • раке 1
  • ракије 5
  • ракијом 5
  • раме 1
  • раменима 1
  • рамену 1
  • Раније 2
  • раније 9
  • рано 1
  • расејаних 1
  • Расијано 1
  • расијано 2
  • Расипље 1
  • расклиманим 1
  • расклимао 1
  • раскомадати 3
  • раскршћу 1
  • раскућени 1
  • Раскући 1
  • раскући 2
  • раскућио 1
  • раскућују 1
  • расло 1
  • распао 1
  • распламтјеле 1
  • распламтјели 1
  • расплаче 1
  • распознаје 1
  • расправа 2
  • расправе 1
  • расправи 1
  • расправља 1
  • расправу 1
  • распрема 1
  • распрода 2
  • распродано 1
  • распрти 1
  • распружених 1
  • Распружио 1
  • распуцана 1
  • расрди 3
  • раст 1
  • раста 1
  • раставе 1
  • растави 1
  • растанемо 1
  • расте 1
  • растеже 1
  • растежући 2
  • растезаше 1
  • растрганоме 1
  • растријезни 1
  • растријезнио 1
  • растркане 1
  • рате 2
  • рату 1
  • рачун 14
  • Рачуна 1
  • рачуна 5
  • рачунају 1
  • Рачунајући 1
  • рачунамо 2
  • рачунао 1
  • рачунати 2
  • рачунаше 1
  • рачуне 1
  • рачуну 4
  • раширених 1
  • рашта 6
  • раштрка 1
  • рашчешљаних 1
  • рашчистимо 1
  • рђа 1
  • Рђав 1
  • рђав 3
  • рђава 1
  • рђаво 1
  • ред 7
  • реда 3
  • редари 2
  • редовито 1
  • Редовито 1
  • редовитом 1
  • Редом 2
  • редом 3
  • реду 5
  • реже 1
  • рекавши 7
  • рекао 19
  • рекла 2
  • рекне 1
  • рекох 2
  • рекоше 2
  • реку 1
  • ренте 1
  • реп 3
  • рећи 4
  • реци 2
  • Реци 4
  • реците 1
  • рече 39
  • речене 1
  • речи 1
  • ржање 1
  • ри 1
  • рибица 1
  • ријека 4
  • ријеке 3
  • ријеком 1
  • ријеку 1
  • ријетко 4
  • ријеци 4
  • ријеч 15
  • ријечи 21
  • ријечима 2
  • ријешен 1
  • ријеши 2
  • рилици 1
  • Риму 1
  • рине 1
  • рискираш 1
  • ричу 1
  • роба 1
  • робе 3
  • роби 1
  • робом 1
  • робу 3
  • рогове 1
  • роговима 1
  • роди 1
  • родила 3
  • Родио 1
  • Родитељи 2
  • родитељи 4
  • родиће 2
  • родољуба 1
  • родољубно 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођенога 1
  • рођења 1
  • рок 3
  • романа 1
  • романтичне 1
  • рондара 1
  • рондаре 1
  • рондару 1
  • Рубач 3
  • рубач 7
  • рубача 2
  • рубачином 1
  • рубачину 2
  • руга 1
  • ругаш 1
  • руда 1
  • Ружарице 1
  • Ружића 2
  • Ружиће 1
  • ружичастом 1
  • ружнога 1
  • рука 2
  • рукава 2
  • рукаве 1
  • рукавом 1
  • Рукама 1
  • рукама 13
  • руке 39
  • руковавши 1
  • руковаше 1
  • руком 18
  • руку 40
  • рукује 1
  • руменилом 1
  • рупице 1
  • рупцем 1
  • руци 24
  • руча 1
  • ручају 1
  • ручак 5
  • ручамо 1
  • ручаних 1
  • ручи 1
  • ручка 3
  • ручком 1
  • ручку 1
  • руше 1
  • С 1
  • с 179
  • Са 13
  • са 197
  • сабере 1
  • сабиру 1
  • саблазнио 1
  • сабору 1
  • сав 2
  • савијутку 2
  • савјет 2
  • савјета 1
  • савјету 1
  • савлада 9
  • савладала 1
  • савладана 1
  • савладао 1
  • савлађује 1
  • саганак 2
  • сагиба 1
  • сагледа 1
  • сагледати 1
  • сагна 1
  • сагне 2
  • Сагни 1
  • сагнувши 1
  • сагнула 1
  • сагнуо 1
  • сагњила 1
  • саграђена 1
  • Сагријешила 1
  • сад 4
  • Сада 11
  • сада 72
  • Садићемо 1
  • садржином 1
  • сажали 1
  • сажевши 2
  • сажиже 1
  • сазна 1
  • сазнало 1
  • сазнања 2
  • сазнао 1
  • сазре 1
  • сазријеваше 1
  • сајмовима 2
  • сајму 1
  • сакривена 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупи 1
  • сакупила 1
  • сакупио 1
  • сакупља 1
  • сакупљене 1
  • салеђена 3
  • салеђени 1
  • салеђеним 1
  • салијећаху 1
  • салио 1
  • саломљена 1
  • сам 98
  • сама 2
  • самар 2
  • самарећи 1
  • саме 2
  • сами 7
  • самилости 2
  • самих 1
  • Само 1
  • само 46
  • самога 1
  • самој 1
  • самом 1
  • самоме 1
  • самому 1
  • самоте 1
  • самртноме 2
  • самртну 1
  • саму 1
  • сан 1
  • санесе 3
  • санијела 1
  • санио 2
  • санкционисао 1
  • сања 1
  • саопћује 1
  • сасјекавши 1
  • сасјече 1
  • сасне 1
  • састави 1
  • саставио 1
  • саставити 1
  • састављања 1
  • састајало 1
  • састајао 1
  • Састају 1
  • састасмо 2
  • сасу 4
  • сат 3
  • сата 1
  • сати 4
  • сатјера 1
  • Сатјераће 1
  • сатове 1
  • сатрвен 4
  • сатре 1
  • сачека 3
  • сачекавши 1
  • сачекати 1
  • сачињава 1
  • сачувам 1
  • сачувао 1
  • сва 4
  • свадбу 1
  • свађе 1
  • Свака 2
  • свака 3
  • сваке 10
  • Сваки 1
  • сваки 16
  • свакидање 1
  • свакидашње 2
  • свако 4
  • сваког 1
  • свакога 3
  • свакој 3
  • свакојаких 1
  • сваком 1
  • свакоме 5
  • Сваку 1
  • сваку 5
  • Свали 1
  • свали 3
  • сване 2
  • свану 1
  • Сварена 1
  • сварила 1
  • свачему 2
  • Све 7
  • све 90
  • свег 1
  • свега 8
  • сведе 1
  • сведоци 2
  • свекар 2
  • свекрва 1
  • свекром 1
  • свемогућега 1
  • свему 4
  • света 1
  • светачнога 1
  • светачном 1
  • свете 2
  • свети 5
  • светиње 1
  • светити 1
  • светога 1
  • светој 4
  • светому 1
  • свечани 1
  • свечар 1
  • свечара 2
  • свечаром 1
  • свечару 2
  • Свештеник 1
  • свештеник 8
  • свештенике 1
  • свештенику 2
  • свештеници 2
  • сви 10
  • Сви 4
  • свиди 1
  • свијет 14
  • свијета 7
  • свијетла 2
  • свијетле 2
  • свијетлије 1
  • свијетлим 2
  • свијетло 1
  • свијетлост 1
  • свијетлу 1
  • свијетњак 1
  • свијетом 2
  • свијету 4
  • свијећа 3
  • свијеће 3
  • свијећу 1
  • свим 2
  • свима 4
  • свирајући 1
  • свирала 1
  • свирам 1
  • свирка 1
  • свирци 1
  • Свиће 1
  • свих 5
  • свједок 2
  • Свједок 2
  • свједока 3
  • свједоке 2
  • Свједоци 2
  • свједоци 8
  • свједоцима 3
  • свједочити 1
  • свјежину 1
  • свјетина 1
  • свјетлије 1
  • свјетлост 9
  • свјетлости 3
  • свјетлошћу 2
  • свјетовне 1
  • свјетује 5
  • свога 36
  • своднику 1
  • свој 22
  • своја 8
  • Своје 1
  • своје 39
  • својим 35
  • својима 3
  • својих 10
  • Својој 1
  • својој 18
  • својом 12
  • своју 28
  • свом 4
  • своме 21
  • свота 1
  • своте 2
  • своти 1
  • свотом 1
  • своту 1
  • сврака 1
  • свраке 1
  • свратио 1
  • свраћаху 1
  • свргао 1
  • свргнути 1
  • сврне 8
  • сврнувши 1
  • сврнула 1
  • Сврнула 1
  • сврнух 1
  • Сврнуше 1
  • сврће 1
  • сврћу 1
  • сврћући 1
  • сврхе 1
  • сврху 1
  • свршена 1
  • сврши 1
  • свршило 1
  • свршићемо 1
  • сву 5
  • Свугдје 2
  • свугдје 8
  • се 1472
  • себе 28
  • себи 32
  • седам 2
  • седамнаест 1
  • седи 1
  • седмине 1
  • села 7
  • сели 1
  • селима 1
  • село 14
  • селом 8
  • селу 18
  • сељак 3
  • сељака 13
  • сељаке 3
  • сељаку 3
  • Сељаци 1
  • сељаци 12
  • Сељацима 1
  • сељацима 6
  • сељачке 2
  • сељачким 1
  • сељачку 1
  • семе 1
  • сентименталнога 1
  • сеоска 2
  • сеоске 2
  • сеоски 2
  • сеоских 1
  • сеоскога 2
  • сеоскоме 1
  • сеоску 1
  • сестра 10
  • Сестра 2
  • сестри 2
  • сестрин 2
  • сестро 1
  • сестром 1
  • сестру 8
  • си 71
  • сиве 1
  • сиви 1
  • сивом 1
  • сиву 1
  • сигуран 2
  • сигурни 2
  • Сигурно 5
  • сигурно 9
  • сијасет 3
  • сијасету 1
  • сијати 1
  • сије 1
  • сијена 7
  • Сијено 1
  • сијено 15
  • сијенскога 1
  • сијерчана 1
  • сијече 1
  • сијеш 1
  • сијући 1
  • Сила 1
  • сила 5
  • силажаше 1
  • силази 4
  • силазити 1
  • силе 2
  • Сили 1
  • сили 7
  • силио 1
  • силно 4
  • силом 4
  • силу 6
  • Син 1
  • син 9
  • сина 15
  • Сине 1
  • сине 11
  • Синко 1
  • синко 8
  • синова 1
  • синовац 1
  • Синовац 1
  • синове 2
  • синови 6
  • синовље 1
  • синовљеве 1
  • синовљега 1
  • синовца 2
  • синовче 1
  • сином 1
  • Синоћ 1
  • сину 7
  • синуше 1
  • синчића 1
  • сио 3
  • сипи 1
  • сира 2
  • сиромаха 2
  • сиромашна 1
  • сиромашнији 1
  • сиромашнијих 1
  • сиромашној 1
  • сирота 1
  • сирочад 1
  • сит 4
  • ситан 2
  • сити 1
  • ситија 1
  • ситим 1
  • ситне 3
  • ситнеж 1
  • ситнежа 1
  • ситним 1
  • ситних 1
  • ситница 1
  • ситно 1
  • сишао 1
  • Сишао 1
  • сјајан 1
  • сјајем 1
  • сјаји 1
  • сјајне 1
  • сјају 1
  • сјакте 2
  • сјале 1
  • сјаранисмо 1
  • сјараниће 1
  • сјате 1
  • Сјахавши 1
  • сјахати 1
  • сјаше 1
  • сјеверац 1
  • сјеверца 1
  • сјевнуше 1
  • сјевши 2
  • сједа 2
  • сједалицу 1
  • сједе 15
  • Сједе 2
  • сједи 9
  • сједио 1
  • сједне 3
  • сјекира 2
  • сјекире 2
  • сјекиром 1
  • сјекосмо 1
  • сјеме 2
  • сјемена 1
  • сјена 2
  • сјенама 2
  • сјене 2
  • сјеном 1
  • Сјети 1
  • сјети 18
  • сјетивши 1
  • сјетим 1
  • Сјетимо 1
  • сјетио 3
  • сјетише 1
  • Сјећа 2
  • сјећа 5
  • сјећају 1
  • сјећајући 4
  • сјећам 1
  • сјећање 1
  • сјећаху 1
  • сјећаше 1
  • сјутра 4
  • Сјутра 6
  • скањива 1
  • скањиваше 1
  • скапа 1
  • скапавају 2
  • скаче 1
  • скачући 1
  • скерлетом 1
  • скидајући 1
  • скиде 3
  • скине 3
  • скинуо 1
  • скита 1
  • скитати 1
  • скитачки 1
  • склада 1
  • складније 1
  • складу 1
  • скленицу 6
  • склоне 1
  • склони 1
  • склонио 2
  • склонише 1
  • склопи 1
  • склопимо 1
  • склопише 1
  • склопљене 1
  • склопљено 1
  • скрене 1
  • Скрене 1
  • скривени 1
  • скрушени 1
  • скрушено 2
  • Скруши 1
  • скрши 1
  • скуп 1
  • Скуп 1
  • Скупа 1
  • скупа 3
  • скупе 1
  • скупи 5
  • скупило 1
  • скупим 1
  • скупише 1
  • скупљало 1
  • скупље 1
  • скупљени 1
  • скути 1
  • Скухаћемо 1
  • слаб 1
  • слабо 1
  • слава 1
  • славенским 1
  • славити 1
  • славу 2
  • слагао 2
  • слагаше 1
  • слађа 2
  • слађе 2
  • слаже 2
  • слали 1
  • слама 1
  • слами 1
  • сламом 1
  • сламу 1
  • слапа 3
  • сласт 5
  • сласти 3
  • слатка 1
  • слатке 2
  • слатких 1
  • слатко 4
  • слаткога 1
  • слаше 1
  • слашћу 1
  • следила 1
  • слеже 4
  • слећи 1
  • слијежу 1
  • слијепе 1
  • слијепих 1
  • слика 1
  • слику 1
  • сличи 3
  • сличили 1
  • слободнија 1
  • слободнији 1
  • слободнијим 2
  • слободно 1
  • Словака 1
  • Словацима 1
  • слово 1
  • слога 1
  • слоге 5
  • слогу 1
  • сложени 2
  • сложили 1
  • сложити 1
  • сложише 1
  • слози 2
  • слојем 1
  • Слуга 1
  • слуга 7
  • слуги 1
  • слугу 1
  • службени 1
  • службеним 2
  • службу 1
  • служи 3
  • Служио 1
  • служио 2
  • слузи 2
  • слуте 1
  • слутећи 1
  • слути 3
  • слутијаше 1
  • слутити 1
  • слуша 5
  • слушај 1
  • Слушај 2
  • слушају 1
  • слушајући 1
  • слушам 1
  • слушао 1
  • слушати 1
  • слушаш 1
  • смакнути 1
  • сматра 1
  • смежурале 1
  • смежуране 1
  • смежураној 1
  • смео 1
  • смета 1
  • сметнуо 1
  • сметове 1
  • смијала 1
  • смијао 1
  • смијати 1
  • Смије 1
  • смије 7
  • смијем 3
  • смијех 2
  • смијеха 5
  • смијехом 3
  • смијешан 1
  • смију 1
  • смијући 3
  • смилише 1
  • смиловала 1
  • смилуј 1
  • Смиљана 9
  • Смиљанић 2
  • Смиљанића 3
  • Смиљаниће 1
  • Смиљанићу 1
  • Смиљану 2
  • смио 1
  • смири 1
  • смирила 1
  • смиримо 1
  • смисли 4
  • смисливши 1
  • смислим 1
  • смишља 1
  • смишљају 1
  • смишљене 1
  • смјестише 1
  • смлатио 1
  • смо 15
  • смокава 2
  • смота 1
  • смотру 1
  • смрзавица 1
  • смрзло 1
  • смрзну 1
  • смркло 1
  • смрт 3
  • смрти 7
  • смртник 1
  • смртноме 1
  • смрћу 1
  • смрче 1
  • смуцаху 1
  • сна 4
  • снага 5
  • снагама 1
  • снаге 3
  • снагом 4
  • снагу 6
  • снађе 6
  • снађеш 1
  • снажан 1
  • снажи 1
  • снажна 2
  • снажни 2
  • снажнији 1
  • снажним 1
  • снажних 1
  • снажно 3
  • снажној 1
  • снази 3
  • снашао 1
  • Снашао 1
  • сневесели 3
  • сневеселивши 1
  • сневеселила 1
  • сневеселио 1
  • сни 1
  • снивах 1
  • снизио 1
  • снијег 18
  • снијега 11
  • снијегом 3
  • снијегу 8
  • сними 1
  • снимим 1
  • снимио 1
  • сном 1
  • сноп 1
  • сну 5
  • сњежан 1
  • сњежана 5
  • сњежане 1
  • сњежани 1
  • сњежаником 1
  • сњежаних 1
  • сњежанице 1
  • сњежаницом 1
  • сњежаном 1
  • сњежна 1
  • со 1
  • собе 2
  • соби 1
  • собна 2
  • собом 50
  • собу 5
  • соја 2
  • сок 1
  • соко 1
  • сокола 2
  • соколића 1
  • соколу 1
  • солдат 1
  • сочне 1
  • спава 3
  • Спавај 1
  • спавају 1
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спаваше 1
  • спази 3
  • спазивши 1
  • спала 1
  • спао 1
  • спас 1
  • спасе 1
  • спаси 1
  • спис 2
  • списима 1
  • спојише 1
  • спокојно 1
  • спомене 1
  • споменули 1
  • споменути 1
  • спомиње 1
  • спомињи 1
  • спраћа 1
  • спраћао 1
  • спрдају 1
  • спреми 2
  • спремити 1
  • спрти 2
  • спртивши 1
  • спртио 2
  • спусти 1
  • спустила 1
  • спустио 2
  • спушта 3
  • спуштених 1
  • срамота 1
  • Срамота 3
  • срамоте 2
  • срамоти 3
  • срамотиш 2
  • срачуна 1
  • срачунавши 2
  • срачунао 2
  • срачунатом 1
  • Срба 4
  • Србима 2
  • срди 1
  • срдиш 1
  • сребрени 1
  • сребрни 2
  • сребрних 1
  • сребрног 1
  • сребро 2
  • сребру 1
  • средивши 1
  • средине 1
  • средства 2
  • сређених 1
  • сређиваше 1
  • срета 2
  • сретан 1
  • сретати 1
  • сретне 3
  • сретни 1
  • Срећа 1
  • срећа 2
  • среће 9
  • срећи 1
  • срећне 1
  • Срећом 1
  • срећом 3
  • срећу 2
  • срж 1
  • сриједи 2
  • сриједу 1
  • сритан 2
  • срицати 1
  • срљаш 1
  • СРПСКА 1
  • српске 2
  • српски 2
  • српско 1
  • српскога 1
  • српскоме 1
  • српску 1
  • сручи 1
  • срца 5
  • срце 10
  • срцем 1
  • срцу 1
  • срџба 1
  • срџби 1
  • СТ 1
  • стабла 1
  • стави 8
  • ставивши 1
  • ставила 1
  • Ставимо 1
  • ставимо 2
  • ставио 1
  • ставити 1
  • ставише 1
  • ставља 1
  • стављаху 1
  • ставши 1
  • стаде 10
  • стадоше 1
  • стаду 1
  • стајаше 1
  • стакала 2
  • стакне 1
  • Стакне 1
  • стала 1
  • стали 1
  • стало 1
  • стане 2
  • стању 2
  • стао 1
  • стара 18
  • Стара 3
  • Старац 2
  • старац 4
  • стараца 1
  • старачким 1
  • старе 6
  • стари 18
  • Стари 3
  • старија 3
  • старијега 4
  • старији 1
  • старију 2
  • старим 3
  • старинска 1
  • старинску 1
  • старих 1
  • старица 1
  • старице 1
  • Старјешина 1
  • старјешина 7
  • старјешине 3
  • старо 2
  • Старовјерац 1
  • старога 6
  • стародавни 1
  • староме 2
  • стару 3
  • старца 1
  • старце 2
  • Старци 1
  • старци 3
  • старцима 2
  • старцу 1
  • Старчевићеву 1
  • стати 5
  • стацији 1
  • стацију 1
  • ствар 6
  • ствари 12
  • стварчица 1
  • створе 1
  • сте 15
  • Стевана 1
  • стегла 1
  • Стеже 1
  • стеону 1
  • Стигавши 1
  • стигао 2
  • стигне 1
  • стигосмо 1
  • стигох 1
  • Стигоше 1
  • стигоше 7
  • Стид 1
  • стид 7
  • стида 1
  • стиде 1
  • стидећи 1
  • Стиди 1
  • стиди 4
  • стидило 2
  • стидљив 1
  • стидом 1
  • Стиже 1
  • стиже 11
  • стижу 1
  • стијена 4
  • стијенама 1
  • стијене 2
  • стињала 1
  • стискао 1
  • стићи 2
  • стићу 1
  • стицао 1
  • стиче 2
  • Стјепан 3
  • Стјепана 2
  • Стјепану 1
  • сто 25
  • стоје 3
  • стојећке 3
  • стојећки 1
  • Стоји 1
  • стоји 9
  • стока 3
  • стоком 3
  • стола 9
  • столице 2
  • столицу 2
  • столом 2
  • столу 5
  • стопа 6
  • стопама 2
  • стопањица 1
  • стопе 4
  • стопу 2
  • стотина 7
  • стотине 2
  • стотину 1
  • сточић 1
  • страже 1
  • стражи 1
  • страна 3
  • странака 1
  • стране 12
  • страних 1
  • странке 2
  • страну 10
  • странци 2
  • страсније 3
  • страст 1
  • страствене 1
  • страствених 1
  • страствено 1
  • страственом 1
  • страсти 2
  • страх 1
  • страхом 2
  • страху 3
  • страхује 1
  • страшиш 1
  • страшћу 1
  • стргао 1
  • стрепе 2
  • стрепећи 1
  • стрепи 1
  • стрепња 1
  • стрепњу 1
  • стресе 2
  • Стриц 3
  • стриц 6
  • стрица 1
  • Стрица 1
  • стриче 1
  • стричеве 1
  • стрњишта 1
  • строге 2
  • стрпа 1
  • стрче 1
  • стрше 1
  • стрши 1
  • стубе 1
  • Студен 1
  • студен 2
  • студени 1
  • студено 1
  • Студено 1
  • ступи 1
  • ступицу 1
  • ступише 1
  • ступове 1
  • стући 1
  • су 91
  • субота 1
  • суботе 2
  • сува 1
  • суварака 2
  • суве 3
  • сувезник 8
  • сувезником 1
  • сувезниче 1
  • сувим 3
  • сувих 2
  • сувишак 1
  • сувише 2
  • суво 2
  • сувотна 1
  • сувотни 1
  • суву 2
  • суд 15
  • Суд 3
  • суда 9
  • Судац 3
  • судац 8
  • судбена 1
  • судбене 1
  • судбени 2
  • судбенима 1
  • судбених 1
  • судбено 1
  • судбеном 1
  • судбену 1
  • суде 1
  • судећи 2
  • судова 1
  • судовима 1
  • судом 1
  • суду 18
  • судца 1
  • судцем 1
  • судцу 1
  • судче 2
  • суђено 1
  • суза 1
  • сузама 3
  • сузе 4
  • сузним 2
  • сукно 1
  • сукну 1
  • суложништва 1
  • суложништву 1
  • сумишљеник 1
  • сумишљеници 2
  • сумјештане 1
  • сумња 2
  • сумњајући 2
  • суморноме 1
  • сунца 4
  • сунце 23
  • Сунце 3
  • сунцем 3
  • сунцу 11
  • сунчевој 2
  • сусрет 5
  • сусрећу 1
  • сустала 1
  • сустиг 1
  • сутон 10
  • сутонску 1
  • Сутра 4
  • сутра 9
  • сутрашњи 1
  • сухим 1
  • сухих 1
  • суцем 2
  • суцу 1
  • суче 2
  • сучелице 1
  • сучељује 1
  • сучељују 2
  • сучу 1
  • суша 2
  • сушњу 1
  • сушом 1
  • сфере 1
  • схвати 3
  • схватим 1
  • схваћена 1
  • та 4
  • Та 9
  • табора 1
  • тавана 1
  • тави 1
  • тада 21
  • Тада 4
  • тадањему 1
  • Тај 1
  • тај 9
  • тајанствени 1
  • тајанственије 1
  • тајанствених 1
  • тајанствено 1
  • тајанственој 1
  • тајанственом 1
  • тајанственошћу 1
  • тајанствену 1
  • тајац 1
  • тајио 1
  • тајити 1
  • Такав 1
  • такав 3
  • таквоме 1
  • такмицу 1
  • такмичећи 2
  • такмичући 1
  • Тако 18
  • тако 47
  • такова 2
  • такове 1
  • такови 2
  • таковим 1
  • такових 1
  • такову 1
  • такозвани 1
  • талијер 9
  • талијера 36
  • талијере 1
  • таман 16
  • Таман 6
  • тамјана 1
  • тамни 1
  • тамније 1
  • тамним 2
  • тамних 1
  • тамно 1
  • тамо 14
  • таму 1
  • танак 1
  • Танак 1
  • тањиру 1
  • тарифи 1
  • тачно 2
  • тачном 1
  • твога 5
  • Твој 1
  • твој 9
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 11
  • твоји 1
  • твојих 4
  • твојој 1
  • твоју 1
  • тврди 1
  • тврдо 3
  • Те 6
  • те 83
  • тебе 17
  • теби 14
  • Теби 2
  • тежа 2
  • тежак 3
  • тежаку 1
  • тежачке 2
  • тежи 1
  • тежих 1
  • тек 26
  • Тек 6
  • телад 1
  • теладма 1
  • телац 1
  • телеграфских 1
  • терета 1
  • тетка 1
  • тетоши 1
  • тетурајући 2
  • тефтера 1
  • тече 3
  • тешка 2
  • Тешке 1
  • тешке 3
  • тешки 2
  • тешким 1
  • тешких 1
  • тешко 19
  • Тешко 4
  • тешком 1
  • Ти 11
  • ти 204
  • тијела 3
  • тијело 1
  • тијелу 1
  • тијеснац 1
  • тијесним 1
  • тијесној 2
  • тим 7
  • Тиме 1
  • тиме 4
  • тирјанина 1
  • тих 6
  • тихим 2
  • тихо 1
  • тиху 1
  • тише 1
  • тишина 2
  • тишини 2
  • тјера 1
  • тјерај 1
  • тјеши 1
  • тлеха 1
  • тмица 1
  • тмици 1
  • тмицу 1
  • то 124
  • То 13
  • тобоже 4
  • тобом 9
  • товар 3
  • Тога 2
  • тога 47
  • тој 3
  • току 1
  • толика 2
  • толике 2
  • толики 2
  • толиким 1
  • толиких 2
  • толико 11
  • Толико 2
  • толиком 1
  • тољагама 1
  • том 6
  • томе 31
  • тому 1
  • топао 1
  • топи 3
  • топли 1
  • топлим 1
  • топлој 1
  • топлом 2
  • топлота 1
  • топљени 1
  • топот 1
  • топрага 1
  • торба 1
  • торбе 5
  • торбом 2
  • торбу 18
  • торине 1
  • точе 1
  • трава 5
  • траварину 1
  • траве 1
  • траву 3
  • траг 7
  • трага 2
  • трагање 1
  • трагању 1
  • трагове 2
  • трагом 3
  • тражба 1
  • траже 3
  • тражећи 4
  • тражи 15
  • Тражи 3
  • тражијаше 1
  • Тражим 1
  • тражим 2
  • тражимо 1
  • тражио 3
  • тражити 1
  • тражиш 1
  • Тражиш 2
  • траје 1
  • трга 3
  • тргне 1
  • тргнути 1
  • трговаху 1
  • трговац 1
  • трговаца 1
  • трговачка 2
  • трговачке 3
  • трговачки 1
  • трговачким 1
  • трговачком 1
  • трговачку 1
  • трговина 1
  • трговином 2
  • трговину 2
  • трговца 4
  • трговце 1
  • трговци 3
  • трговцима 2
  • трговцу 2
  • трговчеву 1
  • Тргох 1
  • тргујеш 1
  • треба 44
  • Треба 9
  • требају 2
  • Требало 1
  • требало 10
  • требам 2
  • требао 1
  • требаће 1
  • требаш 1
  • тревили 1
  • Треном 1
  • треном 2
  • тренувши 1
  • трепавица 2
  • трепавице 3
  • трепери 1
  • трепетљици 1
  • трепте 1
  • треће 1
  • Треће 2
  • трећега 1
  • Трећи 1
  • трже 17
  • Три 1
  • три 20
  • тридесет 4
  • Тридесетак 1
  • тријем 1
  • Тринаест 1
  • трка 1
  • трком 1
  • трн 1
  • тробојна 1
  • тробојне 1
  • тробојну 2
  • троје 2
  • тројицу 1
  • трошак 4
  • троше 1
  • трошећи 1
  • троши 2
  • трошка 3
  • трошкова 7
  • трошкове 10
  • Трошкови 1
  • трошкови 3
  • трошковима 3
  • трпа 2
  • трпе 1
  • Трпеза 1
  • трпезе 1
  • трпезу 1
  • трпи 1
  • труд 8
  • труда 1
  • труде 2
  • трудила 1
  • трудној 1
  • ту 13
  • Ту 3
  • туга 3
  • тугаљиво 1
  • туђ 1
  • туђа 1
  • туђе 6
  • туђега 1
  • туђи 1
  • туђим 1
  • туђих 2
  • тужбе 5
  • тужби 1
  • тужбу 3
  • туже 1
  • туженик 1
  • туженика 1
  • тужи 5
  • тужила 1
  • тужио 4
  • тужитеља 2
  • тужити 2
  • тужне 1
  • туку 1
  • тупиш 1
  • тури 1
  • туробно 1
  • турске 1
  • турско 1
  • турску 1
  • Турску 1
  • тутњавом 1
  • тутор 1
  • тући 1
  • Туцин 1
  • туче 1
  • тучна 1
  • ћаћа 1
  • ће 132
  • ћеифу 2
  • ћелава 1
  • ћемо 5
  • ћете 1
  • ћеш 24
  • ЋИПИКО 1
  • ћорав 1
  • ћу 31
  • ћуд 1
  • ћуди 1
  • ћутање 3
  • ћутањем 1
  • ћутању 1
  • Ћуте 1
  • ћуте 8
  • ћути 8
  • Ћутке 1
  • ћутке 3
  • ћутљива 1
  • У 55
  • у 935
  • убацује 1
  • Уби 1
  • уби 3
  • убивши 1
  • Убиј 3
  • убијаш 1
  • убије 1
  • убијем 3
  • Убила 1
  • убиљежено 1
  • убиљежи 1
  • убиљежити 1
  • убио 2
  • убити 1
  • убићу 1
  • Убићу 1
  • ублиједи 1
  • уважи 1
  • уважила 1
  • уважили 1
  • увевши 1
  • уведе 2
  • Уведоше 1
  • увезане 1
  • увезани 1
  • увезано 1
  • увезану 1
  • увела 1
  • Увео 1
  • увео 2
  • Увече 1
  • увиди 1
  • увиђа 1
  • Увијек 2
  • увијек 8
  • увијеке 1
  • увјерава 1
  • увјере 1
  • увјерењем 1
  • увјери 2
  • увјерљиво 1
  • увјетима 1
  • увлачи 3
  • увлачила 1
  • уво 1
  • увриједио 1
  • увриједу 1
  • увријеђен 1
  • увријежаваше 1
  • увријежила 1
  • уврну 1
  • уврти 1
  • увукле 1
  • увуче 1
  • угазивши 1
  • угарцима 1
  • угину 1
  • углаве 1
  • углављени 1
  • углед 1
  • Угледа 1
  • угледа 8
  • угледавши 5
  • угледни 1
  • углова 2
  • угловима 3
  • углу 2
  • угљављене 1
  • уговорили 1
  • угоди 2
  • угодило 1
  • угодио 1
  • угодити 1
  • угодније 1
  • угојено 1
  • угојеној 1
  • угојену 1
  • угојићемо 1
  • угрејан 1
  • угријало 1
  • угрију 1
  • угуше 1
  • угуши 1
  • удала 1
  • удар 2
  • удара 4
  • Удараш 1
  • удари 4
  • ударивши 1
  • ударили 1
  • ударио 1
  • ударити 1
  • ударца 1
  • ударце 1
  • удатој 1
  • удесио 1
  • удешена 1
  • удешено 1
  • удовица 2
  • удовици 1
  • удовицу 1
  • удовољи 1
  • удовчина 1
  • Удовчина 1
  • удостојио 1
  • удри 2
  • уђе 14
  • Уђе 2
  • уђи 1
  • Уђи 2
  • уђоше 1
  • уђу 1
  • ужагрене 1
  • Ужива 1
  • ужива 3
  • уживао 1
  • уз 25
  • уза 10
  • узајмљени 1
  • узајмљених 1
  • узалуду 1
  • узастопце 1
  • узбрдицом 5
  • узбуђен 1
  • узбуђена 1
  • узбуђенији 1
  • узбуђења 6
  • узврати 4
  • узвратим 1
  • узвраћена 1
  • узврпољио 1
  • узвртио 1
  • узглавља 1
  • уздржавши 1
  • уздржати 1
  • узе 14
  • Узе 2
  • узевши 6
  • узела 1
  • узело 1
  • Узео 1
  • узео 3
  • узети 5
  • узећу 1
  • узеше 1
  • узиграним 2
  • узимало 1
  • узимао 3
  • узимаш 1
  • узимаше 1
  • узјахали 1
  • узла 1
  • узлази 1
  • узмакла 1
  • узмакне 1
  • узме 3
  • узмем 1
  • узми 4
  • Узми 6
  • узмите 1
  • узмиче 2
  • узор 1
  • узорану 1
  • узорао 1
  • Узораћеш 1
  • узригну 1
  • узрок 1
  • узрујава 1
  • узрујан 1
  • уједа 1
  • уједначено 1
  • уједно 1
  • уједоше 1
  • ујутро 1
  • указа 2
  • укочена 1
  • укочио 1
  • украђено 1
  • укрцали 1
  • укућанима 2
  • улазе 3
  • улазећи 1
  • улази 4
  • улазим 1
  • улазу 2
  • улете 1
  • улије 2
  • УЛИЦА 1
  • улица 2
  • улице 3
  • улици 5
  • улицу 4
  • улови 1
  • уловљене 1
  • уложе 1
  • уложимо 1
  • Уложићу 1
  • уломци 4
  • Уљегавши 1
  • ум 10
  • ума 1
  • умањила 1
  • умекша 2
  • умекшаће 1
  • уметања 1
  • уметању 1
  • уметати 1
  • уметну 1
  • уметнула 1
  • уметнути 1
  • уметоше 1
  • умеће 1
  • умије 1
  • умијемо 1
  • умијеша 3
  • умију 2
  • умиљат 1
  • Умиљат 1
  • умиљати 1
  • умиљатим 2
  • умиљато 4
  • умиљатога 1
  • умире 1
  • Умири 1
  • умири 3
  • умирила 1
  • умирио 1
  • умјереним 1
  • Уморан 1
  • умору 1
  • умре 1
  • умријети 4
  • умрла 2
  • умрли 1
  • умро 1
  • уму 1
  • умуче 1
  • унесавши 1
  • унесе 3
  • Униђе 1
  • униђе 3
  • униђоше 1
  • унијатскога 1
  • унићи 2
  • уништи 3
  • уништио 2
  • уноси 1
  • унук 1
  • Унутра 1
  • унучићем 1
  • уозбиљи 1
  • уозбиљивши 6
  • уозбиљило 1
  • уозбиљио 1
  • Уозбиљише 1
  • уоколо 15
  • Уочи 1
  • уочи 3
  • упада 2
  • упаде 3
  • упадне 1
  • упали 3
  • упалили 1
  • упалити 1
  • упалих 1
  • упаљена 1
  • упао 1
  • упасти 1
  • упиљи 1
  • упиљио 1
  • упире 1
  • Упире 1
  • уписа 1
  • уписана 2
  • уписано 1
  • уписати 1
  • упита 39
  • упитају 1
  • упитао 1
  • Упитао 1
  • упите 2
  • упитима 1
  • упише 1
  • уплашише 1
  • уплео 1
  • Упозна 1
  • упознавши 1
  • упопријечи 2
  • упоредити 1
  • упоредо 1
  • Упоредо 1
  • упоређује 1
  • упорно 1
  • употреби 1
  • управ 1
  • управљао 1
  • управу 1
  • упре 1
  • уприје 1
  • упрло 1
  • упропастиће 1
  • упропаштен 1
  • упроштио 1
  • упрти 3
  • упртивши 2
  • Упрћена 1
  • упрћени 1
  • упуте 1
  • Упути 2
  • упути 8
  • упутисмо 1
  • упутише 2
  • уради 5
  • урадило 2
  • урадим 1
  • урадимо 1
  • урадио 5
  • урадите 1
  • урадити 1
  • урадиш 2
  • урачунане 1
  • уре 3
  • уредио 1
  • уредништву 1
  • уређена 1
  • урезивао 1
  • уречена 1
  • Уреченога 1
  • уреченом 1
  • урочено 1
  • уру 1
  • уручи 2
  • уручише 1
  • усамљену 1
  • усана 4
  • усели 2
  • уселити 1
  • уселише 1
  • усељава 1
  • усијаном 1
  • усјеве 1
  • усјевима 1
  • Усјекао 1
  • уске 1
  • уским 1
  • условом 1
  • уснама 2
  • усне 1
  • усница 2
  • усницу 1
  • успавао 1
  • успали 1
  • успири 1
  • успјеху 1
  • успламти 1
  • успомене 1
  • успомену 1
  • успротиви 1
  • усред 10
  • Усред 2
  • усредсреди 1
  • усрља 1
  • усрну 1
  • уста 8
  • устави 11
  • Устави 2
  • уставивши 2
  • уставио 1
  • уставити 1
  • уставише 2
  • уставља 2
  • Устаде 1
  • устаде 2
  • устадоше 1
  • установљен 1
  • устрану 2
  • устреба 1
  • устрми 1
  • устројно 1
  • усу 1
  • усуђује 1
  • усхтједе 1
  • утаман 3
  • утегнути 1
  • утече 1
  • утисак 1
  • утиском 3
  • утисну 1
  • утиснутих 1
  • утјера 1
  • утјехе 1
  • утјеши 1
  • уток 4
  • утока 1
  • утрнула 1
  • утрнути 1
  • утрошити 1
  • утувио 2
  • ућута 6
  • Уфајмо 1
  • Ухвати 3
  • ухвати 8
  • ухвативши 7
  • ухватила 2
  • ухватио 3
  • ухваћене 1
  • ухрањена 1
  • учврстити 1
  • учеста 2
  • учестало 1
  • учесташе 1
  • учили 1
  • Учини 1
  • учини 19
  • учинивши 1
  • учинила 1
  • учинимо 1
  • Учинимо 1
  • учинио 3
  • учинити 2
  • Учинићемо 1
  • учинићу 1
  • учиниш 1
  • учињена 1
  • Учио 1
  • учитељ 1
  • учитеља 3
  • учитељу 1
  • учити 1
  • учува 1
  • ушао 4
  • ушесима 1
  • уши 1
  • ушију 2
  • ушима 5
  • Ушла 1
  • ушла 3
  • уштедети 1
  • уштипака 1
  • уштипков 1
  • Фала 3
  • фала 6
  • фале 1
  • фали 1
  • фаљен 1
  • Фаљен 2
  • форинт 1
  • форинта 2
  • форинти 2
  • формулару 1
  • Фра 1
  • фра 20
  • фратар 1
  • фратара 2
  • фратарскога 1
  • фраторску 1
  • фратри 8
  • фратрима 1
  • фрче 1
  • фук 1
  • Фук 1
  • ха 4
  • Ха 8
  • хајдука 1
  • хајдуке 2
  • хајдуковања 1
  • хајдуковању 1
  • хајдуци 1
  • хајдучке 2
  • хајдучки 1
  • хаљину 1
  • хамбар 1
  • хамбара 1
  • хартија 1
  • хартијама 1
  • хартије 2
  • хартији 1
  • хартијом 1
  • хартију 1
  • хат 2
  • хатор 2
  • хатора 2
  • Хвала 1
  • хвали 1
  • хвата 4
  • хватам 1
  • хваташе 1
  • хиљаде 3
  • хиљадили 1
  • хиљаду 6
  • хитању 1
  • Хитар 1
  • хитње 1
  • хитњи 8
  • хитро 1
  • хитцем 1
  • хлад 2
  • хлада 3
  • хладна 1
  • хладни 1
  • хм 1
  • хода 2
  • Ходајући 1
  • ходајући 2
  • ходањем 1
  • ходао 1
  • ходаху 1
  • ходаше 1
  • Ходаше 1
  • ходником 1
  • ходу 2
  • хоће 27
  • Хоће 6
  • хоћете 2
  • Хоћеш 11
  • хоћеш 12
  • Хоћу 5
  • храму 1
  • храна 2
  • Хране 1
  • хранитељ 1
  • хранитеља 1
  • хранитељица 1
  • хранитељице 1
  • хранитељици 1
  • храпавим 1
  • храст 4
  • храстику 1
  • храстићи 2
  • храстове 1
  • храстом 1
  • храсту 1
  • Хрвата 4
  • Хрватске 1
  • хрватскога 1
  • Хрватској 1
  • хрватском 1
  • хрватскоме 1
  • хришћана 1
  • хришћане 1
  • хришћани 3
  • хришћанима 2
  • хришћанин 1
  • хришћанину 1
  • хришћанка 2
  • хришћанку 1
  • хришћанска 1
  • хришћанскога 2
  • хришћанску 1
  • хркање 1
  • хропће 1
  • хтео 1
  • хтјевши 1
  • Хтједе 2
  • хтједе 29
  • хтједем 1
  • Хтједох 1
  • хтједох 2
  • хтјела 1
  • хтјели 1
  • хтјео 13
  • Хтјео 2
  • хуји 2
  • хучи 4
  • царске 1
  • царски 1
  • царском 1
  • царство 1
  • царује 2
  • цвао 1
  • цвијет 1
  • Цвијета 20
  • Цвијете 1
  • Цвијети 2
  • Цвијетин 1
  • цвијетна 1
  • цвијетне 1
  • цвијетни 1
  • цвијетној 1
  • цвијетну 3
  • Цвијето 5
  • Цвијетом 3
  • Цвијету 7
  • цвиле 1
  • цвјетна 1
  • Цврчци 1
  • цедуљу 6
  • ценкају 1
  • цесте 1
  • цесту 2
  • Циганин 1
  • циганиш 1
  • цигле 2
  • циглом 1
  • циједи 2
  • Цијеле 1
  • цијеле 3
  • цијели 5
  • цијелим 1
  • цијело 3
  • цијелога 4
  • цијелокупно 1
  • цијелом 1
  • цијелу 2
  • цијене 3
  • цијену 7
  • цика 2
  • цику 1
  • циљ 2
  • циљем 1
  • цио 4
  • цјенама 1
  • цјенка 1
  • црвена 1
  • црвеним 1
  • црвеној 1
  • црвеном 1
  • црвену 1
  • црикву 1
  • цркве 17
  • црквене 1
  • цркви 16
  • црквом 2
  • цркву 3
  • црковинар 1
  • црковна 1
  • црковног 1
  • црковнога 3
  • цркоше 1
  • црна 1
  • црне 3
  • црни 1
  • црних 1
  • црно 3
  • црној 1
  • црну 2
  • цртама 1
  • црте 1
  • црче 1
  • цура 17
  • цурама 3
  • цуре 7
  • цури 2
  • Цурин 1
  • цурио 1
  • цурица 2
  • цурицама 1
  • цуром 1
  • цурска 1
  • Цурска 1
  • Цурске 1
  • цурске 3
  • цурски 2
  • цурским 1
  • цурско 1
  • цурском 2
  • цурску 1
  • цуру 4
  • цурче 1
  • чак 11
  • чанколиз 1
  • чапорци 1
  • чарапу 1
  • чарка 1
  • чарком 1
  • чаршије 2
  • чаршији 4
  • чаршијнском 1
  • чаршијом 4
  • чаршијски 1
  • чаршију 5
  • час 16
  • часа 22
  • часи 1
  • Часом 6
  • часом 8
  • Част 1
  • част 3
  • части 2
  • частио 1
  • часу 4
  • чаушом 1
  • чаша 1
  • чаше 2
  • чашицу 1
  • чашом 5
  • чашу 7
  • чврста 1
  • Чврсто 1
  • чврсто 4
  • чега 8
  • чедо 2
  • чежњу 1
  • чезне 2
  • чека 18
  • Чека 3
  • чекај 1
  • Чекај 6
  • Чекајте 1
  • чекају 1
  • Чекајући 1
  • чекајући 2
  • чекао 2
  • чекати 4
  • Чекаће 1
  • чекаху 1
  • чекаш 1
  • чекаше 4
  • челик 2
  • чело 2
  • челу 2
  • Чељад 3
  • чељад 7
  • чељаде 1
  • чељади 2
  • чемернија 1
  • Чему 1
  • чему 12
  • честита 1
  • честитају 1
  • честицама 2
  • честице 2
  • честицу 1
  • често 7
  • четворо 1
  • четвртак 2
  • четврти 1
  • четврту 1
  • четири 4
  • четрдесет 8
  • четрнаест 3
  • чешће 1
  • чибуком 1
  • чија 3
  • чије 4
  • чији 3
  • чијој 1
  • чилији 1
  • чим 4
  • чиме 6
  • чине 1
  • Чине 1
  • Чини 1
  • чини 16
  • чинили 1
  • чините 1
  • Чините 2
  • чиновници 1
  • чињаше 7
  • чио 3
  • чист 2
  • чиста 2
  • чистац 1
  • чисте 2
  • чисти 1
  • чистим 1
  • Чисто 4
  • чисто 50
  • чистом 1
  • чисту 1
  • чита 6
  • читава 1
  • читавој 1
  • читаву 1
  • читали 3
  • читању 1
  • читао 1
  • Читао 1
  • читаоницу 1
  • читати 2
  • читаше 3
  • чланка 1
  • чланове 1
  • чланови 1
  • чобани 4
  • чобанчад 1
  • Чобанче 1
  • чобанче 5
  • човека 1
  • Човјек 3
  • човјек 30
  • човјека 19
  • човјекове 1
  • човјеком 3
  • човјеку 5
  • Човјече 1
  • човјече 2
  • човјечји 1
  • човјештва 1
  • чоек 1
  • чопора 1
  • чопорак 1
  • чопорку 1
  • чорбу 1
  • чу 1
  • чувај 1
  • чувао 1
  • чувењу 1
  • чувши 4
  • чуда 4
  • Чуде 1
  • чудећи 1
  • Чуди 1
  • чуди 10
  • чудио 3
  • Чудо 15
  • чудо 7
  • чуду 1
  • чуј 5
  • Чуј 5
  • чује 14
  • чујем 1
  • чујемо 1
  • чујеш 4
  • Чујеш 5
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чула 1
  • Чула 1
  • чули 1
  • чуо 5
  • чупавих 1
  • чуство 1
  • чути 1
  • чучи 1
  • чучим 1
  • чуше 1
  • шаком 1
  • шала 1
  • шалабаза 1
  • шале 2
  • шалећи 1
  • шали 4
  • шалили 1
  • шалим 1
  • шалио 1
  • Шалиш 2
  • шалом 1
  • шалу 3
  • шаље 1
  • шамар 1
  • шампањца 1
  • шапатљива 1
  • шапатљиви 1
  • шапне 2
  • шапну 3
  • шапоре 2
  • шапорењу 2
  • шапори 2
  • шапорило 1
  • шапорити 1
  • шапће 1
  • шаренило 1
  • шаци 1
  • Шаш 1
  • Швабо 1
  • швета 1
  • Швета 1
  • швете 1
  • шездесет 1
  • шеснаест 2
  • шест 5
  • шесту 1
  • шета 1
  • шеташе 1
  • шетњу 2
  • шећера 1
  • шиба 1
  • шибица 1
  • шије 1
  • шију 3
  • шиљасте 1
  • шињора 2
  • шипражје 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • широк 1
  • широки 2
  • широкога 1
  • шкирка 1
  • шкоде 1
  • школа 2
  • школској 1
  • школу 2
  • шкрабију 1
  • шкргутну 1
  • Шкриван 1
  • Шкривану 1
  • шкрипају 1
  • шкрипнувши 1
  • шкропцем 1
  • шљемену 1
  • шпиље 1
  • шта 14
  • Шта 2
  • штале 1
  • штали 2
  • штампано 1
  • штампану 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • ШТАМПЕ 1
  • штеди 4
  • штедио 1
  • штедње 1
  • штета 1
  • штетама 1
  • штете 2
  • штетим 1
  • штетио 1
  • штету 4
  • штиманије 1
  • штионици 1
  • штионицу 1
  • штирка 1
  • штирке 1
  • што 427
  • Што 86
  • штогођ 8
  • шугаве 1
  • шуљајући 1
  • шум 2
  • шума 2
  • шуми 1
  • шумом 1
  • шумске 2
  • шумски 3
  • шумским 1
  • шумских 1
  • шумску 1
  • шуму 7
  • шупља 1
  • шупље 2
  • шуштању 1
  • шчепа 2
  • Шчепи 1
41971 matches
д тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека  
гова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони мој 
аши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други д 
 дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина 
ме у кући рекла, што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с 
 Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Ма 
игоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се. 
ћанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И св 
а се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђуј 
ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему 
бијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се с 
снуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није мог 
} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у 
а свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p 
.{S} - Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори г 
те у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише в 
рокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма раскли 
.{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се 
броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац  
 натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, —  
е троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S}  
ц, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би би 
људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расп 
.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга!  
S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цв 
же... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, м 
ко хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то 
ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на  
има...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радо 
га Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би  
у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће ј 
 Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао ст 
нао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек 
ако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не 
 продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за 
ша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" />  
 је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па п 
 А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми  
бијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом у 
 но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост  
.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сиј 
— Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаш 
 телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега  
де и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то пр 
а.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружа 
тну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb n="126" /> б 
 Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије  
ане, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је ње 
 сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се  
а, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно ис 
корача, окретно прескаче преко стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се замор 
лећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве 
капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног  
уге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дан 
 Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А 
ио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац 
другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљен 
, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> < 
је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле м 
ме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита 
..{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим  
и је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. 
а три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за с 
је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти поз 
, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ изби 
!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за  
Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p 
лови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и  
дује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на 
а, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца 
аде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Рачунајућ 
— понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> 
бјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо 
веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.</p> <p>— Поћи ћеш  
руз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му 
риморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио  
 закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико ко 
је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених  
>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p> 
ијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> 
вни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, мож 
 Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од  
илокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> 
ли јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" / 
језда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: м 
е залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — 
новетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаш 
е за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и  
ен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу,  
зда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме  
А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући,  
...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћу у сни 
латио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном 
 неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их и 
раве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} 
о што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац т 
ева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гра 
ти и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Р 
нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по  
ну, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши 
пару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му н 
 поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — 
а ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како 
 помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо п 
на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику ко 
ашо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара,  
оструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у 
јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостоја 
{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој 
 нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче в 
лију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се  
 али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао  
 пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде,  
 узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим 
p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан 
 планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази -  
артију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут угово 
дником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлост 
</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, 
јпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца ф 
е плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуна 
тупише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је 
ге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага 
/p> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, печ 
аше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било н 
ом заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, 
овци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих 
ори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће. 
ару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му 
р, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S}  
 </p> <p>Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се  
?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не зн 
ни благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Н 
 се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S}  
ељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, 
 бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога по 
 њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјеч 
е, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвив 
} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешк 
авио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише  
p> <p>Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави 
— вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мно 
 старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу 
ази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече 
дговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало  
здани смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за ча 
 /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако 
 ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, з 
стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брат 
има, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око мира 
то обезуми, њене очи, трепавице трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене пти 
мо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти п 
суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њи 
ој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>—  
 иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пи 
опањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започ 
 се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом но 
ишта. </p> <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би с 
ихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није  
и луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овц 
дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти  
ре, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређа 
ропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на по 
зе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а 
е их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.< 
и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се врат 
еба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши с 
 Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и ж 
њу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развр 
змеђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било  
то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, 
е мушко штиманије!...</p> <p>Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око 
га лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удар 
аше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочит 
 по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на тали 
је и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, ш 
нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ  
 газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година 
их само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да в 
ер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут  
S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијал 
ата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га н 
цу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи пр 
ели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} В 
 — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — ве 
 им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша п 
 крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи  
p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане поду 
о не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, 
крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвј 
“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господа 
 још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> < 
 огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да поло 
спи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина 
 у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше з 
 <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, ве 
ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљ 
сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за др 
.</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене.. 
помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе,  
 човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се кол 
о код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, 
се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што  
дном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се пота 
ипа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак,  
ошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весељ 
S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што д 
 љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени п 
="100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се бо 
удац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свј 
ад провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кр 
Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бит 
леде у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздрављ 
<p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> < 
ослаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ  
 прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрет 
опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — 
 вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у 
е привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и и 
мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радиво 
 Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних  
, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — о 
>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој 
ути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не  
знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цвијету... сада ти  
лаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Ј 
Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу  
сно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и л 
учићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У  
леда себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио 
аде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг некол 
има у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер 
десет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он тали 
н одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско,  
о за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вриј 
Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој  
ланини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p 
рећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ 
пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, др 
радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — в 
 на сајму...{S} Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то в 
 <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није би 
ром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.</p> <p>Раде о 
 снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цур 
 лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце 
, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуш 
де уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами с 
и будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко од 
е било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу 
е: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дак 
а ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пођ 
иваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ос 
учио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина,  
ју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом 
о западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг з 
..{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над г 
, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, ра 
 досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — д 
па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— 
точи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода изм 
Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Га 
наш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда пр 
је више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао. 
Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негд 
е сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p 
а ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, к 
ојкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, б 
здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, 
репери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мр 
мо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! 
рла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њим 
се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискуп 
режљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Прим 
м на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, 
црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S 
ује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је,  
могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из ва 
 Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда 
ник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S 
> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљи 
p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма 
 повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савла 
ринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом п 
око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари тр 
и присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p> 
како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одлож 
азала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему 
ћа килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко ра 
S}Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле 
ти на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S} 
 се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} 
ати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p> 
 њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву 
љан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Радивој нам 
шко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчека 
 рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... 
 приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта  
уда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје  
 њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S}  
и! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати 
а, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко че 
повједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједо 
а, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се  
ћи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто  
 што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божи 
шај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, 
а мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се 
а пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — 
се свијет разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири  
е, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у  
таде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!... 
је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо  
 уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Т 
стећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} 
ланини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше  
куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац,  
вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</ 
рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинић 
 отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Рад 
ени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе  
де!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани 
 снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и п 
одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем хода 
у, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у и 
јега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје з 
 људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, сам 
 Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи н 
може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што 
, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је о 
, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Н 
е од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде треба 
д дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> < 
за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: 
 будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само т 
 јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, поми 
 измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се  
тијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док  
па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи 
ко испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада  
p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се из 
о сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је 
 и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, 
ком завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази г 
а, трговачка књига, у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер пос 
ина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сј 
а гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. 
укуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у п 
и...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, ш 
p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цв 
есава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом 
ше, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија  
му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиљ 
ула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушл 
све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји  
адну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се докто 
S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат 
е згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разгов 
дњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, 
 са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Т 
него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не  
е:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> < 
 огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S}  
ели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најаш 
Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави...  
и свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше гла 
 ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су 
етник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италиј 
 одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у с 
о немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до чо 
че гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са М 
Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом м 
сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако приј 
о?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> 
, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху 
јерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети,  
гли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „ 
огама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склон 
овјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок  
 по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати 
 свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, госп 
е опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а ка 
— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце 
— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ет 
у, коју они што суде на своју рачунају; а на који начин то раде, нико у селу не разумије.</p> < 
ни хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хриш 
 ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару 
купило се преко 160 круна, <pb n="4" /> а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућа 
ће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сув 
оти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{ 
е од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога  
вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам  
.{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, нап 
а, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље 
, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај мл 
ма, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n 
клонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самр 
ђе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено 
ди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради 
 љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замол 
едно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као ј 
о; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са  
а сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао 
 ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковим 
, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: д 
еоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> 
понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прам 
p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} А 
х, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насм 
а га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак талијера...{S} Под 
 А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварат 
у, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама  
ађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и и 
з очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Р 
Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као  
луђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p> 
аде се осврну, скањива се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га 
би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, 
су, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрх 
је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, 
исјети се — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p 
ешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра да 
и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</ 
.{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац В 
ислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца,  
у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <mil 
ла би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - о 
ој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, 
 ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе 
вештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти казати.{S} Онога часа, кад  
е тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p 
, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> 
 ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесе 
 и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанч 
— помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред с 
ном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђе 
 знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> < 
> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адво 
га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти з 
научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овом 
о дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесје 
јекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му ко 
> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душа 
?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од 
 часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капа 
у, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звије 
ика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milesto 
 је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подр 
 брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти с 
 увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао ко 
, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S 
ријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан 
е купе чобани, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S}  
олан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још  
сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!... 
 радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми д 
уби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Посл 
 нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А чије су овце, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за 
прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пла 
} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне он 
сјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, 
 чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који насту 
ди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на д 
санан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p 
 и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше н 
5" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрад 
и Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове 
Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године ш 
лађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим к 
е, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их в 
 зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дј 
дио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце 
а рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њ 
рхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему  
 их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се 
и у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабани 
сла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што  
аје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га вид 
дби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S 
за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</ 
вести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, би 
 већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушк 
 преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће 
 саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се дв 
е, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био 
оп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бу 
, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу 
 зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема 
о се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држ 
</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљају 
едмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша 
једе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило с 
около носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни кама 
н. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зи 
но из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игр 
 како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп 
 закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш  
банице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјес 
 да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка  
.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај к 
 њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суц 
 Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је 
 ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу 
> <p>— Што му служи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — див 
ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврт 
а неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесе 
 њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он д 
господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да 
подару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на 
 <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, так 
 — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код к 
ено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра ј 
 моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у вар 
очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме 
ђе он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала 
ове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што 
то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађ 
<p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!... 
ши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу н 
 — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надал 
p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ј 
ало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло 
 Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - 
ама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у вр 
 муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће т 
е за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Б 
 n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смил 
се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу  
спод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро 
ијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе  
 све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни  
ед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у о 
 имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се 
новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S}  
вјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, 
/p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осм 
 ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанск 
олико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се г 
жели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!< 
 вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази  
си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то ј 
Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, ве 
и народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погле 
те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, 
ити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, госпо 
може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си  
дине биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочи 
упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас дв 
в, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак је 
 брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Раде.</p> <p>— Не питај, молим те...</p>  
Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А п 
онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.< 
нио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла. 
н, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рек 
/p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од оно 
 одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи  
 гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином,  
де. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S}  
 и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>—  
ена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. 
никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се 
илује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радиво 
нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг 
А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар тре 
 Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и р 
Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" />  
...{S} Хоће све у један мах...</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Н 
 премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар д 
 даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и 
 као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из заг 
И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S 
 од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече 
- говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, за 
<p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда 
е га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу 
јети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечниц 
о копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.< 
с блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Оп 
вукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ... 
ли им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас  
 диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ствари, мало пара.. 
 Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба д 
одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже заш 
мртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, К 
Што, попе, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Н 
т Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго,  
их продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је  
 ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш 
и барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте о 
збити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу.. 
 сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! 
и, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, М 
ше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред сво 
опе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут и 
.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, ве 
а браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки пат 
аморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је м 
{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика 
ате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што 
о смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражб 
народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли. 
пастирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и зн 
ој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му 
зе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за м 
<p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је 
Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="5 
 подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их п 
хта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не  
И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и  
 Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па пов 
> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...< 
, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрц 
реми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне 
 турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са п 
и! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, д 
 је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му о 
 трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по 
епи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p>  
се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види 
еки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, шт 
д газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући н 
, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних  
клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како пр 
 не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марк 
 већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и ба 
 их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> 
 нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купље 
, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> т 
ма чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде 
...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и 
, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. </p>  
 како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник 
 одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово д 
а трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У о 
шка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без сво 
тјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, среће ти, адвокат 
редак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град,  
Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже 
мшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, д 
де на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши  
а!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти 
и ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбље 
вице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће лу 
 враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај м 
ијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Д 
 за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> 
рочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече чов 
p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје  
.. и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу 
а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да  
томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у тор 
жећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p 
ће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, повед 
 не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје госпо 
оже да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет 
и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, н 
, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста  
коли, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!.. 
} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова ј 
и се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док ј 
 редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, с 
 буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од н 
и одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви к 
а, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је  
 Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе 
ти, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на корист овога напаћенога народа — миш 
мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко  
 мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зат 
Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} Узми, брат 
има, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, 
таше трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?... 
а су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта ј 
!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај  
о месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?< 
ође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из р 
ароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти 
ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, пот 
ону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" 
>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају ч 
је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. 
тарију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би 
 један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси  
 <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијер 
ија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног  
исана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — 
 да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалаб 
тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека но 
и као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, п 
 <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвиј 
!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га 
, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико 
је се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршај 
и чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад м 
да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу 
а мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у 
ишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је  
, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране,  
д сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у  
и био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан 
S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се 
 је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га 
ком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде 
кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори 
 на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида 
p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што т 
ели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? 
сти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и би 
а је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут су 
 људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче п 
у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> 
рпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије ост 
и; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сут 
вих земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одг 
 у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на ш 
 Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити, осветиће се и  
е попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p>— Нека с 
хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан,  
ит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ  
тина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу со 
 би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи његов мушки биј 
Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу г 
ма неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди к 
осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана 
на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач 
уту стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке по 
 да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће  
 о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођ 
 главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним корак 
 те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, у 
е тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину 
шла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p 
ћемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати 
 Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, г 
требе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог 
ивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, 
к сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до са 
 у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Ла 
S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали чи 
 Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца 
газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, 
но би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више д 
али Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје 
 му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде 
на с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се устави код кова 
се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из кориц 
чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.< 
ко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од вру 
и начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не могавши сам да натов 
ен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога  
мњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да  
арте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио куку 
 од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> < 
 изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што 
ужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од по 
вини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па,  
кад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану 
у потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још ниј 
тивши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога 
ак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја. 
вјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је Марко у свему, ник 
Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - 
н је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S 
а на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газд 
има.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, јед 
о се на те не љути?</p> <p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оно 
и се, ко мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви п 
долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише 
ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, ка 
уде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо ка 
 продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољо 
дро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немо 
 на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године.</ 
</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарит 
де од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не мога 
ар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и с 
..{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муц 
њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући 
м, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зу 
нако најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта  
е, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је госп 
ађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се 
о ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему от 
 трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне,  
 другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачил 
из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> < 
ћи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврент 
<p>Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао 
мије се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај 
их се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи...  
на да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаш 
варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене  
вједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — зало 
снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савл 
лави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p> 
. држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и  
ће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се 
ада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S 
 дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг  
пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би о 
збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико  
агајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, 
тих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш  
м тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средст 
ћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а 
ели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, и 
 ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим  
му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце 
е: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио прек 
 кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвје 
уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до г 
лиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и д 
на, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су 
 син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n 
...{S} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, па 
ило га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, д 
p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</ 
, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је б 
најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треб 
 Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; н 
 <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега;  
жу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели м 
ом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, —  
 а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло 
у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клон 
ати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по  
и тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у ва 
 Петра.</p> <p>— Јест по његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно ост 
ијети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га поглед 
газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, тр 
 прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и 
о срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} 
вјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели плам 
е — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај,  
{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и л 
а још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни па 
тне руке, мложила се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава мо 
еби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе 
укаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма 
м овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова 
а би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња  
ош јој је смијешан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи мол 
 виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у ту 
о пута упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радознал 
Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату п 
нови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш пар 
>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да 
пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно 
крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се с 
 и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друш 
оп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: 
{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода каба 
о одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре  
 Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже  
оје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — р 
маче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш м 
и сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмиј 
јера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S 
те ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори В 
и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, д 
што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет ква 
десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, до 
свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се 
И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, 
 и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини невјешт, а људи  
е се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и 
истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, ка 
погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? < 
а собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној 
о би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ј 
.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лије 
 да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> < 
 цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте 
77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штет 
дан бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу црк 
хвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и приви 
умио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у хо 
ву — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалит 
 раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му нос 
Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у но 
тужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио 
 „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што 
огодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p>  
ори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{ 
ц донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин 
вац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Уби 
{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - 
огао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од 
 Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу 
ако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не м 
а ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, г 
 Прислушкује на суду туђе послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— 
... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се  
 Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио 
х мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисл 
ланине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и с 
били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> < 
њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час,  
вац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} 
них коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, к 
о. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и п 
 му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је про 
стало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу 
била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси м 
екар јој, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио  
 је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дуж 
ор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p>  
ам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио!  
 Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p> 
пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило  
ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</ 
ч...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газ 
.{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те. 
уну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, ј 
ме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, б 
шије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколиш 
идети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од нек 
љад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к  
лила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тад 
 насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је 
штво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за поко 
жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлу 
уће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milesto 
рочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу 
бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као 
 попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} 
S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пун 
купи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се  
 и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, 
 прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима 
снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет 
одмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго 
S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља по 
 спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен пр 
стивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и св 
м, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба. 
лаву! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газд 
, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаш 
ијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле?  
устивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао 
јера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, ка 
pb n="140" /> намјештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</ 
сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно с 
> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>—  
ера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола 
мка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове зе 
ојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у х 
а нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која с 
и се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од некуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стри 
хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико  
 камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову  
ле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, 
 је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, 
 врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијег 
басјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор сл 
ва, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки н 
{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарског 
кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра сама Радивоја... па к 
аман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S 
а, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи он 
којнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти,  
га чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите пол 
и да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама 
опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам  
 што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио  
ори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, 
</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити 
ђу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му  
ару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и гото 
, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је л 
е на око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба  
 док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладало? чисто подјети 
ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— 
ија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки 
ман радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, п 
 У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не отк 
ра...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије 
тету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгу 
лади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаш 
е Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивој 
а, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не 
, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, д 
појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и на 
 увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућа 
мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава 
момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког ј 
 је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасј 
Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p 
— јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се  
опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је  
воме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се  
је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек 
сјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се 
ш туђе људе? — умијеша се стара.</p> <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да 
 намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари 
> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p 
.</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка сви 
т приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прек 
 се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није  
јаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу с 
у вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од б 
мо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу зг 
олази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде! 
и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати 
 не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p 
 и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слог 
акне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се 
>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњо 
 он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста шт 
 смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању,  
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он  
ати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над ку 
мокава, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у  
ел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем голем 
ом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Вој 
</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још  
јета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женск 
мољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу.. 
трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту ријеч Раде. — Са онаки 
пет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земљ 
и коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — понови растежући ту  
завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, прем 
 је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нис 
оме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се ист 
х опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p>  
p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе 
етине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док  
ју, па млади калуђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих де 
коше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође н 
не, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и а 
у, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједав 
ола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан 
не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада 
вори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебух 
тећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи нов 
вати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p 
 у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S}  
е се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и некол 
; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</ 
— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљ 
ени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников п 
енско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтј 
де је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је д 
у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је 
дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па ба 
благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и 
, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ват 
санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у  
e="chapter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са 
 осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{ 
а, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата. 
е тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у  
д другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{ 
огледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се госпо 
к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и исприч 
 а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господ 
божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио д 
је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим  
игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} 
аветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за  
ла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине ограде, а на махове сњежани хл 
еде уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади старијега по 
кусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока стискао, тр 
ивоту дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки живот 
е разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном  
{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стрг 
p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у го 
оји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а 
 год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три ур 
дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што н 
ла цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрди 
безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, љ 
 час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза,  
 живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу 
н дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши с 
ака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши  
 стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица 
е овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“, људи посје 
 Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се  
, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, о 
говор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа  
у ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у В 
 дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројн 
ећ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну  
 гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опан 
, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да  
 колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви  
м кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</ 
 служи неки свештеник: по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад з 
> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На  
них људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива 
би с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црков 
p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући 
ространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских р 
ити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше 
етнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болес 
спод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади  
га никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све з 
ма упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узврт 
..{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке  
ном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упад 
о бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је 
 слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад вид 
ио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, д 
ити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба просл 
уке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} 
а прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> 
 се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што 
емљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге ф 
 да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и 
тој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму 
и — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га про 
 /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши љ 
е.</p> <p>Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу 
..{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изг 
!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекир 
је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из тв 
баци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јест 
да и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накрес 
а, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру 
ваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова њего 
а није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спа 
 као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо м 
леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> 
м и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S 
 висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, в 
а, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све 
екао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?... 
 бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или  
..{S} Али што му то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих  
има.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по за 
 и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одма 
е, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста!  
јда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам ст 
е своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио? 
 знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна;  
иш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S}  
 <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — тр 
иво настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па,  
ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опа 
 — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на д 
неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе виш 
— Не мари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи су 
смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, 
 Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — помисли — Рад 
ета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје 
оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже сп 
...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак, па, кад с 
 стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од 
е им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вр 
е, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се п 
му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" />  
} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бија 
у - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећ 
ебе, пече ме...</p> <p>— Кажи!</p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бес 
овјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колеб 
 јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и п 
, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али 
ле, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало при 
ш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије 
 је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, г 
и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац па 
латиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p> 
 не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и 
ше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар  
 и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, 
педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Пет 
удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране 
зда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, ка 
о му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како 
аде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ. 
 узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <p 
ру са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели  
се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone un 
p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора 
е можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али  
ја и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навла 
, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече 
 у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намисл 
: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — 
 А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на 
ваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајни 
p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста 
 мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на  
<p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, при 
ај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p 
на, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу,  
1</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и 
лато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, н 
ово црно ограда, а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p 
 и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чи 
је никако могао.{S} Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отис 
а се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не 
на, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али к 
- Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>Устави  
ушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим мил 
 пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставиш 
ући разговор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден к 
болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква  
и газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде му је зим 
 довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђе 
: а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{ 
зрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако 
 ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не пустих...</p> <p>— П 
би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>По 
 онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у ла 
 малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Х 
 у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљути 
звијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељац 
је ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати зл 
!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потрку 
газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо, са кршћанима гово 
 опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим глас 
азда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно  
ори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што с 
p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} 
ш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела  
аест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па 
ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино поша 
е гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И ра 
p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p> 
 погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p> 
 чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју па 
да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p 
p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и  
и сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на 
гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук к 
два чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </ 
е, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати ра 
е, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— 
 оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати. 
вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сирома 
је, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана шт 
 надлакћено на прозору.</p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Т 
свијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећ 
...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угл 
е, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и н 
 и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је ж 
{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</ 
их с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Х 
оним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а  
опео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, 
 и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој 
ку крстити? — нашали се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она н 
ди тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа,  
хвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску  
је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што н 
прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гле 
да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића 
ислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p>  
7" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита ш 
<p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а заш 
.{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За  
не у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комш 
— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. 
анин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци тал 
а њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест 
; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфер 
плакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проре 
оворите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељ 
и било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање 
о са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваш 
 туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све ч 
ио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помис 
а тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101"  
 врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не  
а се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S 
ам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати. 
 на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n 
ивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- 
ла бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А  
њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као 
ија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на  
а никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, л 
 и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака ку 
чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> 
народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота! — љути се 
 није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по 
 свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n=" 
и нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи 
одити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућ 
ко би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити. 
здина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за  
 Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} 
од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би 
у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, доче 
/p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратак 
 као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, ка 
S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се  
рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде 
ају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би т 
" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо кап 
доцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкцион 
 мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село тр 
е свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим н 
чнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманет 
 не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} 
је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе р 
о дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! 
рист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у 
ти!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помо 
и блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то 
 уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се 
лија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило. 
глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60"  
 Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу  
редио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раш 
 каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су о 
} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде с 
ње колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду 
д тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> 
ћи о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојач 
би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Па 
и свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</ 
на и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно 
срди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђ 
аде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца. 
 Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Н 
 Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И 
>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, пог 
 не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су о 
 Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед.{S} Пр 
ао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талије 
 пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>.. 
 Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци 
азда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже  
ма погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане  
ледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! -  
 и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада б 
 тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те н 
 Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од 
 би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штеди 
 њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала 
 дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад ј 
ли су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио сво 
о читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} 
ају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</ 
асновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јо 
 вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се 
рије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свије 
у се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ип 
 у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти кр 
пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у с 
и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вел 
блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на стр 
ији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, б 
етврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако  
су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита:{S} А што 
и нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждра 
рени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, ш 
и, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опа 
е висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартиј 
ла би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао 
...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар једном хриш 
у, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу 
вори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за  
де опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао,  
...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја? 
ија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми 
чи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у 
его чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога во 
ило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава,  
огао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми  
до; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиниц 
опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљ 
био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чуди 
, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао  
е си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини 
с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога с 
басјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се пл 
ушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, ст 
 раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све заприј 
же ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S}  
ко се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone 
ој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на  
} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито 
{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} 
ати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој 
одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут изм 
се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако 
љника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у  
с...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са 
егда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали 
е на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила,  
јући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан 
ких рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, 
и ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у  
ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за р 
 пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у па 
еде ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с мал 
жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне сна 
на...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печ 
о је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима 
е дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјет 
у ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Ул 
ом свотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи оч 
већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако  
 Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи 
о?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на  
 како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замисл 
ине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Маш 
ј, напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из варо 
рци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човје 
Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, па би добро било да с 
о дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад 
јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан 
; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као б 
његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и рад 
 де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде тал 
 — ти си од поштена пања...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— До 
ећини, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из св 
досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, бол 
лик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа 
ке силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути! 
 би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго? 
аговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на сво 
 би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, д 
де је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Ма 
гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{ 
 оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјери 
асу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Ра 
ко хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесј 
инимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола —  
 за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите м 
и се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сј 
 дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови сн 
кинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из 
и ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну по 
 одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — П 
ела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У бр 
Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одгово 
ин, а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не б 
ин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, п 
Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињи 
И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да г 
ако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи го 
ероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се ов 
/> носила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице 
 љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко б 
би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А  
 потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе госпо 
ти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...< 
азна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</ 
 у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га з 
Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако  
- Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и 
баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјеч 
/p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, одне 
е подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он  
ка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести!...</p> <p>—  
одао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали з 
е - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома бр 
вукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{ 
огло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика к 
ан у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p 
> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјер 
кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп по 
ојицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угри 
Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми  
ли старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p 
мијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си  
граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао ж 
ту, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, 
ао восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S 
гом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јо 
благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложила се телац наочиглед, - али о 
 с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божиц 
 руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нем 
Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко  
 што одавно не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у с 
и сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећај 
покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија ни 
у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Д 
 да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши на 
а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни 
р, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјел 
 мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по 
 натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p> 
, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвор 
 један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је мога 
ко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цр 
одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га ка 
се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пут 
ла се телац наочиглед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и при 
ха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што 
ру...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S}  
<p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по 
ом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажн 
оврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одје 
со — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе 
а се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошк 
Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски 
н правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газд 
да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, н 
осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из  
анскога соја — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти...</ 
ion" /> <p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му д 
у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада н 
, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрав 
сподару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.< 
дај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше ж 
ашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по  
 из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забр 
 Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи проц 
и опоруку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, пр 
е чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> 
своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и о 
тави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у 
 руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов.{S}  
и, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...< 
е у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да  
х прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p 
трунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађ 
шао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да 
о све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не види 
и се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је  
milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубур 
а је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихо 
а, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. < 
ве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје с 
ла се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од зви 
егове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се  
 Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSectio 
јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом п 
курузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад 
о се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој нар 
гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је 
али Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, 
најљепшу, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила  
докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се 
ао Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се,  
</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар... 
вео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачк 
носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Б 
своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S 
замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, т 
ти као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохв 
/p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене о 
/p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијет 
.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њ 
 сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихва 
а сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, 
леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, пок 
шом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово ј 
којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по ш 
нажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по 
понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> < 
> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих  
гла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно  
, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо 
де да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се  
ртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора 
ије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, ж 
е вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... 
 <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи 
љавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао 
Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реци 
та прихватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљ 
ашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је 
слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p> 
јаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} 
 да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка с 
ива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ навадила...{S} Али од када оно у планини сјар 
о у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p> 
путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају 
 отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица,  
не очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S}  
ом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат  
ј нису, по његовоме мишљењу, од потребе биле...</p> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био,  
е да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи 
љака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерн 
м!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело  
 радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је 
 оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску блага 
ољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, по 
 <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе  
ика и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птиц 
 ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досје 
сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гд 
 њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лије 
 би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и 
 јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p>  
су оставио све Ради?</p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и она 
ер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио  
ан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али н 
а, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муш 
 рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже пре 
њем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара си 
и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био п 
да био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћиј 
 — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске 
 - учинимо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога сто 
не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса 
а, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели 
отражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и же 
 само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да вид 
 више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S 
 овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке р 
е, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у 
у на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем 
алим са свима сељацима.{S} Све је негда било опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, 
е Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко друг 
у и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крал 
се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А  
а ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} Јед 
 ноћи, премишља, што би од јединца Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјец 
вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао оте 
 друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи, по староме обичају.{S} Па како 
ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, ми 
м га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, 
иној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, д 
ротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини г 
мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори с 
у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек  
Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човје 
о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, 
сјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прер 
руштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, 
ао да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.< 
- Та од када људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Ви 
мена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!. 
часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде  
ризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, 
 „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разл 
 тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијет 
 говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се  
 хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послиј 
аву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Н 
гнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p 
ли по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи п 
, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</ 
ме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у 
е испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ва 
о, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> < 
<p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекинути: још му  
— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Б 
их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мора 
ава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док ј 
чију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писа 
писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и г 
и по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим,  
печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему  
ко?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека до 
објећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем за 
ијечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, 
, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има д 
и писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи пе 
рији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана прос 
 <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је 
! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуг 
 како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хр 
е враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код састављања утока на стар 
ана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете К 
 од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један з 
е брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, м 
Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што ј 
Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше  
је, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="10 
службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгле 
во... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени п 
се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учин 
Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашт 
ву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дв 
 хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с 
 - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наст 
ошљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обу 
 тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета  
својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са с 
на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмиј 
м, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба  
жје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, 
сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар пр 
аде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упа 
је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога  
арити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито код са 
гом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим полити 
опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} 
једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом 
сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог пом 
опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му 
и — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вел 
 пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Жд 
лазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код т 
> <p>Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита  
ар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога д 
оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> 
разују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле вр 
<p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, до 
вој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начи 
вијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p>  
е у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет с 
ских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу 
да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што 
} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се у 
.</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетн 
— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих т 
 је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, 
на, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне 
p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанс 
 нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се бил 
 у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет је 
 пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као д 
р наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за ш 
ао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, пр 
зда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{ 
даше својом пјесмом: „Много лита сритан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, она 
руштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на 
крипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебу 
 види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, 
не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p 
 је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до 
ћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да к 
ставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте  
е добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S 
рилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега стр 
 у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац п 
 и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, 
и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p 
Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде прас 
ше онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник,  
ц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче 
д му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет 
 светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће биск 
 бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висин 
му, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село ста 
граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, п 
јећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштани 
кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске  
 дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га 
пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; 
 свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, 
рвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се  
 Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод 
плим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type 
 самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме 
з свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p 
ад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.< 
штољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени м 
и планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен сни 
ка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђ 
нике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не мо 
— сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Ма 
ади положаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или п 
ижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли 
, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле 
— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>—  
вај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога прш 
и мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А 
S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}У гр 
рски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је  
 кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно,  
, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Б 
ацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Н 
 му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог д 
ља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу.. 
да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу  
 дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да са 
закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека ј 
је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша  
ко ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава зак 
мем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p 
 добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ 
 који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице мор 
ири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{ 
о двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" / 
:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила једне  
ца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Ал 
насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих ј 
Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати  
 што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p> 
 часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> < 
те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - рад 
вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их  
о, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>—  
.</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напомену 
лим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетр 
 да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мог 
 жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да,  
 Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двиј 
 исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је 
вих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелил 
и, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове. 
тићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у 
вном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нем 
и оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S 
на.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад 
 n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у  
.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p 
окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де,  
и?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, ј 
ој каел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем,  
изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Рад 
комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са  
Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бив 
 се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му и 
ина талијера...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сеља 
>— А она?</p> <p>— Смије се...</p> <p>— Биће штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам каж 
 кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из т 
астидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не т 
иће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш да 
коло стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ру 
ве ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и 
 држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биље 
ина рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха 
 по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби.. 
 ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе 
— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се д 
јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...< 
 како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад 
 и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најб 
ти, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p>И говоре 
а стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у сниј 
> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде 
Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</ 
</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> < 
м обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла 
 Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за  
 могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — бр 
ећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; о 
/p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пар 
p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и  
ви:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и ма 
ујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним усло 
м; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих г 
ели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говор 
> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „л 
</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтј 
 кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потраж 
зивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто на 
ачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предоми 
о — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело 
двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p> 
тало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, да 
и ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — шт 
м гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око  
одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>—  
д нарави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што 
<p>— Тридесетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, шт 
ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Бил 
еисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко свој 
у, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И из 
о вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори плем 
еже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се ј 
.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани,  
е је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља 
е задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Т 
ред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему 
омка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун ј 
за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висок 
чи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада 
S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним  
<p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре п 
и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{ 
шију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; б 
<pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S}  
Чуде се, куд ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обази 
</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му сино 
колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, д 
он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто прим 
 са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпосли 
по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од И 
ено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: мисли ут 
ву врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вел 
 големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао 
амјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно д 
љали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукуј 
талих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу п 
аша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићем 
ви на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сиј 
о старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талије 
уди веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима 
...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види 
вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из в 
p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази п 
 још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман с 
имус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју д 
n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а 
 своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао ј 
му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је т 
нове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што доп 
газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} 
шмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између ла 
 из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра  
о.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније  
Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Круп 
не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нек 
, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко 
 се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му пад 
аху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и н 
 у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p> 
, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети 
упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје тра 
, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и по 
тајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и  
 су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је  
 себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели  
>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не 
{S} Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота ун 
к се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се в 
нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане о 
 и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и н 
ћу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други,  
 <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с жд 
 ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да р 
ши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и нало 
 ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад б 
ла лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни,  
ине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу ул 
ин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се 
луша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се  
јио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> < 
је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будал 
 присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пу 
нце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјаран 
акине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, 
 честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа  
 <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа  
и.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} 
, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се бо 
ји, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне р 
д је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско  
ланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и 
 Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> < 
 врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, бол 
поре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана бил 
с, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p>  
} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде нап 
аде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је  
p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод б 
ма пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши 
S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан п 
 — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; -  
ије премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да  
 да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, 
у ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вел 
и се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови 
али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубок 
да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S}  
 задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла, што Ради 
се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до 
 му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчин 
љени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута кл 
пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, 
 младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима млади 
м, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, заби 
ца, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше 
када не пјева.{S} Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као к 
 го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијек 
стим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши 
екад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму п 
е, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, д 
сом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док др 
ице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их 
земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.< 
вјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневе 
ожје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, 
и, Раде! — покаја се Маша — опрости!{S} Бог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} 
“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради 
ан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека 
 наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и нап 
а! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> 
А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Трг 
ено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цр 
се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бр 
 на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у м 
м си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена 
 чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде,  
 његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу 
ароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бак 
н...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догл 
о, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајец 
амо добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена! 
јек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</ 
а желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унија 
ам, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна заки 
 по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће бољ 
, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао ку 
ине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром ран 
и и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер  
а накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се. 
ам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p> 
дравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. 
 је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и  
 што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вран 
 Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те  
 примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковч 
егов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са с 
олиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Вој 
и ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да 
" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати, па не хтједе 
 поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и 
ене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је  
 је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p>  
еће што је намислио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S 
 с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе  
будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, пог 
 — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио  
ам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето  
?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? —  
осподару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би са 
p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране п 
 увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче  
 и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је ми 
ије странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше бра 
ло...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја са 
аку кварту плаћам ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али 
p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, дости 
ну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена з 
ок ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе људе 
по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И 
 дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја  
 чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми н 
бра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илији 
мио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са д 
јесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</ 
бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часо 
 на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <mi 
а... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из заг 
, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... 
сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш м 
а, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Бого 
њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мј 
 покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit= 
 реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и на 
 оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не 
Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку с 
ом натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стопа поврати се кући.</p> <miles 
моме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увиј 
 по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година н 
ене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљ 
ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гд 
анске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два пору 
е порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек шт 
рсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако  
руштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од се 
> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде у неприли 
рце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, 
комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеш 
огодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се д 
га! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone un 
ћна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачк 
цу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дје 
 за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепави 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Божић бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке 
 колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А нека 
лојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједав 
 и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p>  
И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... 
гову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, 
кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широк 
ромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, 
се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви г 
 савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру:  
разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жел 
орскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цу 
 која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се м 
ју, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморс 
 је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одме 
 ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по год 
адњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студе 
> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш в 
ару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — 
, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не 
диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијет 
јецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цви 
а дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ  
е згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу 
е замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаниц 
ј сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, и 
увезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и  
.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога  
/p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим 
рнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пус 
ци вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— П 
</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и с 
да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљав 
 кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпије 
p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, у 
је ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав оби 
Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Ра 
љагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, 
с чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Р 
.</p> <p>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена  
ицом, коју Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе  
не, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну ми 
 се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто ка 
ске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и 
амтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сиг 
љиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S}  
 узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, 
... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће 
> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како  
о дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, д 
 допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вр 
лија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и с 
 оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — п 
е огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — по 
на од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. 
и, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси нат 
а се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у с 
како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је  
и натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p 
у бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Рад 
де размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло  
ља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди.  
<p>Још лежи, отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благосл 
} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стиг 
ачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као у 
у неки просена сијерчана круха као мане Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека 
р „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова  
ећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е 
 с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио 
Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, ал 
прло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо и 
пу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога ср 
ети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намир 
и Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ради свога неваљалст 
о у своме суду, најбољи је свједок прст Божји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их  
бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" 
 што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>К 
 до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити л 
..{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSectio 
а — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са  
па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p>  
и се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој проша 
 сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније раже 
јекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несми 
нчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хт 
ашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни  
ога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, ја 
ео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је  
та, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце д 
од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је 
наестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> < 
е како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу рук 
што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био  
кастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре  
сао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S 
ло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке  
оју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види сво 
ате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он ј 
атеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће  
и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда до 
 ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог  
је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједоч 
 два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одс 
.{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> < 
е већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и л 
И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа  
ђе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљањ 
омисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу 
 рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...< 
ћемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду г 
ијечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми г 
и трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би он 
} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова 
 видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се,  
јкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, б 
ио је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> 
ад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогу 
Куд ћу са својом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насм 
а траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} П 
/p> <p>— Још је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже.. 
га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!< 
сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тог 
у:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је  
 око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ н 
 за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>П 
ели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што х 
дару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и  
 ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се. 
ри племештак — Кијамет!</p> <p>— Казуј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што з 
само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, вид 
иташ за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али  
.. а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај о 
реба ми је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљ 
ук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу виш 
!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити 
а људи памте, увијек је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја м 
лу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене,  
нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, н 
ти самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, н 
у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне  
ико, остављаш ли све твоје Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да 
> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом по 
га.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому остав 
екоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врев 
Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега 
го, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какови 
.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли све твоје Ради? 
од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му наред 
кором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то ст 
p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је 
а, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрн 
 нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у 
ад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија не 
 да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, ни 
угодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше  
аше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на 
 свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што сам ухватио згоду,  
а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата 
з вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте  
ом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га  
не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="10 
јече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сва 
еоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом оста 
ва, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што 
е ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: 
ба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела с 
 улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздра 
 ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, зн 
вне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} 
мен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане  
, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране  
стра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</ 
ву забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу 
језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави све 
>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивоје 
аћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, вр 
аднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље д 
ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске недјеље Радивој у чаршиј 
ни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже д 
 <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p 
не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се м 
 се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... слатке си бесједе. 
, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Н 
м? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — нас 
у корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дозна 
а по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила! 
 не разумије у посао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S 
човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли 
Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд 
 планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гол 
сподара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу  
ш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском 
 као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера.. 
е да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p 
ује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјерењем. —  
у снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница 
ли - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дак 
им листовима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис 
вије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора бити за 
одару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листо 
 давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео 
сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији пре 
ће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, 
 <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У одблеску разних боја од ст 
тиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда 
— прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сј 
остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте 
га газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година п 
>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и н 
ВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p> </div> <pb n="2" /> </front> < 
дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијеј 
ући, упре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p 
> <p>— Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша 
оме.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на 
 и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S}  
јед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми  
у уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад пр 
у ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују? 
> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе 
е, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати 
 молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пад 
чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Дов 
... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу  
шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трж 
омад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стар 
еник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини 
} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене  
за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за  
ј отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд  
ћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и м 
ије вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави 
 као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и  
 гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цви 
ио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Једа 
едајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде испов 
јој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само 
ите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би,  
ает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Т 
<p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско? 
- па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - поми 
="96" /> <p>— Како би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! —  
а краја. </p> <p>Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Рад 
везниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једнога краја. </p> <p>Раде потрбушк 
 којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним глав 
у, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопа 
руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље 
 да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата П 
а, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што д 
ћи:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А што? — пита Ра 
 што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к ц 
рни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом  
ована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не  
{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагну 
ја имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користило, што ј 
Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао  
 во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, 
 на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро 
а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — 
аручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> < 
 Раде било, по његовој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени. 
ред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S}  
м.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе  
 очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљеви 
</p> <p>— Старовјерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, ј 
 устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бо 
 спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе тре 
— завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи 
о сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не  
- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа 
 <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све 
 Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох, што не могох; јеси ли дон 
..</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> <p>— Баш није?</p> <p>— 
.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Ч 
, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све  
у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по ста 
подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!. 
етој Кати не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђер 
ом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па 
ме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се из 
 и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> < 
, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружари 
огатише, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачк 
а, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели уписати,  
Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље 
а платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа  
иди се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све т 
то је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне  
ве удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и  
е осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најс 
зда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} 
 Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавај 
арко:</p> <p>— Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се 
ко би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових 
дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра  
 <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гув 
 се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па наср 
дби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини по 
ош из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у за 
лас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним по 
ник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише 
ући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имањ 
то си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> 
иси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твој 
не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над боле 
:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољ 
 јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!< 
припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по 
да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други нег 
ни мирни, почитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели:  
ина!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође 
једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба сра 
е отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, ко 
јегну свога човјека.</p> <p>— Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући 
друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S 
ли под ноћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну в 
уту једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако пространијим, и увиј 
ретргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види 
ни, али ко би све опазио?{S} Требало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега 
иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Б 
 и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће 
гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут 
мрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и з 
/p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угл 
друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био  
ду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона н 
едочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из 
у обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обичн 
ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} 
.{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу 
љуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право.. 
p> <p>— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> < 
ета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забри 
<p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи паре...{S} Прислушкује на суду туђе 
то би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па,  
није долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше п 
мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако 
лати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему  
оља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине 
 па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наш 
чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — за 
ангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од  
а.{S} Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу  
 јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> 
и?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врх 
огла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - пр 
шијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; ба 
попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...< 
 <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако се ти 
ша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесе 
не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слуш 
разе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника 
 дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних  
S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли 
е, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико судбених претресањ 
ели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбен 
 пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! —  
романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, ре 
ојканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле 
чио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару 
ришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, 
о, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, д 
 Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му 
 мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја  
га торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у то 
пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао,  
збуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине 
мо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекћ 
ади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гл 
, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац 
час! — одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећ 
 талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</ 
 осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Што је то!? — чудио б 
n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше 
доздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, д 
Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наошт 
кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Р 
 узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Да 
 окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи  
 показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан 
аде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p> 
неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{ 
кују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске блага 
— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>—  
 као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S 
одина, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они 
о за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, наш 
н и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља.</p> <p>Ра 
око је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Б 
 млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш 
 лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно 
 је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} 
дје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају  
ебе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: < 
али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше —  
 <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прел 
ерац је оно, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо 
на памет пало:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах 
у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ет 
м, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодит 
? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} 
зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ ниј 
 до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... ш 
 треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памти 
аде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду пр 
 познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то ма 
вати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да  
 одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше с 
ети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће с 
 он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим  
нина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, ал 
 <pb n="31" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p> 
 па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мо 
 их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да  
е је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нем 
ди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поп 
но...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да 
елу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко 
еман је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S 
јатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и  
 погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није  
ари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети 
рос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на  
а памет однијела као њему...{S} Нека му буде податнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, пов 
ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли б 
 оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми, бијаше 
ду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацу 
јте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— 
не... али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам т 
Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</ 
/p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из 
само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује 
к око колибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту го 
 Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарим 
алажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајви 
ни и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У 
реја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, 
нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме м 
S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици, исп 
 Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у  
је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде надвири над једно суво, шуп 
га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> < 
 ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први 
у сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, 
шима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема  
однева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи пове 
неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре:  
уном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је.{S} Божица ће си 
д њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспос 
иђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, 
 Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и см 
иркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и по 
 тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момк 
мила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу  
</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кућ 
а доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" / 
риђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели доброј 
p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из 
земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више д 
и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи,  
т у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, н 
ици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро, одијелито.</p> <p>— Мило ми је! 
слије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан  
је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу тр 
ђују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинут 
 боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се  
 снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit=" 
.</p> <p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да с 
...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} П 
, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гран 
>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија 
то га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећ 
 unit="subSection" /> <p>...{S}Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу приј 
јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће 
купивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је живот 
/p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у 
по се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а год 
ри у питоме <pb n="84" /> бесједе...{S} Вала ти, брате!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и д 
а јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога  
мао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се н 
<p>— Под мојом новом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <mile 
јенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш 
метан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће о 
— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по  
 гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У св 
ити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најб 
p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстој 
го!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону,  
три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се. 
а.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбриж 
чепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S 
јкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А што би сада од блага, да ниј 
ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло 
анин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме 
вога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, 
 <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, 
еваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја 
мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо мој 
и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— 
гођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја ј 
евале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад  
 <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Рад 
ком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и к 
 отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов.</p> <p>— Клекните! — повика 
и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше м 
ам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар —  
де и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарони!</ 
олазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се н 
ра се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Да 
д наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: 
те! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што најашисте? ...</p> <p>— Чујеш,  
ти, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и оди 
инут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, прода 
вана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена  
</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме 
љежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје 
јежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из  
ади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје 
дигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно 
<p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно оп 
...</p> <p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет  
 разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се ште 
/p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту у огради и 
мислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S 
није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S}  
<p>— Пусти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже  
о? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n 
а жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бија 
улу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а др 
дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дира 
д су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!... 
{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топра 
остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада  
одар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме  
 и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко га 
и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у о 
о, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p 
{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна о 
ође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Т 
човјек? — упита је.</p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ г 
тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше 
 послаше једнога од сиромашнијих људи у варош ка опћини.</p> <p>— Треба направити од сијенскога 
, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, 
> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Госп 
 комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, послаше једно 
а, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање с 
> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нест 
ак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах 
 преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу  
 Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја 
алијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу 
м — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује госп 
есјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му  
 њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим сваке суботе, одлаз 
е да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост 
а што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мје 
а, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> 
тњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на чисту, нема сређених ми 
 њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи. 
у ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у ск 
ила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килогра 
ако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће виш 
егом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и  
на погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом 
ређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p> 
ом!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обас 
т као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред 
ланине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газ 
јевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S} 
 гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису узјахали, јер је студено, саганак буре  
, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу пре 
ођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Ма 
 једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али г 
 стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хриш 
 по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише 
 и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена 
S} А каматар је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човје 
ао подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао 
е говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи т 
 у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом пра 
, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су п 
кви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у 
.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман 
ћом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуш 
едном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је 
 ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па  
 Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и 
ћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> 
 га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђав 
 „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на  
чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се  
вјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрал 
.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у г 
 је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу уш 
 кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим 
ајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затво 
озајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> 
ила би му свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разг 
јбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у  
себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшијска кола, претоварена големим стари 
 тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје 
те у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије к 
о могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ сво 
 од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе? 
 још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закон 
 Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова  
ца!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца т 
ла ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме...{S} А ш 
ћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у разговор 
една је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И пр 
и дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што г 
рати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</ 
ох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти 
е...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} 
се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда.. 
егне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има  
мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — поз 
{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико  
де потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале  
 Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и  
руги људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја 
е молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њи 
p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хо 
ном, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут ка 
те, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што 
ве и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њи 
p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток 
 је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не п 
 болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепав 
 је!{S} Попусти!</p> <p>— Не могу...{S} Васо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест  
 људи на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене. 
аман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше поврат 
 пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газ 
че господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господ 
ма, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, н 
 <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Ост 
 о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, изва 
зда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је час 
тигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак 
илази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а ст 
а жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола кр 
илице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима нек 
у двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му 
ц, по обичају, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућа 
Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан свој 
а газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио  
намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси 
> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се  
к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — пр 
лико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим 
рата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник с 
а хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака 
за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, 
оца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како преж 
 код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А ш 
ре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше 
лике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму 
подјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са к 
вијету, која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радиво 
твори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње зав 
и?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега з 
док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућни 
/p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано  
нице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га ста 
трљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледа 
 напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да  
чеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоск 
ао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, једу украђено месо 
 није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — т 
лашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови ј 
Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежим 
 на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се 
рдан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p>  
адужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали И 
а и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним п 
 па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се 
кљева, окренувши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са  
е Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у  
вјетлост наложене суве балеге, на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и не 
зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и —  
{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, 
 кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође п 
не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста  
диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен 
 неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Р 
 га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с на 
уке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи м 
..{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наједном 
и у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек 
 жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој  
p>Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: чов 
ма.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоч 
сокој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S}  
 - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз  
 кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их 
е попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, 
анима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне бука 
p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; би 
ће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, в 
оме разговор. </p> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте,  
о да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпи 
банице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме  
ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори к 
димак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом.{S} Над њим стоји јунац.{S} Нешто  
воје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за 
.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наје 
цу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду заш 
ахове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закри 
х запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво  
 слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде ј 
очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја  
ана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло. 
зи старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што ми 
цурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагам 
о је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена де 
родајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то 
ца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издравих  
> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се 
о их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Одније 
 неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави ср 
даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате  
его на своју! — Па упита:{S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засн 
Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је са оном несретницом,  
ини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петро 
дину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Р 
ејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту 
зно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из т 
ок се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом,  
је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може д 
 unit="subSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Ни 
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над 
ца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помо 
 да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је же 
 а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом м 
S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="sub 
ету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је т 
 <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газ 
се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- 
не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... т 
ухом — настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, к 
S} А што је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа. 
ци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си с 
ја, крадимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала  
 покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ра 
ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду 
у били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоц 
 — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и оч 
рају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, 
ју отети, учинивши се невјешт.</p> <p>— Веле — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима н 
немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човј 
се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи  
то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ... 
и се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње из 
и: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих п 
стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се те 
<p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио два 
 ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте 
<p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — н 
сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>Прве ноћи  
служник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у план 
ка док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>—  
за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{ 
виш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека.. 
азда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мен 
 је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат 
уда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умири 
риђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— 
, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, био ђе 
е ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да  
а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</p> <p>Стари се п 
 сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето,  
аницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаницу са оц 
 тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дје 
а свијетлост...{S} Раде се у неке трже, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и 
<pb n="14" /> <p>Раде се наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист н 
леда се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај св 
гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никин 
у приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божи 
ми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапав 
 да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p>  
тиже те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} 
p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Раде, послушај ме!</p> <p>— Хо 
ражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не скл 
кан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну,  
д осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и з 
ски лугар са службеним биљегом на капи, вели:</p> <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! —  
у налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; 
разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те би 
и у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране 
д одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, 
 ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S 
да часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње  
на трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо ск 
изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> 
ође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му брани 
ан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом биће нам в 
ћу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Ра 
17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те  
оп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако мо 
 као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S}  
д суда?...</p> <p>Па разгледавши краву, вели:</p> <p>— Нема на њој никакве биљеге...</p> <p>— Н 
ор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист с 
ита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ ме 
запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p> <p>— Прошло... — пр 
— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, 
</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим рукам 
ону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражј 
ди.</p> <p>Раде рече цијену, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као 
, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову 
 чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето 
p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина замет 
} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо 
говори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вран 
у и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - 
збуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате 
 се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливш 
.. — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори.  
ку.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби на 
та што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда с 
ј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу ул 
зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браће.</p>  
њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово  
 куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, а 
 и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{ 
и сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p>  
рије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући  
а, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</ 
а прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о с 
јера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У  
ену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла 
ши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, 
/p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши се нада њу, па погледа 
иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} 
ола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Рад 
 Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију,  
у се учини превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! 
једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— 
га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па...</p> <p>— Што  
.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, н 
зађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и  
 је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с д 
ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше -  
 ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоћ 
о не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде погледа људе као у чу 
ати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узвра 
да.</p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</ 
м.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти св 
 кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши г 
што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде  
каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Нећ 
ати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатк 
ри стотине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се р 
цу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да п 
и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, к 
актио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осрамоти...{S} Сагријешила се, шт 
а душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Ман 
.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, 
 Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се 
ацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали с 
етињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу  
рило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S}  
 у шаци.</p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, 
де?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са го 
 да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ  
 Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прст 
ели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе 
је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ 
ташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља 
јаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој 
 и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, 
х је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се нас 
 Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радив 
диш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувез 
зићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p>  
е.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p>  
а трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада 
а приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, 
.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њ 
о!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако  
— Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану д 
бач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту о 
а Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новц 
и гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А 
 и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?< 
бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру 
 би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени  
уштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило!  
же се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Пе 
е се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!... 
моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загр 
те, тридесет кварата кукуруза од мене — вели му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p>  
не сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код тебе?...</p> <p>— 
 дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у 
 порушена кула.</p> <p>— Овдје сам се — вели — један пут, у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечиј 
е гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до друго 
бенима.</p> <p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачун 
p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по о 
чео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Б 
и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш.. 
<pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p 
ника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p 
во већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си ч 
е у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. < 
 свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — ј 
>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само 
а женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам мо 
па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гл 
его њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрал 
а вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S}  
ено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш 
штву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме  
са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.</p> <p>Послужник призовну стран 
 одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није  
кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му ј 
шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомисли 
х на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, 
т.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за соб 
 приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43" /> сто љ 
е је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољ 
неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен  
прости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> 
S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p>  
бацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче 
и Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к 
са најбољим својим комшијом.{S} Комшија вели:</p> <p>— Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.</p 
и вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p 
рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — 
вијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S}  
куп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћа 
} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бог 
као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>Па пође своме ковчег 
миљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и 
а не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац 
, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противници; 
ера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника  
н га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га! 
угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав п 
дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са 
S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија с 
иц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио ти  
аде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина пр 
да својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати. 
бу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрље 
јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“. 
>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да исп 
</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом 
м поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А  
изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад х 
на је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к же 
едњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вра 
...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће.. 
а јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако т 
> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>По 
еко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де 
ијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> < 
ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мн 
о Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не прого 
, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га по 
 мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, п 
као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о к 
е, тако млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути с 
вом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине.. 
ади тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је ј 
асмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пру 
и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ај 
и дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тоб 
врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије  
био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!. 
/p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покој 
 платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињ 
вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не  
војструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зар 
/p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> < 
>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило  
кући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варош 
, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p> 
ке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тије 
тале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади.. 
 велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од  
њу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац  
ра. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће све у један мах...</p> <p 
мири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хо 
а Петра, који онога часа уђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ј 
гну од Радивоја.</p> <p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива шт 
е можеш паре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али 
 би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дуг 
 а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се једе...</ 
— удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и ба 
 напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму о 
ријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свије 
е ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих гос 
иш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му 
сарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи -  
ion" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да п 
рним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али н 
 вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p> <p>Но људи у 
а бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим 
 јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док  
рилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишља 
е, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао  
 /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве  
Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да заг 
у кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушен 
ије нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га го 
у се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и бл 
вши се нагло погледа према ватри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором од 
?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар... 
де такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} 
нцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S}  
ргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдаш 
сар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Ш 
ви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћа 
да се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свештеник: по <pb n="73" />  
а — опази старјешина — требаће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} 
 није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено 
и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цу 
И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар во 
ојим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очим 
лас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох 
љаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зуја 
 Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви ј 
..{S} Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће.. 
е; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па о 
љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у 
уге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, бр 
 рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би н 
— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма д 
 Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" /> <p>— А парнички трошкови?...  
у.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неис 
и бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав т 
 и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не  
 пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они  
 господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и д 
ина, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Повр 
од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам г 
пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са  
а ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и он 
— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газ 
учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад т 
ешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми 
 шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јар 
 да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и 
мишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера  
собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове камени 
, на свога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вар 
 — помирише се. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима н 
понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање 
е ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази ц 
живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти 
је љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је п 
вором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их ост 
аде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те  
 на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине 
 преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би са 
<p>— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p 
 отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — о 
 с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је т 
е никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, а 
сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!... — рече  
планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потрес 
сења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасј 
ели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Оног 
, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у с 
 господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} При 
 и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ 
 прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, д 
и.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том м 
 осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="7 
к, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да са 
де бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом,  
ри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, 
 ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p>  
може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да за 
и добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У И 
> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола 
ољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе преко г 
 да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се поса 
истро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио ј 
обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледај 
ретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била  
 окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци гов 
{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које  
одају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дије 
.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој 
п Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли 
ће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и п 
а сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад же 
р, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на т 
ини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакт 
о не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у прост 
а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>—  
и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко в 
 <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те пи 
/> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће 
траственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто 
!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Т 
а, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима!...</p> <p>— А  
 с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их. 
 у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а г 
 извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— 
 половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до  
p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући у 
а воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S}  
 узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се з 
ад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, а 
осмијехом, који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.</p 
на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји 
: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Госпо 
вога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и  
Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред ци 
вити пропланак.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уст 
еполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по  
неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештен 
се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за  
, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољ 
 се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака и в 
 поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде 
шу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је дру 
како да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има 
е, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко  
, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјел 
око безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p>  
итао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врз 
му на стопу стати, неће ни оца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се виш 
 је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља. 
ислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пла 
 не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овд 
то још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише  
 друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране 
х другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p 
бланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, пр 
е.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, 
да не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена 
ст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут г 
лажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужни 
рао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши. 
жалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вр 
 закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да до 
браз, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг 
у буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он са 
риједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се п 
та, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покој 
{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја  
 Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} 
p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивш 
во имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му дв 
. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у су 
..{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно зав 
гом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" />  
 Мани ти то, стриче — вели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</ 
 јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима.. 
н начелник није покојнога оца тражио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њи 
Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као  
 син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</ 
 се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађ 
.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за  
замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, п 
зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газ 
качила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вре 
е, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је 
премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бр 
о.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли д 
на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти до 
се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S}  
p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газд 
— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па св 
ветно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше  
тра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано 
уста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, зе 
ијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подз 
 испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се св 
 могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи,  
и, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше смркло, кад у кућу бане Маша.{S}  
игда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене 
 — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И с 
</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била 
Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болес 
ју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као 
аву, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само не 
p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да  
ошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој зам 
х жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n 
на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема 
вати ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одл 
новље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S 
, а Радивој још не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој с 
к се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што 
ано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... 
поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пут 
азда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p 
 други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест  
гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разилази; неки сврћу у крчму,  
газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје з 
е из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</p> <p>Код куће Раде нађе Марка, Машина 
ептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под лити 
 из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вин 
 куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— 
ао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSect 
то дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се 
, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд 
наест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим око 
{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да м 
сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.</p> <p>Око 
збуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да 
рошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, —  
се барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чо 
/> <p>— А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар.</p 
ловања.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: п 
ставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој  
ајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</ 
о не памте ни стари, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понест 
 свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица и 
и, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у ко 
тављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине,  
е од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу 
ко одбацивала: човјек јој није код куће већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И ст 
p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа над 
} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се  
апријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао б 
 је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је с 
да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скр 
шику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>З 
ни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, н 
 уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је 
 е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружно 
у молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши 
ашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли 
е уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон пуна мјесеца, што с не 
раћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана хо 
Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи 
...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изго 
а ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета П 
 писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испун 
ко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p> 
снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се 
војом чељади?</p> <p>— Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газд 
би као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је И 
а висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као  
емој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао 
елнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и око 
даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љуби 
ароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући ж 
 више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његовоме мишљењу, о 
дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господа 
ога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинск 
ежаваше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, а 
 већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> <p>А 
невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињал 
Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="1 
је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу 
к превали, куд је накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му н 
нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе го 
ијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану момци отеше н 
једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину:</p> <p>— Чуј, Ра 
а се.{S} А Раде бијаше <pb n="74" /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се  
се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква  
из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се раст 
 плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соко 
ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели 
 са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и  
одати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се  
. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба 
 да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно — опази млади калуђер, побојавши се да, 
ну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор  
и дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су д 
учи бјежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме  
огом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви радите увијек на вашу, по турску...{S} А што ти је с 
Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових па 
а часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих на 
се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијело 
 варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто  
м овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра г 
осподином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p 
мој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, им 
с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из ва 
, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> 
>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и бу 
ужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брин 
...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— У 
тскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!{S} - Љ 
у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говече 
о власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало  
 времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а  
ину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у гла 
осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио о 
укама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дарова 
а уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде 
, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
и, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти из 
пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар 
уда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запал 
 новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p> 
и си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и на 
овека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете!  
ом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; 
вином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напо 
чуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је 
у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чист 
до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому ре 
њица; умрла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети 
ади пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се  
једе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — понов 
> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради п 
и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</ 
 добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући 
ндује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, до 
и се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сје 
омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" 
дмах умекша... подобри се...</p> <p>— А види ли твој човјек?...</p> <p>— Бриге њега, он купи па 
 кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесни 
к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питај 
.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између  
униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p 
И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се  
S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} 
ије ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га  
 жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али по 
старији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему остав 
ажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слуз 
 страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> свој 
бу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S}  
ела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да гов 
</p> <p>Унутра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p>  
жи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, д 
аво опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> једну честиц 
естаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p> 
поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно  
е на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.< 
сте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли  
чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не п 
Није по томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, тама 
 двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећ 
ју...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се за 
о је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Руба 
ли им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти 
ла сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вел 
оје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза  
ића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији  
 па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то  
невиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко велим т 
се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи з 
 <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на  
{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p>  
мо мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо 
а те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих о 
</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али је 
моме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршља 
да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори,  
> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и 
пелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељ 
ога од њих, боље одјевена — чисто је то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем 
на хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањи 
 Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не би 
ње трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, слич 
врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Пе 
кат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p 
..{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба 
крете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведн 
вијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господ 
/p> <p>— Част вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у варо 
ући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп. 
да опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо 
ихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се  
хваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени 
отегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к ж 
лан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин. 
 бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и ни 
ела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући  
родрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и преки 
 камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свал 
вцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га  
 је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто п 
адати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља 
ац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Пр 
 повика Маша, а јека одговори.</p> <p>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} 
 Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш — вели јој он - овдје се може сакрити <pb n="43"  
тивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једн 
листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, 
> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми ниј 
не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговц 
 Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, д 
ско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро 
 послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со.. 
утрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — 
</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није 
з као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, н 
и ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А 
— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 кру 
нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара 
како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некам 
ју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуч 
p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milesto 
е стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове  
леда својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави:  
и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим пу 
 Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина,  
S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два к 
{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.</p> <p> 
е, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака. 
 када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S 
лан... што је с тобом?{S} Од када се не видјесмо!</p> <p>— Та видјели смо се овај час! — одгово 
х година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе по 
н је муштулук!...{S} Примакни!</p> <p>— Видјећемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар поса 
 се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земљ 
 још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала 
удио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и в 
</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде 
рно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења прин 
, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могл 
ахове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји зве 
} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па к 
м у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у ч 
 опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, 
шки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> < 
 си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скуп 
а дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, 
ћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и го 
} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа ј 
оље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у др 
ебало би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврат 
октор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да по 
 испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати  
Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезни 
хом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сре 
обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа у 
 се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој 
улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кук 
рчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, зала 
 да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</ 
.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати 
..</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p 
 Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање  
а има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>С 
роши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме н 
 погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија  
>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, 
> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! 
као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјес 
давши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чаш 
наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крч 
 пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да  
арали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није 
се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у х 
{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мири 
 Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а 
омози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки пр 
соше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењ 
 брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде 
 му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p> 
настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замј 
сподара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађ 
амо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се бо 
м, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру 
ман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Х 
 по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га 
и свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> 
зор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јур 
 разговору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегат 
ега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вин 
</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је Ра 
добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надсто 
то у путу сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде м 
 <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одго 
ује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару  
д њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој 
журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев  
ко на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.{S} Пре 
ди иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чу 
/p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Или 
е, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у н 
 велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току  
 крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав... 
т са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе дв 
 је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одм 
и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гриј 
палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да 
у се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушо 
 гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста,  
го сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и сло 
за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријем 
ом свјетлошћу; сунце још окљева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бо 
ије захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила.  
едајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не из 
на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Колико талијера могли би у њу стати?{S} 
их стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде  
леда, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S}  
и она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мач 
е могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутрања свјетлост дана, 
али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрен 
ук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока тра 
д газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} 
е јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уоч 
 за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</ 
браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће д 
.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не п 
о дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не вр 
не пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушаст 
и жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинар 
ро по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући 
а застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару посл 
и жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању про 
ивио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељ 
је је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села 
амет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>И 
ни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за 
један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долаз 
сец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажа 
обом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље п 
а све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да и 
тих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце  
овац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијен 
ра да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова ув 
ен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, ба 
ко је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкч 
чито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке  
ти ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неод 
к, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти 
лагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новац 
мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоћ 
ли сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; 
на, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у проша 
 гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и  
камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића н 
чима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече глав 
вдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n="135" /> <p>Судац опом 
и носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газд 
о.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за  
паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— 
— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S 
а ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му 
ерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праве 
октор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не би 
 што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Рад 
кој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не ди 
иганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <m 
 дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p 
ection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето 
веде је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
во ћу ти казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу 
 послушај ме!</p> <p>— Хоћу...</p> <p>— Вјенчај се... покори се попу... није вајде даље завлачи 
 у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па 
н и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, потражи књигу.{S} Па,  
он тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, од 
ца га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Ра 
 Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се 
 /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три 
црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршил 
 обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за  
 наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ не уста 
и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p 
ешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза 
е тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка 
убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! ... 
Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде по 
аше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово 
} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио 
 како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми 
 га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима. 
а се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен 
је не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу т 
пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око паде 
е наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из нар 
чно свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година 
о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школ 
исна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набави 
ли један од комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се св 
сподару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{S} А чудо, поштени људи - па се туже на га 
ијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не 
ар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, 
се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели један од комшија.</p> <p>— Што не би в 
ачуна, подложан старим навикама, у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини  
} Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сеља 
 ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" 
 надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Ск 
p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља  
тво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> бра 
!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа своји 
жу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје слали? ...{S} Прокл 
и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо.. 
устиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — 
н, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао м 
запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем с 
 спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар  
е вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила  
х, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{ 
их одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима. 
ледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, одн 
 топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, ње 
м свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што с 
 дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у пос 
е Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по  
е за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је пон 
..{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а  
у на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако ј 
је одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала  
јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи  
балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи сми 
..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>—  
е године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгод 
зов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини.{S} Након неколико 
е и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - ве 
а, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на  
ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Ва 
ток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трош 
сле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па  
особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.{S} Ако је сељак био осуђе 
окат проти осуди положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши туж 
могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глоб 
шмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb n="108" /> својом крвљу од 
 говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће свра 
<p>— Нека, болан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, би 
, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и ш 
плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначк 
, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега,  
 Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири  
трашиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p 
чући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у п 
а му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, 
нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стране, а к 
то жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје 
оју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, 
уре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} Д 
p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебе 
ами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, п 
> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи  
скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p>  
вину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају 
} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаш 
p>— Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево 
е за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— 
ише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи пут уговорили, и о  
њски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никога  
 за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар 
ина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, к 
диш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га до 
т на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи п 
тељима по Цвијету.{S} Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њег 
угдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пан 
 напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе преб 
па успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет други 
 изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом зау 
се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама, у кој 
о: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Али у 
ледњему савијутку бискупске кочије, што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.</p> <pb n="102 
ред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем ра 
b n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест крун 
.</p> <p>Послужник призовну странке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> < 
 узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд 
рев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи 
 кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели  
S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> 
з јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред сами сутон паде му н 
да, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S 
 Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n 
пази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ д 
> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу  
.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и  
рив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме,  
p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад је п 
лати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га госпо 
 <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у п 
— Равних четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим т 
им братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на 
"subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S 
м пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, част 
.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и  
</p> <p>— Таман си Раде погодио! — вели Војкан. — Па што ти се отац не уписа?</p> <p>— Неће ме  
ни.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у потреби ваљали сте св 
</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тог 
, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао! 
 болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изи 
ија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад  
ђе у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, бл 
је кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави п 
чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то 
ините ви, нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те 
а кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окље 
а, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до тргов 
ве, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи д 
ру ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева нек 
 што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду 
 бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури 
p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири г 
дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус В 
 рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је  
 још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе 
ијицу стави је на страну. </p> <p>Равно Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</ 
етар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све 
грађена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодном 
 му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p 
— опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува  
>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone 
 — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајвише на па 
вчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско окошчасто, али вра 
д <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на п 
рати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — 
лико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од 
<p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош. 
 дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничк 
родану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Во 
редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских мом 
газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате 
ти са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S} Са трош 
<p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у  
ужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај  
у о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</ 
ао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је 
ао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме 
н.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а ост 
застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном у једној тиј 
 то видио на своје очи — поздрављају по војничку, почитањем, као он своје старјешине, и између  
здом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће о 
:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па, чуј, како о 
ео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском роб 
с Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољски 
зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да 
.{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућ 
храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач  
ко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више 
двјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће  
и, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - 
 да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута. 
Мени тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу  
</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако вол 
 од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од ср 
ели Раде мирно - већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме в 
леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па 
 таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И к 
 Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?</p> <pb n="56" /> <p>— Мани ти то, стриче — вели  
и траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божи 
мо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи 
 се Петар.</p> <p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа. 
... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!< 
 на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се спушта лаган 
 што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — 
оменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А  
 користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Ники 
естру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен поглед паде на 
>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш ли Радивоју?</p> <p>Цурин поплашен погл 
е диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? 
S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, пона 
тарим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њ 
аћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, по 
, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S}  
би његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбуш 
одатнија, <pb n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{ 
 од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не ум 
ад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши с 
> <p>— Пошао бих кући!</p> <p>— Како те воља! — уздржавши се на око миран, одговори Раде.</p> < 
/p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — преки 
о овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{ 
ру!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Зас 
ш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и г 
огао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S} Могла би се продати на дијел 
то газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и 
рга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли прола 
е стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из су 
одмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило п 
легоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрди 
зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем 
то што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи 
лим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пуст 
бицу - с малим те се не подврже његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али 
алогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела по 
а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми  
чмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан  
 пусти крају, не питај!{S} Није ми ни у вољи, виси му подвојак <pb n="42" /> као у вола... а ку 
ету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Ра 
гледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је!  
 да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум  
 њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе  
гова лица на своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је  
руго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продава 
аша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, 
руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би за 
ма застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и 
 још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку 
за болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељиц 
е без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да  
у прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са ми 
иљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне рук 
а могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба  
и га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} 
, Радивој, момче, ониско окошчасто, али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17 
нику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
штетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p>  
м својим разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном за 
 ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Б 
говијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p> 
ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и  
ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од  
у Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још 
прегршт сасу: мисли утече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, к 
ожништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урад 
ном мјесту.</p> <p>— Што не узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> 
с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, поср 
а друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жен 
ат, што у политици није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикал 
номе мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме  
 плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новиј 
 сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене 
ш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани 
овна власт је тежа од свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови з 
капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен 
.</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, н 
о мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски 
оговорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ ч 
да.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, 
чи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом 
и просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у ду 
ећ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се бра 
 кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p 
гослов.</p> <p>— Клекните! — повика поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папи 
цама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди  
 људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љут 
</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два с 
ше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од неко 
"subSection" /> <p>Настајне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окуп 
</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му с 
p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовет 
..</p> <p>— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога ис 
т овога напаћенога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одре 
е походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима,  
ошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, ко 
<p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она 
 а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да х 
м да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ 
е гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле  
ости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се 
/p> <p>— Без мало, те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама...{S} Мало, што му се не 
елим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до 
пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а  
кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши 
а да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" 
 уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назов 
де — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S 
ућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> 
че од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјел 
 је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— 
 у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у црк 
сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче исп 
леда умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебел 
е ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хи 
де наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p 
 набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истр 
и хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Д 
{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу  
је гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; 
загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја би 
unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта 
се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега  
, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> < 
 сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду ни 
се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Ра 
, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијет 
е уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако 
уба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у ко 
 са цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p> 
есвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи 
.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци ка 
b n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—Вранин слуга љути се, што опет калуђер однесе барјак, а 
— потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде на памет, колико шкоде м 
за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.{S} А једнога поподнев 
и се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те 
ник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на  
што ми није по вољи; петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као с 
ангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над  
ницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа  
> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> < 
 Божице, како се лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао 
собом; цурио се пред њом као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је по 
а одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и за тим наст 
им, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше докто 
еци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријеч 
 чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што  
а власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови п 
 народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје о 
, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јач 
е, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспиј 
попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <mileston 
ред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаш 
аши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</ 
дједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа  
је је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана 
.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе 
.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене гл 
па Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера 
</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају?  
 зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ва 
мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али чувши њено хркање,  
зда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходнико 
 се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савла 
 стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишт 
јутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце 
тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма чуј, Раде, — преврне — стид м 
ио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих стра 
и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове 
, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко  
нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте се планином.{S} Р 
 <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из 
мишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а зав 
редосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p 
тво полегла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у н 
ом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле 
е ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Болан не био, Раде, све једно је, 
 се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{ 
 уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човје 
 у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосам 
ави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради,  
и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се нагло погледа према ватри св 
а снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше 
лази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док го 
уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дош 
S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана. 
>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>— Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд 
нећете се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери гр 
е, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пе 
p>— Би, чисто ти кажем: волим јој!{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена 
не дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара  
уду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и 
 пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто 
екаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на  
уде толико, - намећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не 
бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диж 
 нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо 
— не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: ба 
е ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме 
и знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кућ 
 кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је з 
ак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, 
а опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узел 
о је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и р 
у посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и 
орјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе 
шим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио  
у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давај 
...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се  
и, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Ал 
 Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По  
> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа оставље 
ћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу. 
а брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве  
<p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу  
љена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио јед 
о је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S}  
бе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да зе 
 понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се раз 
једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет тали 
 је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, 
е сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за при 
итељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S}  
 над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци куп 
ке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, ис 
, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке трже, в 
 распружених, непомичних сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока,  
 из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она 
гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се  
ога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога  
дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио  
вабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S}  
дски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник 
 се понајвише на паши.{S} Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до друго 
и Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Бил 
вати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, др 
тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што 
е чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт ува 
лија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога ље 
 у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци. 
ога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви млади знате,  
да — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да би 
 сијенскога коља носила — сјети се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише  
сника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просиј 
} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} С 
, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одгово 
и се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види шт 
 да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, д 
м, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са 
p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зл 
Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених у 
/p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па ка 
</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио — преотми Цв 
дном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен би 
ам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих п 
ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> 
уку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашт 
вши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба д 
и поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увј 
аде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дије 
се, али није вајде крити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му  
ој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу 
ја се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тиш 
ник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав н 
 свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац ње 
хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од њ 
 <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми не рачунамо наш труд, 
 име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!{S}  
.</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми н 
у ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тог 
а мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као ду 
је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је 
а приморца, па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, 
пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стар 
а кида се од веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријема 
рви диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је 
анас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на п 
ане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшенич 
а, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вје 
Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега  
дено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на г 
, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомил 
 тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помами 
нику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Зала 
био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа т 
уд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, н 
 партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али п 
 остаде пијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: -  
 видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - н 
ко њега све смрзло...{S} Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p 
кан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> 
 премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије у 
та је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у 
 да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто пра 
</p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, 
у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни 
и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је! — отпоздр 
анине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати —  
едајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од се 
ада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, по 
да није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори п 
сподара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S}  
ећ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, 
и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале 
ада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сје 
снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају с 
 првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али ист 
и из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер од када му је мајка умрла, у кући живе  
људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то иг 
оварају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз  
ника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара 
лудиле су некамо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то ре 
ред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не у 
у донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се  
 број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је силно  
ад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад нема  
и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вран 
подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријеч 
вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.< 
едом поређаних.</p> <p>На пољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор проди 
 јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлости прелиј 
</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, заго 
ви знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној,  
пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превал 
 ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под 
ало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако простра 
ахом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" />  
} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем 
бом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каз 
 по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> 
агосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> < 
осједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву 
и, Петре — одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p 
по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је  
Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу 
ва тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке са 
 голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у п 
{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и  
ходе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, по 
{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме сводни 
 земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </p> 
<p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није 
p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, пор 
тров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Руб 
p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко б 
 чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, 
е!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућански 
коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И 
 <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Раде било?{S} Варали 
ом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати н 
руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије,  
а, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник;  
чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке 
ољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле чес 
у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко се сјети, па скрши некол 
о појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к ње 
новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> < 
 ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све в 
атила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче ус 
ражен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле б 
не на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у једа 
даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изнена 
е се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих  
јој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тије 
ниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након ма 
} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговор 
S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, 
наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико времена, 
 ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи  
 купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S 
{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су по 
гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна  
S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклињ 
 клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> 
 попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило 
 премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у  
— И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — П 
и се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... по 
парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада  
ави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претр 
повјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А ви р 
оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду 
у чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га шт 
ијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на 
ска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га 
а и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и ур 
плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да  
бгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију изб 
{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не  
а часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit=" 
S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у во 
ац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али во 
да се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У т 
и главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси бож 
...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се б 
оћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево п 
 толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118"  
ристи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га мор 
 на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти  
ија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља  
овјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је  
е тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто 
лијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрн 
ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Није 
 и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Мора 
са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помози!“ 
.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мјесту 
ћи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здрав 
рљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва са 
док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху:  
има. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не з 
апочети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, 
је, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју снагу на сва 
би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једн 
тем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, при 
на му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшил 
.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p> 
на, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привука 
ежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, 
капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, бог 
и се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; 
ан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе. 
еле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.{S} Било  
; одавна се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађ 
о га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му му 
д свјетовне!{S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости  
планином.{S} Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — о 
— Чекај, будало!...{S} Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?< 
 окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде  
p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.</p> <p>Поп Вране нав 
успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војка 
 љут!{S} А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Син 
 пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— 
авши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши 
к сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! —  
и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док п 
, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад  
.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — пита га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде з 
а што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ —  
 и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, н 
и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а  
лице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој з 
газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа 
ду.</p> <p>— Хоћеш ли пазарити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах 
е.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ц 
p> <p>— Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у сврак 
ка, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао с 
што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од остал 
ски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма,  
што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га и 
ијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да  
а женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти 
е пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала,  
 пута сам је водио...{S} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чи 
 нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне с 
адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће 
мисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након мало времена би ур 
<p>Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га г 
<p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пара?, а ако су на 
>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... ш 
слећи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да  
<p>— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мисл 
не угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шал 
: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у стар 
нце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склон 
Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје пропа 
вежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајућ 
ан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — у 
почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што 
 мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" / 
што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина с 
и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око се 
 Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у нагло 
да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Пет 
пријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесе 
вар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријеши 
</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској ни 
и га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет с 
сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да каж 
азди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине 
 Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанс 
 пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником 
и пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели 
доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и  
кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и о 
стоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; 
акле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Св 
у паучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што  
...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко  
судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан. 
лико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли  
до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој 
 умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само погдјекад излажаш 
 је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; б 
</p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се ма 
е развргоше.</p> <p>Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати, неће ни оца сл 
{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу подат 
 загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши,  
а новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... н 
.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје 
ти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је 
} А хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S}  
 не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похит 
{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин  
дмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — 
 старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у  
и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, п 
о, ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко в 
обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, т 
S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових 
тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један од бољих 
и попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њез 
 његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад 
т у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећ 
у зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нек 
елигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бис 
би Бог!...</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— В 
ећа ни бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама  
е може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „из 
 пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање и 
и са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на  
ивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их 
ја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек окусивши, брани се:</p> <p>— Не могу, мајко! 
 и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за 
S}Али Раде не видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се п 
на, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за шко 
и.{S} Што би од Раде било?{S} Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама, што  
 неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми св 
му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у ру 
у, јер пребразди његову ораницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је  
к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјел 
 и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али н 
ло и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone uni 
то...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у гр 
Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, о 
зда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с л 
 у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На  
 као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода саку 
овне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p> 
 он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је пизме 
нобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепта 
ду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједо 
..</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми ј 
 <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. < 
ко и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што  
..</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући 
 не одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио 
аде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} 
и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећ 
ји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у т 
јетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устад 
ра помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, ви 
ије друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о томе ра 
 главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе 
тако рече сто пута у болести...{S} Воли га, болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа 
са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се ц 
говим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за  
накренуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} А 
ица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — 
 послове...{S} Али, Раде, не спомињи ми га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим  
Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде 
нско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино  
— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми гл 
 Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ  
 Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе оч 
га вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p 
а.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ  
 руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повр 
 сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно бл 
а стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим  
господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, по 
е газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb  
рци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме зве 
p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <p 
 n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S}  
ку Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му 
ена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде 
ћи о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена  
о!</p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Маш 
е снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу  
добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не поји 
е са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и ка 
е нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> о 
> смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — 
руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> см 
рног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа 
лог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га бе 
ина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи п 
га дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га г 
редивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједно 
S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, су 
Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но с 
, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже  
 у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премишља.</p> <p>Плативш 
/p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откуп 
о, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо б 
вљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... 
, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone unit="subSection" 
јну прими, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у 
а, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> 
 кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стотине форинти.</p> <p>— Пош 
ити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Божица н 
 стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и д 
и послужник службени спис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у  
ем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу сво 
ијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <mi 
нио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n="140" /> намје 
шан у црвеној капи.{S} - Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе суче 
етника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> < 
p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — у 
> <p>Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу 
 зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са по 
 завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му  
ње уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се  
="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи м 
а похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Ку 
ребало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоци 
 му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, по 
ве.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хлад 
, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му заприје 
Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} 
лесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Р 
а из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради 
ружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори 
ћу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на па 
с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши 
 Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за т 
во вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују оста 
а суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да за 
ана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели 
висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" / 
би!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прек 
, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач н 
ће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, шт 
 годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје и 
 није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам  
 клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што б 
лији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док  
анини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини м 
асмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спо 
ан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у 
 гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обила 
 Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје 
 са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— 
 је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега о 
 стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ва 
них врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се,  
и од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док саче 
чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Б 
љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? .. 
ти за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мек 
 преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради  
ало пара...</p> <pb n="120" /> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</ 
ћ је био по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к п 
или се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан. 
и наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад 
о и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи  
 народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Како 
га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када мимо њ прође; ваљда ће се о 
га под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви чит 
еља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — неми 
а суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p 
цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити тр 
 Што је од онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је 
е од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Бес 
тињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном  
требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој смрти, браћа  
момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој пла 
а од господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији 
азложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому  
ожити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се  
м и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са ком 
 присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — о 
онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на  
га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, 
 Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <p 
 упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, п 
 би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - По 
нарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благ 
дстави му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвла 
 од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чи 
м ти по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S}  
давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Ра 
свијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и нама 
, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не 
, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе. 
рнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијек 
се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити:{S} Ма 
 Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао 
да како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и не 
добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при  
 окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је  
S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Бо 
блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће 
p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна ј 
руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се 
иво чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га до 
 с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија 
фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет,  
некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да 
рговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се  
мишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p>  
<p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се осврну 
еднога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарниц 
ердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па шт 
 је Марко у свему, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вин 
 га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се  
њих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да 
паст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан,  
ки момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацив 
?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И пр 
се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и ос 
ли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави  
оказао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га ут 
о, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио 
але хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</ 
млад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Д 
Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> < 
, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је 
набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> 
/p> <p>— Расипље своју снагу на свакоме гаду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше им 
, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са нич 
камена на камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу т 
тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све 
p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> < 
е умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а му 
 скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p 
а, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — 
вот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога допи 
овора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а 
 дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не могу ти, 
о?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с нат 
итан био.“</p> <p>Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет  
у, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као ј 
рудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној г 
ad> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исп 
и из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учит 
цу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочиј 
причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и 
p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже 
а њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и пр 
S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову  
ном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће новац на рачун, а послије,  
у са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких бо 
слутећи преваре.{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Ва 
 одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Је 
не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> 
"126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме 
не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...{S 
та и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, сво 
 остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како с 
ри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у м 
пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би  
и сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата, и онак 
чи уједоше.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде 
о?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је 
сао...</p> <p>— Толико боље...</p> <p>— Газда, чујте — мален је муштулук!...{S} Примакни!</p> < 
угој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљениц 
 провалијом, коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз 
дару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на п 
вих големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њ 
> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико  
газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим бен 
сти имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага,  
од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је 
ижи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим 
..</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташц 
даље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати 
 није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише с 
p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка по 
аше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве рук 
а...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу, нека селом  
.{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне 
тво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са С 
кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га,  
и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари н 
нагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им 
х преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде не одговори, већ мј 
је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> 
p> <p>— А који су били сведоци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...< 
.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p> 
јка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у к 
ћ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док с 
има дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као  
у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>О 
кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породи 
 за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} Сви се они обогатише, а чиме трговаху? 
 Великога ли ми чуда!{S} А што не осуде газда—Јову?{S} Што не осудише покојнога газда—Стјепана, 
мишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не 
ћи осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога 
се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, 
<p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљад 
е одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p> 
м политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једн 
је се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му 
ељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Е 
ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на р 
 И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све 
исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од  
 градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по 
ино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, 
ећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} Веле: „Ко  
 Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и  
од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам ч 
кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} П 
шкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Они са попом Враном 
муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој ру 
одај!</p> <p>— Пусти, болан — окрете се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — 
рилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — да 
н других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они  
о хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> < 
сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у плани 
а је ли то право?{S} Срамота! — љути се газда.</p> <p>— Срамота, разумије се...{S} Потписали см 
обом оно мушко — премишљајући одлучи се газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, па 
у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се смежурале, отпуштена му до 
им у што...</p> <p>Раде се чуди, што се газда Јово оборио на попа Врану; оно јест, раније били  
Чудо — не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико  
p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради с 
иљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници  
 не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих  
/> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што  
ути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из св 
е видимо...{S} Мило ми је! — отпоздрави газда... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском  
на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вад 
ставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита. 
прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштр 
л, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим 
Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му 
о дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа П 
> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на 
</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој 
арош.{S} Моли новаца од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што.. 
да да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па 
на у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: муш 
отине форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.< 
кан.</p> <p>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима с 
руко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде,  
</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb 
 плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Ил 
</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Рад 
p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p 
је овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Мо 
е.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у по 
огодби, склопише нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дије 
stone unit="subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све ш 
емљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаи 
 кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се 
ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?. 
<p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан 
p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије с 
и трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, ра 
</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти  
 <p>— Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу ша 
модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прила 
уча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих д 
 си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Вој 
Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов нов 
ма га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био ситан, мршав, шиља 
 ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скуп 
трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за крив 
"SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељ 
ви се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима с 
борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме госп 
Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</ 
тији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељ 
!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато нам је — прослиједи старац 
е брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муш 
 су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, наста 
бегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изоб 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у  
за, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно б 
се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им 
тарих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углов 
 главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе т 
> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чим 
и је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човје 
 ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човека 
>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p> 
о ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, 
ела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали  
вао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— В 
</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер г 
и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пуст 
 се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... 
био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовн 
се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силаж 
ри господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе би 
ајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници го 
ихови стари нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а 
а унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су о 
у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ће са кочијом 
з свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева. 
ез новаца не може се ни у цркву.</p> <p>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, д 
 момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S}  
им, тамним очима некамо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу 
 навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p> 
лаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде г 
а у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер с 
 отац продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему 
јна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчић 
е нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силаз 
на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли д 
кнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — по 
е не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали, куд је накренуло!</p> <p>Код веч 
, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина 
</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p> <p>Понио је са собом од  
хтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са нов 
сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша:  
и ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко до 
у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Д 
вадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, д 
л попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун  
и отац му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Го 
рио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дан 
 дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, п 
те суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p> 
 робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</ 
е о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је 
> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и  
 се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчек 
 сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно.. 
у тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид приб 
дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док  
 је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у р 
м бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху  
ата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјево 
и Раде.</p> <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... 
ан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском трговином.{S} Умиљат, питоме бесједе, свраћа 
на остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — пре 
сао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гд 
говца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: тр 
, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је н 
ући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из 
Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — про 
S} А чудо, поштени људи - па се туже на газду...</p> <p>Од те ноћи отац му казиваше, кад би што 
.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ,  
абици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње 
Раде сагнувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа;  
чи!{S} Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му  
ила сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S}  
>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају 
 у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се 
 Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и  
адњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га занос 
есе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пишт 
д разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утисну 
тој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуч 
абланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисл 
уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је л 
ке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво;  
то забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабу 
е попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као  
 Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну  
одио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама,  
а дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што  
а и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с 
ље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу 
 душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" /> ватром пламт 
обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога пр 
зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже  
и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до си 
н.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке - свјетује стара. — У свакој ствари, сине, Бог је 
47" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, 
звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге к 
обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан  
а доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шк 
чу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и 
:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и д 
 својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и че 
Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дош 
 неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоћ 
о би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му сијено.</p> <p>— Послаћу сутра сина по њ — вели 
вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртањ 
 јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи 
ли из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата  
 кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и 
ује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага,  
 а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише 
 врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>— Не будали, свијет 
<p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и 
тиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се п 
гли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама к 
уштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p 
</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} У 
збрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклим 
о ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрал 
гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— П 
ам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не браниј 
га вина, а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; н 
илости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег 
ш оба одвјетника.{S} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери сас 
огледа на све стране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њ 
, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уокол 
/> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се  
ијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева  
 запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во храните 
љују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од  
/p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајућ 
х уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом  
S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да јо 
е цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје је то?</p> <p>Једне вечери, кад прелџије одоше, ве 
>— Не будали, што ти на ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да,  
 - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не д 
екиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем  
ог са мном!{S} Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарај 
е Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благослове 
влада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.< 
својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војканов син, Радивој, момче, ониско 
њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...< 
S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледин 
 <p>— Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га  
олова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — 
бно, кад га старији син упита:</p> <p>— Гдје си, ћаћа, био?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остал 
 метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је 
ланину, гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази - ен 
што срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг п 
прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не м 
S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да ј 
{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега 
а из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војнико 
Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колик 
дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сј 
грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> 
а брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену  
а њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с 
Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових  
} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у  
е — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем за 
па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин 
 својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" / 
носе!</p> <p>Раде нађе Марка пред кућом гдје седи; он тако љети, кад није у вароши, сједи по ци 
 — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом. 
 колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга  
расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S}  
де у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - Куд ти 
ицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па  
к, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било. 
је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко 
 ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са жено 
са.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане 
да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом п 
<p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у  
омије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, 
драви жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе...</p> <p>— А што не бих?</p 
ајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обој 
нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпос 
p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S} Али  
 прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.</p> <milestone unit="su 
мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не 
— Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се това 
 — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, н 
му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишо 
ен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани сал 
ћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онако је, неће њему биљежник у оч 
очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Ра 
гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода дољ 
нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава  
де се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљ 
забра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку х 
 врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве ко 
 ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се  
т трговац.{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака,  
 момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирн 
на моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - 
у потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и уг 
а, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђива 
нут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>— Узми, болан, своју кабаниц 
ни сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испр 
ваца — опази стари, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, из 
олеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа својим 
вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак...{S} Не смијем се слећи, остаћ 
 као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумња 
слова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога ронда 
им гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућ 
злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но 
крумпијер.{S} Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сва 
ати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се надни 
..</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити п 
ју мораде прекинути: још му се карте по глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како нова 
ући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О 
се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не 
краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да  
а ничим на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онак 
 <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца у 
ранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и  
ућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>— Тада узми, брате, тридесет квар 
глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се пр 
а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, 
се као море, по њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима стра 
покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо пр 
ескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица, између који 
авао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисл 
 за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати ад 
по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли, што му се увријежаваше поступце у мождане 
и будеш плаћао поштено камате, ко ће ти главно тражити?</p> <p>Отац пристаде на то не слутећи п 
и уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од 
вац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар  
S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: биће неког д 
тећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем наро 
 један од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи  
какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће госп 
коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихв 
н, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога п 
крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним оч 
вјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{ 
:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред 
...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успал 
 ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али 
Јово, раздријемавши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено ис 
 да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има нек 
ју, плету на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потп 
липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по ср 
.{S} Тако је од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" / 
тета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје до 
е гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S 
а остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћ 
нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а 
аде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:< 
тра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође сво 
 — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, до 
и пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш 
аја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко  
> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече, да м 
 не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!< 
е то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече  
од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда  
устим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бо 
 и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да повед 
је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на госпо 
ога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за  
забраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол п 
из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над боле 
јаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, н 
 Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи в 
е округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>И 
.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш! 
>— А парнички трошкови?... - подигнувши главу насмија се газда.</p> <p>— Какови?...</p> <p>— Он 
, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на 
, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови га 
 пута.</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкри 
чију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата 
одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни Бог!{S} Гдје ће сврака соколу нах 
момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну,  
гове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четир 
 путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као к 
 коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не ч 
 примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али се цура превари. </p> <p>П 
</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету стра 
ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разуздани 
 набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да  
шт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усре 
одару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога надстојника Васу,  
на и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу оп 
 Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Богом, Маш 
е брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су д 
 пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, м 
угоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме наче 
 чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркуш 
забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прег 
 пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, по 
проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразгови 
од руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвоња једро,  
 <pb n="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да 
 <p>Поп Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсниј 
е, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газ 
 га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ н 
А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике к 
еђелих бркова.{S} Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: -</p> <p>— Нико, остављаш ли св 
е право! — одговорише сви троје у један глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње нек 
>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, син 
ђутим, селом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; на 
- вели ми. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — вид 
гдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као зе 
> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Маш 
 капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјева 
мо ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што.. 
им, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, шт 
де! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p> 
Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и  
{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milest 
стити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — С 
ласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде!  
p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви ул 
у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама свирци мислећи наћи  
е, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом.</p> <p>— Танак јој глас као у свраке! — помисли 
са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда 
 ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одгов 
ине мој“, вељаше својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није  
.. — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима  
<p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је попла 
у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде 
аха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје... кри 
 лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, ми 
/p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије г 
ојом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а  
 неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуб 
 сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, з 
ије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — до 
је у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за 
да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не па 
аде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али с 
тљива...{S} Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и  
сјети се упропаштен, као кад, у страху, гледа љетне сиве облаке, што над усјевима крупом пријет 
 ништа.{S} Што не би?{S} Али се боји... гледа себе.{S} Газда Јово није јој каел, а он је наше ц 
појивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да  
агнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе кру 
вориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно су 
 сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умиј 
 /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p 
љаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у 
д нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, 
е. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се... 
о помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тије 
егово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаниц 
оваста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто 
ву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријеч 
арајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, 
ори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изг 
ши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прат 
ња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како о 
о да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом,  
разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, шт 
сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела чо 
тргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута ви 
вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газ 
глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухват 
тави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њи 
колико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к 
ремишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ  
 на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно осра 
е преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, ка 
...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хт 
.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узасто 
 газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире  
сповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S}  
е штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што 
уза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спре 
 си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} С 
ледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се  
— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати 
и Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фа 
сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе. 
м ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око колибе, како лијепо на 
уци. — Нећу моћи — понови, — снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, поп 
арство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, диј 
; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чобани, јед 
ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгле 
 причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком враћа новац:</p> 
на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} И 
це му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме уп 
нише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на м 
Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је ова 
удало!{S} Не нагли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само тре 
>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се 
 па је покојник вукао товар крају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко 
адњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледају 
еда равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под натуштеним, оловаст 
е и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако н 
и, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом 
<p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослуш 
 се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S}  
.{S} Тако цијеле сатове отворених очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига биј 
разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили бож 
о пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ 
и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго,  
, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љу 
сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњ 
. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, у 
поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге  
 господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је 
ебацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гледајући на калуђера:</p> <p>— Старовјерац је оно, јун 
 осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландује, а г 
 затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је подне!</p>  
ледај! — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар — мора да је  
n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубље 
</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо ус 
 жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, 
д има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} 
је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и  
 се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки кла 
е њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зрац 
за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши  
 и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку 
е се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да 
момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њи 
ве граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да 
ако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку з 
 то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим ву 
како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа 
 одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица,  
дина по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће 
а, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му  
е заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе - 
а је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу с 
, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава з 
оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p 
кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над риј 
ада освећиваху по своме ћеифу, насладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сад 
замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себе погажени прљави снијег.</p> <p>— Не  
 и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази како се газда постарао, подочнице се см 
ма била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо к 
ди се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у 
ћи на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од своји 
и по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и но 
о ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у 
 немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено. 
p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога одгојка у планини, што га пок 
је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што мо 
мских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у 
еко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, 
S} Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу.</p> <p>— Шт 
 вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у глави - један п 
и себи ни своме.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак 
ед, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет тал 
н стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Бо 
на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војк 
је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без ик 
ђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> <p>Његов адвокат пр 
 и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планинс 
 пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уо 
поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо  
, само вјечита ријека шуми...{S} Мјесец го, опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини 
пињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на поји 
on" /> <p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада 
ланину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије н 
зимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прику 
вија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врата  
e unit="subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, 
ча и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрм 
</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупи 
<p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавш 
 ме у бесједе, јер, нећеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи  
младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест 
 слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помириш 
раћаху к њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тр 
ве послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати с 
160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> 
ао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Мене су осудили! — удара пијан шаком у 
 се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата,  
 јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва 
да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе. 
и ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли  
 око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Бо 
ио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи се, говори са судцем: а у неке преврну, па му каза неколико 
ивада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — по 
све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да 
и газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не  
 доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док бро 
 се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе  
 мајчин савјет није нигде на одмет... — говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. </p> <p>Раде 
ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — престрашићу те...{S} Јеси ли пл 
чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разг 
 <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет ово 
грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских  
и некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко б 
о, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А оп 
ћера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје до 
азда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очим 
 понеси собом оно твоје цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјер 
 наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу,  
завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју г 
 слуга.</p> <p>— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна ј 
ши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда 
а наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док с 
сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку ни вјеровати, — не би б 
 небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди  
 - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад ка 
 <p>— Бог с вама, што би комшије о нама говориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши  
му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> 
објегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином,  
, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах нако 
сподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вје 
при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде га  
е говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито 
дине, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошље 
 посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, 
о:</p> <p>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у гла 
то она вас неће...</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варо 
" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља бли 
ласништво.</p> <p>— Ако је тако како ви говорите, - вели Раде одвјетнику, — онда би требало да  
побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из за 
етар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p 
!...{S} Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превали 
озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погл 
 два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, г 
ке стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p> 
аћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али ко 
 мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од  
ед њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана,  
че јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једним условом.</p>  
ве се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни ши 
газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на  
у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, 
...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Вој 
за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето 
да крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, 
ац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једн 
ана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагрени 
<p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њо 
ео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би  
 <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му 
ји бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му 
у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље оста 
ач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан. 
ака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би река 
ињу, цурче од какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Дев 
о је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради  
ужи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао видјети, само пог 
} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окр 
говаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама... 
е изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души. 
="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику неприметљи 
и, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ов 
пи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, од 
дбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки ка 
таде стојећке, јер је такав обичај прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му  
у трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијеп 
одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу 
е газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико му се чи 
га, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; за 
} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љ 
десет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се плаћало плету на талијер; сада је г 
 оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помолише на последњему савијутку бискупс 
је.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце тако лијепо г 
 са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, д 
ше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што 
пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилог 
е стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега  
шном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсје 
е чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и 
 оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а та 
ику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредов 
 Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S}  
ћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, 
ера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А ш 
 у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје ов 
етљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, поста 
Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, ј 
улу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу 
 вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено камате, ко  
ите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, сличи вама, прекојуче била сам га наћи... — И г 
аху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни 
и доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</ 
екар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје к 
жарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђерда 
лу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да 
 сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, ш 
за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одр 
, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли 
 нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен ос 
гом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи ње 
, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се —  
 собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу 
љена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета.. 
тола посади поп Вране старога фра Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на ру 
рипашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше 
е видје бискупа.{S} Уведоше га у тријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости  
.</p> <p>Раде ућута.{S} Али под утиском големе своте, осјети се упропаштен, као кад, у страху,  
аше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати од 
 а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници оп 
72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p>— Не будали, Петре — одговор 
 Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и 
рошом стиже комшијска кола, претоварена големим старим бријестом; кола цвиле, ломе се, а волови 
оведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и  
 и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе 
ма и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне 
у двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну р 
 И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом к 
а пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља. 
а писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, тргов 
 потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — р 
pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо — и  
ути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> 
рватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе 
лази ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Рад 
лен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасјало, па вршци младих бук 
астој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толи 
ој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо ова 
 И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских мом 
кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.</p> <p> 
о завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забри 
 скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се оку 
је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу 
е као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја  
, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик дом 
во дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој  
очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави 
S} Био је тада наш народ, што но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S}  
а пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.</p> <milestone 
воме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у живо 
p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p 
ањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подв 
се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшиј 
шавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице треп 
кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи 
 украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче у 
, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи ду 
tion" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши.{S} Нису  
 шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с  
{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је 
<p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с п 
вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије С 
жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе 
и господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> 
Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу  
 <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо по 
 и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак.</ 
раћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска вр 
копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Р 
и — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако 
 Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, Божице? 
путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад 
S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као браћа...</p> <p>— Нека, б 
упићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парбаћемо с 
р одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни 
у у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гонићемо се још — одговори Војкан.</p> <p>Петар причека 
е понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, са 
, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p 
Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.{S} Мисли: 
milestone unit="subSection" /> <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обаз 
е:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> <p>У 
} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{ 
 непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели м 
ало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невика 
јевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се 
иду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе,  
, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за 
 твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оста 
 Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Пр 
ло велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у 
Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже мли 
скачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, 
а, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на памет? б 
 отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за тргов 
тражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погл 
атом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што 
во разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућ 
епршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме 
емишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба проћи; али  
ки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господа 
ка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>—  
и од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - ос 
азда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, задих 
 вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи  
он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође руба 
аш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Вој 
а приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијех 
у сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу ду 
м ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобо 
 брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчм 
 потрлац.{S} Погађао је Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рек 
д господара откупе крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, д 
а спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — 
, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у  
.</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе пош 
не!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још  
 и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, стар 
 цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!</p> <p>Поп Вране,  
ка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају 
а.</p> <p>— Поћи ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се  
p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. < 
базрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јес 
потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се 
p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од 
и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде  
Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике  
саше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и 
ки банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, поглед 
се, сине! — мири га стара. — А што вели господар?</p> <p>— Што вели?{S} Не питај!...{S} Хоће св 
лиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје, брате.< 
ичија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну 
а у Божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу 
невеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!. 
 до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући 
 <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти 
а хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватр 
" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало 
подару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као  
не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што ј 
маха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову тор 
 па...</p> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа!  
.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, 
сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче,  
 А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блије 
не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без ту 
агајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ће од бољега бјежат 
еташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи и 
 у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво 
рсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанск 
аже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p> <miles 
ожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му у наглости. — Т 
 овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар рубачино 
51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петн 
продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док  
обро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.{S} Нару 
/p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће 
је јутрос све уредио.{S} Узео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди 
сподина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, је 
бу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа ријеке, прескачући 
ше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.</p> <p>—  
 даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим  
ротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан п 
ћу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често 
ва избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће г 
апне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као д 
му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у 
 очима, једнога јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— 
 у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаше својим ст 
ледавши перо у писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Ал 
кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по 
ла, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? — пресјече 
ара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам 
{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда прем 
Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али  
 неприлици сјети се:</p> <p>— Тешко је, господару, с њима парбити се!...{S} Бојим се навалиће н 
еш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... —  
е, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, господару!</p> <p>— Видиш — настави господар уозбиљивши 
.{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и ос 
..{S} Васо одведи га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме  
ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја би 
рвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</ 
 <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па 
пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — Нека вас!{S} Бога ми, у пот 
Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада з 
о мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да 
, али оне навале саме:</p> <p>— Продај, господару! среће ти, продај!</p> <p>— Пусти, болан — ок 
таман као овце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p> 
а му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца...</p> <p>— Чекај, будало!{S} Не нагл 
ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, 
...{S} Јеси ли разумио?</p> <p>— Јесам, господару!</p> <p>Лугар оде чудећи се, што господар нар 
</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господару?...</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и ми 
реним осмијејком.</p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере,  
и Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има  
а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је га 
Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти св 
сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чи 
ше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кр 
е једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једн 
 блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар подсмјехива се 
ља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да м 
p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће со 
„ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му 
 он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше што му бијаше потреба на вје 
а би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и д 
ану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба измеђ 
 глави... па може што хоће“... — А моме господару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Шт 
у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често пр 
 и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити 
араница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} 
надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и  
 сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по 
— Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p>  
кљева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо  
 у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан,  
е; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјеровати...{ 
 Глишо, рашта га господар штеди, али ко господару што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Ради 
ином; не гледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што т 
азана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли пролазећи преко својих з 
<p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p>— Гле  
но и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ,  
 очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се  
...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе нас 
ћани у цркви пјевају: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погле 
е адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође о 
вите га на ред!...{S} Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан...</p> <pb n 
 пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оца тражио... већ мене 
ару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће њему господин Шкриван, није шупља глава; што он уради — онак 
ински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек шт 
 се насмија, вели:</p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара зва 
им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све дру 
а ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ у 
 уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите 
к.</p> <p>— Ко вели?{S} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде 
 Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни отац дони 
Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико 
, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> 
ју у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага 
мисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двиј 
ине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртам 
нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње 
... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљени 
, али не могу...{S} Видиш, - тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утј 
ави и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда 
м вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађ 
Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каж 
кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — по 
а неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</ 
а и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.</p> <p>Пред са 
— и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркуш 
{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се љути, вели:</p> <p>— Увиј 
 Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам,  
о Војкана погледа у очи:</p> <p>— Немам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господ 
1" /> саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако ми 
рани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жу 
јко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, 
...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколик 
ству обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђен 
 да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S 
се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте ку 
сле, с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек по 
т и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније пре 
газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је 
</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину -  
јећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишче 
е у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са они 
једоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у штион 
га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и 
ошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у свој 
 на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба з 
.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави к 
них трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његов 
 она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, ч 
биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млино 
знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} 
еровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога п 
ива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло 
!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газ 
упило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамб 
дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду 
ако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити  
е здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} На 
<p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и бац 
та“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној  
n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном о 
у руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њен 
lestone unit="subSection" /> <p>...{S}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палач 
 <p>— Таман си погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не буда 
лимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједнач 
е прама старим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичу 
ни траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрас 
а; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разго 
>Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</ 
сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</ 
 за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — ве 
 очи бије снијег, а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Пра 
јој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: — Не, то није м 
 очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p 
, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто  
на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, 
д стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Види, — в 
Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тет 
.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Заст 
ша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезни 
ом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на коњима прес 
 кући. </p> <p>Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</ 
на, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љуб 
орода нема...{S} Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све ос 
 кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на 
боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да и 
 ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и 
вјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да ре 
освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропце 
анини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу  
Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом јо 
азује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице  
 Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, м 
јући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p>  
и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен,  
ивотом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гледај Божјег бика! — вели сувезник  
и Божици, што над Радом стоји:</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се од 
, бистар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку  
 ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни шт 
њом остане, кад Божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако ниј 
ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по орани 
ила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у о 
е свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети 
то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен 
не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се уми 
ушмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племе 
ојој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — с 
— Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјест 
рама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље гов 
ли када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће ве 
p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли 
 <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао 
у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ...{S} Кајеш ли се?</p> <p> 
рљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се пов 
о кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па п 
 слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>За 
де и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао бих кући!</p> <p> 
између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се и 
би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији  
 их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да 
њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских к 
p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме 
ој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде обзирући се око 
ијан у вароши.{S} Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза 
ion" /> <p>Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило, како је покојник н 
— Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га вел 
} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се во 
 слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; уста 
ио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна ш 
ошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p> <p>— Не питај ме, већ ако си ми брат, не  
је снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу  
ући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> < 
у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше ка 
лапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео  
а — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан рад 
каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одсјече  
волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати 
ојкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока план 
и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Руба 
Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:< 
м, поврати се кући. </p> <p>У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом.{S} К 
{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{ 
е веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...< 
е. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попиј 
p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жен 
топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мис 
— понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> глед 
кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа 
p> <p>Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраг 
се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио.</p> <p>— Про 
 главе, с перчином, мокра, са подераним гуњцем, који се још од јутрос врти око банка и за собом 
 достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде 
аду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се! — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је  
а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра у страну.</p> <p>Петар плане:</p> <p>— Неће 
а од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не гурај се 
сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи 
ша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Па 
е.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова поглед 
анином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не до 
изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.{S} Учини неколико кора 
 и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ли 
 озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет 
уке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци ја 
 кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, биј 
веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</ 
му иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:< 
 <p>— Поручили сте по ме...</p> <p>— А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо!{S} Што је од онога  
да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама,  
тској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи 
/p> <p>— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена од 
енуло!</p> <p>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али н 
врне са надстојником у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаш 
е свакоме...{S} А што би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с  
...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек. 
 муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајући ра 
е онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и кл 
 бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{S} По пољу у сунчевој свјетлос 
p>Раде сједи на камену, пази на говеда, да не улете у шумску брањевину.{S} Тако је сада, а негд 
у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друг 
S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на о 
кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, га 
! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина д 
њавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу 
се.</p> <p>Јутрос Маша му чисто казала, да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако  
ке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућ 
Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у гла 
> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским бијесом успламти у њему момачку ватру 
ову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на  
сли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра че 
ubSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде  
ђе опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p> 
ану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од  
својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у т 
<p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не 
Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако  
 купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије ми, Бога ми,  
 до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба м 
ачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене  
удени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насје 
> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потр 
>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита 
ћајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али См 
..{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од оваквога оца! —  
 ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима д 
 Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је 
ашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} 
 на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-.. 
ши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена саг 
баће наложити велику ватру око мртваца, да <pb n="91" /> омекша...{S} Што мислиш, укочио се, а  
ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у  
згуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор цр 
браниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> <p>...{S}Након 
не окљева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.{S} Може он сам <pb n="31" /> састав 
као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу ви 
зар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.< 
шом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела о 
ој!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</ 
м, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Ра 
.{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изго 
ој природи.) - па нашавши хлада, сједе, да чита.</p> <p>Остали фратри подвезаше конопцем од три 
раво је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Р 
у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али, — по 
о тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави храните 
се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу  
ну к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Пи 
 га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи се 
не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно  
 она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSec 
pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с п 
 овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде ту 
а му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се поглед 
.</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа,  
а си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чист 
нуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — насмија се  
..{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако теж 
жем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена нај 
како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом 
два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све 
 настави Павле. — Али како рекох, веле, да није он крив.{S} Једне ноћи она га намамила, кад Вој 
то је с вашом благајном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Шт 
о да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити суду...</p> <p>— Није већ на суду као п 
ога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није... 
, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наши превјерити!...</p> <p>— Ви увијек једно  
ч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, гос 
их земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151"  
ја му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као  
..{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку ку 
 ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p>— Нека, бол 
сати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, 
амо, неодређено, а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из о 
к.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не заја 
 ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива шт 
та Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — 
 која се наднијела над пламен од ватре, да јој се боље види плести чарапу.</p> <p>Радивој не см 
стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одлазећи с врата, вели:</p> <p>— Бо 
ачи.{S} Раде бесвјесно погледа нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, изме 
ега по глави, а млађега стави преда се, да се огрије.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заоб 
лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, к 
боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдје 
ати поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу 
ћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме 
" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.{S 
 <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних да 
х трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави  
ијека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава,  
ву палачу, а кад му показаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти ш 
упљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око  
ина било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је в 
од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га ко не чује.</p> <p>Редовито, након неколико време 
 Али погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што  
 <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложити, а зн 
бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом глед 
е, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог 
ан вјери својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само до 
 и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пр 
е отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу мијењао.{S} Помало би ради 
а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје ко 
 собом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча 
вите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њи 
е, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и  
ршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пуне 
јвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и че 
пи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу: ми 
нио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— 
оју, сину Војканову, што му пијан рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не са 
веза сувезник.</p> <p>— Али, сувезниче, да побранамо!</p> <p>Привезаше брану, па почеше с једно 
<p>Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго циј 
дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне  
ристи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али и 
ји је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа д 
вих ноћашњих стопа.</p> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поп 
 кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и  
сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту 
намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се как 
ије купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун 
 из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежи 
ном равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади ком 
/p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, 
ином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.</p> <p>Г 
 и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Рани 
ни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује с 
ни да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и п 
могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!...</p> <p>— Молим вас, господ 
{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У  
анка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику 
ић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, в 
о млад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... к 
а закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представ 
е страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очи 
 трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: 
.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и уп 
 вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и 
м нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се 
не назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, а 
ио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанск 
 часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје  
е осврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца заже 
еки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ 
у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше  
до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та слога на  
ад.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су 
ја тако удесио, кад не хтједе пристати, да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам 
ористи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак благ 
салеђеним снијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало 
е ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, може бити, да се отац свети сину — уозбиљивши се, вели Павле.</p>  
м мислила сам на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</ 
растежући бесједе — па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанић 
оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо 
" /> „шињора“, а њено копиле, бјеснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће,  
еће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући 
 — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парб 
 путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> < 
ник му нареди, да остане подуже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше дево 
но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара о 
 колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у  
ост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога н 
де, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошков 
јег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњ 
/p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не нагли 
а памет:</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> < 
Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста ру 
таде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни 
м, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си поч 
 и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе. 
е у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом  
и имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаће 
Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а  
{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну  
к — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посег 
 нашла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</ 
 да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад 
натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу 
асмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном. 
а осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вриј 
?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пођ 
S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја. 
што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те 
ром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче  
ађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и д 
p> <p>Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не 
 и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у  
ћи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> < 
да и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских вис 
сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, шт 
очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом ма 
ће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ако га з 
ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу 
</p> <p>Маша, коју је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узел 
ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови с 
ео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латин 
азда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} 
 вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSect 
годбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p 
е таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је у рукама комад упаљена  
што и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети 
куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему пригово 
аше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његов 
у и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он 
о прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то 
 вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из варош 
>— Колико сам оној будали Ради говорио, да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би 
.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не  
 га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали - Ви који пратите политику, један о 
х негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши  
 жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен ј 
; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад пре 
ако ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кућ 
ињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза 
Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и  
ијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на д 
не Божје...</p> <p>Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде п 
} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па, не мог 
ама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из ру 
еже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом 
 за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још покојни отац у гробу није се ни распао!.. 
спод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној 
ати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто про 
>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њ 
ио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао 
 људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње и 
ко, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му тама 
="47" /> Васу, нека селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испит 
п Вране, од када чобани пронијеше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезн 
а се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи 
 вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо 
ре узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави ж 
 кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</ 
з село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; не 
.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а 
p> <p>Пред сами сутон паде му на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а  
пет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, 
 и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црков 
 Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Би 
у пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели: 
да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без новаца не може се ни  
рла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер са 
е.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и прек 
 <p>Радин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Вран 
.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака,  
ко лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од часа на час могао умријети, п 
и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> < 
не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само  
у...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала  
ијера.{S} Неколико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и  
ан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и 
ају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу. 
шки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.< 
а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висо 
не!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежа 
анине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме позна 
еколико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од пед 
а женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући 
не, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Кр 
дмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му ј 
нагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залу 
Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи 
 <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који ј 
аваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И п 
јних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле годин 
по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је 
, Раде се наврати попу Врани по цедуљу, да пође у <pb n="69" /> град пресвијетломе бискупу на и 
го излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син 
нако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјест 
а пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намрго 
ади:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И  
<p>Попу Врани сигурно није било на уму, да у Божјем храму, у којему је он једини господар, нико 
 Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, примо 
но Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвј 
S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу!  
а два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо  
ривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пуре, одм 
пцем од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стад 
д му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу  
S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</ 
 у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан  
, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су мене овдје сл 
здух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим с 
авио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и  
и здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.{ 
 се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Ж 
двјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашав 
и њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то 
— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</p> <p>Раде је з 
..</p> <p>— Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући...{S} Па ако 
...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улази 
и његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову п 
ано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази преко газа рије 
.{S} Трошкови големи, јер одвјетници, - да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на су 
и се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа муш 
инко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана за 
ада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба 
ади.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S 
утрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му  
ла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох 
амти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје наја 
01" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога духовника,  
кој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{ 
{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се 
о се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није  
 двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по  
 преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} 
а!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну же 
је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи 
их земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господару?</p> <p>Га 
руги пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone  
ни ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож!  
 Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као ша 
шили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад ј 
и превише.</p> <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb  
на, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Же 
 не хтједе?{S} - Убићу га — помисли.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лак 
ашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са неколико варичака кукуруза, мисле, да ће сви наш 
својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и п 
 свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да некамо побјегнемо...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говор 
да се подигне једна од ових големих?{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио о 
</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, ка 
е — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мен 
— и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави с 
о? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па?  
> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу,  
јехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одговори, већ пр 
> <p>— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају!</p> <p>Раде пође напријед. 
живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа 
спруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат 
му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам  
Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати  
рнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... —  
еже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули ко 
ли му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач порубано одмах собом пове 
} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их б 
ивотом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</ 
оју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат п 
онови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - наме 
то више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али неће што је намислио, опет ти в 
адхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Мо 
клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази 
кав!...</p> <p>— Потреба ми...</p> <p>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан чов 
снивах, не хтједох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотр 
 га овдје господин начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла 
ићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали.</p> <p>Раду, слушајућ 
е моје, а ти ради што хоћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача и 
ико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p 
 се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуња 
ере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти кажем цијену — навлаш растеже бесједом газда — а  
и она, али под једним условом.</p> <p>— Да чујем, кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје 
е мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду 
ко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да је 
{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају 
ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како љ 
ао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није са 
и Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако рече сто пута у болести...{S} Вол 
</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар  
pb n="63" /> <p>— Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био  
о себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трго 
и...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>—  
 мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите малога Стевана, већ је ушао у шесту годину, с 
{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> < 
јед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок пр 
 се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувот 
S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напив 
утито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли  
сврне у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао к 
 би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обр 
а уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет  
<p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвока 
ан, пусти... платиће луди влахо...{S} А да што би они без нас?{S} Пусти крају, биће њима још по 
 он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала ј 
а, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар купује мачка у врећ 
уцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти  
ену — навлаш растеже бесједом газда — а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к  
 нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p>— А да што ћете ви од мене?{S} Пуна кућа нејачади... али, ф 
ита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двој 
 да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћухом — настави Павле. — Али како рекох 
аде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и в 
ао да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљ 
ти се онај временити човјек.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице  
 им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас бл 
Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вј 
и је благо?</p> <p>— Крупно?</p> <p>— А да!...</p> <p>— Крупно није моје, а ти ради што хоћеш.. 
барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи 
евјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p 
 у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне 
<p>Раде сву ноћ није ока стискао, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће пр 
ону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и по 
 — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и  
ирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећавши му штогођ, пос 
зео новац код господара.</p> <p>— Треба да виде новац, рекао је газди: - биће лакши посао!</p>  
о хоће... нема силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је муже 
ше — опази поп Вране.</p> <p>— Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хо 
 што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде ч 
бају поштена средства...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прек 
се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије  
 мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не осјети...</p> <p>Петар  
слије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да зако 
римакни се ближе, да ти кажем што треба да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дјед 
ан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гас 
наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна од ових големих?{S} Да 
легу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јов 
е јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једном 
 са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а  
 — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дра 
 ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги ко 
учеда Нике.{S} Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада: 
сли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p 
<p>— А колико је?</p> <p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим 
ишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их  
јежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би ли, 
га комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу за 
.{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ оде св 
иближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљи 
га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на све стран 
леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле 
амислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се  
село насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте 
и смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтин 
ебо, ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићске ватре.</p> <p>— Неће мене т 
 косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуд 
} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли 
уго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанск 
а је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S}  
 их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... 
ни будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и пра 
ви облак.</p> <p>Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и  
... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром 
че осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату 
у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трош 
 првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и л 
p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p 
ши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом 
најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га  
е чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше  
p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као чов 
не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{ 
јекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао  
ица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стра 
а вели:</p> <p>— Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима!</p> <p>Раде 
цурско...{S} Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче је 
 На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S 
ти, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на с 
p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје  
ц му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу  
ости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје 
.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар ули 
е да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— 
 само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши пи 
за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би  
у.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на  
p> <p>— Опет се састасмо...</p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је т 
и, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хо 
се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра  
{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будем 
што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: о 
одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диж 
 <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напра 
 језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по  
 на мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао тов 
p> <p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> 
то да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око  
ке светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, 
о је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су 
...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S 
има!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те пом 
моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се  
} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним  
љути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... 
муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, 
ових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада 
газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда п 
 ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и 
д Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме по 
="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као ниг 
му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву жи 
ећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слије 
а ће у кући наћи мушко чедо; предосјећа да ће бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ д 
ждане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А 
 братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући 
 опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву. 
миће новац на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, 
 упути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S 
обију странака.</p> <p>Раде пође у град да потражи одвјетника; био би пошао ономе највиђенијему 
а остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S} Раде се поврати мрзовољан кући, чисто с 
сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође м 
и по чаршијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свије 
око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње к 
исказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очи 
 послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми  
</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Нај 
ј Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си с 
о, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући п 
кој сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима,  
бом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} З 
 изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла ј 
 <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале с 
се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен пр 
нице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, пре 
 у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не  
еше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало 
аводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да с 
ше, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да м 
ест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година 
не парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Та 
Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још о 
 с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— 
сто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га из 
а оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да тр 
оказа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и повед 
— јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Пр 
? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.</p> <p 
и загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже но 
Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци  
 вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу 
та, накресан вином.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих д 
<p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у 
тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, в 
продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога госпо 
 снијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цу 
ад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од ч 
/p> <p>— Гле ти мога господина, не може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше 
ј јужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена 
издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није 
 новорођенчета. </p> <p>Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Род 
ета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од па 
{S} Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!{S} А светити се треба, ако неће ради себе, 
 ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је 
слима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, 
е оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбље 
моли, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да  
 на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замич 
у Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду 
да доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да  
пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тр 
ајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са бр 
руго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдј 
вици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ ј 
 и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то 
несе такову врућини, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо  
емим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто  
ти кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој гов 
 подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму 
S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, н 
д веселога смијеха.</p> <p>— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се, био 
погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро 
м.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех п 
 стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се ње 
м, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула 
хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о 
а ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу,  
вјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате дв 
 својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Пе 
. и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Кол 
 да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочн 
 исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а?{S} А в 
мрави наврвјеће...</p> <p>— Праведно је да мени, господару, продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу... 
чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и о 
 порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана  
а неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је пре 
еч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче врат 
 Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакр 
ац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на  
о...{S} А близу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао  
радимице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио д 
 дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - 
е као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек зас 
. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, док 
 је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљ 
ти чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати р 
окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему.</p>  
 га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код ватре, чисто  
ативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву  
оме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> 
 подаље од мене: опреми га.</p> <p>— Не да газда...</p> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што д 
једа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао н 
ија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме:</ 
кан. — А могао си главне... већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперуша 
, рекао би, обрваће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више 
p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што прем 
— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да н 
а Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не смије оставити своје браћ 
олбу нису уважили?</p> <p>Али се поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље 
 своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се п 
у откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{ 
 Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као  
ази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му к 
е, над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упореди 
и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и  
.</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone  
рљају у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда  
 ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме  
аца, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за посл 
 ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран.</p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој  
а, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p 
 изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи 
едној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} 
 издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога  
еш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак п 
дно — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— П 
обично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих год 
рску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, саст 
д те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром,  
продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте,  
еди, плаховити је од њега, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђ 
 премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не може прескочити, а 
 <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго  
држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водит 
 у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али зал 
S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад  
ију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио  
ламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бити бољи, примиће нов 
радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који 
ати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и 
о се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а ви 
идио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газ 
 се онако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката 
p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило 
ожје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S}  
</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а  
ај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет та 
, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</ 
као би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће  
 вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне  
о вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, 
зми га, твој је!</p> <p>Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа.</p> <p>— Понеси га нат 
 крухом — вели му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с 
међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ, корећи га 
 Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, 
а њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одгово 
 очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по пад 
знају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве, мисле, треба да он 
нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мраз 
ије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесјед 
р однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p> 
ди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ок 
иђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S 
а подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим ду 
р у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по шт 
 вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па  
м, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Д 
вједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је повр 
етио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљутио на њ!{S} Али 
43" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош 
ел, а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не би 
се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје  
стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку!  
атри су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на 
атну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилос 
ој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му  
</p> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с  
ду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе је 
е, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у ле 
дговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. </p> <p>— Ајде ти  
; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али оси 
се увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на ра 
рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолики новац...{S} И с то 
 и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дје 
мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А ко 
ухана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. </p> <p>Раде, кад га спази код  
/p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет  
једу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена  
 изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле сатове отворених очију 
 зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са право 
 управ вино вином гаси.{S} А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу  
ођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му на 
о што је био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је 
 да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и св 
једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се  
иху, као усред коризме.{S} Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али пром 
ту је — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>О 
сту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија з 
>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{ 
ије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој“, вељаш 
о снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И  
да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позвати су св 
поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до 
>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу  
 гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврн 
атила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не  
сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што 
господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у син 
и да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама 
ћ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека,  
да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад 
н.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду на 
лиже, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рук 
удила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, 
 домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа ис 
прекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављ 
одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово  
на, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, о 
не, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом — вели му.</p> < 
 одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа 
ји свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, п 
фра Јосо неће да се већ умеће, кад види да не може пребацити.</p> <p>Оно чобанче вели слузи, гл 
јера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и 
, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу ва 
ли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и 
 што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.</p> <p>Примио се начелничке ча 
јегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у по 
 у књигу биљежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је с 
опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишар 
нио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин нач 
ш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на  
, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Га 
 Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од поштена пања...{S} А к 
стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копил 
ћу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n 
ко зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрват 
едује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S} Сунце шуму обасја 
 диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>— Нико не 
 и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски  
цина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој 
га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало, већ нека по 
е најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневн 
. и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застај 
.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене 
енији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али ш 
иге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што  
шији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ора 
 оном несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што 
а у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори вр 
 ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p 
 своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се  
, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо, што га господар ру 
роши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у т 
</p> <p>— Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Ц 
 граду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад  
друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очи 
не јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некакв 
којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све се 
осподара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и 
ђати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Каз 
ам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник и 
писаревој руци.</p> <p>— Господарица си да радиш што те воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Е 
о се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо  
ле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе 
сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на сваки начин, гледа уоколо, д 
ине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повес 
 убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — о 
 руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: —  
те плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута,  
зе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута,  
они од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — 
е, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди 
имо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p 
благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија 
еколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му  
, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, 
појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од ст 
.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеров 
у на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бриј 
умпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатк 
И надода: — Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да 
, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући повести сво 
</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене  
<p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посавјетује, јер без н 
чеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па 
од коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, само да земљу спа 
форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, 
ет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отје 
им живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— 
/p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p>  
ећу се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерује 
т му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</ 
емљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сун 
 док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовн 
за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на 
/p> <p>— Ајде, брате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... да 
 све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и  
и.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами. 
вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га  
Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S 
је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко п 
 одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе  
тио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра,  
ам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те и 
о сада на њ не пази, па, не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна погна пред  
Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни п 
бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Ил 
да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфск 
>— Видиш, кад је човјек сам, може собом да разговара...{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај  
е обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију  
еже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче  
рани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.</p> <p>Али поп Вране неће да га  
 сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратић 
> <p>— Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада не 
ри.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају  
као, треба да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му ј 
адио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да рад 
је“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да заштити си 
и „Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати за 
 /> те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} 
р, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње  
едне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му д 
 а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужниц 
м сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млинови 
 Чисто не може да схвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као к 
 наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му б 
 бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Рад 
b n="129" /> шалим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</ 
игне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па и 
к се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа 
г пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се 
икли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијен 
{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина 
у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, 
кан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагоди 
межурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и ма 
усту траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, 
о на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? —  
 да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код к 
ни излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људск 
ако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се пос 
 о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодил 
ва слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p 
прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; 
орна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш 
а утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— Веле, да ће те тужити с 
 — вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћ 
а мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти 
де куцати; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабр 
ма, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима 
у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} Војкан не може, а да не набаци 
цркве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопора 
> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли: </p> <pb n="96" /> <p>— К 
p>— Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низ 
гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има  
у.</p> <pb n="40" /> <p>Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају 
и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећају.{S} Угледа у снијегу коњске тра 
 дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Дво 
/p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном 
ао и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима  
оћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{S}Једне од настајних ноћи га 
их ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модрича 
 пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дот 
ад би он хтјео... па, премишљајући, као да се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> 
> то помисли, осјети у себи утисак, као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива т 
м на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му покривена кабаницом,  
ићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије с 
ку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнув 
тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone uni 
и дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и  
..{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у 
 — мене овладало? чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком повр 
е престаде, газда Јово вели, онако, као да му је онај час на памет пало:</p> <p>— Колико сам он 
ко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .</p> <p>Бацио се на кревет,  
куруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</ 
но класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше в 
ија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежан 
уно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ст 
угоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љ 
свема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата 
семе покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му 
његовој вољи, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега  
ела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати сунца.{S} А кад свијетло прољетно с 
 не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом 
жио... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва 
о да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада,  
атри својим великим очима, у којима као да се туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђ 
колико талијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне и 
се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије н 
. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и  
стру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркв 
Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, као да сте на пут 
ди, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази 
и његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом каба 
онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n="146" / 
p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и  
дицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опрос 
ити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја  
то говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловаст 
рљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је гледа обасјану пл 
ио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни  
 прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп В 
новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али 
т простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од 
ацио с ума, али, чуј!{S} Јуче чисто као да си ме чарком опчинила, ушла си ми у вољу, па никако  
ик опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парб 
; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вар 
к, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија 
ли неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Пре 
е хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Ил 
ели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> 
ј сте — вели један од комшија, радознао да чује још једном. — Биће оно са маћухом?</p> <pb n="6 
ске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред но 
, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме хр 
након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко 
д је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то  
ica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашав 
тра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газд 
јни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?</p> <p>Одвјетник не одгово 
мен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже с 
јеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — гдје ј 
јека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га  
онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— 
 бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао  
о је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и  
...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љу 
ану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у свијет на ра 
јвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелни 
...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прера 
 што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ  
ла ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те раскући...{S} Па не би Бог!...</p> <p>— Ко вели?  
 умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и сво 
 нада се, да види гдје је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p> 
за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјеш 
аједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то п 
врати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>М 
је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи после 
но — вели мирно газда.</p> <p>— Па како да може бити толико, колико ти велиш?</p> <pb n="116" / 
е никако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отвор 
ко времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ 
и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац, што не вођаше о нич 
{S} Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једн 
шом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина 
сли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако к 
 опчинила, ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем... једнако ум ме к теби носи!. 
осподару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.</p> <p>— Да ти  
ј се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава 
цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се 
а се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиж 
ијежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да 
о ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је!  
штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толи 
ни као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, кад се напољу може да ужива  
вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} С 
 дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз в 
на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће  
и ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије.</p> <p>— Прави си Циганин! — вели к 
рихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека 
ак предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одго 
>— Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне.</p> <p>— Сада сам, болан, стопањица; ум 
 куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сиј 
жући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.</p> <p>Отац гаси  
све распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Ред 
љанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Или 
уди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n 
 — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш 
и — опази газда. — Него чуј!{S} Ставимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свог 
 Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Каков 
p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, ка 
 у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премиш 
/p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и  
а својим сухим гласом.</p> <p>— Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћут 
во је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друг 
елу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је 
тане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне риј 
ју је, што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S}  
<p>Стриц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али 
 запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цес 
 гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега.. 
 газда га силом преко ње нагони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гла 
 ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту...{S} А  
ише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p 
а над главама крше се гране.{S} Али што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет!...{S}  
ће се по столу с њоме, а неће ни по што да плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по  
иља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њоме.</p> 
ога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p> 
да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сло 
људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, ал 
се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опе 
{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одг 
благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли ње 
одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед  
ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш  
јбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из су 
ремишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па н 
 проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S 
>— Оставимо разговора — вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </ 
а ме осуде кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побје 
иродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп Вране, свештеник ј 
он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S 
јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога 
S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори 
ревећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше 
.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овом 
а: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петр 
 га...</p> <p>— А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако с 
а! — нагласи узрујан газда - па не могу да схватим како се то може бранити?...{S} Помислите: дв 
 кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на ва 
ихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас пода 
 блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек  
и ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу  
је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо  
и одмах паде му на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језив 
е...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а 
е не устави очију.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свим 
очију гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже с 
ши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Д 
</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти продаваш, Ра 
.. — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— Пошао б 
кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто 
 кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу 
ијечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част вама, али с 
м.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Чему да ти тачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, з 
Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је свој 
а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> < 
ње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к ме 
 ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> < 
нско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и ј 
ли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> < 
 - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему р 
штогођ рекла...</p> <p>— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ј 
има, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и П 
али није се вјеровало.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, превариш 
међу лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се. </p 
према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји М 
и: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на свога 
опа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу. 
вори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је!</p> <p>— Није 
е то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— То је др 
омку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућанс 
ије крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах по 
 — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима 
. — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу  
си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника 
е, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбрижна, снажна...{S} 
 суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, заб 
 држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наок 
До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> < 
.. — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се т 
 ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат,  
дговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво.. 
p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш ка 
 дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре 
зданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Зн 
 <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жен 
на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, 
S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по  
ок је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навратака... јеси ли з 
од газда—Јова, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи  
 на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти при 
аше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господару! — осло 
стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће 
<p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам св 
 му казиваше, кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака...</p> <p>— Господар 
тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77"  
> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за ш 
 тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти.</p> <p>— Не будали! 
, вели:</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} 
и — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па д 
рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао 
га „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздиј 
днији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке, мложил 
закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе ни 
браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако т 
о је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрв 
аре откинути? - тако бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови н 
тврду на примљен новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијело 
.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> < 
е отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимње 
ља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој прет 
 их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у  
Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару, да прода.</p> <p>— А да што ће од њ 
> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ што моје  
ајаше.. .{S} А не само, колико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница пе 
 сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека 
 одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са своји 
е.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војкано 
е, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а н 
оди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред варошом стиже комшиј 
одати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме  
оп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу!{S} Гдје  
е и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још  
куд сада готових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а има 
о...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се 
о их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи 
ати Војкан. — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узм 
} Нијесу лацмани будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} 
ачин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајућ 
 Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> 
руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевш 
талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...</p> <p>— Чудо је!{S} Попусти!</ 
 <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина талијера...{S} Ухвати ме у бесједе 
 „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку 
мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— 
питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће  
 благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га пр 
ку: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдј 
 и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет 
 кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају,  
изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду на примљен новац.</p> <p>А већ је да 
елове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет тали 
ји у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара,  
ијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.{S} А каматар је М 
исати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека —  
о? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову сестру.< 
бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ никоме вјерова 
пази писар.</p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p> 
ве за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му дава 
испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божици вели: — Узми га, твој је!</p> <p>Али Б 
роду предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p> 
е и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп— 
ли, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане 
жљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено пр 
 и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Раду грђе уплашише његове слатк 
а сте на путу нашли — опази писар...{S} Дакле, погодили сте се, а?</p> <p>— Чекај! - а простите 
 је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се 
ву...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се г 
домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, шт 
тају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>—  
руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли го 
љивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше  
а окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним 
{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Уч 
р упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре... 
чити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живи 
ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој пок 
о пако прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...</p>  
ош на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да оп 
 Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако, судећи по ходу, мора да смо б 
ли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршиј 
е ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћи ће ка газди, па не 
и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду  
д кабаницом уз баку лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњ 
</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{ 
 гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, 
нчај се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Ра 
забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетк 
али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и,  
</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи з 
 плести чарапу.</p> <p>Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазв 
 нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А ка 
, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву,  
абасах на шипражје, а видим, не може се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим о 
ару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути бож 
ше запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, б 
днога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, з 
мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера.</p> <p 
е с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазивши под врхом, над собом, да се 
 наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да про 
 бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку пра 
{S} Разговорна је ова пећина!{S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти  
, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — 
ила?</p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="3 
 помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с ка 
слио! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па 
ам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш 
емље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!{S} Није она м 
мо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога 
а виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њ 
сти беспослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред суд 
му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> 
ану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двиј 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дјед 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра дан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, 
Пусти ме, мајко, овако...</p> <p>Сјутра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијет 
бе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи и 
вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке  
ему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше 
зи и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љутит, неће да одговори Маши, кад му у пу 
 просто је од себе отјера.</p> <p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обичн 
реми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути,  
ику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедн 
љање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>—  
 на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћ 
у се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Луд 
а дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и  
процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, љу 
ад није у вароши, сједи по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сеља 
еду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није 
сет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па  
 пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан“, вели се.</p> <p>Али с 
а и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам гос 
 да плати, тако гласи осуда што је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућа 
<p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вр 
а <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четрнаест д 
 син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шу 
а, разумије се...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} 
р свршена, поговора нема!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијер 
ао у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивал 
а се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао  
легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.< 
 свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни ум 
ове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољећ 
згледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале с 
а ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поч 
pter" xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села  
их.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тог 
их, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Ра 
 букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбље 
у — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјев 
сједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола по 
вету сили се да мисли сведе на сутрашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у он 
луша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пур 
 — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута 
ори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диж 
им слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посј 
угу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити проплана 
 планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога ч 
 упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога с 
оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... 
мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схвати, како би могао да подиј 
 са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: 
е макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода  
и осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара 
>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је  
 и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје 
Section" /> <p>Напокон једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И 
n" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се болест п 
 у оку.</p> <p>...{S}Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком  
ен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже з 
S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупн 
удали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу н 
е бити син.{S} Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњ 
ађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S}  
 ако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Рад 
 окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пр 
е о томе почело шапорити, газда једнога дана одведе је у кочији у град к једној градској бабици 
ћена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p 
анесену му у цркви. </p> <p>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јов 
људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу ст 
че главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичај 
вао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаст 
ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучит 
шио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих  
 исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом.{S} У од 
и мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је  
unit="subSection" /> <p>Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом,  
уца, кад год отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води 
мачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш о 
у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сеља 
ући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађ 
 позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника 
 вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом при 
it="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутр 
ту назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне,  
</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и ве 
и се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата 
 да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо збо 
амашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе, и дуг 
ута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у  
леда у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га  
вате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на ог 
по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код к 
 козе, да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не рич 
не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једн 
 ситија од осталих.</p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божи 
. што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разг 
дарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по 
е замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у о 
 обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </ 
е лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вр 
и, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча с 
еже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше пре 
а стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда— 
 оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно прем 
е душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пи 
ивога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газда свога надстојника <pb n="47" /> Васу,  
а!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је н 
уде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца 
а из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сад 
90_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у  
 и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако  
лиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено ста 
гони.{S} Што да ради?{S} Кроз четрнаест дана мора да плати, тако гласи осуда што је неки дан пр 
 по надстојнику Васи, да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла 
озорима тек се назире јутрања свјетлост дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руц 
ваташе његове планине.</p> <p>Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца  
ас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му 
> <p>Али Раде не клоне; одмах настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Бол 
аш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p>Раде посматра оца.{S} Очи му се уставише н 
ена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вече 
 слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на испов 
ђе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да 
се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Ниј 
их борба сложили?</p> <p>Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени сп 
"subSection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, 
ше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p 
свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом  
ме путу, шкрипају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је...  
и по талијер, скупље Бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари!...{S} И и 
ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око  
ад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом  
 као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, о 
 у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчиј 
уба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам 
равље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ра 
 одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, бла 
а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам 
стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је 
: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није 
 начуде, како је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и  
, са себе снимио.</p> <p>— Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухват 
дучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те с 
, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSect 
 ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, 
нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; м 
ти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се најпослије на законс 
 коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу  
 <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Р 
а суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p 
аду, чудио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад ова 
перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом р 
на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет кило 
 попа Вране!...</p> <p>А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је 
p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су н 
ко сређиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и  
скупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Богом помирити...{S} Што мислиш, а 
а се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз 
земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слоб 
о има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливад 
 избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, а 
није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петр 
/p> <p>— А чији је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјеч 
ђеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгу 
— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фратри...{ 
оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> 
а нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјели упис 
{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...</p> <p>— Што?{S} Та неће, ср 
његову рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар. 
агодимо, Петре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге дви 
о? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му по 
о остало? —— насмија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели 
очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, 
ао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — 
, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талије 
 мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви 
е: сам вели, дао бих ти био...{S} Да си дао, не бих те тужио!...</p> <p>Одвјетник, као шалећи с 
њску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекого 
, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајућ 
 <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p> <p>—  
 пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и м 
о моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и ста 
ли не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније м 
и допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кри 
глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан,  
 /> А да, — сјети се, — немаш шта да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!</p 
зда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој  
ватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале  
здравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење, ко није 
о пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвр 
и газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га 
ја, што је једемо, баш од твога пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је 
> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се. 
само дај, кад је потреба, па, као да си даровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> 
ера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор М 
ћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист тих нови 
дан од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве р 
илатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукам 
уће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкри 
новац давати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је о 
ослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око зап 
 куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Зла 
 од памтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, г 
гођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, п 
S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. 
ијешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... 
. већ враг не да!... <pb n="83" /> Боље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Пору 
ја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу  
 да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, 
д нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успомену.{S} Предаје ми је у х 
 - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не  
 у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрат 
> <p>А што?</p> <p>— Већ му нема на што дати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одил 
/> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечан 
ико ти плода даде!...{S} А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето 
одговори капетан — нису људи врчи...{S} Даће пресвијетли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и  
вади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на ље 
нику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата 
о кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи.. 
што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</ 
..</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући 
 велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p> 
гло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу...</p> <p>— Мало је...{S} Дај шеснаест стотина...< 
испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми... 
ом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се дво 
 ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — рече један од сељака — да куд ће с њом 
ни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински пр 
>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="9 
, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак 
ко се то може бранити?...{S} Помислите: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову  
да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила зг 
ер му синови пођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара. 
па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, веле, да су се укрцал 
 бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p>  
 преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p>  
 вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити ж 
} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост 
 весео, што ће собом кући повести своја два вола.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском 
а Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сус 
ао, шуљајући се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог тр 
гласи осуду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одго 
на талијер.</p> <p>Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задуж 
ије од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домо 
тојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу. 
ако ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш 
 ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубић 
дио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом,  
ста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се наједном  
д се насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада  
ијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјет 
> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их 
у у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хоће 
е.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази п 
се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p>— Не мари, сине, мајчин са 
ођоше у свијет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са 
ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде с 
 и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S 
осле свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, 
one unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, 
лодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше с 
о установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и проп 
 је. </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећ 
p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око 
кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да 
старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p 
 Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} 
ни за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> 
етнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} П 
руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у ру 
} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Р 
еба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату 
би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па  
док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у  
pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједок  
гу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо  
ехе.{S} Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор св 
ник, оставши са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, б 
ши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих ковчега,  
себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми,  
а, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, чекаху да 
 и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер.{S} Гдје је то?</p> <p>Војк 
јкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошко 
среће.</p> <p>Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и л 
м оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, д 
 тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао 
 у ову букву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани 
 сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу, гледај трагове ватре...{S} У пећини се купе чо 
} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим жив 
 би дао?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Ч 
град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао 
ц започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју  
а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и 
стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газда се одмакне са прозора, от 
 дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умро без порода.{S} Госпа Пава власница је 
вије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осуш 
рачуну, али није по мојему...{S} Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.</p> <p 
ву шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети да ће 
се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти био...{S 
су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради по 
посао!</p> <p>Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газд 
старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је  
 је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли...</p> <p>— Гледај ов 
тре!{S} Што ћемо на суду?{S} Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не  
з како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођ 
— одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за  
ки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: барута, да пуцњаво 
пило се чудо, да ти кажем колико, - око двије хиљаде талијера.</p> <p>Раде се чисто упроштио од 
нао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S 
за цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи 
 <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтј 
" /> оца варао?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани о 
 дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хт 
тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије из 
 Скуп је сада новац, Раде брате... људи двовјерни...{S} Али да, — као присјети се — ти си од по 
на.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па ви 
 јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb 
со и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора 
у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, м 
та — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрља 
.. — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p> 
и газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно м 
а забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима  
 љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдј 
..{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за 
и рече биљежников писар.{S} Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јо 
кажи! ...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах ми 
вим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага з 
од када оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то теш 
ћнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p> 
јило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквам 
чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише 
 од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде п 
о се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те  
Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ва 
ну, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потпи 
 пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућ 
е из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: до 
и. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо проведе Раду 
акону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и б 
које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени 
 чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама 
 се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од  
е рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајући, пред д 
 поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и  
обиђе своје оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде 
де изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу кри 
де од Васе.{S} Раде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у 
И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.< 
ворена.{S} Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји ко 
у мисао, те му се учини да су бискупови дворови тако велики, да би у њих све село стати могло:  
тави се поврх нове куће под циглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата 
ђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба д 
елодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако 
ред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников сл 
као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слобо 
претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Већ је попео се с малим 
 урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се  
"150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Паде му на памет:</p> <p> 
и ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар ј 
— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и број 
.{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дођ 
</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жер 
и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати боље!</p> <p>— Пусти, разговарај!... сла 
 кукуруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да 
А што?{S} Немам чиме ни купити је...{S} Де, газда, смилуј се!</p> <p>Газда, одложивши новине, с 
 продаш...</p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изр 
о знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од г 
ви се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добр 
— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру!...</p> <p>— Нећу  
, сада подјетињио те свирам...</p> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А 
а старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S 
слила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим 
ј, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте  
у привуку, али никако не могу.</p> <p>— Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.</p> <p>Раде п 
ели му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти 
 а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде 
о времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо да бих продао:{S} - Колико би дао?</p> <p>— 
 Што није било, могло би бити...{S} Али де, макни торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и присл 
и ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако.. 
свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и 
показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њи 
 <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га  
хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно - по 
овор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини нев 
едну мисао.</p> <p>— Тако је! — потврди дебели фра Јере - није више наш народ оно што је негда  
своје браће.</p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мисле 
о разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе  
оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића 
јући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p> 
орине, па показа на колибицу, покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испру 
вратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подобри се...</p> <p>— А  
и се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу, што је отраг двије године умр 
аш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, п 
 не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузданим смијехом, 
а, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</ 
будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп“!{S} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде  
аб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан,  
спослице!...</p> <p>...{S} Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} 
ре.</p> <p>— Неће мене твоји, — посумња девојка, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питат 
т не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело пролећ 
 је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издра 
ди, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Ш 
му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало с 
 сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са с 
} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Ал 
<p>Газда Јово пије кафу у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је у 
 побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један  
зи ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани будале,  
т новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца п 
анака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре 
осподара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} 
unit="subSection" /> <p>Газда Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарни 
е завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и ф 
шља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на суду, да при 
ко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то... али...</p> <p>— 
и, тражећи да му поврати оно узајмљених десет талијера, премда му је камате о светој Кати поште 
...{S} А колико би ти требало?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их 
има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет  
 размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} 
, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.</p> <p>Маша, коју је по 
и се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!. 
 као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишљ 
коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац  
се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико  
 по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомоме приморју.. 
.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи нос 
потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге ис 
е за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Или 
утих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија, преко којих на к 
о, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају 
ријем големе бискупове палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто 
</p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: тана 
ура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме  
ђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети 
/p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, дигавши главу. — Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно 
ће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године 
еко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и п 
 газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласо 
 јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак  
ега брани.</p> <p>— Дакле што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чуд 
> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Диониси 
огледа на сунце: — Ајдемо, Машо!</p> <p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, об 
ло га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима,  
 јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме 
ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама 
аја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и п 
— опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру  
{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћ 
> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух  
/p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарци 
 <p>Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај  
уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, з 
Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И  
, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, изла 
ече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засиј 
простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га привед 
од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пођ 
ју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављ 
 диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у  
на брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к  
 времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја. 
њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди  
ашу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо  
кине.</p> <p>Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Ма 
е...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</ 
 одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, шт 
остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фр 
ијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео,  
а...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо забо 
н мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и 
 модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове с 
 пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говор 
сунца.{S} А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто, поцрњело поље као  
својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају з 
!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, 
е чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у ј 
</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо!  
а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илиј 
.. и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се по 
ажем, — стид ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крај 
на помољ кућама...</p> <p>Раде се нагло диже.</p> <p>— Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— И 
жем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик... 
у... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладуј 
 и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро ос 
ред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема 
а... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, за 
<p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена  
е све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних пед 
у и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему слаше.{S} По његовој см 
 одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Раде не  
ма?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби мушту 
дбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мје 
петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али ма 
 исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</ 
је је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа у Петрову с 
дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, су 
 покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна  
— па ћеш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и не 
да, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано т 
ли ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се  
а; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишље 
не превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честицама, већ цијелокупно да пође н 
У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели 
и дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио 
е што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, отима...{S} Неће, 
 из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача сво 
ати цијело...{S} Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија п 
нову погодбу, по којој газда купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко  
>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?... 
уо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни ота 
ете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то свак 
— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - т 
је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме 
ћинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се с 
 <p>— Пођи! — вели отац.</p> <p>— Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — 
ави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири се, лези!</p> <p>— Пусти ме, мајко, овако 
 у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, 
ели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А м 
 да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га  
шуље с приједа — помисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Ди 
 Чула сам — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не ви 
 примиче свакога дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али М 
алим, јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетк 
око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло 
шља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и  
а пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће  
јеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, проз 
ури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек н 
36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Ил 
...{S} Сагријешила се, што одбјеже лудо дијете...{S} Чујеш, би ли сада бјежала?</p> <p>— Не би! 
могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Р 
 сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се око њега кињила као негда... </p> <p> 
ави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде зав 
е, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - Па да в 
а нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дан 
еда за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије  
учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по њег 
ђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S}  
ва леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз сније 
 Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по в 
н Петров настрадао у свијету, на радњи, динамит однесе му око.</p> <p>- Како се момче стидило - 
; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се  
игосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... 
о?... што од куће бјежиш?</p> <p>Остали дио дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и  
селом пронесе глас, да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, 
та?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — го 
 зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице 
ици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, 
којнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро 
Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} Гдје ј 
у.{S} Наумио је тако, да прекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем  
ли како да се ливада подијели?{S} Никин дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједни 
 да <pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, 
chapter" xml:id="SRP19090_C2"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јо 
же, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>—  
газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па 
и калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге...</p> <p>— Пусти ти њих...{S 
е.{S} Газда Јово, тежак, окљева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p 
у?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре п 
, Бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју ј 
<p>— Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије.{S} - А Маша кида се од веселога смијеха.</p> 
— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па,  
о је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем ве 
е „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, м 
зглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије — нијесу још с 
/p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога т 
 новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штого 
се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи... 
, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, о 
каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варо 
из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!.. 
за на свједоке варошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољ 
адивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли 
ском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи ожив 
 јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били 
 куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио на молбе Радине, да се пресели 
.. и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу напре сву своју снагу, да га са себ 
..{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухв 
чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри 
 <p>— Хоћеш?</p> <p>— Хоћу, пречисте ми дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице св 
о ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, доч 
бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, ни на какав начи 
 поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре  
о она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злат 
 листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро  
јелито.</p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега прес 
абаницу.</p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас мо 
е је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. </p> <p 
авих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио ј 
т видио, али је по чувењу познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше 
 <p>— А тетка Пава? — пресјече му ријеч дјевојчица.</p> <p>— Она је остарјела — одговори мирно  
е...{S} Јеси ли плашљива у ноћи?</p> <p>Дјевојчица не одговори, као да не разумије.</p> <p>...{ 
а прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја 
ј љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде, што уби свога комшију, јер преб 
.. а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без 
ко у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То в 
у, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још др 
е Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно 
9" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару,  
 пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, прос 
Петрову сестру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало  
и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да 
 по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни с 
кад не убијем ради себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко гр 
браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биље 
 се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба 
а.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за 
у:</p> <p>— Што ме убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>—  
примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљиви 
е Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној стр 
...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе ме 
м рукама. </p> <p>Премишљајући о Никину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе 
окупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прис 
и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за св 
ли?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} 
показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њима остаје.{S} - Није она као прљави скита 
вљу морао откупити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да,  
ни мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.{S} Рачуна у глави, колико ће по пр 
јући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... 
јају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују с 
а се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мис 
, рекао би, овога часа нестаде веселога дјетињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око у 
ачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше с 
 гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници...{S} 
 пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио 
умишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше крас 
ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премиш 
p> <p>— Што си побудалила!...{S} Какова дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>—  
 њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што 
овито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — т 
— Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, 
и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико,  
 дјеца?{S} Шалиш ли се?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате 
етне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од  
{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S 
ате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n 
говој смрти. </p> <p>У брата четворо је дјеце, љути, као вукови, а разуларени.{S} Што би од Рад 
ло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их  
...</p> <p>— Повела бих собом оно двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше  
га боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади 
о неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да не 
:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега  
p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — А ти ми 
а бар она не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо расп 
врну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле да су штирке љућ 
помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p> <p>— Де, види, 
и себе, већ да сачувам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али  
, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински пис 
е, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упит 
вратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један големи бесцјени дар — дар к 
куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетијаше, да ће газду уби 
т јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, 
ите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> 
се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би 
и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спавају; млађи је одг 
рцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.</p 
ћи, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, ни 
мље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стриц 
а заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што мо 
еснећи, да са стијенама с њих гони моју дјецу!...{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душ 
и отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милок 
е Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада слапа над  
тече јој фра—Јосин вранац!</p> <p>Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња 
знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода п 
 свако јутро китицу, што би од варошких дјечака куповала.</p> <p>Миришући љубице, разговара са  
 <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би  
ута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руко 
преми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на 
 свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су на 
ави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, д 
, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша 
еши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Ради 
— затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, с 
даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> 
о њему разбацане, окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани ја 
.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више зала 
од мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S 
ла ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ 
и претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста  
ко му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу у пољу.</p> <p>Било је то пошљедње љето  
д тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми позајмиш,  
Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је крвљу мор 
е.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! 
купити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослобод 
поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у 
бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему 
радишна <pb n="61" /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеж 
е?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До салеђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем к 
ане ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља удар вјетра бије 
еки дан да буде на опрезу са газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за 
и се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од ње 
гову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад до 
, али по калуђерову мјерењу, види се да до биљеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњ 
знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од ко 
се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} Натеже се свом снагом, да с 
{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>—  
аучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед уста 
леда у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћута 
не јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући  
у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно нас 
се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: и 
тајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца, да новаца позајми, да газду плати.{S} Све с 
ицу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх кућа упопријечи, да што брже на план 
шине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што раде с нашим ж 
ане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Н 
е господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази. 
дмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— 
!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи  
о за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивш 
ница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше остави 
ићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у 
е док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, синко, што слушаш туђе љ 
 и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једу 
е сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> < 
ва.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости,  
p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели му на одласку.</p> <milestone 
 знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло  
 Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вје 
 полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узб 
зио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се  
ије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особити 
спламтјеле ватре; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни,  
рчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чисто се забо 
 би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне  
м је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман  
S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone 
оја је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали  
е жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бј 
су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Ма 
од људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, уд 
стави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сње 
ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p> <p 
а се са столице дигне, навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.{S} Премишљајући 
 до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! 
као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p>  
е: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> < 
н, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га т 
 вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено 
упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до ме 
чега не окусише, само два соколића сити до своје баке полегаше.</p> <p>Раде сву ноћ није ока ст 
 указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и же 
а у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкрину 
Што да ради?{S} Већ је попео се с малим до на врх бријега...{S} Би ли даље пошао?{S} Али опазив 
дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присје 
бач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувни 
ја би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податни 
да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" /> <p>Ча 
равих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Ку 
не.{S} Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је  
атегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивши на себи 
стила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од  
му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку  
ли:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти пошла са мном?{S} Да не 
 међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> < 
 да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, 
, прама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекршт 
де — па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до во 
ила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувез 
рну старога калуђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, к 
олусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита г 
оље дати адвокатима...{S} Оперушаше нас до Бога!...{S} Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу  
 злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, па уђе.{S} У кући нађе неколико људи,  
о задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је под дебелим вуненим покривачем мал 
 љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу, као шуму густу, и  
јепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице“, редом поређаних.</p> <p>На пољу је си 
а одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на би 
 народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p> <p>— Попусти, господару!</p> 
/p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је 
вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p> 
у не разумије.</p> <p>Прошла су попасна доба, сунце још окљева на бакарастоме лишћу Радине огра 
>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, р 
ић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} У боља времена, 
е било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што  
 су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, ко мисле: — ради, штеди, м 
 у писарници.{S} Десет је сати.{S} У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свак 
p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен 
ебраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мор 
тајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p 
 ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да г 
у га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као ду 
радите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће к 
.. сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој...</p> <p>— Ко вели?</p>  
мнијење, ко није поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа  
у пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И тр 
лећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта 
ијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А т 
ћемо, болан; што циганиш?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је  
ус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, господо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по др 
мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ  
д очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и 
угога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући г 
ет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар га јутрос, кад  
риме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га, да рече 
чуна у глави, колико ће по прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом. 
умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух што се једе, радишна <pb n="61" / 
а је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за 
 стиде се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њ 
е над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки  
али се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни ота 
шан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, то 
пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога!...</p>  
у, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу а 
сам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — 
ше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и  
бре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а лив 
ори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!.. 
! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, за 
: - ради свога неваљалства, наваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет одније 
/p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— Ко вели? — 
аш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади 
оње, такмичећи се ко ће прије стићи.{S} Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, 
ге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а 
уј, болан!...</p> <p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — превр 
о, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синов 
добрим примјерима...{S} Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер ис 
ам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у 
п на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу, види се да до би 
пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поздрав; неко 
?{S} Веле: „Ко умије њему двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не уми 
 није се осушио кукуруз како ваља...{S} Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад  
десет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га 
 нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је! — упада у ријеч газда Јово.</p> <p>— Познато  
?</p> <p>— Десетак талијера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти 
 а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши с 
ра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље 
 хат, као Бог га салио! ...{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Над 
ћеш ли — нема већ говора...</p> <p>— Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како 
реће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штетим...</p> <p>Па се окр 
ори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - 
е њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све добро бити!</p> <p>...{S}Али у мјесецу мају побијелила  
јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Ра 
сладом гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, пар 
 слушао од људи на прелу.{S} А сјећа се добро, био неко пронио селом глас, да бискуп носи селу  
> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p 
камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извад 
 и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и з 
би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} 
љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из  
ину дјелу - мисли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Пе 
{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узај 
 — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, само да могу  
у - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p>  
заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад с 
лито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за 
атно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није 
 аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!.. 
а духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није било на уму, 
 дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их  
 дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то из 
 Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</p> <p>Цурске не 
крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом,  
з народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле на 
 моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу на 
пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} А 
<p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је,  
ко, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти 
иђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели му  
в отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, 
оћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима с 
кон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољн 
p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду н 
Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала 
моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S 
— заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на лед 
зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди 
ране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.{S} 
у.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио!...{S}  
 село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пушака.{ 
..{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превријеми на час, али 
јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије  
 ће с кравом по овоме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ко 
 вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је И 
јеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — к 
 — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа д 
ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страс 
је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је те 
вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Машу код колибе.{S} Ознојио се, ј 
исли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста о 
је никоме од стида казивала, што јој се догоди са свекром.</p> <p>— Ко ће то вјеровати — вели ј 
тра дан у кући је, као да се није ништа догодило.{S} Цвијета прихватила се посла, као кад је цу 
ђе, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p 
днако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и н 
осве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> < 
учио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, ј 
поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{S} Јест напрасите нара 
 - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљ 
да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од  
} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синк 
расније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову му 
 хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уокол 
вари. </p> <p>Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.{S} Послије, ослоб 
у Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на суду није постигао што је хтјео, суд је опрос 
 као пред попом Враном.{S} А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И 
 своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога до 
олико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што  
з старе храстове, проређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се ко 
..{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да су бискупови дворови т 
 камен прескачући, пређе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. 
аше сагнула да пије са његова гуњца.{S} Дође му одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат,  
Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом д 
ет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да... 
:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И ври 
ћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и 
<pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цв 
S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и 
то брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере планином и води  
ан је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цу 
руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> <p>—Лудо, што ј 
рољеће неће младица тргнути.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај кра 
стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пре 
поваше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари 
гдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чобанче урадило?</p> <p>— Охладно  
он не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!...</p> <p>Обећав 
начелник...</p> <p>— Да ко?{S} А што не дође он главом овдје, него вас посла... — А да знате ви 
м срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, 
— и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спуст 
ћа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде леже 
.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и  
се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? — вели му.{S} Није теби невоља на овај дан силази 
 Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.</p> <p>— 
рати се кући.{S} Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприрода 
е како хоће!</p> <p>Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, заж 
и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно, кад га старији син упита:</p> 
е стидило - помисли Раде — кад оно кући дође.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ  
вну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао  
и му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се игр 
ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били при 
вору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</p> <p>— 
 загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијет 
ка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће,  
е осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, п 
} Али газди чисто је било неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да подн 
аде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, на 
ј дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службеним списима, да их господи 
, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није  
ба по навици господар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој т 
 биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојнога синовца Нике.{S} Али 
ар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парб 
 <p>— Чудо је! — вели.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— 
е женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско...{S} Не гово 
одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо...</p> <p>— Пођи 
 сада најбољега, кад је најскупљи...{S} Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одгов 
исто ти кажем: немам. — Па се смисли: — Дођи послије, гледаћу...</p> <p>Људи са Васом пођоше да 
ако да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече ј 
 човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето -  
 одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједн 
, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="141" 
 <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Јед 
 уђе.{S} У кући нађе неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу кова 
не, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као  
 четвртак, нефаљено, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На п 
<p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, прери 
, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже се 
ставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника, да потврди.</p> <p>— Тако мисли — ве 
и клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Ра 
.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, ве 
да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати 
увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто 
лачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути ј 
а, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не  
врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} И 
ети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па  
<p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити  
Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>—  
апаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особ 
 урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешт 
 ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана  
у; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S} Дакле то је та нова господ 
мо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине турско било!...{S} Убиј крив 
онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.< 
ару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је от 
итати га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још  
 га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p> <p>Сутра дан, п 
 код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није  
 човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бес 
и је још торба, није је спртио са себе, док је Марко у кући био, јер у новац, што је одређен за 
јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код  
та ово вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују  
х послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али  
под врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док  
ада гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће 
родану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се п 
p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути с 
же испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права изв 
га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана д 
 кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци;  
а ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мор 
 ње — немирне, најарене, какова бијаше, док је с њим нејаким лежала.{S} Послије, сјећајући је с 
</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} М 
 их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање п 
њ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по дру 
 соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана одвед 
 — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, мо 
</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаљ 
шкове.{S} Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду 
и ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> 
рјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Треба да неко у варош пође!. 
јеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — 
није са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да 
е, да наздрави свечару.{S} У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Д 
то за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије с 
Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је  
> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од  
пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше зами 
 се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући нађе се на 
вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упит 
о у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по поноћи.{S} Газ 
ва и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо, да су њему моји син 
сјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се ч 
, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к одвјетнику.</p> <p>— Чини 
живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник 
лаву!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талије 
 Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb n="157"  
 би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му  
лази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да 
и зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зи 
 очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке особито 
и каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, 
га дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! —  
гдјекад одбљесну се у сунцу наочари.{S} Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионис 
ла, а љекар је нашао болест опасном.{S} Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати  
о, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се 
јутра униђе у писарницу господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p>  
.</p> <p>— Немој писати — опази баба, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овд 
ри, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSectio 
кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза  
се враћа.</p> <p>— Тешко је — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да Бог учув 
цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућ 
.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Ид 
не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.</p> < 
у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу 
урске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са поп 
Војкан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>—  
 учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема н 
 да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Него по подне превриј 
 јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два сина му пођоше опет у свијет, 
е Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— 
ањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.{S} Многи ми 
ожићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и  
а, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару,  
 је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ 
ат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врца 
ка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа т 
инута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом  
о теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S}  
своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} 
} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједос 
и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је.. 
о обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из ње 
ао да од нечега страхује... </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одг 
, али газда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправ 
</p> <p>— Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупи 
опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и  
т, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што  
 па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лу 
, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао п 
азда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни н 
ијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморј 
за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „ве 
ула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису слози противни, ако је та 
них сјена још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, ч 
ни свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} 
љад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи толика кућетина?{S 
в је“ — одговори. — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> < 
осуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Рад 
мана, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лиј 
subSection" /> <p>Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше по 
</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се, што се ово догађа у новије доба; 
авише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је 
луђер; с лијева пако фра Анте приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица пореда 
а их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренув 
>— Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић судцу — позовите га на ред!...{S} Овдје га 
крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> 
чно.</p> <p>Дебели фра Јере гледа, како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом, и на  
рника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Ми 
теник свештенику латинске цркве.</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јери 
 опочине, док бар пробава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign 
те: два сиромашна учитеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диж 
јеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> 
ратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јово опази, да наш 
p> <p>— Дакако да хоће — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина бесједа.{S} Па му паде н 
<p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господа 
Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се  
ита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па ш 
и, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће 
сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми гла 
!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам  
руји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице 
р људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају  
 весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледа 
едајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара,  
рка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му п 
 ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабани 
 на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спази 
гих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла р 
</p> <p>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши 
осио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући к 
на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у  
це нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена 
раву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем 
то их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осј 
, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршев 
 благо пазе да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Нај 
дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Нико не може да ње...{S} До сал 
дог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима 
 жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.</p 
, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста 
е, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са мном си!...{S} 
кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се  
а пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, 
и се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће 
да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — 
 неће њему биљежник у очи ударити.{S} А домишљат је враг!{S} Док је био опћинским чаушом, био ј 
, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвиле црне облачине да је уг 
да двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа 
е чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а пред њима фра Јосо, ди 
блачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашче 
други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, њего 
суђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигу 
ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из з 
 пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали с 
претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друг 
 на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узруј 
ради свога домољубља — очито ради свога домољубља! — нагласи узрујан газда - па не могу да схва 
ој згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па 
 држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову с 
 види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу 
у је поп Вране позвао, да спреми ручак, донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену  
х причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86"  
ајанствени мир, што га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежа 
/p> <p>Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не окљева нимало 
шчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.{S} А већ се подобро бијаше см 
еђена снијега може се...{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— За 
ује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу  
!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима око двије хиљаде талијера и посег 
>— Пусти! — пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке по 
и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.{S} Кад <pb n="125" /> поче 
 <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познал 
цу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто 
п Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са поштовањем 
е јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши,  
у њ све своје, што је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, ал 
јет на рад.{S} Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.{S} Мишљаху са оним плати 
 учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p>  
 све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде 
} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, М 
е дакле? — сјевши упита газда.</p> <p>— Донио сам паре...</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах  
 што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели  
стало, што могох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се 
 мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу  
ачелнику.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо т 
 дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, 
стајао у планини, у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки  
о, подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блијед 
 диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује 
силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву пут 
још мрак вреба...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бије 
паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању дола 
ке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затра 
ђу Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу— 
ана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином хришћани, ч 
 као прљави скитачки новац, што свугдје допре!...</p> <pb n="145" /> <p>— Умири се, сине! — мир 
амено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p 
 просвијетлити!...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му  
 на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тачном предбр 
по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикали нису сл 
ми, већ му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложн 
рата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад 
тно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмк 
снијегу коњске трагове. </p> <p>- То је доратова стопа - помисли - рекао <pb n="87" /> бих да м 
>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки за 
а се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и в 
дијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје бис 
узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к 
ше се у мислима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> < 
гда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом к 
кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био је тешке среће.</p> <p>Први пут, било му је  
ољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у  
ујући му дебелу руку. вели му:</p> <p>— Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му б 
 сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — немате ни ви готових пара.</p> <p>Газда се 
<p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" 
> <p>— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради.</p> <p>— Ништа! — вели Ва 
тид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се 
купљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш поп!.. 
p>— Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах уме 
 стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али 
, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{ 
ај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, др 
и у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се  
?</p> <p>— Не!</p> <p>— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за  
ву комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из ус 
чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} А 
ража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико.</p> < 
азда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — узвра 
е.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.{S} Ра 
поп не да разлогу. </p> <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој н 
— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најближ 
ако по прилици, да ће преко године кући достајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих год 
p> <p>Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га ју 
ње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пи 
раницу.{S} Уби га на мјесту, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже с 
, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи,  
еме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели...  
— учинио родољубно дјело.{S} Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би 
чме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду  
и синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина 
држи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо свијета у улици; пона 
меном сламом обложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није за 
гослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се пече 
пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом у 
 за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; оти 
ага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму пада сла 
е Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхте 
те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?...</p> < 
ри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима 
, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села,  
чује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре ноћи.{S} По 
мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати  
у, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој смијући се — пре 
ник.{S} Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша  
} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, трено 
тина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко  
о, прије ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је  
S} Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па по 
лије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p 
овој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установље 
уне...{S} Мислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ј 
.{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на спас душе  
ати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети ми твога вола, што 
3" /> <p>Миран је.{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас. 
 то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не забо 
</p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!...  
тина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу, осјетивш 
то руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи  
и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — 
збрдицом, да, прије него сунце одскочи, дохвати се планинских висова. </p> <p>Горе, у планини,  
камо устрану.</p> <p>Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</ 
лизу је краја.{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не  
и му.</p> <p>Али Раде неће да се ничега дохвати.{S} Тада стара помњом опипа месо с кости и поди 
.{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за  
о сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде? 
они је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" /> Али не могу б 
ојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога се 
>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако 
којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да р 
а рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је  
 за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије  
о је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа <pb n="38" /> се чио ка 
ња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ова сила фратара, један б 
 Ха, ха, са маћухом, а да како! — једва дочека Павле. — Ма, веле, да није био крив Радивој.</p> 
ијечи не одговори. </p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она т 
ичека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачин 
а издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb 
а <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује се тужити свога д 
природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у  
ожио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пута.{S} Бијаше пошао у приморје по ви 
 Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је 
о је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а он се д 
 и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их 
 па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаш 
а, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да  
 је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у 
едноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на 
, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спом 
cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па 
; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} 
омњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је н 
већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невје 
и и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— Већ?</p> <p>— Би ли препродо, господа 
рекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.{S} Погађао је Гл 
} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије 
 одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисл 
 попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен, п 
вјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред к 
је врше. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари 
 руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта је дакле? — сјевши упита газда.</p> 
p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца би 
е неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље изишао,  
ц је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели 
ечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући сво 
 ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, 
чијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар, који је због 
и да први у суд уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попиј 
>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице  
 дјеца нејака...</p> <p>...{S}А у варош дошао Јовица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали  
е.{S} Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем 
поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку 
да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла бих гдје год хоћете - одговори она, али под једни 
а буде, те је по овакоме времену к њима дошла.{S} У то мајка се диже, да види што је, а и отац  
} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући:</p>  
па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не ви 
ја бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио  
ох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Али што је то? — трже се — мене овладал 
длучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Нап 
у писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза 
сам ти сакупио уједно.{S} Са трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интере 
 слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част ва 
икако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му 
небуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре!{S} Што ћемо на су 
 поздрав; неко од људи поодмакне се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</ 
/p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи,  
е може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{ 
крха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би д 
биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждрије 
ма је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим ку 
е ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које н 
се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа — помисли 
ијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме 
 <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па ж 
ажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет 
игне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају  
ућени комшије: — Куд <pb n="141" /> су, драги Боже, синови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И 
епа ријеч!</p> <p>— Морал, да како, мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинам 
с, удри сутра, нешто научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узев 
ву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што те нађох — вели јој раздијеливши је од 
} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде  
згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један гол 
и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цу 
ан, удовчина, накресан, па... би што му драго!...{S} Удовчина, среће ми!{S} Ха, ха!</p> <p>— А, 
 што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се мо 
дређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући 
ти, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај с 
малим, сву у један дан!</p> <p>Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.{S} Маша не пита ку 
ође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички п 
јену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи судбене вјештаке, људе с 
судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му  
е.{S} Петар је недавно пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му  
што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецје 
 наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука 
 га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и при 
о честицама, већ цијелокупно да пође на дражбу.</p> <p>— Док се посао обави — премишљаше газда  
у ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мо 
S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од ка 
а Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над 
и <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, кад види онолик 
еже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза 
у из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Он 
ту, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- 
е им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд ј 
чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код овак 
 Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} 
та врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући пр 
p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухв 
згубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А сутон већ је пао: сјајан, бистар сутон п 
Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пе 
је никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен осјећај 
вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено та 
наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га  
ад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава траје.</ 
pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крај 
ли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, кад  
шена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади поп Вра 
лила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, м 
 неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око 
ед њима не гизда се ован предводник; по дрветима <pb n="138" /> не пропињу се витке козе, да бр 
замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Р 
сао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити 
.{S} Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула 
 ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њ 
па да тако створе једну велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на р 
а! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће 
 јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је н 
чи биле необично свијетле, сјале се.{S} Држало се да вјерно служи господару, умиљат као јање; а 
дбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испи 
требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли —  
и... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи — понови, — снаж 
 планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син 
 добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, је 
и, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: плету на талијер и више, а бл 
о своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, д 
ита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да  
нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући о 
и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од нек 
а сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му 
е по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.</p> <p>— Немој писат 
ти, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Ид 
во свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?< 
хвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо 
</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, под 
— одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао. 
ше? ...</p> <p>— Ондје је, господару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече 
њ — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже —  
 сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и сиј 
т дана, као да окљева да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што  
 дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на  
дин адвокат опомиње свога колегу, да се држи ствари.{S} У овоме послу нема посла поп Врана као  
јне недјеље поп Вране преко велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да с 
вом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фрат 
пружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже с 
не птице у дјечачким рукама.{S} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p>  
се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазир 
дашње потребе, па се тога реда на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; 
, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу 
е за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљ 
сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, 
 - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна.</p> <p>—  
ије но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кр 
рањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећег 
 к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори же 
>— Ајде, де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гл 
поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сувар 
.</p> <p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио.. 
аучио?</p> <p>— Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у ко 
ме понудио свога фра Јера...{S} Ах, да, друга су оно времена била!...{S} А како је сада, то ви  
доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p 
 </p> <p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се 
/> прама свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му: 
еликим! — чуди се газда.</p> <p>— То је друга ствар...{S} Наравно да они не бирају средства.{S} 
ари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бога ми!</p> <p>Хитар је 
га свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— Што то, оче, ти?...</ 
о да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у бр 
та га.</p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ р 
те, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, 
ли тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу...{S} Хвал 
и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољи вољи попа Вране.{S} А поп В 
 те нађох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што 
 у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриј 
дче, да моје само општина отме мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели од 
и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, да одбраниш своје!“ - помис 
 у планини! — Прави кијамет!...{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш сво 
ачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p 
м ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није с 
{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се 
астиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примј 
 и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, 
 не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што д 
е, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са  
у, никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаш 
ва табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за на 
вши се, на колину написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>—  
ље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих 
увши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели:</p> < 
то га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићн 
им путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> < 
му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је н 
Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p>— Пасем двадесе 
к.</p> <p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити нос 
љутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп је 
иво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли за 
но што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што 
похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред  
— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p 
реву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право шт 
пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се  
 оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком ув 
је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога јо 
то тога дана срета је више пута.{S} Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њ 
 што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола ври 
мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прихватише његове ријечи, као једну мисао.</p> <p 
>— Да, да му је потреба - потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек п 
ао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била ја 
ешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, от 
једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вр 
а љетњега поподнева, одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, 
вога дората, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред  
ви газда.</p> <p>Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто,  
путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике 
и био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или с 
ађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p 
ио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима:  
Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше. 
аком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу  
 могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га и 
 он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људск 
а зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда.</p> <p>— Т 
на мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за пр 
ји начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb 
сли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово п 
а учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, 
 Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији 
сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p> < 
женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сеља 
и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p 
 И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, 
изу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у с 
а је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а 
лицу на страну.</p> <p>— До године биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — 
нице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода да 
вши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш  
тељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p 
е Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио?  
тра је тмица; на први мах не види једно друго.{S} Маша се приљуби боље уз Раду.</p> <p>— Видиш  
ари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш. 
ијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш  
 труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим брашном прехран 
tion" /> <p>Сјутра дан пошао је Петар у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана 
јом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне  
виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, не 
а дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њоме, нађе Маш 
дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући, са добивеним нов 
арима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема 
ајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити? 
 ће ова сила фратара, један бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пје 
p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} Та, знате,  
Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Зна 
с двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разг 
 чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је 
рама сунцу, пазећи благо сједи једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана 
— па да напојим кобилу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље. 
 би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узруј 
није сумишљеник попа Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и  
Радивој.</p> <p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друшт 
ли му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> 
} Радивој држи је чврсто једном руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика н 
ника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским 
и ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Д 
ати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је ве 
воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, м 
еђу два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је 
теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жел 
раве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко триде 
иваше пута у трговачким пословима један другоме.</p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и сит 
алуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толи 
брази блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од сније 
х двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу, као да међу њима  
 и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупник 
авши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женс 
јелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уни 
рмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „Шкривану“. </p> <p>Помоћи ће 
јеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Н 
 оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито  
ок се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!</p> <p>П 
{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду,  
ди ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Диони 
начај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без ре 
гајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>...{S 
де му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или 
ајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје 
 <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља 
а силе...{S} Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!... 
 жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер још њихови стари нису били пријатељи.</p> 
олан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; 
и која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он 
сус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп не би био рђав човјек, да се разлогу даде: 
> <p>— Кажи што је?</p> <p>— Стид ме, а друкчије све ми једно...{S} Али кад сам код тебе, пече  
хотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад ме питаш, право ћу ти 
Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бити?</p> <milestone unit="subSection" 
енада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи 
хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе 
е.{S} - Би, вала — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И  
замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не з 
а се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S 
арод оно што је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је та 
агнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне 
 рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши  
љу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у се 
 бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини да су нам они д 
дебелим слојем накијала снијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде 
је као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је 
 газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије  
три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, т 
ћи непрестано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар 
вом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разумије...</p> <p>— А да, са својом маћух 
</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помис 
штивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши кришом на газда—Јову. 
 иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да сп 
м купи га рупцем, с тога домаћин поведе друштво у одгојак <pb n="104" /> до куће, гдје је, на о 
носу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p> 
 цртама, чисто питомијим.</p> <p>Једући друштво помало разговара, претргнуто, обично.</p> <p>Де 
ита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што  
друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S 
ник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опрашта 
стим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа  
} Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво, које се ту сваке вечери састајало.{S} У дворан 
}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита. 
а, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Богу, да му за 
знебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ, његова  
..{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер зап 
, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери било је чудо с 
 женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међ 
па да појашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробо 
ред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не будали 
 светому реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла 
сподо!“ одмах сједе. </p> <p>Погледа по друштву: нико ни ријечи!{S} Неки од фратара не познају  
онисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем друштво разгова 
.</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштв 
} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама п 
 - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми ј 
Погледавши боље спази Васу у дворишту у друштву двају сељака.{S} Надстојник стоји код големих к 
и своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n=" 
розебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама  
у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Напијмо се — вели Раде — 
војој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Род 
косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, поп 
з дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуг 
 онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама 
бити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестр 
орња усница учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њени 
pb n="59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра 
пре погледе у њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Н 
е наједном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас  
је чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ м 
.{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута  
м очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p> 
 коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима п 
S} Слушај даље, као да нешто јеца...{S} Дубоко је то доље.{S} Ти се страшиш?{S} Не будали: са м 
раја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњи 
, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p> 
 дио бити о себи.{S} Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и,  
из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје троје крмади...</p> <p>— Неће 
виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели: 
ругога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори 
ажи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: би 
е газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и сам 
} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун в 
 задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије —  
лограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна  
, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у к 
, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива п 
ок не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - око дви 
 из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу г 
два је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш чита 
одар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је б 
гох, што не могох; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим  
више и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и д 
а, лијепо, - да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два  
 да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику и 
/p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи  
ијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? - тако бар Петар вел 
е си бесједе...</p> <p>— Нема међу нама дуга разговора...{S} Чисто код тебе осјећам некакову сл 
ли:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вад 
bSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворен 
све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и 
ве.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, 
еди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом 
дних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки 
животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и  
и ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му буде 
ди позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима  
вши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пр 
и се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи.{S} Пође погдјекад у окрајни комшилук да види 
 кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу 
{S} Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли  
 капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту виј 
е лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама на пољу, шапатљива...{S} Стоји прислоњен  
х бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро  
а Павле, оно <pb n="62" /> одуго момче, дугих коса, што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју  
, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чобанче, дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите к 
евом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али ниј 
жић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то мо 
чене тамним обрвама, у његове граорасте дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.</p> <p>— Нап 
 тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?< 
репећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и док 
у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вин 
лед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде 
то му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
о његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p> 
и пламен божићне ватре.{S} Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Д 
о вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.{S} Боји се претече га неко, - па онда — г 
 газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, ус 
но ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачућ 
амисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и г 
..{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, за 
му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чи 
 за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.< 
р убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писар 
 а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати 
можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси са 
владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p> <p>— Сила га се Божја накупила, нећеш нигда к 
га стари калуђер, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с 
уруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјет 
p>Сутра дан у јутро мешкољећи се остаде дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, 
у њој нешто тражи - а сигурно некога од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом 
 на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро з 
и судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезни 
јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.</p> <p>— Десет кр 
 догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад ст 
{S} Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а 
враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиге, тражи:</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни  
 иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи — давао ти је отац на рачун у више навр 
дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше  
тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по шест круна 
S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се др 
ђа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154 
вати на камате, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити с 
 згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отво 
о видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господ 
стране, свугдје допиру: рекао би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каз 
собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — уп 
иже.</p> <p>— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш — рече јој озбиљно.</p> <p>— Дошла 
неж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше такмичући се са најбољом газдинском т 
ти се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо 
дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели момку.</p> <p>Па окренувши се к Ради, пот 
шли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чарши 
исмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан госпа Пава, разбарушене сједе косе, кратка врата, 
ару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — ве 
вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућ 
ком робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче 
е; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По 
господару.</p> <p>Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријеч 
е не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма 
 и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац уз 
 надстојнику, који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет 
и газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Ва 
ем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.{S} Надстојник Васо 
 столом, у ограђеној писарници големога дућана.{S} Пред њим је велика, отворена, трговачка књиг 
 се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вође 
имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вели м 
аривши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у  
/p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град к о 
 дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упи 
а наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком 
торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем те 
, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, п 
тојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овог 
гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из њ 
...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећ 
 <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради 
ћ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готова, уселити она и м 
<p>Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном окљева неко вријеме: нека Васо проговори господ 
нежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче с 
а, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор уб 
 око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да 
ним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за кама 
преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.</p> <p>— Фала богу, како в 
м, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му:</p> <p>—  
тачнога дана.</p> <p>Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пус 
ко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански момци, ни надстојник Васо не сусрећу га као не 
асо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу.</p> <p>Газда Ј 
 дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сиј 
нских момака, поредавши продану робу на дућански банак.</p> <p>— Војкану? хм, — опази господар, 
куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу  
/p> <p>— Лако је теби — насмија се на њ дућански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на ч 
ка, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар преску 
лим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу 
јкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански ба 
коваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсл 
и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, разроке очи бје 
.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија  
ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по о 
ли помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће  
Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, 
ла.{S} Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Рад 
одару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је оног 
у га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно бијаше са попом В 
дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.{S} Био си 
 десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи ок 
потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану не држите...</p> <p>Газда часом у глави срачуна. 
са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој снази газда Јово разбол 
>Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе  
главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пру 
енчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и усели 
xml:id="SRP19090_C1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљ 
нскога, прекрсти се по навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160 
ви <pb n="137" /> дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружи 
али, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци т 
 и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Плати порез, шум 
 и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!</p> <p>Машиц 
ипака, угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дје 
и код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара понуди, јер рече да нема чиме д 
 Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свуг 
из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, студен бије у образ као ледом...{S} И спу 
едно голобратче усуђује се тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> < 
де, колико поп мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божи 
ђује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно  
 она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите синове, које је <pb  
га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, и 
очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као досје 
{S} - Вратила би се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хр 
ца и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човје 
ан, господар — опази Васо.</p> <p>— Као душа — прогунђа Војкан.</p> <p>— Оставимо разговора — в 
је; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски пр 
жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу Дионисиј 
ружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином нап 
ржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа, кад су гладне године!?{S} Да, са  
" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</ 
 - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва м 
 подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му ли 
аборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога  
ед лице Божје“!...{S} А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Отк 
ршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му за 
о?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и једа 
у свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стар 
ово земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божј 
 јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и изв 
вему се разувјерио!...{S} Тешко му је у души...</p> <p>Послије очеве смрти премишљаше често о т 
 дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страст 
а кињи...{S} Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли, кад види своје властите сино 
е осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Та 
у?...{S} Мени се све чини да су нам они душмани.{S} Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се 
 бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека га Бог поживи!</p> <p>Друштво 
на попа Врану; оно јест, раније били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али 
је газда пријатељ, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече гла 
 није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!...</p> <p>— Немој тако, синко!{S} Ваљао нам ј 
 браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како  
 гледајући у пламен, што прождире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи с 
ла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је тол 
 нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти ку 
га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И с 
учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене рад 
да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако, али осјетљ 
аше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе  
 и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га дражи.{S} По слуги поручује му, да је  
их бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали тов 
— а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, иск 
ило те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од вр 
, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па разиграо вранца...  
 — махне руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да при 
је земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу као сјети се нече 
ђе до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из 
цу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти 
, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</ 
е кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру роди 
 Машо? — упита.</p> <p>— Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам, да је ње 
пресјече Раде...{S} Божице, донеси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога  
у лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то  
— Болан не био, Раде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још 
разговарају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а рав 
Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, твој је!{S} Буд’ ш 
— Не смијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p> 
у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад, гдје 
и!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мен 
аршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мр 
а лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не 
 ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме 
..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је бо 
дан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао. 
макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене попл 
ан као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, да!...</p> <p>Поп Вране нареди Маши, да му пода чашу 
чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакриве 
очитани, судац с њима као са браћом.{S} Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат пошт 
... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мо 
ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајо 
вугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећ 
с закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p> 
ко банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су м 
 <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко 160 
ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја ч 
<p>— Марине, душо, ди си сада ти?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков 
и, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?< 
е стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у 
...{S} Хтјео сам га таман послати...{S} Ево, на!{S} Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље Б 
и ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама,  
.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>С 
..</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озб 
 тобоже у шетњу.</p> <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да 
асо, поћи ћеш...</p> <pb n="50" /> <p>— Ево четрнаест стотина...</p> <p>— Дај петнаест стотина  
е воља - опази писар. — Али...</p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу 
Не љути се... ко велим тако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан р 
буњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није зема 
<p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио  
чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... 
и на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па,  
м руком а другом се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде,  
но газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете се цури Раде, и уста 
тави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећ 
дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни 
вчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете го 
адин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узет 
е вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} 
се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочекали: да једно голобратче усуђује  
/p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам 
очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} Што она, поред овакога момка, Рад 
учим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не од 
им добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два 
, а камо ли, кад ти је душманин!</p> <p>Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину 
инови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрада 
ело снијег лапта; види се како силази - ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али јо 
, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не раде такозвани мађарон 
га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући  
Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по гла 
ише... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћ 
, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војкану узе све.{S} Бјеше се с њиме нагодио 
, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свакоме!{S} Њега суд осуди, а он с 
прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> 
ном и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цвије 
} Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... 
 пизмен на те, ради Маше.</p> <p>- Али, ето, какови су ти Божји свештеници - примишљаваше: - ра 
 о томе при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — пре 
а зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{ 
аква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код ме 
p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждр 
> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се од куће отрже снага 
“ </p> <p>Отац Дионисије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: 
у Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...</p> < 
вимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, 
да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде пог 
т талијера, као је ли Бог на небу...{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино к 
..</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Р 
будеш узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Пут 
ије вјеровао, али сада види како је.{S} Ето благајна набавила сијено, окле га набавише и газде  
вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда  
 Узми кукуруз, па га у чаршији продај — ето пара!...{S} А колико требаш?</p> <p>— Тридесетак та 
ану пред црквом:</p> <pb n="72" /> <p>— Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...</p> <p> 
, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Таман кад ти устреб 
очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе...  
 лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија —  
<p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, мог 
? — прекиде га неколицина њих.</p> <p>— Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} 
м свијетлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, прим 
однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што то свијет вели? — упита Павле, он 
— ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче?  
са Божицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу 
 газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млинов 
 закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац 
оникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву  
 Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> 
кле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се суче 
 <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћа 
и свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебе 
послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људ 
 ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Ради у ћутању долазе у па 
 досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек  
ури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>И 
оплој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно те 
 <p>А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха при 
сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију 
е могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује  
ови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превла 
 и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из друш 
 дан кад се растријезнио, није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.{S} Моли новаца од газда—Ј 
 Путем разговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за врши 
нце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкри 
 њим стоји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео  
<p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда? 
 слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у господске после и 
иза село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S} Раде се  
 ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад  
ао да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење 
и:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио 
е за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару,  
е пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе 
ога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p>  
. — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих...{S} Газда накастио да те ра 
 тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опаз 
кљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово опрашта се са свечаром, с њиме ћ 
ато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се п 
попустих... послије ми, Бога ми, бијаше жао, али која вајда; ствар свршена, поговора нема!{S} А 
и, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочеки 
о божићње вино.{S} Тога јутра Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се  
 и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мај 
 гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчек 
а њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цури 
у, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; 
је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, 
атрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући повед 
 се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; а веле д 
ело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад 
— Јест, али нећу да Вам кажем, биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... 
екајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијен 
енчања не упасти у гријех...{S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље 
е позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учинио?{S} Није га удари 
, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула ј 
 пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће казати, па, док  
</p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждра 
.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигурни — опази газда. 
о друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{ 
рнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи у 
b n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} 
имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач хтједе да још нешто рече, али му Р 
/p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека 
 /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и догов 
 као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ни 
о и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што не сјекосмо а могли смо!... па ето сада 
p> <p>— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p 
p> <p>Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p 
доци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно до 
де, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био такав!...</p> <p>— Потр 
а што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве,  
.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом ск 
м, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде,  
p> <p>— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцијење  
нога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Плам 
 цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изув 
с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њ 
p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени тако р 
 очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, на 
чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждр 
ро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, у 
 њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута  
теди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима  
ада му је кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути 
ећ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као Бо 
, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сва 
 јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До с 
че жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијеса 
ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А сада му је кобила драга као очи у глав 
ка, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.</p> <p>Локве, гдј 
 вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и 
<p>Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се  
p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" /> брате, њима Бог! особито фрат 
ихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечак 
} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, жели, дао, брате, њему Бог...{S} Неки се од наших хтјел 
мачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели свим срцем да се разгали.</p> <p>Око подне дође у  
зник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, 
ате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога ду 
за зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљ 
а се нечега престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, 
оравио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, ш 
сао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Р 
ом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, к 
 лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у 
 и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје...</ 
Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину на 
хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме крају...</p> <miles 
ита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.{S} Наумио је тако, да прекрати једа 
>Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертаимовачу“: како је висока, чврста; Ко 
и — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И св 
 Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>.. 
>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с нав 
есна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.{S} На очи био би рекао, Раде  
јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; би 
и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо  
 благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на паме 
 била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?</p> <p>— Не буд 
елу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, з 
 лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана  
се она на старо... као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати  
, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.</p> <p>Пред сами сутон дојаши 
ла ми свекрва!</p> <p>Ћуте, а, види се, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <p 
— учини се цура невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под  
ене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије,  
 већ, чак ни пожелети туђега човјека, - жена сагне главу.</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?.. 
ере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гл 
га спази код ватре, чисто се наљути.{S} Жена подметне сједалицу, да приђе к ватри.{S} Сједе, гл 
ред собом краву, упути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече н 
ање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде г 
а, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ тога дана дође  
/p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, будан... што?...</p> <p>Ције 
ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је.</p> <p>— Пош 
, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо!</p> <p>— Ко нам брани 
ш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!...{S} Хоћеш ли, а?</p> <p>— Нећу ли... — насмија  
те ли чули?{S} Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у  
и се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> < 
оја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле...{S} Бо 
} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S}  
у на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p 
љаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Рад 
 срамотиш...{S} Какав си ти човјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја д 
ита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак,  
 у штету — каза јој Марко.</p> <p>А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко:</p> 
 Сигурно да нема — одговори мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на  
однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} Петар оних дана пријетија 
оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред  
вој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи н 
и, бијаше насрнуо на њу, као да му није жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли 
нио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјец 
 се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>— Што си побудалила!...{S} Как 
иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> <p>Раде с 
 И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он 
/p> <p>— Па да, кад се тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p 
/p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих 
 Кајеш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем!  
т у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио, да ватру загрће гол 
ам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p>Дј 
м!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена ж 
</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут н 
ли... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег  
че урадило?</p> <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је 
и, накани поћи својим путем.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> 
ада бјежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. 
 упита је.</p> <p>— Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру,  
</p> <p>— Да, тешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да ј 
<p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси 
?</p> <p>— Нећу ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели 
е ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: - „Лези уза ме, страх ме од времена 
.</p> <p>Кад дође ред на краве, вели му жена:</p> <p>— Не продај краве музовне ради дјеце!</p>  
о, Машо!</p> <p>— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и  
ву?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас дру 
поп Вране, свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он 
неси твој ђердан!</p> <pb n="144" /> <p>Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђе 
се, а оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, ка 
е, вели Маши:</p> <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</ 
? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу  
 да не усрну покојни отац у дуг.</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриј 
— јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима у 
мислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада присл 
Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p>— Доне 
ђе руке.</p> <p>Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: 
сара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па  
- Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко  
{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико  
ри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варо 
лом се одмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се,  
шта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу  
<p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} 
ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге 
p> <p>Раде чека.</p> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за  
 снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се  
ину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на пр 
исто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p> <p>— Смије се...< 
 и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p>  
носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за 
о <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће 
т у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише, само два соколића сити до своје 
 још се није младости науживао, није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу  
мо за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оста 
д престану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред  
...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, 
 је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и она 
освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} 
ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе. 
из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави ј 
ам хатора штетим...</p> <p>Па се окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са  
м попусти.</p> <p>— Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше — Што ћу са ово пар 
овара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>—  
застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој 
 јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и доб 
као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтјео... па, премишљајући, као да се ка 
<p>— Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти... познајемо се одавна... а погоди—де - рече, з 
њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо,  
 је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за  
ше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно,  
уги раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли. 
!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понес 
и га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у зал 
собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Ра 
блазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!</p> <p>— Бог да нам про 
јете?</p> <pb n="37" /> <p>— Не будали, жено!...{S} Раде примиче свакога дана...{S} Оно је моје 
и нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, њего 
ћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је тра 
нином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини  
д је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога часа слађа од ичег 
ни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га се клони: одлу 
за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо  
 сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод 
p>— То са својом маћухом, другом очевом женом? — приупита онај времешан, да друштво боље разуми 
ло што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по 
/> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша развлач 
ад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; ценкају се као на сајму...{S} Одјевенији ул 
оле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху 
 неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на прозору.</p> 
сам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну. 
- Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући од 
цем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране по 
њу, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га пред 
не се, да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече је 
тави двоје најмилијих, - цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље ли 
а Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гд 
јекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га с 
име ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и  
ли се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му 
 да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није никако могао.{S} Расијано, без реда, бе 
лазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим кол 
... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан?  
жу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и 
еоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као д 
воје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје  
у, да напуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p 
и оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се о 
памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли ј 
ију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја: ради се о томе, која мора 
а је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, пау 
>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме п 
ња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на  
вце на со...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се на 
мије он да оцу у чему приговори; док је жив, господар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође 
 синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p> <p>— Пусти, Раде, си 
томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.{S} Као да се одијелио од свега свијета, 
да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела.</p> <p>А једне ноћи, премишља, што би од ј 
— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад  
 како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и тра 
} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Ра 
А што?</p> <p>— Не могу да га већ видим жива!...{S} А прије како тако, некако се била на њ нава 
собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну соб 
одара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то 
па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и  
 откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је 
, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана. 
, јер од када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> ред 
уруза ни продати ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, —  
ће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, по 
д цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу с 
а је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону 
на његове очи, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што п 
, настави:</p> <p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било  
 претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не усрну покојни  
одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши да весело о нечем  
де и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом г 
е, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш ли како вода доље отиче?{S} Чудо!{S} Н 
ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе и 
 си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, па по кршћански урадити...< 
у, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио да мушки стоје обашка од жен 
се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самрт 
када му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да  
рно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би т 
у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се по 
на траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p 
 Нико.{S} Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући с 
арод обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихват 
, данашњега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На  
ацима, <pb n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и  
ају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, 
 отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фра  
а би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквен 
1"> <p>На Бадњи дан у дућану газда-Јова живље је но обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и о 
ацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p> <p>Једно чоба 
ебе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се 
зи Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у вој 
/p> <p>— Није до мене — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити...{S} Али де, макн 
 Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповски оковратник, пр 
ребало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак  
 ждријебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљеса 
 њ, његова прогушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу 
 нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим у 
 је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>—  
дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, 
 <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема!</p> < 
је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела...</p> <p>Послије неколико дана посла газ 
лу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла му се  
јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних плани 
 које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепан 
 за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гл 
оју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд б 
ке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складни 
е се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p> <p>Неко  
не бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ 
анице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?. 
цама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом је 
и Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се освети 
е постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућн 
олазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?{S} - Чуди се сам себи, па не сре 
/> ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А ка 
азна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" xm 
м као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо, ни блиједа сњежана боја ни 
{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раску 
, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ  
чиста дјевица! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p> 
 не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу 
 за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш го 
а њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p>  
ине што су одијељени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са 
га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се  
.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће с 
/p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му, Антица, у  
године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и 
је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пиш 
е силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с други 
>Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу, што ће се у кревету са женом разгријати.{S} Њих 
љубити... премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор н 
Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло;  
ради дјеце!</p> <p>То бијаше први пут у животу, што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би  
17" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И  
} А како је раније такове ноћи слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре; у бакри вари, а  
да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим т 
егу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види!  
којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — климне главом Васо, гледајућ 
 је!</p> <p>— Није ти понестало, болан, жита у кући — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду пот 
 ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>— Чекај, будало!... 
уша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно 
да понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог ће дати, па ће све до 
Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се боје сачекати 
гра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим б 
одишњега, што још не приспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови 
љу у сунчевој свјетлости прелијевају се жита, ниска, празна класа, стрше у висину, раније настр 
д Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p>— Не мо 
ца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, ка 
ек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњ 
на, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара 
.{S} Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к бож 
емље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мр 
 љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи  
Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је с 
ијеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и о 
гоме дјечаку, а очи му сјевнуше - у њој жито живо, могао би га сијати...</p> <p>Узе балегу у ру 
а госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде 
ислим...{S} Ваљало би новац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас  
а ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> <p>— Тешко је — 
и, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— З 
ајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рука 
ет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети ми 
! — вели оцу Дионисију — Хоћеш ти једну жљицу?</p> <p>— Мани, Бога ти, то је отров! — окоси се  
ћка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— 
 чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била су осуђен 
е што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши 
 душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни ми 
ку управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дође, јер, друкчије, јер јо 
 а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но ријеч 
х примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а  
/p> <p>Пред сами сутон дојаши поп Вране жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот 
е туга са пријекором одбљескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт. 
вичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из по 
мице би ли ушао.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чек 
пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, 
и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у к 
ољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером  
.</p> <p>На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, наче 
сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и нај 
а њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту 
е, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сувих грана, што и 
разилази; неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна св 
 свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји т 
рне.{S} Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији...</p> <pb n="78" / 
>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Т 
ао му труд, глад... што ли?...</p> <p>— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...{S} - Да Бог,  
 бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу лежаше: бар 
тломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p>  
е и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски жагор, као жаг 
ма, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину, гдје љети са стоком пландуј 
ту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан: — док га с вида 
- рекао <pb n="87" /> бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идућ 
вратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим на  
и, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа дов 
..{S}У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој <pb n="156" /> бари, усред поља.{S} Газећи пр 
аст даде.</p> <p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена нећ 
а нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши с 
је и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан,  
, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већино 
памети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово кренуо...</p> <p>Ено комшији Војка 
се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге, на чи 
 очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али  
и стиже судбени позов са стране опћине, за признање права власништва ограде „Брљача“ у планини. 
е а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. 
ве што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, прими! не гони ме!... <pb n="161" / 
, а чиме трговаху?{S} Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потр 
ава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте 
 и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња.</p> <p>Путем сунце жеже.{S} По п 
те пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтро 
ли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, ка 
pb n="35" /> сушњу.{S} Ту, у прошарици, за љетних, поподневних омара, Раде са стоком пландује.< 
 о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — 
> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...{S} М 
лујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се 
које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</ 
згубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора 
иједница...</p> <pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p 
:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет 
а пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги п 
 добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре!...{S} Оне оранице не стиде се Мисира, а  
?{S} Пусти, болан, — мило <pb n="77" /> за драго!{S} Друкчије што хоћеш; али овај пут ваља да и 
исе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи с 
 <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из св 
то с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.</p> <p>У шуму п 
Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! 
 <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте 
, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко, да у мараму покупи, што 
их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је о 
оћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За бога милога, јесте видјели, што Мађари раде од наше  
к!...{S} Гдје је то? — преврну Петар. — За сва три дијела дајем оволико.</p> <p>Старац погледа  
.{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кратко, до свете Кате, само неколико талијера, да ми 
сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p> <p>— Петнаест стотина талијер 
враг, али нека — парбаћемо се.</p> <p>— За парбу треба новаца — опази стари, мотајући пешкир ок 
њежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се ст 
има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p> 
 цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њу је понајвише у сну миловао, а н 
ранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у ц 
 на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Ил 
ега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач нареди рондару да поведе краву.< 
 и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у св 
дућанских момака биједан, поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p> 
аса као да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре 
вац:</p> <p>— Ево — вели добројивши — а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гл 
гове стопе, чуди се, што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена. </p> <p>Раде лаг 
 платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, 
ује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки  
е.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лулу, а, одла 
дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје 
</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, 
ли, да ти право кажем, не бије ме брига за њу!...</p> <p>У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. 
е! — моли га...{S} Нећеш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} У 
Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се 
.{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а су 
е зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази Раде с увјере 
узе од попа Вране сијена?{S} Он се сада за вас брине — вели му.</p> <p>— Што ће мени поп код те 
ве што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стран 
ути се низа село.{S} Жена с врата гледа за њим, жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.{S}  
<p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за 
 заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потврду н 
ву! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам 
7" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша разв 
>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и  
чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку оде од Васе.{S} Раде гледа, како хода по двориш 
 три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у напријед да му плати.{S 
и новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми,  
ко гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни њ 
дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га о 
о, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је 
есвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде!  
јепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме, што га моријаше, кад би 
 Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по за 
 у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан ос 
еш, није те брига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безма 
водити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори јој с 
S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Бог 
Не треба да се он врза око ње...{S} Она за њим пристаје, гдје хоћеш — увјерава слуга.</p> <p>—  
 да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних чет 
 заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>— А да, треба прославити Божић!</p> <p>Ње 
у одједном, па се чуди, што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осје 
брате, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у кр 
 јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде 
рмади...</p> <p>— Нећемо бити ни крмета за кућу — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не тре 
тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:</p> <p>—  
/p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог да 
а, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара доша 
и — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војк 
нарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад 
е се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и  
ад будете наздравили народу!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати ота 
ође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!</p> <p>Отац га караше, што у шал 
 је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба наћи адвоката, 
ше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не  
ио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран 
.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачу 
отових пара, Бог с тобом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од ш 
по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више 
>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спа 
купио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.</p> <p>Д 
гу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!</p> <p>Раније, тужила се  
{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује к 
ицу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му наст 
 n="99" /> нека се, ако је воља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га 
билу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена с 
е!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између  
у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњ 
продао у бесцијење, морадијаше од газде за скупе новце куповати.</p> <p>А година по свему изгле 
 напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетн 
 Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под глави 
апојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждријебета... 
дучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато с 
ију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, 
пило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашни 
е кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе неср 
то глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету, коју они што суде на своју рачунају; 
ју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже с 
ана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му бит 
и узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p> <p> 
ладости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слашћу  
Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада 
на си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу.</p> <p>— Води ме кући! — ш 
јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је тмица; на први мах  
— Јесам ли те намјестио, а?{S} То ти је за ону штету у пољу!</p> <p>— Не мари, болан...{S} Гони 
, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми ј 
 <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, п 
раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p> <pb n="12" /> < 
 Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загаз 
ши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> <p>— Увео сам т 
>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p> <p>Унутра је  
јдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.</ 
 у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда разми 
ланине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу 
онио је преко тридесет талијера, што је за продата вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи 
 да не би мене, газда Јово однесе му је за оно двадесет талијера, као је ли Бог на небу...{S} Е 
 истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!< 
 Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срди 
{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њих облетао и плаћао  
ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, преврну: </p 
е, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни св 
мање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли: „Нико неће лако умријети, још се није мла 
а, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме  
и сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме  
 би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илиј 
 познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој је, али поп—Вранину налогу  
ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био боље за ме.{S} Бих, да се мајком назовем - све учинила!...</ 
атићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне 
ли никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p> <p>— Немам готових; а жао ми те: даћу т 
о мисле: — ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: 
благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре, а већ давно газди је трн у оку.</p> <p>.. 
p> <p>Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе на 
има око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: </p> <p>— Ч 
 докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да  
да, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово 
дужника није могао да нађе, јер посегне за другом мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетс 
и са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу же 
а наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је заси 
ио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, на 
ли му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што ј 
тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у 
, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дје 
приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен,  
 Ждрале добар пазар.</p> <p>Погодише се за све, углаве, да ће ковач вечерас новац донијети и да 
: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља, Петру бјеже очи на же 
а Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.{S} Неколико пута био је на су 
вле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Павле, узео, к 
д салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди 
?</p> <pb n="12" /> <p>— Одлучио сам се за те! ...{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Ко нам брани? — узврат 
едеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро пако прије ракије,  
</p> <p>— Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.{S} Оно, што ми је покојник дао о свет 
 ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој  
на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи гово 
 ручаних доба дођу у варош, — а доћи ће за своју корист. </p> <p>На први мах сестра је којекако 
исли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено установљен и дан. 
, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone unit="subSection" /> 
дивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S}Те ноћи прелџије у Петровој кући н 
нијегом.</p> <p>Раде осјети, да му срце за час као престаде куцати; па онда учестало куцање, ка 
га у души, као када би морао да посјече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику повр 
е ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на 
јима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!... та још по 
 душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, ди си сада ти?... 
 воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p> 
} По његовој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p>  
рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, 
ани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба,  
ом хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И 
Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и је 
ом очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад у 
ога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у н 
све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта. 
 душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се јед 
готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара,  
> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте с 
ни, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p 
а купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb  
 који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</p> 
је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, 
 попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" 
да—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не  
ба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку д 
познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n=" 
ја женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав с 
дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа 
се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, ставимо 
 потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа  
 отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчиј 
ободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тог 
страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика 
љу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ вр 
би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били 
ражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>З 
p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па изва 
ами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исп 
идје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам 
} Суд ми, болан, одсјече главу, а да би за што?...{S} Нема од тога већ користи!</p> <p>— За кра 
е давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S}  
 други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да треба!...</p 
/p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу — опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има д 
о.{S} Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</ 
ле божићне празнике.</p> <p>Газда сједи за писаћим столом, у ограђеној писарници големога дућан 
 му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а 
Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, 
говори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за добре паре све се може...{S} Али само: за добре паре 
..{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумња: — А ако не хтједе?{S} - Убићу г 
е опет у свијет, веле, да су се укрцали за Америку...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и з 
не; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се от 
да се љути, вели:</p> <p>— Увијек си ми за напаст... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад 
 потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.{S} Војкан се вратио онога дана пијанији но и 
 знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p>Кад стигоше на „лице мјеста“,  
е, а?</p> <p>— Ха, овце!{S} Фук је мени за њих! ...{S} Овце продао, брате; доћи ће још данас чо 
 Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет тал 
ш од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку...</p> <p>— У Аме—ри—ку? — 
људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.{S} Неће му се да завири у  
оп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат пут 
 ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе; биће да му је притужило, када се онако разљ 
ио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже.  
лаву и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очиј 
 дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— С 
! не гони ме!... <pb n="161" /> није ти за главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано.. 
а за остало ћеш причекати...{S} Није ти за главу...{S} Гледај пустих пара!</p> <p>Газда руком в 
би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то - пресјече му ријеч газда — већ, слушај, тужи Рад 
и.{S} А кад сестра окљеваше да прихвати за перо, наљути се.</p> <p>— Немам времена дангубити! — 
дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, па баби.{S} А кад сестра ок 
авлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи 
рати цура.</p> <p>Раде је снажно ухвати за обе руке. </p> <p>Дјевојка се не отима, већ га гледа 
обуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си 
амтивјека!...</p> <p>— Главу треба дати за своју липу виру...</p> <pb n="66" /> <p>— Да, главу! 
on" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна  
ражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не говоре!. 
</p> <p>А Раде једва дочека, па одврати за сестру:</p> <p>— Не срамоти она тебе, већ се ти сам  
говара...{S} А он у томе трагању осјети за час неисказану сласт...</p> <p>Али када стаде да је  
ли!{S} Кад погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паме 
да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S}  
е откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, 
, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино им 
ени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под мојом новом кабаницом би 
маш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет — умекш 
још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе,  
ћи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару...{S} Па, ето, ни то не помаже свак 
 - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум уни 
низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и  
 <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... присл 
тоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би  
рајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а р 
љеге фали читава подланица.{S} Бацајући за последњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p 
е и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу,  
а одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{S} Није ми ни  
ао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је рук 
а не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у посао...</p>  
ледајући пред собом празна коња - радим за другога.{S} Ко ће онолики <pb n="117" /> дуг подмири 
билу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. </p> 
а.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође м 
планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у плани 
у кући био, јер у новац, што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још 
> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} 
подару? — „Не волим му - вели - није он за ме“. — Што? — „Куљав је“ — одговори. — Па што га вар 
је од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, 
>Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотан 
ио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад и 
тно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши 
.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женск 
</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, 
да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених ср 
— Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, 
 Хоће, вала, таман у бездану — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио! — трже се. — Не 
за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се  
}У граду Раде се лако снашао.{S} Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се, да он 
Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb 
ним, да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку 
ити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже  
азда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу,  
{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио,  
ога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је! 
памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо  
хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, г 
да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољ 
сет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све ј 
 направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што мол 
{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Рад 
ник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је  
ио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Носим вам, дјецо моја пољубљена, један  
{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевн 
рају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој прва 
хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Или 
ај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране једнога др 
себи ту мисао, би му лакше.{S} Али само за мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два с 
овио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војк 
p>— Тако би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошко 
али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо за једну годину, па кад ти мени будеш плаћао поштено ка 
 /> <p>— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, у 
шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца  
и погодио!..{S} Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће с 
бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак,  
/p> <p>Часом ћуте.</p> <p>— Дајеш ли то за мој дио? — прекиде ћутање стари.</p> <p>— Јок!...{S} 
 за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У че 
 је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ, донесоше је два сељака пазећи на њу путем са пошт 
 судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе и 
</p> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца поглед 
асу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у 
вши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија  
 да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Ил 
а и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћ 
ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...{S} Право хришћани у цркви пјевају: „Господи п 
 о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради се кућа на селу, кућа са дућаном, у коју ћ 
којни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда вељаше тада:</p> <p>— Учинимо 
 растанемо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, х 
давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да ти кажем колико, - 
рад к одвјетнику.</p> <p>— Чините молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — 
авши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу за рубачину...</p> <p>— Чекај, човјече, — одговори одвј 
ше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет к 
му ријеч газда — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске муше...{S} Јеси ли разумио?</p> <p 
ицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу?{S} 
 у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све шт 
едби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати кући, н 
 по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело, кад је онако најарен.{ 
ише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <milestone u 
да на длаку држи.</p> <p>Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, п 
х?...{S} Та, дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради 
али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p>  
дана просједио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком  
ога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, 
стајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а  
прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га  
 је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије 
његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Ср 
ећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се мил 
свој трговачки биро, Раде окупи у стопу за њим.</p> <p>— Пусти ме да капут снимим! — вели му, н 
ом у крчму, части га, да рече господару за њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мр 
ди су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раниј 
, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће  
 сада: треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијен 
а, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да платиш око сто круна па 
што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нарич 
јеше над ватру.</p> <p>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сва 
по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У јутро 
исто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није им 
 ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хитњи и 
! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{ 
 да куд ће с њоме.</p> <p>— А што питаш за њу? — обрати се к Ради.</p> <p>Раде рече цијену, али 
а у кући...{S} Па ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други?{S} А колико ти је година?</p> <p> 
је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову?{S} Не могу ни они да жив 
утем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S 
Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се,  
кавши се роговима кућнога прага.</p> <p>За благом уђоше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и н 
не проговорише, док не доручаше.</p> <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а ма 
ге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца једнога народа двају пле 
ају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.</p> <p>Маша приђе Ради.</p> <p>— Гдј 
<p>— Гдје си ми ти? — вели му.</p> <p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земљ 
а им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнско 
атна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјес 
ијатељи, тужи га!</p> <p>Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. </p> <p>Газда вели:</p> <p> 
љави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што го 
је одбацивати. <pb n="7" /> Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.</p> <p>Васо  
ац на рачун у више навратака... јеси ли забиљежио?</p> <p>Газда не дижући очију са књиге, одгов 
ле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио  
дар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...{S} Позива се нај 
И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љуте  
> <p>— Ништа! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја 
јелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњу  
а да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају  
 отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — 
е.{S} Код последњих чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S 
и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бак 
 ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће д 
на овај дан силазити.</p> <p>— Сишао... заборавио купити барута...</p> <p>— Па за то?</p> <p>—  
прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а  
} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним 
е чуда!{S} Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом  
од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену му у цркви. </p> <p>Али 
на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се сми 
те молбу за рубачину - вели му - али не заборавите — препоручи — да у молби наведете, да рубач  
ијепо... фала ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша  
.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ће 
> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, нећете се преварити...</p> <p> 
поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још л 
ајберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.{S} Пла 
ење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.{S} Гдје ће је утрошити?{S} Жели 
њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, как 
у сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у колу 
је ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па гле чуда!{S} Код сво 
p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана 
вакидашње потребе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова.  
та.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући  
што прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> < 
е, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезни 
е, у вароши код господара? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, м 
 а другоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушка, што, да одоле гладу, стављаху 
им коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна  
зненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се р 
ection" /> <p>...{S}Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради 
} Хоће, ако се са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и  
 пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S}  
<pb n="148" /> <p>Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво 
 <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да их р 
о?{S} Доста је да крај с крајем може да завеже. </p> <p>- Али овако, нећеш никада крају; гдје ј 
вавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера па 
 на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p 
 де, да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у 
 треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стари.</p> <p>Али Раде, видевши га разговорна, п 
се ножа маша.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва из 
остите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера р 
едби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике м 
га поведе у кућу.{S} Рубач се разгледа, завири гдјегдје.</p> <p>— Овдје нема ништа — вели.{S} - 
ашњи дан, да премишља, да разложи... да завири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се  
дају, како право буде.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипа 
а је од себе.{S} А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе с 
е.{S} Никако да кога пусти, да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Р 
но је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано чус 
прими у кућу удовица му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за с 
д се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, нероткиња!< 
одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и б 
 сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Ма 
се... покори се попу... није вајде даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, п 
ама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.{S} Дјевојка не хтједе да се поврати  
дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то 
није били су душмани, ради тога што поп завргну сеоску благајну, али од када се говори о некој  
имо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум униђе у дућан г 
оведе је за собом.{S} Ћутке с ногоступа загазе у снијег, до сада ничијом ногом неоскврнут.{S} Р 
 утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господару на рачун?...{S} Није већ н 
 руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећ 
мње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSec 
ву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда 
поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа ош 
ве гледа некамо неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p 
ме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, све 
ицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угл 
дра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку н 
.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нац 
о се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.{S} Познаје 
огледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="1 
е сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ред, јер друкчије — уме 
д се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ, — Скухаћемо се! - вели Петров одвје 
<p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се 
.. и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора 
 оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија 
у разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе камату по старинску: 
 долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раш 
са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезу 
знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} И 
 још четрдесет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говори 
јеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, показа  
Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше.</p> <p>— Ево, овде нам је ложница! — окрете  
, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... п 
ни, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао 
 отпочива пуста, али кад је Божје сунце загрије, а већ је на домаку, Бог ће благословити тежачк 
о да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије га.</p> <p>— Гле 
а је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти 
е као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши  
ачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} Овак 
 — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и сто 
ђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су 
p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља уда 
 која, кад би јој био наредио, да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи.< 
 напокон нађе цркву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и 
> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинит 
тром на глави — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га 
 оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једно 
ла шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком сре 
, разбарушене сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућ 
</p> <p>Покуша неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп н 
 нису били пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не з 
ије жена.{S} Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш по 
и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо 
још није чисто одлучио коју ће; одумиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато,  
га... — слуша пажљиво стари.</p> <p>— А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу н 
Раде нађе Марка, Машина човјека.{S} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тра 
 за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапн 
S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литр 
а је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњак 
. премишљаше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичу 
о нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман 
 да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета 
иваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али овога пута није  
е у граду на газдине трошкове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варо 
о прилици пара добити, али никако да се задовољи са срачунатом свотом.</p> <p>— Мало је! — поми 
p> <pb n="110" /> <p>Тако дебели фратар задовољи се, да се гега по одгојку, мислећи непрестано  
а Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, ка 
лије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп извр 
ељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од ос 
ујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, већ окретно с камена на камен прескачући, пређе 
е суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - 
ype="titlepage"> <p>121 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГР 
утање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде једв 
ошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјежати, нико већ 
ију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и 
 послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужио, чињаше му се, да се не би ни са ким у селу миј 
ада крају; гдје је то?{S} Отац се силно задужио - мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој 
 срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио  
на, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу“.{S} Један од двојице пружи перо Војкану, да  
е одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висов 
и је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>—  
— понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.</p> <p>— Полако ћем 
едину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра униђе у писарницу госпо 
.</p> <p>— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршиј 
љајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи, што није могао уздржати се.</p> <p>Јутро 
ву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине 
сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се  
свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила б 
ђох му на сусрет.</p> <p>— Са срећом! — зажели старјешина.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли  
штво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да.{S} Вели:</p> <p>—  
ца слушати, већ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа  
друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи  
на се није с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га з 
подару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неугодно, што дође 
ећ ће повести ону, које се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку  
влада.</p> <p>Док свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако ј 
их, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући 
е и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планин 
лога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</p> <milestone unit="subSecti 
х и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедевија к цркви прва стиже те однесе барјак 
з кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да ни 
 каменом.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацит 
рно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозријела жита, што се 
прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> <p>— Ра 
би, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у којем као да се сакупила сва топлота 
S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази  
ну бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале.{S} А јесте ли чули? 
цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и пок 
тргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде 
говим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи к 
 не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју су се надвил 
ку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама, кад се двоје најаре, како је она т 
вац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с  
зови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговарају о доброј години;  
на.</p> <pb n="88" /> <p>— А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да 
p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не  
 другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Бож 
Ради?</p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, 
ј бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће 
из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући 
о сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пођ 
 дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим гла 
ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и п 
залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци  
рече, да му увијек по штогођ од наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео 
увиди очито, да газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун 
је... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не тро 
што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. </p> <p>Но није друге, благу треба да 
ао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!</p> <p>Рубач наре 
рале, одговара на упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао бл 
за дућанске ствари.{S} На суду газда се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, 
е, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— П 
 се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши н 
е се даље — ко ће сили одољети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И е 
јицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно В 
 могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши 
сених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљес 
акону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш за 
о пода се косцима!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S 
.</p> <p>— Веле, — каже старјешина - да закон не да у мрца дирати, док комисија не дође...{S} Т 
а ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година 
 свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећивах 
омислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> < 
оном у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће,  
ијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони м 
му двије“ ...{S} Добро!{S} Али што ради закон да одбрани оне који не умију?{S} Што ради да зашт 
 у кући...{S} Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <mileston 
т стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божи 
Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платићеш ти све ово! — смије се Петар,  
неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им?  
} Можеш, ако је твоја...{S} Тражи путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — 
S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева, одбјеже Цви 
у ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.{S} Накупило се чудо, да т 
иним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а  
е туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није 
ире добро душманиново, сада се освећују законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, тр 
 тужитеља...{S} Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За 
а бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хи 
p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога  
pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, ча 
само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, г 
, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето 
</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан 
> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S 
 што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?< 
ст вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А закон нас, ево 
Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу, све се лијепо 
тавио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Припало би нама двома браћи: м 
че рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш, ако је твоја 
 тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш с 
 иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</ 
, а Петар одговара:</p> <p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али 
о, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежни 
коме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца, што јој нису, по његов 
ремешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено с 
, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима к 
ини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде је 
дено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану ди 
ен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је з 
око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као  
штеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, нека 
ају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSection" / 
 драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему до 
— И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — упита Раде  
тени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме.</ 
{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако 
 се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им  
 да престаде срце куцати...{S} А за час закуца наглије него обично. </p> <p>- Ево капаре! — реч 
ћној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p> 
<p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је јутрос све уредио.{S} У 
 воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, весео:</p> <p>— В 
отакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморс 
 — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљан 
та.{S} Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по о 
 ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију. 
ијом ногом неоскврнут.{S} Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива, кад му нога 
ужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако 
је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет уз 
дин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.</p> <p>— Није... па пођох му на сусрет. 
...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, ж 
ољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори бол 
е поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и нај 
ишта немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савјет  
ли му - па ће ти таман онако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, кој 
 из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и 
:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим  
ми, да газду плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један д 
ра, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А 
и се:</p> <p>— Не могу, мајко!{S} Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа.. .< 
њци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра Јера...{S} Ах 
 је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, 
ган, весео:</p> <p>— Видиш — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи; петљаниј 
ручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.{S} Петар је  
ца, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се  
 познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од  
>Код вечере стара моли га, да се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине мол 
слице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога 
сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{ 
.. њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...{S} Нећу је пустити без крви, нећу, Бога ми! 
а прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свједоци  
лед, - али од њега не бијаше порода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у ц 
плати.{S} Све своје нуди у залог, али у залуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и з 
Што ми паде на ум!...{S} Гдје је то?{S} Залуда, не волим му...</p> <p>Разговарају, а сутон се с 
а да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај 
 Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да  
двјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вријед 
p> <p>Газда руком враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме и 
ену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождане, закачила га и н 
у га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредср 
гање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се...{S} Сада долазе му у памет ситне, незн 
не, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди 
ране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да својим цурским би 
ји по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му нав 
корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На 
и саломљена грана дрвета, вјетар с њоме замахује одмјерено, уједначено тамо амо...</p> <p>— Што 
о селом глас, да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски к 
у: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из  
> <p>— Волила би, да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око с 
на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и бу 
ња.</p> <p>Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И не 
ути се од куће.{S} Мисли: биће неког да заметне коло; али код сеоскога бунара нема никога.{S} Љ 
одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.{S} Све је негд 
у их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледа 
 своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покраји 
де и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...{S} Већ ајдемо, жен 
тисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила у мождан 
{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога час 
их четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, хоће вриједница...</p>  
аву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкчије...{S}  
му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да г 
 о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестад 
на.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан  
да био рекао...</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> 
дмах о куповини пронио глас.{S} Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се, сам ће к 
ор, сузе облише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она г 
видим, да му на одмет не би била; видим замичу му очи за мном...{S} Али пусти крају, не питај!{ 
: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморско вино развеза језике 
комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, х 
 и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрве 
под куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана, што му га стара пону 
S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а над 
чеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесните, као  
 га у мислима што га салијећаху: био је замишљен, невесео.</p> <p>— Раде, болан... што је с тоб 
о већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не ваља тако, Раде, нису то гатке -  
</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете прама њој: </p> <p>— Бог 
рта.</p> <p>— Полако ћемо — вели на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам  
је траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није 
олазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и 
атим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему <pb n="70" /> премишљају.{S} 
окрене жени:</p> <p>— Чујеш, Божица!{S} Замјенићеш коврљак са цурском капом, хоћеш вала, јер по 
етар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најпослије уништи опоруку, као незакони 
S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га вели  
аморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге вјере, није сакупљене с 
п мисли.{S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дош 
нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмар 
 даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.</p> <p>Састају се понајв 
е знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="su 
ј, сине!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хато 
шћену плећку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко 
 смртноме страху напреже се Раде, да га замоли, да му помогне; али ријечи не може да изговори.. 
Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — ве 
овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране 
а Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себи  
>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... 
—Вране, чини ми се, да сам се данас тек замомчио!</p> <p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући  
ња.{S} На очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: прими 
 али нема припеке.{S} Раде се не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо 
крати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из 
 се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши нико 
мамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, од 
о чапорци грдних птичурина.{S} Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, ко 
 страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огреја 
труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пр 
ао дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би свој 
јећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге но 
не престаје.{S} Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгр 
 окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову, стару шуму.{S} Раде 
авши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп 
ијатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру  
?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за с 
 поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.</p>  
 сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио неколико пута по њу, 
ни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> <p> 
сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељ 
мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак с 
Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...{S}  
бакаларев широки реп.{S} Претече га, а, занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему са 
: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра у 
 и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен,  
де, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Зла 
Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети с 
ски: „На многаја љета“...</p> <p>Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњ 
играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи син 
то, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи — помисли — неће Бо 
д срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдукова 
ебета - велим ти...</p> <p>Говори живо, заносом, узиграним очима, што погдјекад као бљесак засј 
азговарају.{S} Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год ч 
 је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури но 
а пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета“, али друштво превр 
p>Маша, док Раде говори, мисли: како је заношљиве, отворене бесједе ко би то негда био рекао... 
 заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово прати пјевање у памети, је 
е.{S} А сваки пут кад погледа на Божицу заобљену, са краћим кутима кошуље с приједа — помисли:{ 
.{S} Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се за 
ељад се окупи око ватре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вел 
љиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се н 
оказа се мјесец у ведрини.</p> <p>Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном 
е данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ради у  
своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <p 
 пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Кр 
 се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ора 
 поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="1 
екако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави мо 
 порода — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде 
дан од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> < 
што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме 
ли се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али  
исли: </p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задуже 
е својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод гред 
У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено на 
пред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други п 
 <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се  
<p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>—  
уним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе д 
ожи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло је  
го да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако сн 
<p>Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу 
 <p>За тим приступише к ватри.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.< 
 жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, н 
сније га гази, чисто ужива, кад му нога запане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, х 
д би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи.{S} Тако би се лива 
Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Б 
не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муч 
ви Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружи 
ну од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земљ 
ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вриј 
авио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, забора 
исоких кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушени 
евљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и  
 празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с м 
 домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри, а  
дај га, заморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угле 
.{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се састасмо код цркве или  
лијепу дјевојку, на којој му у колу око запне.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола пр 
ажаху мане, оно јест, погдјекад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује 
е сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њи 
 и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој р 
рко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и 
ње расправе.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S}  
, жена би разговарала. </p> <p>Али како започети? </p> <pb n="36" /> <p>Одбјегла га, док је Рад 
х сјутра дан пође у град одвјетнику, да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је о 
p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман послати...{S 
<p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да  
S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.{S} Родитељи били већ полегли, а Раде 
ацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења 
та: једнако је ваздух сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, по 
ће га; али храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и виси 
лобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сјутра д 
н, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, об 
} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у 
S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с малим 
а је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — одговори  
Мајку Божју, Божице!...{S} Неће нас она запустити...</p> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана  
мо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...{S} Мени стргао вјетар капу с г 
и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му боље, да му носим сваке године земљин прихо 
ену што до њега спаваше.</p> <p>— Раде, зар си будан? — упита га жена.</p> <p>— Будан... е, буд 
са књиге, одговори мирно:</p> <p>— Што, зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени 
ик ту, не вриједе најбољи разлози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помис 
</p> <p>— Што мислиш, биће ти тешко?... зар нећеш моћи одољети?</p> <p>— Да, тешко је то... — о 
ицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> <p>— Нека остане гдје је! — 
хвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу до 
 приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, да кукурузовим бр 
ко баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојц 
 отац Војкан?</p> <p>— Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, 
дно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је л 
ио на њивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља њ 
.{S} - Али није се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у 
 у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба изб 
а се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n="158" /> оца варао?{S} В 
де, одгојци, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, д 
аде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила?</p> <p>— Ништа... али није сигурно 
 — Понеси га натраг, молим те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, 
 да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>— Нијесам, — одго 
ећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p>  
уше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим  
м очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И,  
он, осоколивши се, прослиједи:</p> <p>— Зар ви мислите, да би оваква шума била, да је није бран 
 што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је 
 као срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једн 
трошио за њу преко седам талијера, - па зар је он крив што молбу нису уважили?</p> <p>Али се по 
у велику мађарску државу...</p> <p>— Па зар је то поштено?{S} Дакле, на рачун других да постане 
бе ми отац... помозите!</p> <p>— Погибе зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташ 
ати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није  
кчије би он радио, да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори; док је жив, госпо 
жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Д 
док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров  
 у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Ра 
Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад  
а, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и  
/p> <p>— Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њи 
х руку.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и,  
а, неосамарена, гола, који по други пут заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чи 
не осјећа заморен, тек што му се образи заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицо 
иш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу  
оложаја: ради се о томе, која мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак он 
 тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и т 
 свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, н 
 и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p>— Зар је теби све једно, Раде? — једва 
ана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године неро 
, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се  
ао и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове год 
играним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје н 
е граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села 
Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све  
кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша: у хитњи пр 
уће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко 
града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године 
 добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтин 
јном?</p> <p>- Веле, да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа.{S} Што не би?{S} Али се  
а мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи трудила, да  
... што?...</p> <p>Цијеле ноћи већ није заспао.{S} А раздријемавши се посвема од ружнога сна, и 
е из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окље 
е од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му доса 
 жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некаквој  
Section" /> <p>...{S}Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прене, пр 
 и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са 
.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене заставама, а капетан кућне старјешине.{S} Бискуп се <pb 
 присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба, ради положаја 
у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучи 
осо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђ 
аде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је  
це у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S 
и се пође ходником.{S} Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесече 
 њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, а на мах 
и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки свешт 
 и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави  
то тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и раз 
Марка, те га запита, рашта је дошао.{S} Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћ 
>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на памет:</p> <p>— Можда ме газд 
есник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што зауд 
 мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели. 
р од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже гу 
га што ондје ради, он не одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се  
нувши се нада њу, па погледавши газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како 
илно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У чита 
заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новце 
и пошао ономе највиђенијему, што му оца заступаше у парници ради краве, али тај заступа опћину. 
стали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на 
 круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.</p> <p>Примивши спис, Раде тога часа 
ише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабору, пристаде у 
се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...< 
раторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати камено 
омке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјену 
е, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе 
же зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа 
ду:{S} Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу, која тој своти одговара.</p> 
 осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Су 
осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољуб 
апци, - а редари стоје на опрезу, да га затворе, ако буде требало док се не растријезни.</p> <p 
иглом; ред двоструких стакала у прочељу затворен је, а кућна врата отворена.{S} Погледавши боље 
и силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да подне 
рије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да коња макне с мајчиних и жени 
кај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један  
 каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашт 
ије, пошто неколико дана остаде за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, 
 домољубљу.</p> <p>Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита н 
сину, раније настрадала од мраза а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ора 
ом сњежаницом.{S} Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни  
што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старог 
аћаше се кући, са добивеним новцем, што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове голе 
ад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази отац 
ти.{S} А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту, од к 
 види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца. 
n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скле 
 погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, шт 
поштен човјек, није ни добар свештеник, зато нека Бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега  
пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме <pb n="84" /> бесједе...{ 
 узимао, нећеш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Ра 
енције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо н 
рио се!...</p> <pb n="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој забо 
као би пун је дућан тих очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава пл 
 док га виде.</p> <p>Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватр 
ратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њим 
аше потребно у послу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дра 
} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у 
p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p> <p 
та вола ухватио.{S} Али други одвјетник затражи много више, колико три вола вриједе и не хтједе 
еници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за пре 
рате! — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у  
 <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита ч 
 махове сњежани хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјек 
 опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих  
дава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> <p>А два син 
е — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једног 
ћ давно, по опажању комшиница Божица је затрудњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стиј 
И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у р 
де као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с  
аш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му  
не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припа 
о је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.</p> <p>На ручак позва 
! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, ка 
и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да 
<p>— Биће да ће се помолити Богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидај 
орника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наш 
арошане.</p> <p>Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, 
сницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице  
ака туга, долази полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама 
итати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје цурско 
ри кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели д 
та лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, ч 
ровао!{S} Платиће на јесен, пошто газда зацијени.</p> <p>— Вала ти, господару! — вели Војкан. — 
старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по 
и, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијеће га... — слуша паж 
 комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је по овакоме времену к  
ечему премишља.</p> <p>Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.</p> <p>— Сврнула  
наш труд...</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је 
и се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се он 
 Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгу 
.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p>  
свирци мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се, кад мјесто друга нађе оца, вели му:</p> <p>— 
 Досадило ми у граду...</p> <p>Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и 
о, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља ш 
еће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у плани 
шу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, што је не виђа.{S} Упр 
азовем - све учинила!...</p> <p>Раде је зачуђен погледа.</p> <p>— Опрости, Раде! — покаја се Ма 
бијела...{S} Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег,  
земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред собом  
брани оне који не умију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и  
најемо се одавна... а погоди—де - рече, зашто сам у кућу ушла?</p> <p>— Ушла онако...</p> <pb n 
и плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцај 
ава хартија од цијелога нашега села!{S} Зашто смо ми живи?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед н 
дје слали? ...{S} Проклетство!</p> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када 
е, — преврне — стид ме рећи...</p> <p>— Зашто?{S} Реци!</p> <p>— Путем мислила сам на попа Вран 
равих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, д 
уруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у пис 
брате, њима Бог! особито фратри...{S} А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама 
с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</ 
ташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми 
...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је 
иће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга 
 <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше на поље 
 неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих бор 
рнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама 
у крчму. — Одсјече ми главу!{S} А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији 
да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све 
и.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n="143" 
њу напре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пус 
> <p>Отац га караше, што у шали, што за збиља, с неваљаштва.{S} Дијете се стидило оца погледати 
S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће оно месо на њему, што не треба?. 
 дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану м 
на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест! — ре 
ивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао ј 
де, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и  
ски присједник, варошки крчмар, који је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас 
ком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак ка 
е и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, не 
ранке.{S} Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: </p> <p>— Залуду је свака одбрана; к 
мети, кад му уручише позов.{S} Тек сада збуни се; чисто му жао... </p> <p>- Што му је поп учини 
јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши же 
иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини јој се, као да сувезник погађа јој мисли 
арбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p>— Дакле, в 
жем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му паде на па 
а, оштро у очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер  
p> <p>— Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена — да видим што радиш...</p> <p>— Ево, губим ври 
ица — тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш 
 звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побј 
нога народа — мишљаше поп Вране.</p> <p>Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, 
еш ми ни дуговати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља  
е може да чека...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доб 
 болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газда Јово цијело  
 да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n="23" /> Ради,  
као за опкладу.</p> <p>А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких зако 
отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p 
 <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдин 
, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођ 
p>Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој:</p> <p>— Под  
е и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи ру 
ијем узети га без Раде...</p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што д 
а Рада ум носи у божићно коло, гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га ме 
о се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе  
 чобанчад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. 
Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...{S} А кад год чује чији бат путем, 
 а комшијски клапци особитим договорним звиждуком разговарају.{S} Поп Вране, у страственом зано 
 Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.{S} У очи бије снијег, а над главам 
атању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђ 
инко, мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... <pb n="159" /> А да, — сјети се, — немаш шта 
жећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> 
смијех.{S} Кукаст нос спустио се, а очи звјерају: - али у таквоме стању остаде само за час, па, 
ше о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године, кад се помол 
</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава ле 
њи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељаци 
радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са поп 
е да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S}Звони подне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осј 
 по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не от 
n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће проси 
ом да говори.{S} Застајкујући ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступов 
ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </ 
ш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу т 
а, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран  
екоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдно г 
ру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него 
жање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас о њему сн 
а је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, 
дохвату, прође му...{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође нека 
 мислио — преотми Цвијету... сада ти је згода...</p> <p>— Човјече добар, одведе је опет Радивој 
у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љут 
ист, а за друго причекати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за 
наде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме домољубљу.</p> <p> 
</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са в 
под одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.</p> <p>Свједоци, док  
S} Раде ју је сам, сасјекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио. 
 и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели:</ 
у и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују н 
Вујића, близу млинова: лијеп положај на згодноме своднику, нови <pb n="137" /> дућан правиће та 
/p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Мар 
се каје што се не окористи овом лијепом згодом! </p> <p>Сада га мори жеља за њом, таман као нек 
 Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове 
 па особито ми је мило, што сам ухватио згоду, те могу да вам узвратим „мило за драго“...{S} Но 
ме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана 
кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.{S} Наговара сина Раду, да му спомене, како би од 
евши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и 
бухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p 
 с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли, глава му п 
блише.{S} Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема лити 
 отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге во 
метнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Зем 
то око двије три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапц 
навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који начин, 
:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боло 
 знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна... прође те воља од свега — ...{S} Са Б 
 се заложи. </p> <p>Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је пре 
е весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи  
рдан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каз 
Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да 
 — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?{S} Бар 
лу, стару, толико благо?{S} А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он до сада! — И  
: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на 
штву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима поп Вране угл 
ује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него к 
 Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као пра 
иви!</p> <p>Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета,“ али  
исије очито се љути: ето, бар на његову здравицу, могло се отпјевати српски: „На многаја љета“. 
е од тога дана, већ се није младости ни здравља науживао.{S} Сељаци говораху, да му се крв след 
 кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!...</p> <p>— Добро је 
 ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и 
и, вели му Раде наоко весео:</p> <p>— У здравље попа—Вране, чини ми се, да сам се данас тек зам 
вили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у  
, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра? 
 <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим м 
 Ајде ти кући!{S} Овај мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештени 
е, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била.{S 
љиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди к 
ор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка 
што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамн 
/> <p>Марко га погледа својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам ви 
 дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.{S} Нашега свечара <pb n="105" /> могу 
ш протелалити, да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу прод 
астави господар уозбиљивши се - од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а 
{S} Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загоспод 
кућио, а зашто?{S} Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада  
.</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, 
а леђа — помисли пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте — да 
ви растежући ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче! 
је, сигурно премијениће на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред к 
А што ти продаваш, Раде, сада, кад није земан? — опази стари Ждрале...{S} Твој отац није био та 
вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, сувезнич 
и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па  
да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде п 
ла својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— 
што од њега божићње вино купује, још од земана, кад му се отац одметнуо у хајдуке.{S} Отада дер 
угом згодом биће боље... нијесмо сада у земану...</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита: 
аку, Бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплод 
</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и ме 
<p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, л 
сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш до мало што ће бити...</p>  
ли.{S} Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!</p> <pb n="34" /> <p>— Тако је по тарифи, 
у, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад Божје сунце  
рекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а  
ао да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, так 
трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада  
лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим 
 се Мисира, а ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, гос 
на што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим зноје 
дама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дј 
и, од његова увела живота?{S} Зар да ме земља прокуне, што је не осветих?...{S} Та, дјед мој уб 
ћ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито 
колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и 
ју газди на рачун више двојструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажн 
 једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и раз 
ље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у њег 
ту, што се сучељује са његовим најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређу 
 дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени ф 
S} Али он неће моје коже, што ће му?{S} Земље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе  
ће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено 
ио, убивши, <pb n="28" /> ради преорања земље, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао 
ту ријеч Раде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш  
а ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чист 
плате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике.{S} Покојни отац хтједе  
гла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћ 
ајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело рад 
ће он рећи, хоће ли му бити жао, што је земље купио за скупи новац. </p> <p>Али кад стиже до св 
и новац. </p> <p>Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погл 
зда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n 
рвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота 
хвати, како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се измеђ 
> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље од господара.</p> <p>— За колико си погодио?</p>  
е оставио за собом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попу 
 а оно ливада - плодно, берићетно, срце земље - говори газда Јова као за се.</p> <p>— А што пит 
 дио с његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се 
.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су  
љица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје тро 
S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} Б 
 Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре и 
ше имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружи 
или.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је го 
вити своје грдно благо, коме подијелити земље?...{S} Зар да све остане ономе копилету?...{S} А  
! — трже се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па мак 
— плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!...{S} Не дам је до Бога!</p 
 па, чуј, како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у з 
у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће  
е.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују  
нажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...{S} - А већ је један син Петров настрадао у сви 
и усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи, <pb n="95" /> као да се  
 Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не 
ом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а над њим ћути још сјеном обастријета лит 
кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој  
 ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба док 
 се при улазу у колибицу, простре је по земљи.</p> <p>— Таман се уза сламу приљубила — помисли  
лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе пок 
 није му боље, да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени  
сподине судче? — Ако је његова, биће у „земљишнику“ уписана на покојног му оца.</p> <p>Сви оста 
 n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> <p>— А 
слу газде са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда поз 
 Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај н 
рају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која 
опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> <p>Док газда размишља 
кући, дође му у памет, да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он  
 распрода, што се може продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом  
то је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и 
подвргне.</p> <p>Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p> 
лу.</p> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојив 
е по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта  
а и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али узалуду, оно, јесте, добро баца, али по к 
ије се могло друкчије...{S} Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам в 
х настојних дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијел 
ко није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра  
реба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не 
ку...{S} Ми не рачунамо наш труд, што у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нече 
ли која вајда?{S} Па како да обради сву земљу?{S} Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и  
 он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али 
љиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду 
е мисао да прекупи од господара продану земљу.{S} Колебаше неко вријеме, док мисао сазре, али н 
 му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу, да с њоме семе покрије, а приљубио се уза њу, ка 
тражи столицу, а жене прислонише се уза зид.</p> <p>— Добро је, учинићу како желите — вели писа 
 најбољим земљама.</p> <p>Прислоњен уза зид, премишљајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гр 
м столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише њ 
да се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, 
 три уре ноћи.{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим д 
сетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка 
 вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети неср 
ошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.</p> <p>...{S 
година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понеста 
ија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> 
мпе горе, а прозори затворени као усред зиме.</p> <p>Невикао тешко да поднесе такову врућини, к 
, људи.{S} Бијаше се већ обикло на меке зиме, <pb n="15" /> па у селу понестаде пиће благу.{S}  
<p>Продаће сувишак блага, за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.{S 
се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пуне воде - прича јој. — Причекај! 
слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали  
е све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> 
пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и 
</p> <p>— Грије ли те како Раде на овој зими?</p> <p>Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер 
мад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапав 
Сијено са ливада тек да залеже за благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељ 
ле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјев 
и дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијес 
it="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз о 
јесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и  
ubSection" /> <p>...{S} Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушташе, Никина се  
 у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дун 
алом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао 
е премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и  
}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом с 
гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње н 
нестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке годи 
е скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп нов 
ни сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да је право; и п 
осподар је да ради што хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине 
 треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром  
за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и ос 
Па му паде на памет, колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне; а ра 
на, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бес 
и га; надају се, сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне  
ачно кажем, кад пара немаш!</p> <p>Раде зинуо, збунио се, ријеч му у грлу застане.{S} Па му пад 
 требам, пођем у господара... узмем, он зипише, па - мирно.{S} Па волим бити о себи; нећу да се 
 и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу  
то је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди 
} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...{S} Ево ник 
ек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код н 
ени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је т 
> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p> <pb n 
е превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста сниј 
.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућута.{S} Злата, осокољена његовим ћутањем, настави:</p> <p>— Так 
аодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутро китицу, ш 
боте, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући 
ћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као ш 
е у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Газ 
ељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њен 
другоме стању, остави је код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, баб 
ђе даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда  
 поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући ј 
 и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да  
ћи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, 
ши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се  
 пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у ва 
а.</p> <p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава је 
им сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога 
 премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем земљишту Војкана 
стељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љуб 
.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху некол 
<p>— Што хоћете? — упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p>  
тару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави — бискупо 
 повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!</p> <p>Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде зап 
, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душм 
вац мјерити као жито на варичаке!{S} На зло слути!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори 
н <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одлас 
еташе се у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, до 
p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S} Свугдје веле: по закону.{S} А 
аса, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана б 
 узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљ 
гони хиљаду потреба...{S} Пусти ме, док зло преко главе пређе...</p> <p>— Потреба ми, среће ми! 
звани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у св 
рили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице, како се лиј 
ву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на ум?{S} Раде је урадио оно 
јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријеч 
Кад се освијести, прва мисао бијаше, да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену 
кући.</p> <p>Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом, коју не  
 и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из ш 
 биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> <p>Привеза краву до кућних врата, 
, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, - ц 
Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкчије би он радио, да се ње 
 њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће тога дана ондје проћи, да дрва санесе.{S} Док 
је се зажели.{S} А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњ 
раст у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p 
р оде чудећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га биј 
о.</p> <p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као 
и и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без грије 
</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> 
100" /> лук са очима не може сложити, а зна се, да од господе никада сељаку користи, па се боје 
ца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S} Дознао је да треба 
е, мрвљаше је у руци: — сувотна је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p>  
де у свијет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што 
!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде дохвати комад салеђена сни 
а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца преко рачуна закине п 
. - „Помози!“ А вјетар носи му глас Бог зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гин 
и, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему 
ознао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упита га, гдје му с 
ђе уплашише његове слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели 
е да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио, ако нађе у њој човјека јој Марка, 
 прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу би 
 проводити нашу шалу, да нико у кући не зна за ништа...{S} Доћи ћу једне ноћи к теби — говори ј 
ву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!</p> <p>Нагло, не рекавши ни „са 
 могао умријети, па би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да  
 најарен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зл 
е... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Божју, Божиц 
ивама, ливадама, одгојцима...{S} Зар он зна што је земља?{S} Па, по чему да буде земља његова,  
еби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи. 
пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?</p> <p>— Мајко, бојим се зла! — саж 
— Ти, човјече, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти 
а све остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гл 
 Не будали!...{S} Зар треба да он за то зна?...</p> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод 
 он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени  
 попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде, како је, кад ти је газда пријатељ, а камо ли, ка 
теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ће 
<p>— Казивао сам овим добрим људима што знадох...{S} - Али ево никако — преврну разговор — да м 
 и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан <pb n 
се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрв 
у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог даде!</p> <p>Уреченога дана  
примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, веле, неће за дуго бити миран.</p> <miles 
а. — У свакој ствари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је 
у се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд ће ов 
 баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p>— Треба учинити два  
 се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испре 
ом обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој сл 
 се поврати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се  
ложио.{S} У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека  
 смо као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа? 
тито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као д 
Пусти крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p 
<p>— Кад ћеш по закону, гонићемо се.{S} Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио 
дару... држи га син му Раде...</p> <p>— Знам, али неки дан рече ми један сељак, да Раде поткрес 
зин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док г 
дговори одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините в 
Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си  
ну! — слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по зако 
ешко је то... — одговори жена.</p> <p>— Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој те 
ити - одговори Војкан умиљато.</p> <p>— Знам да могу, али мени те жао!{S} Ево видиш, таман сам  
 Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На тв 
 осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном до 
да...</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газ 
ли:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијету није сваку н 
ислим... па ми чисто памет стане.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је на 
газду - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, си 
>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далек 
е, донесе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде саг 
ти, адвокат ради тога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд 
 опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не брини се ти за то  
нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје  
<pb n="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели М 
сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, 
будале, болан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право! 
p>— Де ти, први си почео...</p> <p>— Та знамо на којој сте — вели један од комшија, радознао да 
таоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погледа на сат и пођ 
д, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјетише врућину, низа дебе 
 одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако остане 
- вели Петров одвјетник Пилић - староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с  
! — снађе се Петар. — Води је без очева знања...{S} Није поштено!...{S} А ево комшије Павла!{S} 
рага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е 
то не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S 
ети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној ис 
 рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године, и ако му  
 <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Мо 
 да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу  
 а дијете његово копиле...{S} Бог би га знао.</p> <p>— А ми мишљасмо да се кућа гради за школу  
она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забреклом момачком снагом...{S} Па  
е потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S}  
волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} С 
.{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све; удар вјетра превали товар са Ил 
а био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би 
напастује, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, 
, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака 
ц јој Петар вели:</p> <p>— Чисто да сам знао, што сад знам, бива што свијет говори — али свијет 
Петра: биће мирнији.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, н 
 таман као да му је дједовина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посј 
 као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко —  
ем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је крв наше крви, у здравље на 
и смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је његова, биће у „зе 
Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p> <p>— А што ће отац Војкан?< 
 главом овдје, него вас посла... — А да знате ви — успали се Раде — колико ова ограда дала је д 
е са господином начелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат 
вој години.</p> <p>— Фала богу, како ви знате.</p> <p>— А што ћеш од она два порубана говечета? 
била!...{S} А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло л 
 Нећу доћи сутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...</p> <p 
ежати, нико већ не устави...{S} А ви то знате...{S} Твоја Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — 
— Ко ти рече?...</p> <p>— Није те брига знати, питао си...</p> <p>— Преварио се!...</p> <pb n=" 
ечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, ухвативши дјечака за руку 
здано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати, што би сад урадило оно лудо дијете; бих ли се ок 
мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва уста не го 
 прве године.</p> <p>— Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно.</p> <p>— Тешке сам сре 
{S} Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура дол 
и и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - а 
 ватру; диже се пламен.</p> <p>— Павле, знаш што — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на 
око миран, одговори Раде.</p> <p>— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... потреба ми је 
еби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потражих тебе...{S}  
 - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се родила.</p> <p>Цвијета поплашено гледа 
ре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, могао би вук доћи...{S} Ха, ха!{S} Могао би узети 
послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се...</p> <p>— Није до мене — прекид 
рате, — вели му — немој да гријешим!{S} Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и др 
ислио сам, да ћеш сам к мени доћи...{S} Знаш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{ 
 И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и т 
де?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На  
— Што ћу с њоме? — упита Раде.</p> <p>— Знаш за црикву „швете Марије“ — одговори свештеник у хи 
тлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не давати...{S} Суд ми, б 
е иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам срачунао, треба да донесеш са трошковима  
о би се сељак. — Помози, Васо, ако Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни пар 
 иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што п 
бом у колибу. </p> <p>— Увео сам те, да знаш гдје ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, д 
 о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како хоћеш... по 
— На твојој сам, Павле!</p> <p>— Па кад знаш, причај, да те слушам! — жури Павао.</p> <p>— Де т 
 Зар пустити земљу у туђе руке?{S} - Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана!</p> <p> 
се нас двоје, не марим га на очи!{S} Не знаш ти како је то тешко!...{S} Чини ми се туђ... прљав 
 Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не знаш ти, Машо, што је то, кад су дјеца здрава а гладна. 
 Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти, оче, како је сада: треба да одијелиш од мене Б 
ојих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. — Загријала се, а 
овати..{S} Ето, зато сам те звао, да се знаш владати...</p> <p>Путем Раде размишља о дугу:</p>  
 послије опет узимао је сијено...{S} Ти знаш читати? — упита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати 
Не мари — прогунђа Војкан, — пиши, како знаш...</p> <p>— Порубано повешћу собом...</p> <p>— Там 
ће њима још посла...</p> <p>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам 
дару, до јесени, а на јесен узми колико знаш... — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господа 
што научио...</p> <p>— Драго ми је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке,  
{S} Пружа руке да се чега дохвати...{S} Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да о 
низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, с тога домаћин поведе друшт 
је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега х 
ана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђеч 
 драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених сув 
ва, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме 
рази заруменише а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p 
>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт 
ји.</p> <p>Стриц Петар знао је зашто га зове.{S} Синовац, по својој прилици, није дуга вијека,  
ринти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p>И 
миљану, док очати самртну молитву.{S} - Зовете ме, кад болесник већ не зна за се...{S} Живине!< 
 да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p 
трепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој намишљени посао.</p>  
 би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да  
 се...{S} Па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.</p> <p>— Не зови га, вјерујем т 
 савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљ 
ти бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одгово 
 казати.{S} Онога часа, кад нас вјенча, зовну мене гори, да ће ми дати госпину медаљицу на успо 
 у кућу бане Маша.{S} Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђерда 
.</p> <p>Али жена спазивши гдје одлази, зовну га:</p> <p>— Раде!</p> <pb n="122" /> <p>Раде се  
>Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску пи 
.</p> <pb n="114" /> <p>— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, пониже 
 одговоривши ни ријечи млинару, који га зовну, да се огрије.</p> <p>Код ручка, тек је окусио пу 
смија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућан 
аставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радозналост, да их п 
 неколико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Ал 
ају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме стар 
аклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, љ 
е да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њ 
S} Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата, поред којих треба  
 злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада 
"104" /> до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју п 
 насмија, бијаше опазио, да му фале два зуба у горњој рилици...{S} Али што му то сада пада на п 
вши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погледавши к 
ом враћа новац:</p> <p>— Залуду, брате, зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако 
исто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="subSection" /> < 
и дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи  
> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S} - Што је?</p> <p>— А 
дно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјај 
ли не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и гов 
у се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p>  
И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па настави: — Ти, човјече, в 
</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ осв 
остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по граду напокон нађе  
 нашему доброме народу...{S} Хвала вам! и хиљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се по 
сту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом! и опет ти фала!</p> <p>— Са Богом, Раде!</p> <milestone 
аном очата неколико пригодних молитава, и за тим наступи проповјед.{S} Раде се сјећа како чељад 
 се тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142"  
је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{ 
ђу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с 
S} А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом, тешко јој  
се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му т 
од ковача.{S} Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари з 
>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоће ли се моћи поштен 
 је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око с 
озналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био је кроз оно два мјесеца, у д 
ћајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће својом забрек 
p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо  
 Нека остане гдје је! — одговори газда, и не хтједе даље да о томе с њоме говори.</p> <p>...{S} 
</p> <p>Раде се чисто упроштио од чуда, и прибравши се увиди очито, да газда на рачуну хоће да  
шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје голо 
азнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Али други прих 
вири до краја у оно, што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, с 
оје обашка од женских! — стаде га вика, и љутит, гурну Раду у страну.</p> <pb n="97" /> <p>— Не 
— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, 
са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога дана - враћао би се кући.</p> <p>Год 
оварају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у  
, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на с 
а и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене собе, осјети мирис там 
хватила се посла, као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, н 
 руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напреже сву снагу, да му каже, да баци  
 најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше  
да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млин 
крабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>—  
њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи па пође у  
у; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" /> тако  
и волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу.{S} 
себи зло по оца.{S} Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и г 
 да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидањ 
а, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога оста 
/p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом, ка 
о...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути 
</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{S} Раде бесвјесно погледа н 
еда, чека да газда дигне очи са новина, и док сачека, вели плачљивим гласом:</p> <p>— Господару 
<p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у 
...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - помисли.{S} Да, лијепо, - да не 
ове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду 
аздријемавши се посвема од ружнога сна, и премишљајући, мало по мало мисли долазе му разабраниј 
вим очима нешто тешка, оловаста, мутна, и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку.</p> < 
 и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом на 
навади.</p> <p>У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа <pb n="160" /> дућанске ствари, с 
ћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цви 
у, газда Јово биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да  
одмакне са прозора, отвори собна врата, и онако, како се нашао, шуљајући се пође ходником.{S} С 
S} Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у  
 фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше уметати каме 
љу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.{S} Газе по посутој слами, на којој је 
олико пута био је на суду, да приупита, и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници го 
у ријеци.{S} Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли  
/p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови  
} Ово задњих дана долази неколико пута, и удара му у очи, тражећи да му поврати оно узајмљених  
који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> < 
<p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пр 
им листом заодјевену.{S} Зажели љубица, и дјевојка Злата <pb n="128" /> носила би му свако јутр 
ћи ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и г 
аде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је 
у како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гле 
 тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у 
.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен  
 држећи го нож у руци, отвори враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </d 
це крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оц 
оруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана.{S} Трећи дан бане у кућу Радив 
о се сневесели, што је Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар.</p> <p>Те вечери ни Раде 
p>Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа.</p> <p>—  
би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> < 
воумици.</p> <p>— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.</p> <p>— То вам је, 
ет, да потражи дјецу...{S} Бог зна куд, и живе ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкан 
м!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њ 
му, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му:</p> <p>— Не мари што смо политички противниц 
ки капетан, с новим пешкиром око главе, и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту в 
p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па 
мо...{S} Учинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли? 
унце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе пра 
ни...</p> <p>— Видјећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!.. 
ви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем  
а су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самр 
Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господа 
 нам је ложница! — окрете се цури Раде, и устави се код торине, па показа на колибицу, покривен 
није се бојао лугара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекрш 
жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.{S} Пали се божићна свијећа, 
 и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико 
И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јав 
етио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људи код ватре напун 
лост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb n=" 
ба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није газда покојнога <pb n=" 
 их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone unit="subSecti 
љаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу  
 то стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесник 
вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина, што је до њега нарочито 
то је негда био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш нар 
ија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи тро 
у.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам од срца, по 
храст се не да, надвлада све запријеке, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душма 
за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још ниј 
 вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер п 
а дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута м 
у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћете? — упита га  
његовим је у једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи 
а, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пасти 
је очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном  
ажи чисто!</p> <p>— Похотан је на жене, и ако је свештеник, а друкчије му није мане...{S} А кад 
 знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас  
е да отац даваше на рачун сваке године, и ако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, но 
ћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му 
ку, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман 
више жао му Божице, послушне, бескарне, и старе, паметне мајке.{S} А кад му дођоше на памет дје 
 вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, 
 бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> <p>— Јест, попе 
да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских  
 па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада 
дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...</p> <p>Дуго 
> <p>На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио.{S} Њ 
И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашт 
ајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу с 
ао душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек:</p> <p>— Није но као крух што се ј 
ви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна. </p> <pb n= 
зговарају о доброј години; већ жање се, и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога 
 опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И 
 гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан обоје освануше у дућану, а за неколико дана 
еда часом на новац у руци, као чуди се, и окљева спремити га; па пошавши једнако о нечем премиш 
 знадеш како други трпе!{S} Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисл 
одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:</p> <p>— Поп  
 гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају мекшим цртама, чист 
, да тешки камен дохвате.</p> <p>Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може  
 сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Биће круха! — помисл 
о година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину,  
е рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - 
а газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спаси.{S} Чвр 
ради себе, а оно мора ради своје дјеце, и опет враћајући се кући, дође му у памет, да неко треб 
на не гладује, крави хранитељици дјеце, и полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: 
јелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто  
} Вели јој:</p> <p>— Ево ти га, Божице, и јест твој!</p> <p>— Не смијем узети га без Раде...</p 
из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица 
ћ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим  
етљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди 
ло је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.</p> <p>Око му паде на госпу Паву, 
} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посјече за љут 
урицама кошуље, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле 
?{S} Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milesto 
га часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...</p> <p>Људ 
 <p>Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи да даље не чека.{S} Већ сјутра још поћ 
гледа празним погледом, усне се макоше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>—  
не на њ, али му пијану момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} 
и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице.</p> <p>— Од куд сада готових пара 
вотом.</p> <p>— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, и 
 он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.</p> <p>Најпослије приморс 
 на чисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и  
> <p>Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} П 
уђера оца Дионисија, што до њега сједи, и вели озбиљно:</p> <p>— Видећеш сада, какових говорник 
агрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата:  
ри чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те вечери  
 он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му:</p> <p>— Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи г 
ивоту напредоваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, 
ваше, постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше н 
их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно  
ескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћу 
ца и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом још погдјекоји, одијелити сиви облак. 
 То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, прама томе,  
сет талијера!</p> <p>Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. </p> <p 
дложи кашику, затражи дувана да запали, и запаливши, гледајући у ватру, вели:</p> <p>— Прошло ј 
с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би...</p> <p>— Па је ли то право?{S} Срамота!  
 хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али нек 
</p> <p>— Вријеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купи 
подарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што се сучељује са његовим најбо 
о ономе, што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.{S} Побринуо се већ за њу, гради с 
мо...</p> <p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија с 
агословене свијеће, да га од зла брани, и на прави пут приведе.</p> <p>Пунећи торбу стара га св 
дне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Ј 
алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре вр 
гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да 
ба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.{S} Сијено са ливада тек да залеже за б 
поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто.</p> <p>Бискуп са поп—Вр 
сподару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека, што је он 
аче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању.{S} О 
, јуначина, брате!{S} Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега оста 
ишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</ 
ио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути, као  
их дана пријетијаше, да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му пијану 
хтјео краву од Раде у бесцијење купити, и набаци талијер преко њега.</p> <p>— Али треба бројити 
: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знако 
кне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гата 
 бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке - преже... </p> <p>А Маша, ђаво, једнако га 
на пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана, да га види пред собом, обриј 
 је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог дана ујутро.</p> <p>По договору с њо 
кочији у град к једној градској бабици, и пошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка  
ери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа 
На ручак позвати су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газ 
евјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу.</p> <p>— Што плачеш? — уп 
/p> <p>Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{ 
ен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови пор 
, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она —  
аху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у 
им ти!{S} Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се измеђ 
рви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало прије, кад се насмија, бијаше опазио, да му фале 
ст. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду 
ијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде равних педесет та 
ногаја љета,“ али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много л 
ном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у 
анка!...{S} О томе премишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа 
да мора, осјећа се некако пространијим, и увијек низбрдицом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин 
злази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије. 
твар прескупа, кретао би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а  
p>Примио се начелничке части с натегом, и није постао поноситији но што је био.{S} Као начелник 
е за то у затвору, помири се са газдом, и сада зарађује код њега, и у чаршији, да — преживе.</p 
бринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространо 
! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те м 
 у посљедње вријеме гледао добрим оком, и говорио, да не лучи њега од својих синова и, погдјека 
/p> <p>Званице се љубе са попом Враном, и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом,  
на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође 
, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се ура 
овнога права узе кришку пршута вилицом, и на тањиру реже га ножем, то он не може да поднесе: је 
 шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући се, да га к 
руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија 
ди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у њег 
p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, 
</p> <p>Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузи 
 и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.</p> <p>— Ме 
, угледни доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав 
етар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је, онако ми дјеца била здра 
ештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и  
и је због слоге у опћинску управу ушао, и само ради ње данас се жртвовао, да са газда—Јовом дођ 
 вријеме новоме начелнику неприметљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, 
ра, два калуђера, начелник, газда Јово, и један опћински присједник.{S} Мјесни учитељ није позв 
Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како ј 
све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што м 
вој смрти, браћа се не слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познај 
а види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема 
ч испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S} Разгледа се по њој, да види је ли св 
pb n="29" /> радиш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, госп 
и кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради, кад се к 
чка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом 
и да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру ц 
ка: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп мисли.{S} Баш да се свом д 
, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други приј 
дуго, што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила б 
па и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи 
и.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом 
>Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и  
тена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све 
врсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у кући; чак не 
ри, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чел 
година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита поноси се њима:</p> <p>— Бог  
 ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и, закренувши ножем, шкргутну...</p> <p>Газда у одбрану 
паси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини мрс у ку 
вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> 
.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета, вјетар с њоме з 
а је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сељаку над њом бољега 
а осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њ 
остави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи. </p> <p>Немирно погледа на св 
етплати се на један домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју  
да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова кућа гр 
ше: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку,  
едним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку. 
аде посједавши заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Преста 
 то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S 
ако би она радо легла на брану уз Раду, и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са  
 — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да 
егове руке...{S} Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад  
<p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе  
љу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола.< 
ан гледа у капље, што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишч 
аздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да  
нога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу 
аљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара.{S} Људи по гувнима врху, п 
 мој момак још је зелен — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом,  
> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биље 
руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше...{S} Њој се његове ријечи смилише  
н јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S} 
јећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.</p> <p>Раде ле 
е хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.</p> <p>- Сигурно -  
и кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, п 
ело радио, као за се, и за своју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако  
иним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у варошу, а опћина га осуди  
у, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде  
а, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши  
ијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој долазио некол 
p>Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го  
огледавши у Божицу као сјети се нечему, и предомисливши се вели:</p> <p>— Чекај, Машо!</p> <p>П 
лећу суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.</p> <p>— Присмочи се крухом  
је земље, гледајући је сунцем обасјану, и окупивши је погледом, умири се.{S} - Би, вала — кад н 
 уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану, и све трошкове свали на Раду.{S} Па кад попови пријатељ 
на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода, што се може продати, са 
 собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледи даље кроз п 
 лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка им 
огледом, што учини те мушка воља клону, и пустивши је на миру, поврати се кући.{S} Али путем пр 
, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И је 
емам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком, постави криж.</p> <p> 
 <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p> <p>— Н 
 се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу,  
приђе к ватри.{S} Сједе, гледа у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је п 
на, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су, по мишљењу попа Вране 
о обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, пр 
рилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте нов 
<p>Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа посту 
јелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да му други лулу напуни.</p 
кад сте најашили да кажем, вала казаћу, и ако...{S} Да, веле, да Радивој Цвијету у ноћи, таман  
.{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дјецу...{S} 
ила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни 
и божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио 
а, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, - па зар је он к 
Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.</p> <p>Захваљује предговорниц 
ева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима <p 
еда, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет м 
ра пара.</p> <p>— Ево, дај Марку новац, и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку 
тва овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би м 
осада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p>— Што ће ти кобилетина? — п 
Бог, те био сретан сусрет! ... али... - и Смиљана зајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са 
као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пушт 
о, поцрњело поље као јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и 
ост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада 
 А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. 
 није ни жене обгрлио, па да умре!{S} - И он главом да га смрћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> < 
и да га не видим...{S} Прави соко!{S} - И сврнух с пута, да ти то кажем...</p> <p>— Што неће од 
де и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје као међу празовима! — надода неко из др 
<p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S} - И ви тамо! викну сељацима, што су мирно уоколо стали и  
вајда?{S} Ко ће од бољега бјежати?{S} - И одлучивши се пође жупнику, попу Врани, који је њоме у 
лики <pb n="117" /> дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са не 
 па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <pb n="24" /> то помисли, осјети у себи утисак, к 
у на памет:{S} - Што могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> 
у се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...</p> <pb n="67" /> <p>. 
је право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка зап 
е...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p>Маша, док Раде  
.</p> <p>— Биће круха! — помисли Раде - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљ 
рузи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разлијеже се чаршијом...{S} А гомила, с  
p>— А да, да треба! — потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</ 
 — Па што га вараш? — „Докона“ - вели - и пуче од смијеха.</p> <pb n="68" /> <p>Поп Вране, од к 
Часом ћуте, као да сабиру своје мисли - и кришом, у двоумици - згледају се.{S} Раде осјећа се ј 
раница: гину жита наочиглед - помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна в 
чке књиге.</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вријед 
вориле?</p> <p>— Бриге ме! — одговори - и погледавши је живо у очи, па, ухвативши руком поповск 
дохвату.</p> <p>— Сагни се — вели јој - и ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.</p 
се слећи, остаћу у снијегу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би  
! — вели Васо — биће човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бак 
 Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају за ћуд, 
<p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши с 
n="112" /> свечару последње „живио“!... и коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона прест 
 Чини ми се туђ... прљав...{S} Мани!... и закрене руком као да се од нечега брани.</p> <p>Раде  
ано повешћу собом...</p> <p>— Таман!... и право је...{S} По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што 
> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће 
ијатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти!  
ројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од узбуђења принесе свој образ к његови 
ашо, ово ме гуши!{S} А да није овога... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.</ 
а... још се може...{S} Пада ли, пада... и учеста снијег.{S} Али под ноћ на једном сасу пушавица 
у као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb n="45" /> опази 
 оваку кућу треба газда нових земаља... и бацио око на моје земље, да с њима загосподари ова ње 
а главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати... — Раде, опрости! <pb n="59" / 
иташ?</p> <p>— Двије хиљаде талијера... и то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневе 
тати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста.</p> <p>— Што му служи то 
аднице, што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .{S} А не само, колико ти плода  
 карах што неће да својој мајци каже... и питам је на сами, у четири ока, а она једнако одговар 
 женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, да се поврати...</p> <p>— Пођи, Цв 
е будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо 
осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — саж 
рвета.{S} Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.{S} Иду 
о, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега сп 
си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...</p> <p>— А тетка Пава? —  
еба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.< 
 лежала.</p> <p>Раде даље премишљаше... и тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пу 
јеши, до тебе Машо...{S} Драга си ми... и не тражим друго већ да си код мене...{S} А јесам ли ј 
тијелу.{S} Он тада, ознојен, бијесни... и заборави момачки стид, а она једва дише.{S} У најзадњ 
ући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала, што јој се догоди са с 
ти:{S} Ово ти нећу никада заборавити... и све страсније је милује...</p> <p>Маша осјети додир и 
 о ономе што мисли да ће се догодити... и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себ 
криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци... и други тако веле, кад треба враћати.</p> <p>— Јеси ли  
аки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премиш 
о!...{S} Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?{S} Данас те туку 
 Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи — опази Раде.</p> <p>— Таман си погоди 
жени, да видим сина прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде 
ор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, 
исли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на  
 прсте, опет му је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је  
и.{S} Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе 
?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништ 
Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека..</p> <p>— Уфајмо у Мајку Бож 
д на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега брани.</p> <p>— Дакле ш 
омисли:{S} - Треће је дијете на путу... и неисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да п 
ирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! .. 
ретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у т 
есетак талијера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у ва 
ијетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те поми 
мешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко,  
 земље спаси.{S} Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем, једини  
ше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјес 
лики, да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјес 
тао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме!...{S} Како се на те не љути?</p> 
 у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борб 
мљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен 
ве оставштине покојнога Ника Смиљанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је л 
јед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели м 
 јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане, окићене 
 а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове стро 
 у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је 
 него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S}  
 враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладма нити телад мече за мајкама!{ 
меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и склад 
еле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе 
ју.{S} Сви је наговарају да се поврати; и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли.</p> <p 
 код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ 
ају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усред 
, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом на то, траж 
м и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа мора, осјећа се некако 
 и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим сни 
очи био би рекао, Раде се већ замомчио; и ако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки д 
гдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по о 
 затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.{S} Али која вајда?{S} Ко ћ 
озналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> 
еш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— 
дати, покупи га брже боље, тури у кесу; и држећи је у руци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S}  
.{S} Неће му се да завири у сваку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати  
рош, па кад је мрзовољан <pb n="143" /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ јо 
и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под зиму онолико, колико господар налажаше да 
има, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару 
ијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, пр 
 теладма нити телад мече за мајкама!{S} И по кући не хропће угојено крмче што на мрс сјећа. </p 
{S} Дакле то је та нова господарица!{S} И већ ето у кућу се усели, и шета се по дворишту, што с 
 у које вјероваше као у самога себе!{S} И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, ос 
из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки 
. </p> <p>Али јој бијаше све утаман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, за 
колико је земље преко себе пребацио!{S} И све је то он весело радио, као за се, и за своју земљ 
или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Господар што не може у кући да потроши, дад 
 А закон нас, ево, гули до Бога! ...{S} И ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи нов 
са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дијелисмо, варао је... а сада, брате, оти 
је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи жива слика: чини  
вршњацима, а да видиш ове године!...{S} И чисто руке саме се пружају, да тешки камен дохвате.</ 
а стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и 
је, што знаш...{S} Ето, види сам!...{S} И узевши књигу у руке, донесе је Ради пред очи.</p> <p> 
 себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста...{S} Одумио да одсјече главу мени  
нови Војканови?... гдје ли је он?...{S} И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пру 
 јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше.{S} Али са 
атити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш 
о већ твоје, кад је у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа с 
аде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb n="81" /> <p>— Читао 
о, не зна куд да крене...{S} Чека...{S} И премишља о којечему, дође му мисао, те му се учини да 
ва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даљ 
обу од педесет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> 
ето, што бих тајио? потражих тебе...{S} И нађох те.</p> <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти  
очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</ 
ме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...{S} Не 
ах зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста.. 
 помисли — раскућују наше сељачке...{S} И колико наших треба да пропадне, да се подигне једна о 
Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — поче Смиљана тихим г 
овци у мојим рукама, нема преваре...{S} И насмија се. — А да!{S} Да вам право кажем:{S} Петар к 
} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази  
у својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају 
ље хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је 
мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— 
жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове године.{S} Колико се сам 
све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натра 
игурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше... 
ити:{S} Маша му се врзе по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене к 
учини му се црвена као крв, дрхти...{S} И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очи 
ом, како скаче по његовој ораници...{S} И дођу му на памет његова дјеца...</p> <p>— Али — трже  
ар, студен бије у образ као ледом...{S} И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела. 
ло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и над 
е некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји тако, док чаршијски сат не откуца двије уре по  
ају...{S} Гледајте траг у снијегу...{S} И о томе разговарају неко вријеме.</p> <p>Па се најпосл 
је, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— 
а своме, осјети његову мушку вољу...{S} И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради...{ 
 чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И не бијаше зла, људи, да не  
ити мекши, кад види онолики новац...{S} И с том мишљу тјеши се!...{S} Али за час појави се сумњ 
о пара, Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао 
 напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао 
, Војкану тридесет кварата кукуруза.{S} И, узевши дужничку књигу, убиљежи у њу сваку кварту по  
умиљатога осмијеха дућанскога момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противниц 
да је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни  
, ех, тада се не би ни њему отимала.{S} И гладећи му дебелу руку смијала се оним својим разузда 
{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично разилазе се.</p> <p>Раде, дријемован 
 молбе Радине, да се пресели к њима.{S} И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи <pb n= 
 одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по његовој замисли у реду...{S} П 
ета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи - одбјегне  
луком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа да му срце преста 
ни ручак, ако остане прост од тужбе.{S} И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше 
а их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Али, наједном, опазивши на дн 
е око ње као дијете око своје мајке.{S} И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметну 
 уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: — Не љути га, синко, мирно с њиме, умекш 
/p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p>  
сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.{S 
а памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли 
 Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S} И држећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим 
у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике студени, цијелога дана у кући го 
и га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у душ 
ио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ове драге; куд би са благом,  
мо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута  
војим је животом откупио! - помисли.{S} И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у  
, већ жамори, као да с неким шапори.{S} И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглиц 
јена, а свога сијена неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у б 
 и одваја се од пусте околне голети.{S} И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, к 
е прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му лијепо пред очима, за чим је газда Јово крену 
и, а без њега тешко јој се одлучити.{S} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би по 
пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме 
потврди један други времешан човјек.{S} И надода: — Прикупља човјек паре, да зајази ону бездану 
кох — као душу, чисто црче за тобом.{S} И канио се једне жене ради тебе...</p> <p>— А она?</p>  
сти, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких 
зи Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином га 
 у њему сумња, што слутијаше на зло.{S} И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му ми 
 /> погледавши кришом на газда—Јову.{S} И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде  
 а понајвише пушећи у ватру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p 
и за пићом, па вечерас нису за шалу.{S} И не стићу ватре, па се стињала.{S} И раније но обично  
тијицу.</p> <p>— Дошао си — вели му.{S} И заклопивши кутијицу стави је на страну. </p> <p>Равно 
аде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледај 
че и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки просена сијерчана круха као мане Божје... 
јеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да рече узрок, зашто је дошла, а кад Раде 
ишља, гријех, али ко је без гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу,  
екиде га газда. — А ко вели да није?{S} И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да 
истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> < 
 трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убијем, што би тада било? — 
; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и ме 
 нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје само општина от 
ду ти да плачеш...{S} Зар није тако?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља 
то, на који начин, на којему мјесту?{S} И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муц 
узеше у војнике, плаћао редовито »рате« и пропио се чоек, а остала дјеца нејака...</p> <p>...{S 
насмија:</p> <p>— Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућ 
их, жељних живота уништио он до сада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд <pb n="14 
и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.</p> <p>Кад приђоше крају 
 пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши 
2" /> као у вола... а куљав...{S} Ха! — И надуши се смијати...{S} - Ма збиља — опази — што ће о 
азвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја  
— вели му — а послије биће нам слађе! — и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питоми 
у, али ковач, вели:</p> <p>— Пуно је! — И наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. 
ош није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире 
 сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и  
а невјешта.</p> <p>— Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу 
ди, те бијесните, као да сте у крчми! — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.</p>  
а ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два 
це пуне воде - прича јој. — Причекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије 
ајо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи остадоше замишљени, као да о неч 
вари, сине, Бог је свој знак оставио! — И то рекавши очито се сневесели, што је Раде не послуша 
> <p>— Нећеш, момче, што си намислио! — и, безразложно стаде га вика да пусти цуру.{S} Часом на 
оља од свега — ...{S} Са Богом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— 
ђе, али Петар вели:</p> <p>— Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, п 
веди га!</p> <p>— Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа  
аде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у гр 
вјек, кад жена од тебе бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би м 
господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} К 
здравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.{S} И свјетује га: 
аст вама, али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје  
 можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти м 
ријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомиј 
ни отац у гробу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге  
а жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели 
парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али манимо то!{S} Де ти прихвати  
е, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док 
нице морале раскомадати као бравче... — и, опет се насмија својим умјереним осмијејком.</p> <p> 
и вама, прекојуче била сам га наћи... — И гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели г 
ци калуђеру!...</p> <p>— Нећу моћи... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у р 
на попа Врану: може бити, да би он... — и устави се на по ријечи.</p> <p>— Што?</p> <p>— Био бо 
богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркв 
овинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртав 
е пустих...</p> <p>— Па? — рече Раде. — И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га суз 
и одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке — оправдава избившу м 
/p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата од колибе.</p> <p>Упоредо упуте 
м, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет тали 
..</p> <p>— Машо што си се замислила? — и обујми је око паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш,  
мију?{S} Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да рад 
те!{S} Треба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија  
а је, Бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је на страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из  
 собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пушта је.</p> <p>— Одлази, одлази, велим ти!{S} Би 
уби ли те овако насртљиво твој Марко? — И говорећи плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је л 
{S} - Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би  
и треба да се догоди! ...{S} Али што? — и никако да себи даде чиста одговора...</p> <p>Пред вар 
 му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија се на њ.</p> <p>Раде се трже, и стидећи се, п 
х; јеси ли донио да вас дуг подмириш? — И погледавши га насмија се на њ својим леденим, <pb n=" 
ју: „Господи подај!“ „Господи подај!“ — и слатко се томе насмија.{S} Па погледа на сунце: — Ајд 
дар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.</p> <p>Ништа не одговоривши жени, подиже  
 сјекосмо а могли смо!... па ето сада — и насмија се; а знате што, господине судче? — Ако је ње 
н остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p> <p>Усред пољских радња 
 ову парбу не у корист себи, већ вама — и обрну се Радиним свједоцима — учинио родољубно дјело. 
се.</p> <p>— Нијеси, Машо, као ни она — и показа руком на Божицу...{S} Али није земан разговору 
очекавши одговором, — а код вас блата — и насмија се весело.</p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здра 
ћански момак, - али шта ће ова сирота — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра, са  
упити!{S} Није она моја... дјетиња је — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!{S} Њ 
е на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи носијаше, разви се наједном и  
а потврди.</p> <p>— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.</p> <p>Петар  
му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен, како је прије био.</p> <p>— Ево п 
адана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки  
ожи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па,  
 дућанском момку, а њих напој ракијом — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.</p> <p>Во 
ту, што га сви у овоме одгојку видимо — и показа руком на њ — око кога обавио се бршљан, и окуп 
су осудили! — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима...{S} Чине рачун он  
 дијелове; знам да бацам новац на пут — и устави се, - таман као да га просипам по овоме путу,  
а Цвијета Павле, вјеруј ти овоме брку — и ухвати се за њ.</p> <pb n="64" /> <p>— А би ли је, Па 
ријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.</p> <p>Газда Јово сагнуо се над сто,  
>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, тре 
ога доћи?</p> <p>— Не знам... видићеш — и насмија се, па пожури да први у суд уђе.</p> <p>На ра 
 — прекиде Раде.</p> <pb n="53" /> <p>— И не треба нам... омрсићемо се овновином! — завеза стар 
мо не раде такозвани мађарони!</p> <p>— И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да  
гова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као  
 губим вријеме... — вели Раде.</p> <p>— И није земан радњи - надовеза сувезник.</p> <p>— Али, с 
хришћанину, Војканову комшији.</p> <p>— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија н 
еснику, да га са Богом помири.</p> <p>— И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>За 
тврдио је главом — вели Крило.</p> <p>— И чуо сам: „Ради“ — прихвати Ждрале.</p> <p>Покрише бол 
емље, ливаде? — љути се Петар.</p> <p>— И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то! 
адин најстарији свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и ње 
 дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јунач 
{S} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ух 
</p> <p>— Јеси ли јој говорио?</p> <p>— И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, т 
 веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих пљуну преда се.{S} А Раде бијаше <pb n=" 
е пружи перо Војкану, да „постави криж“ и - потписаше.</p> <p>— Дај му робу! — заповједи господ 
шљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже  
, дохвати са стола штампану „задужницу“ и вели Војкану:</p> <p>— Све сам ти сакупио уједно.{S}  
троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и сељаци сјећаху гу се кад је био дућански момак.{S} Ка 
е људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана  
 јој да сједне. </p> <p>Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.</p> <pb n="40" />  
што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац тро 
, жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши с 
о, за попа? — примиривши се, пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, га 
} У то мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој б 
е она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неу 
ци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих б 
их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се примакоше.</p> <p>— Нове су — опази писар.</p 
 познаваше.{S} Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се разврго 
е с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији, и наочитиј 
 вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?</p> <p>— Потврдио је главом — вели 
ац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.</p> <p>Пошто се расправа доврши, свјед 
рекрати један дио пута прије ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета  
нини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p>  
а; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме! 
к Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S}  
Раде се лако одљутио, он је повратит, а и сјетио се, и други га с тиме тобоже прекарају, веле:< 
змацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци потврдише право опћине.{S} Међутим, то се и  
гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ 
ама, није хтјео остављати своје куће; а и сада, кад му се већ не да ни дисати, једва се склонио 
 хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћа 
и попу?</p> <p>— То је моја брига!{S} А и трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} 
 болан не био, као рођенога брата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље н 
а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млад 
...</p> <p>— Потреба ми, среће ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено т 
но другоме, и клали се међу собом!{S} А и са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањ 
дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А и зашто би били?... <pb n="113" /> - И, отежући бесједа 
кад, очи му запну на којој жени...{S} А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која 
е био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, брате, угодило, да Бог поможе...{S} И подржа 
 сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше на  
Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове,  
оло носећи своју потребу на пазар.{S} А и познаје своје сумјештане.{S} Премда он није ни камата 
стирске походе.</p> <pb n="102" /> <p>А и поп Вране одржа задану ријеч, дату пријатељима и знан 
одзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их при 
 руком, постави криж.</p> <p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у  
ођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда преврће листове дужничке књиг 
прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радин 
око у зид прибио за жестоких борба Срба и Хрвата.{S} Повише ње, у углу, паук разапео своју пауч 
ну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за једне српске н 
 кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинскоме сабо 
 тужити свога духовника, челик домољуба и народнога добротвора.</p> <p>Попу Врани сигурно није  
ећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалност 
политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке. — Дакле, читали сте?{S} За 
p>— Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, ка 
}Након мало времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ 
рече ми један сељак, да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает 
е нико не осјети...</p> <p>Петар окљева и нешто прогунђа кроз зубе.</p> <p>— Што си забринут?{S 
х цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— Праве сте живине! — љути се поп Вр 
 премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} За 
ражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова - и он је њезин једини господар...< 
ворио, да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у  
разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом.</p> <p>— Пођи, Машо, види куд је кра 
{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке при 
 господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а од када по обједу зажели да пије црну кав 
му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука 
угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала м 
 Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цур 
јеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их ус 
ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио 
новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торб 
себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура 
ежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, док се наточи.{S} Чекајући мисли на жедно благо 
тави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и <pb n="44" /> гледа како се снијег топи.{S} Затим изв 
 ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га 
о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена бро 
 што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.{S} И сваку главу свога  
 се... као угријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{ 
анитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двој 
е из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се 
 <p>Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p> 
 и пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају...</p> <p>Отац јој је купио 
ци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ...{S} И стоји 
 да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из црк 
шо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!{S} Код куће дјеца ме гладна чекају.{S} Не зн 
" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не приспио, понестаде жита у ку 
аду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из гра 
има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућа 
.{S} Али од некуд надође жупников слуга и вели му:</p> <p>— Што ти, Раде, ту чекаш? — И насмија 
<p>А тога часа приђоше к њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврст 
к што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе Машо...{S} Драга с 
и?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто ј 
обично.{S} Са села наврвљели сељаци, да и овога дана покушају срећу: једни да од господара отку 
 досада није ништа друго било до склада и љубави. </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем,  
ела купио за три сто талијера, а ваљада и за мање.</p> <p>— Чудо је! — понови као за се.</p> <p 
 поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чем 
ља, без мало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.{S} Увијек ље 
читања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме 
надстојник Васо не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа вр 
над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.{S} Весео одмиче узбрдицом, да, прије него сун 
"subSection" /> <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута п 
старјешине му.</p> <p>Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели:</p> <p>— Зафалан сам вам 
р у друго село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек  
ад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што 
арају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бија 
ди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је 
 кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S}  
ља покојнога Нике Смиљанића...{S} Можда и нећу продати, само да видим на чему сам...</p> <p>Па  
</p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало увуче се у друштва и породице; а  
 у рукама суда...{S} И насмија се газда и црна празнина међу зубима показа се чисто.{S} Па наст 
 не чудо...{S} Тако ти је! — рече газда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у 
форинти.</p> <p>— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка, да чује о чему се ради.</p> <p 
Она је остарјела — одговори мирно газда и настави: — Видиш, ми би могли проводити нашу шалу, да 
..{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли та 
с поља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.</p> <p>Бацише још нешто сув 
није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S}  
руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно другоме, и клали 
ешине.{S} Бискуп се <pb n="71" /> указа и благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу  
, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој природи.) - па нашавши хлада, сјед 
лану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за мећа 
 испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјеца ј 
есмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина њих поради глоба и оштета, пострадаше.</p> 
 и драге, и литице, и њих двоје загреја и знојем осу, па журе прама старим буквама, раширених с 
ду градских кола, стаде праска прангија и пушака.{S} Арамбаша предводи рондаре, окићене застава 
ујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче с 
t="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут вароши. 
>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини 
 <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> 
бро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце куцати. 
даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, д 
макнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ж 
тола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат 
дну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши с 
 двоје дјеце...</p> <p>Газда се насмија и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.</p> <p>—  
едине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу.{S} За њом пожури човјек јој Марко,  
 ноћи, кад је Цвијета одбјегла Радивоја и поплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S}  
асејаних мисли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>—  
на и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а 
е леже на брану, сувезник боцну дешњака и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио,  
оше њих двоје.{S} Раде прикупи суварака и наложи ватру.</p> <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не  
да не омакне у брањевине, а доље ријека и поље, посуто пошумљеним главицама.{S} Највише, докони 
м носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене, родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није  
Све се село скупило, да бискупа причека и, на догледу градских кола, стаде праска прангија и пу 
ца, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S 
а се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели 
један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве 
ругих ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла 
љана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Несрећа, Раде!...{S} Ноћас  
p> <p>— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.< 
м, који се још од јутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака.</ 
вика да пусти цуру.{S} Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.</p> <p>Радивој не пушта цу 
де му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника 
се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.{S 
и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него ш 
.{S} А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост налож 
о је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себ 
јој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он п 
заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{S} Тада се  
p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек засновала и да га даје др 
је <pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има н 
е с њиме разговарала, па га се зажелила и, пролазећи ондје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена  
се послови посвршавали, љетина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима 
ом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.</p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и пов 
ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Ил 
p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док 
е господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у с 
ар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S 
триц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима:</p> <p>— Поручио т 
 њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпоч 
 <pb n="75" /> у хитњи, винограде, поља и дрвета...{S} А жељезница тутњавом јури ка његовоме кр 
.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне 
 враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да уђу на ниска  
надом.{S} Обилазећи своја поља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уште 
анина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го пашњак, посут големим куцима, са 
аду и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљи 
с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских 
хладни саганак сјеверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Ра 
лио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не о 
сједе, док овај млади попушта у цјенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити 
 бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовањ 
села шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.{S} Неко од млађих схвати Машу вавољком с 
са Петром, рачуна трошкове двају писама и, срачунавши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго 
аду — вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, и 
з гријеха?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њи 
</p> <p>У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи, не може да  
>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре 
ти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSectio 
жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па хоћ 
ом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани т 
 помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би.. 
огу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мрт 
често приупитива оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе.{S}  
 ухрањена крмка.{S} Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, тре 
го, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{S} И не би ми могли бити без ов 
 синко!</p> <p>Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{ 
не одржа задану ријеч, дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак, ако оста 
благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} Залажу се п 
>Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина  
онајвише варошким трговцима, обртницима и гдјекојему сељаку.</p> <p>Вјенчаше се, и сутра дан об 
д.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном гла 
леда својим свијетлим зеленкастим очима и вели:</p> <p>— Знаш, одредио сам више никоме не дават 
гне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу.{S} Он та 
шту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда и 
д мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замијенити?</p> <p>— Ено старе, х 
стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, 
околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као <pb  
угојену пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и 
{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, појед 
родиће ми сина!{S} А да, за право, жена и није за друго!...</p> <p>Па, напивши се ракије, превр 
ш ли се?</p> <p>— Кајем се! — рече жена и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и 
<p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена и надода: — Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе 
јежала?</p> <p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Же 
е под главицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти  
дје, сврне к њему.{S} Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувез 
де се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену 
бру“ дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на и 
г јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једнога дана, не рекавши никоме ни риј 
е остане ономе копилету?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа  
ао никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> < 
ју и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих требало би да се да 
 из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазари.{S} Неки од сељака и узео би кукуруз  
 <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.</p> <p>Свједо 
на његово вино.{S} Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког  
ред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ...{S} Кукавице смо!</p> <p>— Пуст 
 њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ в 
Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Врани треба уг 
гдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара на сами.{S} Божица га 
оју ће се, чим буде готова, уселити она и мушко дијете, али само мушко — подвуче ту ријеч.{S} - 
p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија и тробојна застава лепрша у 
али, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.</p> <p>Званице се љубе са попом Вра 
а, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда п 
и, како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и т 
лиже приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ев 
трошковима дошло ти је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, 
алфабетским редом.</p> <p>— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице д 
 погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из 
ао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији т 
 која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p> <p>— Треба доказати, да ни радикал 
га рондара.{S} Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. </p> <p>Рубач му каза рашта ј 
ај му плећа, а бикује ли, бикује!{S} Па и вино, попе, и храна...</p> <p>— Није по томе...</p> < 
чуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видјели у кућу унићи  
кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — одговори Раде. — Да са срећом буде!</p> <p 
ади локава по планини, а тако је лијепа и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и чо 
тријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.{S} Мучи се на свак 
им, и на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије...</p> <milestone unit="subSection"  
азда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; н 
азаше, сјети се, да он, понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест го 
оље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једн 
на к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да ид 
 узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји три стоти 
о глави врзају.{S} У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухв 
вјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код 
м.</p> <p>Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше живље:</p> <p>— Боже, ко ће одбацити?</p>  
тац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се.</p> <p>— Капе доље! — загрми фра Јосо.{S}  
 Бог поживи дакле наш народ обију вјера и обају племена!...{S} Живио народ!</p> <p>„Живио!“ ори 
са трошковима око двије хиљаде талијера и посегне за трговачком књигом.{S} Али предомисли се: < 
то је неки дан примио, око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.{S} На суду газда 
 и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...{S} Ево свих пара! — вели, спртивши се.{S 
 <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздрављ 
а пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вјересије! пустих ли новаца! — помисли, кад му око па 
ади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом напише се воде са острм 
 је тишина, чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове  
због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.</p> <p>— Суд ми одс 
лико пута да одбаци, задихао се од зора и, пошто камен баци, пада као сноп на земљу.{S} Али уза 
сти по цијели дан сједио би код прозора и гледао на поље.{S} А прољеће непримјетљиво наступа и  
о да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота.</p> <p>Часом премишљаше, па с 
едена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама погодби, склопише нову погодбу, по којој газда 
p>Дјед, баба и сестра пођоше.{S} Сестра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом д 
 Раде.</p> <p>— Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју.</p> <p>— Добро је! — заклик 
не му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.</p> <p>— Да с 
ено биће блага зима, а оно окрене оштра и сњежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није 
 у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p> <p>— П 
орбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгр 
 крчму.{S} Петар од крчмара наручи меса и вина. </p> <p>О нечем преко залогаја премишљајући, за 
 отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане, своје косаче, како испред  
 а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — опази Раде, — па што јо 
вој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба, да усред бијелога дана убије онога тирјанина и  
. и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је 
и дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да о 
круна.</p> <p>Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди, жао му, што се уплео без своје воље у 
итнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче 
рдан звекће.{S} Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшениц 
 све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би земља му да 
га зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада нај 
лазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима  
одару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути б 
кве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и 
не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој ла 
ти јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати глав 
здрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли  
ана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. 
ана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.</p> <p>Чељад се окупи око ватре.{S} Старјеш 
и мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и она 
акине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав сељака, а и се 
 са Радом.{S} Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.{S} Газда позове к себ 
е и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и ка 
 часа, представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одијелито...{S} И неисказана 
>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p>1909.</p 
це земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама. </ 
ући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. </p> <p>Па стаде у двоумице би ли ушао.{S}  
мишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио  
ако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета.{S} Устави се код празне штале... и, заб 
ресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са благом...{S} Па кад људи 
сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани, и на  
 куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?{S} Кад би се ова драга њему досудила, 
p> <p>Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, в 
, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.{S} И никако неће да реч 
ичекај! — и пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије на један пут.{S} Посвијетли.. 
воје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка <pb n="94" /> као душа, а Цвијета с  
р, отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева пако фр 
олега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто круна.</p> <p>Раде слуша свога ад 
ика...{S} За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка, тражи сто круна.</p> <p>Радин адвокат 
} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гони пред собом  
Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. </p> <p>Раде је раздраган, ве 
вши, <pb n="90" /> поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вунен 
нцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу  
зузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S}  
 прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S 
 <p>С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.{S} До њих одмах прежимљу говеда, а с поља у 
S} Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде, те је п 
/p> <p>— Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Ма 
 Бог да нам прости! — рече у плачу Маша и - крене низ цркву.</p> <p>Попа—Врана, гледајући за њо 
је посурила. </p> <pb n="58" /> <p>Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. < 
и торбу, одмори се!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Вра 
а поп Вране.</p> <p>Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов...</p> <p> 
е убијаш?...{S} Куд се дјела наша љубав и вјера, Раде, проговори!...</p> <p>— Пусти ме, Машо! . 
 <p>Маша се чуди, што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним  
ли нигдје никога уоколо, свугдје снијег и гола дрвета, што се на леду грче, као да љуту студен  
ожји, који је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проп 
 док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.</p> <p>Још лежи, отпочива пуста 
и, једу украђено месо...{S} А погдјекад и цуре гонају, ако која до руке дође...{S} Што не би чо 
 већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.{S} Али старјешина диже 
с малим сваке суботе, одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ 
доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку 
и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у очи, осјећа на с 
 да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треб 
могне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их не 
, да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године?...{S} И све то није доста.. 
би Јовица главом, и обазрио се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би 
еда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељ 
и људи говорили: „чувај се турске глобе и поповске злобе“.</p> <p>А док Раде не одведе Божице,  
и по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи заве 
задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момка.{S} Док с њиме говори, раз 
по памети...{S} И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на  
штени људи склоне своје благо за мећаве и зла вријемена баш у мојој огради, нека реку, ко им је 
благосиља.{S} Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> 
а, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама, његове бијеле, чисте зубе.</ 
опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита гол 
{S} Сада <pb n="136" /> газда тражи све и неки дан поручио му по надстојнику Васи, да кроз четр 
 да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовима планине, чија кршевита голет већ ј 
сли, кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу.“ — Шта ће му толика сила новаца, кад 
више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, 
гара код оваке пригоде, и ако су строге и несмиљене одредбе због шумских прекршаја и неколицина 
И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покрива 
ђох — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.</p> <p>— А што?</p>  
може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне.</p> <p>Родио се овдје, у овоме крају земље, г 
а јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће 
 оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Ш 
ке, док се од куће отрже снага:{S} Раде и невјеста.{S} Али која вајда, кад друкчије не може бит 
..</p> <p>— Ко вели? — пресјече га Раде и диже се.</p> <p>— Веле варошани...</p> <p>— Видјећемо 
нашим женама у вароши - опази тада Раде и са друштвом слатко се смијао.{S} - И жандара овдје ка 
</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, нијесам живина!... бесвјес 
дне!</p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој к 
неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се стави држалицу на страну.</p> <p>— До годи 
— Теби није нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакн 
у носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.{S} Ћутке с 
пиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.{S} Па стави гуњац под нагнуту плочу, устр 
 да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и 
ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милује 
 <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден. 
<p>— Забавио се у послу — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци: — сувотна је, 
> <p>— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: </p> <p>— Не замеће се ноћашњи  
> <p>— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила 
 престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и чељад у цркви претворили се у уво... </p> <p>Бискуп н 
њдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освећиваху по своме ћеифу, н 
<p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, вели јој:< 
ажи много више, колико три вола вриједе и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац у н 
ер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, 
..</p> <p>Петар оде, а писар опет сједе и пише. </p> <p>Писмо већ је био по формулару саставио, 
ивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима...</p> <p>— Живине! - јесам ли наредио 
ијехом, погледа Васу.</p> <p>Човјек оде и понесе бакалар.</p> <p>— Јеси ми ти паметан! — обрати 
е боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да 
ме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>—  
 коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по  
пише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њим 
. </p> <p>Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: та 
азговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!</p> <p>Чељад у кући прихвати поз 
/p> <p>Ђердан звекће...{S} Раде се диже и пође женама.</p> <p>— Што дође, Машо? — упита.</p> <p 
лима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успи 
поздравља те.</p> <p>Петар се први диже и погледа на друштво.</p> <p>— Вријеме је да се пође —  
а их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мо 
ише жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као  
тар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу, што га јутрос гос 
 ћутање Радивој.</p> <p>Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. </p> <p>А Раде је 
у понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... < 
раћао би се кући.</p> <p>Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као 
 врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А 
арочито ради тога сио. </p> <p>Овај узе и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, 
оп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је на 
есео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p>Ал 
а су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p> <p> 
биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection" / 
} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и чов 
као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу се. 
} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог да 
 па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће цркв 
а <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p> < 
/p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Тако 
 гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати.{S 
 што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама. 
 А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине по штогођ, другдје и 
е моје, кад сви тако хоће — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека!...</p>  
сно замиче на згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га  
жи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта и тек се тргне ка 
авши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.</p> <p>Примирише њену косу 
а.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до гола тијела, али цура, у најљепшу,  
уд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јово, није за ништа његов настојник Васо око њи 
јој сувезник.</p> <p>— Остани - нуди је и Божица - па ћемо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, 
 би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и 
ти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, 
отражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, с 
 Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљена под каба 
махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.</p> <p>Бискуп проповје 
 не одговара угојеној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана ље 
ибе, како лијепо напредује.{S} Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа, кад је ту голет била. 
 му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, већ да удовољ 
a civita cattolica</foreign>”, - (Он је и онако, дошао да се провоза и разоноди у простој приро 
ковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у о 
ом накресан, вели му:</p> <p>— Дошао је и на те ред, Раде!</p> <p>Раде се учинио невјешт, не од 
рце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је доша 
то, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на махове љутит, не да никоме преда се, већ вија с њ 
е лијепо слагао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, 
а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си тако хтјео...</p> <p>— Право!? — за 
о из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{S} Крало једно  
 код људи: и добра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан,  
 у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се да се за хајдуковања са најст 
 то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илиј 
постави га на нагнуту плочу, као што је и до сада радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод с 
сом пођоше да приме сијено.{S} Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, ча 
а познаје добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n 
то на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.</p> <p>— Што ћу с њоме? — упита Раде. 
укнуо, да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је 
димо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.</p> <p>Док броји, Раде га гледа, а у ушима зве 
 <p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</ 
рином.{S} Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана, кад м 
лише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ру 
ш од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима и нико ми не бранијаше.{ 
која женетина закине по штогођ, другдје и за друго шта и онако не троши.{S} Упозна у брзо нарав 
 ето, сада ни ње нема, код толике Божје и његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у п 
фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.{S} Па подвивши главу, спусти му се потиљак 
ети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио 
благо зими, козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају ка 
до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.</p> <p>Трпеза, за коју посједоше, 
подареву крчму.{S} Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.{S} Г 
- одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа 
ар сутон пуна мјесеца, што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташ 
; у бакри вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им д 
билатом, пространом руком нашироко сије и сијући, Маши се чини, да о нечему премишља.</p> <p>Ка 
вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па, видјевши д 
<p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да и 
. и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
кама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони ме с мога прага законом 
ка кућама.{S} Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор  
јмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати  
пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p>  
да купује све дијелове од Петра, купује и његов дијел, и даје, преко угљављене цијене, приде ра 
 млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји.</p> <p>Раде чека.</p> <p>На  
{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb 
и.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Марко, у кућу, а другом згод 
нема никога.{S} Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!{S} И јест засуо: зајазио је пу 
ли га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме у 
е.{S} Плати порез, шумске глобе, пољске и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би  
Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа  
, некога комшију, одметнуо се у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.{S} Говорило се  
а и воли - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узор 
очекала би стојећке, прихватила се руке и почитала <pb n="101" /> га, а ево сада што смо дочека 
S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Во 
ме сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелн 
> <p>Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају.</p> <p>— Гледај! — опази један вријемени 
>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{S} Ждрале нагн 
два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру 
ћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> 
ата!{S} А и јесу браћа...</p> <p>Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.{S} - Пламен им о 
по пољу чује се свирка свирала и кавеле и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве  
 уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогла 
> <p>Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему осл 
 варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије преко мјере, управ вино вином гаси.{S} А кад биј 
опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> <p>— Немам чиме утрнути божићне  
коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.</p> <p>Једне године, редовитом, тач 
ње у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и В 
} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господар 
е земља не дијели.{S} Дању обилази поље и ливаду, особито, замишљен, на ливади застајкује...{S} 
, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вина овдје у вароши... 
к.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!...</p> <p>— Што ћеш овдје? — упита је  
ом силу дуга, купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... послије  
од зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>К 
ито...{S} И неисказана бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се по 
Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога 
ком поповски оковратник, продрма с њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши!{S}  
а изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вране!...</p> <p>А кад 
— одговара Цвијета. — Од кад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...</p> <p>Радивој  
нама насташе препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим  
препирке у питању српскоме и хрватскоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S}  
ина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.</p> <p>Раде се загледа у весео пл 
обра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није друге; треба на 
удо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!</p> <p>Газда Јова се замисли.{S} Лице му се  
 сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду  
 ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.</p> <p>— Дакако да хоће —  
ако...</p> <p>— Ево, — говори поп Вране и пише у књигу: - биљежим дан раставе од сутра до треће 
; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> <p>Гледајући опази  
гне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „са Богом“, трагом својих стоп 
ад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — гона је.{S} Цвијета се није уметнула на оца, а не с 
опастиће га; зато ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим при 
 мало.{S} Док дође кући, угледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља г 
ошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом <pb n="35" /> суш 
еме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље.</p> <p>Ал 
, бојећи се да старца баба не преокрене и пружи дједу руку у знак погодбе.</p> <pb n="33" /> <p 
ота.</p> <p>Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.{S} Доша 
еник има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и коле 
 заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Лако је теби — насм 
а сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— Лијепо ти је заморену опочи 
исли, као уломци неба, облака и ведрине и дрвета, што се у ријеци одразују.</p> <p>— Ту сам, ка 
цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је по 
 кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...</p> <p>— Пијан је као сјекира! — опази от 
S} И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше...{S} Али сада највише жао му Божице, п 
воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цура сваке ноћи 
новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у  
зговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и дебеле шале; али нико се не одазва.{S} Раде се чини н 
еда се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме другу,  
иних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за Радом.{S} Мајка и син се згледаше.</p> <p>— Н 
м старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, да ј 
 ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар савје 
аконом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли. — Е, неће 
умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рукама.{S} Гони 
ној соби...</p> <p>...{S}Злата затрудње и, док се о томе почело шапорити, газда једнога дана од 
Али док проговори, Раду прође и дивљење и језа: глас не одговара угојеној прилици: танак је и н 
етрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи: — Помете ме — вели.</p> <p> 
p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је  
к сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.{S} У читању прекиде га листоноша 
- ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи, овдје, по каљаву путу.</p>  
ди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазнања.</p> <p>...{S}Злата, једнога 
а! ...{S} А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше...</p> <pb n="14" /> <p>Раде се наје 
на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је 
га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај  
ло гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђердан звекће.{S} Кад ст 
е око њих.</p> <p>Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.{S} Петар м 
ли издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе 
еди по цијели Божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, 
док допре — сажиже...{S} И не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, б 
азумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија 
х дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ труде, а и осје 
е сједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.{S} Затражи каве и шећера од дућанскога момк 
} Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — ј 
 сједе и написа цедуљу, пишући снађе се и пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у оч 
мо испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по  
 свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе к ватри.</p> <p>Посједавши неко вријеме, одлучи 
 свану, као да се дана зажелио, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан.{ 
 Нијесам, — одговори жена.{S} - Диже се и пође к огњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испир 
: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако снијег пада, захватио  
е мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из ку 
рвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже се и пође по кући.</p> <p>Жене поплашене гледају за њим: м 
еисказано тешко му је...</p> <p>Диже се и пође, да положи крави, нека бар она не гладује, крави 
е ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори врата. </p> <pb n="148" /> <p>Јутро освану киш 
ила. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко о 
ћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>— Била сам у млину, па сам сврнула к  
..{S} Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако... па је тога ч 
ају; млађи је одгрнут.{S} Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> 
ме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире с 
p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскиње, разбарушених коса, надлакћено  
а тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.{S} Тако цијеле с 
неколико корачаја, па ставши, осврне се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она 
агнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И,  
у, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n="39" /> <p>— Машо!</p> 
/p> <p>Газда не одговори, већ окрете се и остави га.{S} Раде гледа како се тешко пење уза уске  
ени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!“ И један од њих 
pb n="89" /> <p>— Не знам...{S} Биће се и он негдје склонио...{S} Није далеко одавде, јер онако 
е сигурно на томе уставити, осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари 
 n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цр 
Људи смишљају, што да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никак 
за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скрене ка млиновима.{S} У по пута  
шао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, да сједе до Цвијете.{S} Смиљана пру 
овјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, али осјет 
вора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и већ јој 
 премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо.{S} У двоумици је.{S} Што да ради?{S} Ве 
обу није се ни распао!... — И згрози се и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметн 
ном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се од тога дана, већ се  
 тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...{S} А не знам што би од тужбе?...</p> <p>— Не бр 
и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једв 
а момка.{S} И газда Стјепан опоштени се и одсле политички противници не закрчиваше пута у тргов 
и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, 
јерењем. — Пиј, Машо, ракије — сјети се и наздрави јој.</p> <p>Па отрвши руком уста и, погладив 
јештеним осмијехом.{S} Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!</p> <p>Раде не одг 
 новац у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p 
дајући за њом, сузе облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповјед 
у, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, о 
проћи; али чувши њено хркање, одлучи се и пође даље — Златиној соби...</p> <p>...{S}Злата затру 
ле за стоком у пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу 
 <p>Раде, гоњен нестрпљивошћу, којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни сврат 
пријатељи.</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клер 
иљадили се такови!...”</p> <p>Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради 
ако је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.{S} Раде се загледао у одбљесак  
one unit="subSection" /> <p>— Оженио се и ти, Раде?... — претргне ћутање жена.</p> <p>— Знаш да 
 очи погледа га.{S} Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан 
ке на земљу, до њених ногу, налактио се и гледа у њу.</p> <p>— Машо! — вели јој — што ме оно ос 
ћ је сам крчмара подмирио.{S} А јело се и пило се до миле воље.{S} Код последњих чаша вина, чис 
рага намјештеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добр 
о; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претрже у један мах неоправда 
тврдише право опћине.{S} Међутим, то се и по себи види, овај одгојак сачињава <pb n="134" /> је 
а и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам 
ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни 
требе живота, <pb n="52" /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад  
ило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она  
 се, чуди, и — чека.</p> <p>Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и ула 
ришту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господаре 
 му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живо 
ко вријеме, а кад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети не 
 што може?{S} - Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!{S} Сигурно - помисли — штетио му Раде,  
..</p> <p>Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори:</p> <p>— Нијесам претрга... али за до 
и на око замишљен газда. — Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело...{S}  
 завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера равно...{S} Нека смо једнаци!</p> <p>— Н 
ека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито.</p> <p>— Понијећ 
озива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика...{S} За накнаду, дангубе 
едох говорити...</p> <p>— Да ће Бог, те и није...{S} Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, доди 
..{S} Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.{S} Надам се, биће ждријебе добр 
уже у кући, да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше девојка, у кући остаде.</p> <p>Г 
ем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слатког 
код ње.</p> <p>Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за  
среће, жедна сам!</p> <p>Раде се окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у пла 
ошу, а опћина га осуди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра рас 
годније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује на мало свој новац, понајвише варошким трг 
/p> <p>Осјећа се расијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше  
 може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи, да Раду примора на признање дућанскога ду 
планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ће и кући.</p> <p>Сјети се кобиле: биће жедна. </p> <p>А с 
Послаћемо га свима опћинама.{S} Доћи ће и на вас...</p> <p>— Какова срамота? — умијеша се у раз 
е мимо све друге људе?</p> <p>— Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник.</p> <p>— Ко вели?{S} 
се навалиће на ме трошкове... па, ко ће и свједочити проти попу?</p> <p>— То је моја брига!{S}  
од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје улазе као свједоци на самртноме часу 
е се газда — што си најашио?...{S} Биће и за то времена... — Па, ко смисли се: — Ајде де, стави 
е посао обави — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.{S} Гради се на бившем з 
ће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али која му корист од тога, зар није му бољ 
ућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, Вујиће и друге!{S} Али ко 
— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храс 
и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио; и све је уоколо  
д поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну — неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из ко 
ка буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...</p> <p 
ше потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скуп 
 потврдише други - И требају пријечнице и клинови за учврстити носила...</p> <p>— Да како да тр 
 по <pb n="73" /> банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свије 
ио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја  
од паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И жељаху неки прос 
и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их с 
ве слатке ријечи.{S} Не зна што да рече и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели:</p> <p>— Част  
ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још н 
ему, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и г 
сред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару 
сте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијел 
ате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p> <p>— Ето, — вели, — све једно, б 
ршији, да — преживе.</p> <p>Раде чекаше и би му тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, 
 али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропад 
јена, које неосјетљиво дижу се све више и више.</p> <p>Маша гологлава распрема сто; сунце у про 
се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше, постаде развијенији,  
гајна набавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новч 
учи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не дијели у комаде по честица 
зом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама...{S} Па они мирни, 
ва доврши, свједоци опет се раздијелише и посједоше на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и з 
акше...{S} Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у његовој.</p> <p>И д 
ераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, биће да плаши 
ријеме.</p> <p>Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.</p> <p>— Веле, — 
даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад са 
 јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.</p> <p>— Фала ти, Раде! — ве 
вом кабаницом биће нам вала ноћас љепше и пространије него у кући...</p> <milestone unit="subSe 
е похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пре 
ти главу од њега.{S} Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај 
 уз ватру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разгова 
ти трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше т 
м ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} Свали се товар у снијег, његов коњ по 
 свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.</p> <p>Није са ничим н 
а, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врх 
о нечем премишља.</p> <p>Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најп 
исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и ос 
ашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката...< 
ђих жена, а нама бране...{S} Па нека би и то, али данас друкчије милују?...{S} Мени се све чини 
...</p> <p>— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи  
но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. < 
е теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...{S} А шта нама, <pb n="18" /> хришћанима, ж 
мо партију преферанса!</p> <p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али 
 вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — били би сретни.{S} - А да видите мало 
 пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други  
мерику...{S} Јесенас узе газда све себи и кућу, и земље.{S} Војкан оде у свијет, да потражи дје 
ио се, што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, ш 
ти ни даривати!...{S} Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви...{S} Али да, — досјети се — н 
јеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p> <p>— А куд су дјец 
рале.</p> <p>Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше н 
} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цику коса и гледа мјесечином оба 
S} Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци.</p> <p>Гости у кући осјети 
тану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.</p>  
 раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада.{S} Шчепи је и гриз 
 дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за ш 
и и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p> <p>На великоме олтару служи неки све 
ају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се 
 друге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога 
ама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би мира било.</p> <milestone uni 
?{S} И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио да 
ко да се опре злу што га слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за  
> <p>„Швета Марија“ остаде у ушима Ради и путем оно „швета“ зуји му у ушима.</p> <p>Лутајући по 
од отац пође у варош.{S} Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.{S} Друкч 
танко живи.{S} Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати.</p> <p>— Ето, вала Богу 
да тих очију...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за  
ицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божицу к 
био.{S} Као начелник настојаше да угоди и својим политичким противницима.{S} А када је газда Ст 
 <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са собом да говори.{S} Застајкуј 
име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети Војкану, да ће се осветити.{S} Одмах сју 
следњи пут камен, чобанче се већ расрди и вели:</p> <pb n="111" /> <p>— Не би Бог!</p> <p>Поп—В 
 но ријеч: голубиње <pb n="106" /> ћуди и дјевичанске природе.{S} Кад би видио свога жупника, д 
ам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавиш 
дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вране љути 
>Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима 
 <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усје 
прије него пођем... и чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде.</p> <p>Родитељи ос 
навши, вели:</p> <p>— Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да плати 
Добро је! — закликташе Радивојеви друзи и часом пиштоље натегавши наложе - и цика пиштоља разли 
 насрћу на њ прости, човјечји, осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и рад 
слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.{S} Чека га на путу, зна да ће т 
ам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави наврвјеће 
и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије о 
од греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.{S} Раде, заогрнут кабаницом, гонећ 
...</p> <p>— Чудо!</p> <p>— Биће... али и вриједи...</p> <p>— Вриједи, по нашу сељачку...{S} Ми 
 би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада ос 
на да се у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата 
тако су газду <pb n="124" /> тада звали и многи се тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с ц 
 за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником:</p> <p>— Марине, душо, 
ијаше Радивој осуђен на затвор.{S} Пали и големи трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати  
"26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући 
p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе 
ио пута бијасмо заједно.{S} Разговарали и шалили се... као угријало Божје вино, било га и сувиш 
кну сељацима, што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.</p> <p>— Биће да ће се помолити Бог 
опћинска маша, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и 
дивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета 
!</p> <p>— Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.</p> <p>— Па добро је; нећу да вам хатора штет 
био се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му упрло у леђа — грије 
пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пре 
азе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуд 
 изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, да се заложи. </p> <p>Послије, напивши 
адвоката, да одбраниш своје!“ - помисли и пође у град, да га потражи, кад га у вароши нема.</p> 
е:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: —  
 Таман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду 
 Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако 
нијега.</p> <p>Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви.{S} Раде посједавши заложи се, по 
 Јова се замисли.{S} Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намјештеном осмијеху; п 
па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац  
з хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцња 
ивим гласом:</p> <p>— Господару, опреми и мене!</p> <p>Газда чита и даље и чини се невјешт.</p> 
тли на одласку, видићеш.</p> <p>— Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.</p> <p>...{S}Али Ра 
те косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се,  
subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе 
тро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде! — повика Маша, а јека одговори.</p 
 и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар с 
 <p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му 
и сакривена и док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у једа 
 Врати се, Машо!{S} Удараш у образ мени и Ради...{S} Куд си накастила?</p> <p>— Својој кући...{ 
оста...{S} Одумио да одсјече главу мени и мојима!{S} Али то би било прерано! — рече за се, уста 
регарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни доћи ће пред лице Божје“!...{S} А све што на  
 оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>Осјећа се расијано ч 
на ледину.{S} Принесоше торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пиј 
то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас сниј 
а, чињаше му се да се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! 
у на успомену.{S} Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру...{S} А сјећам 
те Марије“ — одговори свештеник у хитњи и тога часа некамо одмагли.</p> <p>„Швета Марија“ остад 
, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из кал 
адо чита романтичне и криминалне ствари и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмо 
е му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па кад се Војкан успротиви и, пијан, 
.{S} Ето, па помози кога!</p> <p>Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да 
о?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што 
аву у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама, хо 
аучио, велиш, нешто читати, а утувио си и бројеве; што не би на чему загарио, што дајем господа 
топлом марамом; нешто с прага рече Васи и к њему приђе.{S} За њом дотрча дјечак, огрнут кабаниц 
ривија се уза њ.</p> <p>А ватра се гаси и говеда мртво полегла, чује се како прежимљу, а с врат 
ши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи  
ивине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром р 
у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши новац, оде, као дос 
и поштено, па уру!...{S} Најближи си ти и Петар...{S} Полако!</p> <p>Отвори шкрабију од стола,  
/p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Гори си ти по  
Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш:  
 колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част даде.</p> <p>Продаће  
ове од Петра?...</p> <p>— Хоћеш продати и твој?...</p> <p>— Нијесам ради тога дошао...</p> <p>— 
а је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан у њој, чекајући да се Радивој из плани 
вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="1 
 вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице, што се у земљу уложе, и труд... и друг 
са некога дијела пута морали су сјахати и пјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p 
пита газда.</p> <p>— Знам нешто срицати и то штампано...</p> <p>— А гдје си научио?</p> <p>— Уч 
аве, да ће ковач вечерас новац донијети и даде Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а 
, болан, Ждрале, не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду.{S} Што није и уоколо овако?{S}  
и бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде ча 
ијепих пара.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад  
, Раде, као нигда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгр 
ви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> <p>Маша гледајући га у о 
већ не гријеши, да се од гријеха очисти и да обећа, да неће већ, чак ни пожелети туђега човјека 
коњи - похиташе.</p> <p>Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сеља 
S} Тада стара помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку:</p>  
е палаче...</p> <p>Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд  
и новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.</p> <p>Устаде, а стара Смиљана по 
 долазе мекше и питомије... — А опрости и мени, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бо 
ћ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно премијениће на горе, јер је з 
и мјесто Раде жена му.</p> <p>Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, ш 
ћа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а ка 
59" /> Али не могу без тебе...{S} Дрхти и клоца зубима и привија се уза њ.</p> <p>А ватра се га 
 одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.{S} Дуго га гле 
облише; прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Р 
кога су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радил 
и.{S} Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.</p> <p>— Што је теби, Цвијет 
 га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу 
има.</p> <p>У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планин 
поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milestone unit="subSection" /> 
p>...{S}Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену, жао му да се родитељи превећ 
уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, н 
говори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући и повири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља  
ре сву своју снагу, да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и 
е.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж 
авимо да Нико - као што по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по зако 
кву, у једној тијесној, загушеној улици и — уђе. </p> <p>Разгледа се по цркви и застајкује. </p 
и не стиди се, што га са суда чиновници и послужници гоне, док га виде.</p> <p>Кад одложи кашик 
 Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изг 
<p>Путем сунце жеже.{S} По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и доље, негдје на пољскоме 
овац по столу, и прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже боље, тури  
 господар од својих пара!</p> <p>Старци и сестра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио 
, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао.</p> <p>— Шта ј 
ва да уђе...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве  
чад пржи клипове кукуруза, клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати...</p>  
 Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу.{S} Прекиде га у мислима што га сал 
и из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p> <p>До мало приспије и Раде, сједе 
апише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, 
, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне 
ијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смилов 
 негдашњем своме господару.{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а 
венским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после  
х страна. </p> <pb n="9" /> <p>Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, вели 
ара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко... не брини се.. 
Вели, и куне се: нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже,  
ути овога човјека!...</p> <p>— Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа д 
а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли, како је отраг мало дана била цвјетн 
стијена, а подјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. </p> <p>Стигоше у букову,  
уозбиљивши се, вели Павле.</p> <p>— Чуј и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насм 
а и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застид 
ину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као  
Па подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарског 
 дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је о 
о други него наш свечар, узор свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, ње 
зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Петар.{S} Биљежник љути се, што партију мораде прекин 
знојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине.</p> <p>Помњиво читаше превод једнога  
вјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна...{S} И т 
 Бога знаш!</p> <p>— Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија вла 
ако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.{S} А сјећа с 
 воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма зан 
ељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.{S} Поврати се након неколико мјесеци и по себи н 
да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p>— Што 
 часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дј 
пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг Бог зна по што, јер сваки од трговаца 
ти се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са тлеха комад дрвета <pb n= 
сељака пазећи на њу путем са поштовањем и страхом, да се не поквари, и смјестише на одређено мј 
ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући с 
 сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крај 
е оранице, што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће.{S} Гледа у бразде што леже  
емља ће се окитити, сјараниће се сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом.</p> <p>— Б 
т и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— Мали посао — вели, — свршићемо брзо.< 
но вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Раде, 
а...{S} Морал треба да царује нада свим и свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјет 
скоме и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама.{S} А у вароши и по селима код опћинск 
p> <pb n="127" /> <p>У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику не 
јна застава лепрша у рукама фра—Јосиним и виче се, скупа са сељацима, <pb n="112" /> свечару по 
, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му:</p> <pb n="121" /> <p>— Узораћеш ми, болан,  
ед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цвијетна трава 
а огњишту.{S} Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.</p> <p>Раде гледајући у пламен, мекша;. 
 - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на  
p> <p>Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим, а и за неколико дана враћа се кући чилиј 
е године, редовитом, тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, 
ку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.</p> <p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син  
е непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто  
јвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага.</ 
испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.{S} Поп  
ућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га први снијег се 
, и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада д 
чисто јевтиније купити; и чека са дугом и не тражи, да га посвема подмириш, већ донеси само што 
н ће одвратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио план 
изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара.</p> <p>— Стиди се! — вели м 
ије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.</p> <p 
авају већином хришћани, чисто хрватском и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слик 
јенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чини му се  
ове.{S} Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.{S} Одсле, с  
же тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд.</p> <p>...{S}Бијаше тужбу свргао с  
једио је код ватре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју р 
ицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују 
укает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина...{S} 
о га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти и надјача стид и стрепњу. </p> 
{S} Сутра дан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане 
ом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се отиснула мимо главне 
 међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком...{S} Па жао ми је... и, ето, дођох по њу, д 
уди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је о 
вору са благом...{S} Па кад људи, вином и безбригом разиграни, почеше дерати се и балегати, вел 
ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надстојник у 
уту сретати.</p> <p>Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, <pb n="8" /> упаде му у ко 
а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица по 
коњски пут, што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.{S} Али нигдје никог 
да опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада 
ашо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се  
они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што  
али се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочек 
<p>Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.{S} А госпа Пава једва кад 
у; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.{S} Весео је и, на м 
> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом.{S} Ради срце пуца, кад год отац пође у варо 
ц гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум нос 
 већ га нема!</p> <p>Упути се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћ 
атре.{S} Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: -</p> <p>—  
арскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промиј 
о.</p> <p>Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим  
си о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год газда прође поред њене  
/p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p> 
нину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети тога часа  
е руком Раде.</p> <p>Марко смота ђердан и стави га за припашај.{S} Маши се ватре, да припали лу 
рају...</p> <p>Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их ј 
ских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.{S} Путем разговара 
х четрдесет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошкови 
p>— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.{S} И наручује даље и пије пр 
ше осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, <pb n= 
вештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани...{S} Дакле, не 
ма жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.</p> <p>...{S}У сну нашао се наједном у некакво 
је он <pb n="119" /> тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обич 
еној прилици: танак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији 
ети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио старога господара се 
а зашто не?{S} И тетурајући уђе у дућан и довуче се у писарницу.</p> <p>— Ево невоље — вели газ 
г с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} Не будали, нема сеља 
ан на дражбу, већ је судбено установљен и дан.{S} Није, од када му два сина узеше у војнике, пл 
...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>— Боље би од попа Вра 
, пунољетан си!...{S} Ради, буди поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S}  
осподар силази.{S} Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро, 
преко газа к млиницама.{S} Униђе у млин и вели млинару:</p> <p>— Заборавио сам духан код куће,  
и: за углед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли 
ека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што 
е.{S} Не знам ради чега брани нам закон и поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; за 
ру гледају.{S} И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.</p> <milestone unit="subSec 
а да паре прими <pb n="157" /> на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши, к 
 к болеснику.{S} Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.{S} Болесник га погледа св 
вријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јес 
p> <p>Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.</p> <p>— Расипље своју сн 
може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази 
сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао, док је два мјесеца војником био.{S} Ходајући н 
ше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајал 
ло овако?{S} Ко је овај подмладак чувао и одгојио?</p> <p>— Ми, брате! - вели Ждрале — ми што н 
и да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не бра 
, сељаци носијаху дарове, дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо 
вадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је собом у колибу. </p> 
ива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ ра 
ба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и плаћаше под з 
ке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац; зар мени што друго треба него толико, д 
де за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, 
 парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога тр 
чио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом, коју Ра 
, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима!...</p> <p>Али ак 
помисли - и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{ 
ш чије је то!{S} Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...{S} Једнаки смо, брате!...</p 
у продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само толико, колико  
 било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени љ 
ишина, озбиљна, неоскрнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета. </p> <p>Али  
утних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ м 
 Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он као ни она знао, куд ће  
престрашила.</p> <p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње  
али свједоци опћинске стране рекоше као и стари Ждрале и у говору спрдају се са Радом, кад им з 
 вољан да купиш; не мари, пријатељи као и били...{S} Засада нема хитње, а ако хтједем продати,  
м пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну 
не могу већ ништа дати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га 
знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шумски одгојак око ко 
и што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио с 
а згрбљена оца.{S} Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога сви 
 у глави?{S} Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не бран 
стајати.{S} Али превари се у рачуну као и осталих година.{S} Мишљаше за сијено биће блага зима, 
вртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе  
љајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе, ве 
та његов настојник Васо око њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се ни 
зно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручан 
е. </p> <p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — про 
ије могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одма 
сам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.</p> <p>Она сагледа у његовим узигра 
ола. </p> <pb n="21" /> <p>— Видиш, ово и није заправо мој новац...{S} Хтјео сам га таман посла 
и, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су, и ако нису сумишљеници, и чак су 
роши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу, упита га, што оно биј 
 мој драги докторе — потврди газда Јово и посегне за новинама.</p> <p>— Чујте, молим вас... — и 
вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ  
зама сазна и осјети у себи своје биство и моћ живота.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapt 
и, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави 
о бар Петар вели.{S} Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и да 
смија се Петар.</p> <p>— Дао бих ти био и оне двије...</p> <p>— Видите: сам вели, дао бих ти би 
ају сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха,  
 — зачуди се газда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио 
 ким у селу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста 
сад је њихово!{S} Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми 
јекавши у планини згодно дрво, приредио и чистом јечменом сламом обложио.{S} У њиховој кући дот 
лу мијењао.{S} Помало би радио и штедио и стицао.{S} Што му се мари за друго?{S} Доста је да кр 
ше ми на ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свир 
ца...{S} Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и стра 
ћи на дражбу...</p> <p>— Та ниси наумио и мене отјерати са мога?{S} Куд ћу са својом чељади?</p 
ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја  
аморио сам га...</p> <p>Коњ се запјенио и фрче.{S} Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јун 
дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.{S} Диже се и отвори кућна врата.{S} Једнако  
е камате о светој Кати поштено подмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марк 
знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не улази га овдје господин  
бра и зла!{S} Па било је и до сада, ако и ријетко, тога код нас...{S} А Војкан, удовчина, накре 
а и савлађује сутонску свјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у  
ароватеља, бијаше уредништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви ст 
ругих ситница, на које упите жена тешко и муцајући <pb n="98" /> одговара...{S} А он у томе тра 
} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>— Узми собом оно мушко — премишљајући  
врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.</p> <p>Сједе на „полтрону“, што је поп Вране  
ин му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га отац кући по њему сл 
чин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој говори, па остаде у граду  
 бијаше дошао. </p> <p>Уђе у кућу нагло и вели: </p> <p>— Људи, погибе ми отац... помозите!</p> 
хоће.</p> <p>Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} П 
тајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допре — сажиже...{S} И не  
одивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао 
 траву. </p> <p>А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загреја и зној 
 што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. </p> <p>О 
рошковима, вели Петру:</p> <p>— Опалило и тебе, баш јуначки; умирио нас закон!</p> <p>— Платиће 
ци? — упита газда.</p> <p>— Веле, Крило и онај чанколиз, Ждрале...</p> <p>— Свједоци нису сигур 
n" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и дог 
шти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испит 
зе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале.{S} Сигурно покојни Нико није опоручио никоме  
.</p> <p>Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.{S} Сви је наговар 
равно ка њеној кући.{S} Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би 
о посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри 
и завири, већ главом једнако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, пр 
ута за то замолиле.</p> <p>— Да смиримо и њу, па што Бог даде!... — вели оцу.</p> <p>Цвијету је 
и својих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учи 
 и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито.</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затраж 
 цркви завио прилику Мајке Божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме. 
дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и крупно благо, не поштеди ни свога дората, ни старе ко 
обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. </p> <p>Раде и 
ио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.</p> <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S}  
животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не во 
 гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>— Зовни и ти!</p> <p>— Раде 
бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје на око миран је као земља.</p> <p> 
а са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата  
дару не замјери.{S} Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.{S} То он, као 
ћи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, 
ну, дијели га и одваја на сребро, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, д 
иде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пусти беспослице!...</p> <p> 
 Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. </p> <p>Оставио је само т 
, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари.</p> <p>Диже се и отвори 
 сваку кварту по шест круна, у све: сто и осамдесет круна.</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{ 
а руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.</p> <p>Војкан гледа часом на новац у  
о четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна.</p> <p>— Равних четрдесет талијера! — 
то самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као детиња суза... а такова нема, већ у питомо 
их неколико.</p> <p>— Што би?...{S} Што и увијек, кад је слама код ватре...{S} А Бога ми, она ј 
ћом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена 
/p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — Кијамет!</p> <p>— К 
p>— А што ћеш ти, Војкане?</p> <p>— Што и други људи, господару...</p> <p>— Ено ти Васе...</p>  
ли још?...</p> <p>Стрица Петра чека што и Војкана.{S} За њ је срећа што му синови зарађују и но 
ћ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима.</p> <p>У тим мислима вра 
мареву књигу дужника.{S} То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право  
, ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби Бог преко мене, жено, опрашта...{S} Опрости ми!< 
лан...{S} Не даду они нама да знамо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје ј 
у пада на ум?{S} Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су с 
.</p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а  
х — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потрк 
 путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и на 
не домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фратри,  
налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њи 
одговори, већ, застидевши се, подви реп и оде.</p> <p>— Биће, врза се око Маше — опази поп Вран 
— Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу, што хоће да обузрочи с крађе поштена човј 
едајући за њим цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, - а редари стоје на опрезу, да га зат 
гао са попом Враном, био је и црковинар и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са  
лед другима...{S} Чине рачун он и писар и бајаги пренемажу се од чуда...{S} Великога ли ми чуда 
 <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и пр 
тра слушају.{S} Помислише: ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од зак 
Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима  
дрвета <pb n="155" /> окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши 
ани и плати за вјенчање Радино, талијер и три форинта глобе; равна три форинта, - остаде му у г 
е камату по старинску: плету на талијер и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића 
е је милује...</p> <p>Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку во 
на бол обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине  
ој пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове: добро јутро!< 
еве свјетлости, што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.{S} Часом премишљаше, јер се у мје 
 се зачуди кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом зао 
о би се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила би, а било би и мање трошкова — би 
је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.{S} Обгрли је. </p> <p>А тога часа п 
 око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи синове, с 
јесења стрњишта: - и Радину наду, понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем оба 
ном огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.{S} Лани је одбацио својим вршњацима, 
вета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у путу, 
га први снијег селу донесе.</p> <p>Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. 
 Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд.{S} Поздрави се са суцем и сједе.</p> <p>— 
ко је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у 
ети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се, што ни опћина, ни влада, ни нико не посаград 
љанића; и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Пет 
е новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али 
тотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године.{S} Прије се п 
о ти је година?</p> <p>— Пасем двадесет и четврту.</p> <p>— Ето, пунољетан си!...{S} Ради, буди 
ти.</p> <p>— Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и  
уна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.</p> <p>Петру се учини превише.</p> <p>—  
у парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.{S} Одвјетничке пристојбе судац је преполо 
но са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једн 
њ добру ријеч.{S} А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.</p> <p>Надс 
сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. </p> <p>Присташе начелника, газда—Стјепана, про 
баницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, од куд бијаше  
езиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са  
једе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без З 
а планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потр 
к, као да би хтјео да му запријечи раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али х 
.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и гре 
, и ширећи се осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гр 
нијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу.</p> <p>— Код вас снијега? — упита газда, и гон 
е играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши себи с 
љети? - па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору...{S} И ево ме сада овдје...{S} И н 
е ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у 
ла га и никако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају 
ао бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија 
 /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде гледа кроз отворена врата н 
 понос и весеље, однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.</p> <p>Али Раде не кло 
кроз отворена врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, о 
аша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћа 
она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се на вратима госпођ 
твори прозор.{S} Мјесечина усрља у собу и простире се по њој - а ноћ је лака, свијетла, са тамн 
 животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима вис 
 <p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјер 
и, већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вел 
о, злато и банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p> 
<p>Дигоше се.{S} Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој:</p> <p>— 
литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.</p> <p>Бијаше му пало на памет, да поз 
да.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрави кога знанца.{S} Али, не нашавши никога, погл 
Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати. 
 И он је човјек!</p> <p>Жена диже главу и погледа га сузним очима, што у сунцу засијаше:</p> <p 
 треће наповједи. </p> <p>Па диже главу и озбиљно настави: </p> <p>— Божица нека пође својој ку 
д ме, мајко!“</p> <p>Радивој диже главу и вели одлучно:</p> <p>— Цвијето, пусти крају, дођи са  
х само разумијем... и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друшт 
 чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом врата, да к 
апуним!</p> <p>Машицама прихвати жераву и запали и пушећи загледа се у витлове...</p> <p>Хтједе 
а, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вел 
отражи благо; гази цвијетну густу траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p 
 испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.{S} А слуга, 
 реду!</p> <p>Доктор погледа по друштву и поче да говори:</p> <p>— Мисао — вели — дошла ми је у 
 Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет.</p> <p>— Драго ми је, што т 
очију.{S} Момак затражено стави на вагу и каза цијену.{S} Госпа Пава плати и поздрави момка, а  
и у кућу санијела, духан предао на вагу и с тим новцима подмирују сељаци трговце у варошу и пла 
и га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља, да се тој сили подвргне.< 
аде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради:</p> <p>— Ево ти понеси и ових  
навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке посло 
ода.{S} Залуд се госпа Пава молила Богу и прилагала завјете у цркви - остаде за навијек штирка, 
ирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо 
м заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши се...{S} На 
еђе преко газа.{S} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје,  
ки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачуна 
обвлада њиме и уби у њему разбор и наду и премишљање.{S} А док се помолио кроз пукотине дан, ди 
м кућама.</p> <p>Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испр 
а жена, са ручком.{S} Маша погледа Раду и поздрави.</p> <p>— Остани са нама - вели јој сувезник 
p> <pb n="135" /> <p>Судац опомене Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговор 
не Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Рад 
н код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради, он не одговори, већ, застид 
 мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци.{S} Тако ми рече биљежников 
га и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.{S} Али од  
Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа.</p> <pb n="132" /> <p>— Куга! — прогунђа  
тио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио! 
а разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. </p> <p>Сестра и мајка 
а ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло дру 
ши се, био се наслонио главом на трпезу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће и 
одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и 
 неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Нико 
то и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p>Ковач  
вицама.{S} Највише, докони, разговарају и погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погне и — го 
 неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о 
угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећај 
свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.</p> <p>Биљежник, оставши са 
е на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном пост 
ама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу. 
S} За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главно 
ескује.</p> <p>Жупник приђе к болеснику и пружа му посљедња пред смрт.</p> <p>У то стока враћа  
 до Цвијете.{S} Смиљана пружи му кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не про 
ана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.{S} Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио  
<p>— Опреми га! — заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита.</p> <p>— Ла 
 у пећинама.{S} Син му доносио преобуку и што му требало и прихватао хајдучки дијел, што га ота 
морићеш се!...</p> <p>Ухвати је за руку и поведе за собом. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се вер 
и га сијати...</p> <p>Узе балегу у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да 
, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њ 
у очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се п 
и што може бити! </p> <p>Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изн 
ги мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и ето, преварише се и овога пута.</p> <p>Скр 
ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је  
ш оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" />  
> <p>Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље.</p> <p>Раде напојивши и к 
е земан томе.{S} И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме.</p> <p>Једнога јутра Маша г 
аступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.</p> <p>Раду прво  
 зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понек 
ели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.{S} 
 га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, з 
иш; - Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци...</p> <p>— Немам, господару, новаца... 
ији размишља путем.{S} У памети сине му и кућа и дијете и Божица...{S} Уморан, бесанан, ње се з 
и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи — опази поп Вране и кришом погледа у фра 
ћи нађе нацрт.</p> <p>— Види, — вели му и - показује својим набухлим <pb n="48" /> прстом чести 
а сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и ублиједи од узбуђења. — Живине!{S} Могао си чекати, п 
биће поручио по адвоката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опра 
ама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може ни 
прође.{S} Петар му пријечи, а помажу му и неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.{S} Али п 
в мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - оп 
 тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{S} Марин ће одвратити вјенцем смокава, ракијом  
се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, ка 
ци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.{S} Трошкови големи 
ва се, окљева...{S} А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му:</p> <p>— 
не, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му:</p> <p>— Што сте се на мене љутили? — па га  
искуп настави: </p> <p>— Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој 
 задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, 
ек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S 
измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе се дохваћају.{S} Чуде се, куд  
ју лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га поздраве,  
у ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.{S} Сварена, погнуше врхове ка зе 
е ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета, што је без воде. </p> <p>Жедан  
ера...{S} Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице - потркушице, што ви у вашем дућану н 
 „На многаја љета“, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!“ </p> <p>Отац Дионисије о 
неодређено, а на махове загледа се у њу и, на једном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих  
, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до  
пника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и  
некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се го 
ан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео, што ће собом кући п 
ледајући на момке приђе равно господару и ручи се с њиме.</p> <pb n="5" /> <p>— Што ти дође? —  
</p> <p>Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели:</p>  
лажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојк 
ше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао, од када му их бијаху нек 
овор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади 
и?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа,  
сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је 
До мало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели:</p> <p>— Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, 
т си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сједе даље од брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће 
неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. </p> <p> 
срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега Бога, те издрави 
ојима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...</p> <pb n=" 
у, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јо 
 поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на  
ан глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> 
 Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше.</p> <p>— Поквари се наро 
та, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, 
ра.{S} Мишљаху са оним платити и камату и „рату“ и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не 
авлада.{S} Шчепи је и гризе је по врату и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јо 
се и гледа.</p> <p>Раде стоји на мјесту и, видјевши да она к њему не долази, накани поћи својим 
сти ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац  
 оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...</p> <p>Радозна 
анин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши  
 <p>— Причекај!</p> <p>Марко уђе у кућу и за собом затвори врата.{S} Разгледа се по кући, па из 
одина, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегн 
 навади, пијан.{S} Те вечери грди дјецу и псује Петра а сутра дан кад се растријезнио, није пош 
ма.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узас 
ајеца...</p> <p>Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.</p> <p>Гази снијег до гљежања а поврх  
 људе као у чуду, баци са себе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људ 
роз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима.</p> <p>— Куд ћеш, сине, раније? — уп 
се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот и полети натраг ка оно 
.</p> <p>Марко се диже дохвати скленицу и пита:</p> <p>— А што си хтјео, Раде?</p> <p>— Мале ст 
 сами да му каже — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца. </p> <p>Петар му потанко и 
 видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.</p> <p>— Донесох све што им 
љајући упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом.</p 
штвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фр 
нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву.</p> <p>— Чудо 
писара и гледа како новац дијели старцу и женама.</p> <p>— Ухвати за перо! — вели прво дједу, п 
мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, 
“ ори се у друштву а прихватише да вичу и сељаци, већ здравицама привикли.</p> <p>Међу сељацима 
" /> <p>...{S}Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равн 
вцима подмирују сељаци трговце у варошу и плаћају порез, задовољни, што ова зима обећаје да ће  
ише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још ок 
звади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их,  
, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневиди? 
пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао си — 
као бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оц 
ам дједовину својој дјеци?{S} Могао бих и побјећи преко границе?...{S} Али се одмах предомисли: 
рави, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су  
о у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се  
а, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...</p> <p>Поп—Вранину слузи зазор, што бедеви 
а собом врата, да коња макне с мајчиних и жениних очију.</p> <p>Али Смиљана чу ржање и пође за  
 /> забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. </p> <p>Кад се отац не би био задужи 
ати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето осјечене су му обе руке, док се  
атоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражј 
јег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.</p> <p>Редом н 
е му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гад 
а одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскрнута и 
простите на којој сте — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесе и пет талијера 
чист и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и г 
 и други раде од памтивјека: његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде, колико поп м 
идиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак от 
ваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдј 
p> <p>— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом.</p> <p>— Гони ти... али, вељу ти, н 
и, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве 
за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изнев 
 - остаде му у глави - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али  
 дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплел 
гра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не можеш да разумијеш; ти си, од нарави, безбр 
 тога сјећају - у уским гаћама на кајиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га  
јешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.</p> <p>Одвјетник, угледни доктор Пилић, једва 
ијеле, чисте зубе.</p> <pb n="41" /> <p>И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у њего 
— вели газда, већ да ти платим! </p> <p>И посегне за новцима са стола. </p> <pb n="21" /> <p>—  
се око њега кињила као негда... </p> <p>И говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред  
ијано чуство самоте и простора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, ос 
угојено крмче што на мрс сјећа. </p> <p>И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, 
о у земљу уложимо - опази Раде. </p> <p>И, сјетивши се нечега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оч 
ава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се кос 
 грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И лемеж задире у земљу 
тима, већ га гледа равно у очи. </p> <p>И неко вријеме гледају се...</p> <p>У снијегу, под нату 
о сајмовима пусто Радино благо. </p> <p>И по ливадама не сучу се крда оваца, и не прелијева се  
и положи уток на старију власт. </p> <p>И старија власт уважи уток, и ријеши тужбе попа Врану,  
ином и уселише се у своју кућу. </p> <p>И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и по мало у 
се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, са зажагреним очима, једнога јутра 
на рачун, а послије, што Бог да!</p> <p>И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га  
ко!...{S} Већ ајдемо, жено моја!</p> <p>И ухвативши је за руку, поведе је трагом ноћашњих стопа 
 није њена кућа још на то спала!</p> <p>И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене р 
вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац отац Дионисије и вели:</p> <p>— М 
кашику и вели:</p> <p>— Маши се!</p> <p>И већ ни ријечи не проговорише, док не доручаше.</p> <p 
ригни шију, па мирно зиму чекај!</p> <p>И срце му увијек заигра, кад јутром погледа своја дозри 
ј:</p> <p>— Овако ћемо планином!</p> <p>И обгрљени газе цвијетну траву. </p> <p>А сунце је већ  
ињио, као да сам памећу сметнуо!</p> <p>И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама. 
<p>— А да, жеља те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабан 
— а да нијесам вољан продати?...</p> <p>И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Ил 
 за њом и, као негда, мори га...</p> <p>И жао му, што је досада осјећао њену силу над собом; цу 
; нестаде га са овога свијета...</p> <p>И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у т 
 паре, да знаш, потреба ми је...</p> <p>И редом Раде казива што продаје.</p> <p>Код сваке ствар 
 заборавите да рука руку пере...</p> <p>И насмија се смијехом, који се посвема разликоваше од н 
- већ нека она рече коме воли...</p> <p>И упита сестру:</p> <p>— Цвијето, коме волиш?{S} Волиш  
 ето, не можеш закону побјећи...</p> <p>И, бројећи новац, вели биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово 
ао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар 
лаву изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусн 
о повратиће се на својим коњима.</p> <p>И опраштајући се опет забрујаше звона и затутњи неколик 
ве га и понуди пуном чашом вина.</p> <p>И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и зад 
 је тешко лучити једну од друге.</p> <p>И Раде бијаше по свему заборавио на увриједу, нанесену  
читији, и слободнији на бесједе.</p> <p>И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше срет 
им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од в 
е опет је замоли да пође с њиме.</p> <p>И разговарајући поп Вране застајкује; на махове гледа н 
до! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дије 
лите — вели писар уозбиљивши се.</p> <p>И пребира биљешке по остришцима хартије.{S} Па, сјевши, 
умпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не налажаху мане, оно јест, п 
е би се била опрла његовој вољи.</p> <p>И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благ 
думиће задњи час, кад му догори.</p> <p>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст  
ијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И престаде да чита, јер дође опћински писар са службени 
 но обично своју руку у његовој.</p> <p>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из  
 новом, големом и згодном кућом.</p> <p>И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...{S} И ко 
="19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му 
 палицу, и бакаларев широки реп.</p> <p>И Раде се жури.{S} Купио двије ствари које му на срцу л 
а друго за сестру — опази писар.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле в 
 шта да ради — одлучио је данас.</p> <p>И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском 
ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде неко вријеме гледа и не рече зашто је дошао, док 
орану голему Старчевићеву слику.</p> <p>И по новинама насташе препирке у питању српскоме и хрва 
један од сељака, скидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> 
уци са ортацима плијен дијељаху.</p> <p>И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и  
 Радивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и та 
 - и превише... па куд ћеш даље?</p> <p>И занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен 
ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допир 
њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлучи да пође газда—Јову 
...{S} Ко смије господара звати?</p> <p>И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба по навици го 
малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан да буде на опр 
?...{S} А ко зна и је ли његово?</p> <p>И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете,  
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И пољски су се послови посвршавали, љетина опремила и у 
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}И спушта се зимња дуга ноћ и увлачи се у кућу.{S} Раде  
ара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} Али и томе закон на пут стаде и, мјесто шт 
твори...{S} Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрете се газда Јово.{S} Распружио 
пећина, одгојак и — замисли се...{S} На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успав 
изу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини 
АД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ.{S} М. ИВКОВИЋА и КОМП.</p> <p>(ПОЗОРИШНА УЛИЦА БР. 2.)</p> <p 
Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи.</p> <p>— Дошао си — вели му и убли 
ЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 121</p> <p>ПАУЦИ</p> <p>ИВО ЋИПИКО</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ШТАМПЕ“ СТ 
е и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одл 
ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода нема...{S} Коме ће ост 
и му, — осјећа <pb n="38" /> се чио као игда.{S} А не може к својој трудној жени, кад би он хтј 
Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доб 
 газда на рачуну хоће да закине више но игда.{S} Знао је да отац даваше на рачун сваке године,  
Војкан се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јам 
 у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче, да моје 
 данас податан и разговоран, он, што би иглу оглођао, и коме уста обично ћуте, а само очи говор 
и се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час...</p> <p>Петар оде, а  
ни прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, не разумијеш и ваљада не мо 
њи дан угодио.{S} У одгојку у прошарици игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји 
урске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одј 
гледавши жене и своја два сина, гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа д 
<p>- Било би и вријеме — опази један од играча с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да 
p>— Пусти, Бога ти! — прекиде га друг у игри — пази на карте, ето и сада си погријешио...{S} Пу 
упа опћину.{S} Пође к другоме, сигуран, иде с новцем.{S} Понио је преко тридесет талијера, што  
</p> <p>Војкан се поврати у чаршију.{S} Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одб 
рукчије што хоћеш; али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли по 
ом несретницом, Цвијетом?{S} Кажу ми да иде калуђеру, да научи њихово „Вјерују“...{S} А, што су 
к сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна?  
рух што се једе...</p> <p>У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, 
 иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гледајући у његове стопе, чуди се, што цви 
 миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде.{S} Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. 
 зубе тупиш.{S} По закону тражим што ме иде...{S} Никако, већ по закону!{S} А знаш, све сам сра 
ако разљутио на њ!{S} Али како ће да не иде на парбу, газда Јово биће поручио по адвоката, и пр 
тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.{S} И већ једва  
у, што не треба?...</p> <p>Раде умуче и иде напријед, попријеко планином, Маша иде за њим и гле 
рити? — упита га.</p> <p>— Хоћу, ако ми иде у рачун...</p> <p>— Одмах паре, да знаш, потреба ми 
 до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим.</p> <p>...{S} 
ита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.</p> 
меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. </p> <pb n="13" /> <p>Миран је. 
 банке и увезано трпа у торбу и напрћен иде у варош, да њиме умири господара.</p> <p>Пролази пр 
 вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду.</p> <p>Маша се збунила, учини  
.{S} Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под г 
 на то, коју би цијену ударили.{S} Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} В 
ачелником завади... не знате ви како то иде - а част вама! ако и јесте адвокат...</p> <p>— Не у 
нувши — клонила га се.</p> <p>- Али ето иде - опази Раде Божицу са једном другом у друштву и ве 
ране, а кад опази Машу, гдје прама њему иде, чисто стресе се и нешто заигра у њему.</p> <pb n=" 
 Куда ћеш? — упита старјешина.</p> <p>— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски п 
 </p> <p>Раде погледа у сунце.</p> <p>— Идем, Машо!</p> <p>— Са Богом, Раде!... — поздрави жена 
 отац, па како да свима одоли.</p> <p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на ули 
да га просипам по овоме путу, по којему идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што ј 
 Божицу...{S} Али није земан разговору, иди и понеси натраг ђердан!</p> <p>Па погледавши у Божи 
мисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, знаш, гдје си се р 
алијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици,  
а?{S} Чекај, сада ћеш се охладити...{S} Иди само за мном!...</p> <p>Обима рукама одгрне гране ј 
 </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p>— Иди, Цвијето! - иди, сестро!... а ако ти буде криво, зн 
авши га по рамену, насмија се:</p> <p>— Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина...{S} Васо одведи 
аја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да дође к болеснику, да га са 
не повратим новац...{S} Узми, брате, па иди!</p> <p>Маркове очи засјаше и маши се ђердана.</p>  
на горе, јер је земан томе.</p> <p>— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом самарећи коња. — По 
е своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— Бог с вама, што би комшије о на 
уци, њоме звекће...</p> <p>— Ајдемо!{S} Идите са мном!</p> <p>Пођоше за њим. </p> <p>Преко варо 
Вране окупљеним сељацима:</p> <p>— Сада идите, доста се весеља нагледали!... </p> <p>- Хоће наш 
 да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напа 
еколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама!...{S} Што не осуде газда—Николу 
 како људи не маре за благајну, ови сви иду трговцу!{S} Па да, - оно што је теби урадио твој по 
а се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре св 
.</p> <p>— Пусти људе да мирно чаршијом иду — одговори један од Радивојевих другова; а Радивој  
је.</p> <p>Путем стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијен 
 махнувши руком у празно, пође даље.{S} Идући кроз старе храстове, проређене на ријетко, дође м 
аде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца 
p> <p>— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.{S} У памети сине му и  
</p> <p>Газда Јово задихао се и заморио идући пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне 
ећи по бацању стопа у снијегу...</p> <p>Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијут 
е требало док се не растријезни.</p> <p>Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натов 
ућу, кабаницама заогрнути, два човјека, из околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу 
уча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласн 
учи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окрије 
 свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника.{S} Пођоше у шт 
слути?{S} Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром  
Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки ре 
о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му чашу, па, кад је Рад 
ма, газећи сњежаником, журе к цркви.{S} Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну п 
досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баб 
 страну.</p> <p>— Никнуће — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш...</p> <p>— К 
пери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак 
Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, уз 
и јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.{S} Јунац код кућних врата окљева, окренувши се 
ам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у дућан! — вел 
е што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.</p> <p>— Чудо тражиш!</p> <p>— Своје 
аучину...</p> <p>— Слушај ме! — трже га из мисли газда — Примакни се ближе, да ти кажем што тре 
 ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана остаде за то 
..</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из дућана.</p> <p>А Петар, док мину рок, пожури у град  
ога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и увевши га у дућанску писарницу,  
сврћући се већ на њу.</p> <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио 
за је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Р 
 се љути, што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне 
мот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да  
јнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало годин 
еже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S 
 викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: - „Машо“! </p> <p>—  
ански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њем 
 да се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p> 
кидајући капу.</p> <p>И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво.</p> <p>Газда Јово пра 
 у проређеноме храстику поврх куће: зна из старога пања на прољеће неће младица тргнути.</p> <p 
таман!{S} И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна.{S} И једног 
а на наочита човјека, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човје 
то га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује 
 трошкове ћу платити; довешћеш адвоката из града...{S} И њега ћу платити...{S} Само ти ради у с 
ликим ходањем и несаном.</p> <p>Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкав 
заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, зап 
— рече зажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у  
међу ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио, и намиривши коња, каза жени да улије у 
бавила сијено, окле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића кило 
подске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.</p> <p>Судац прогласи осуду:{S} Поп Вране осуђ 
 у торбу, <pb n="142" /> упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „Са Богом“.</p> <p>Путем 
} Тако ти је, Бога ми!</p> <p>Марко оде из вароши, широк, простран, и одлучи тога дана да неће  
>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, з 
да дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и хучи о 
ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који га зов 
е — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене И 
шца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова 
ски благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели к 
да не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврне, већ 
убима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет 
</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под голе 
адстојника Васу.</p> <p>Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, о 
би и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој 
 говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевши се, н 
ади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше 
расније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замиј 
а те као и мене!..</p> <p>И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажев 
 Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све о 
о то је, мислимо - чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд...</p> <p>— Шт 
 дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да...{S} И, причврстивши у себи ту мисао, би 
 Јово, око десет сати у јутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.{S} Ознојен, сједе за сто, 
ада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је већ не поврати!</ 
 плати.{S} Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг.</p> <p>Па к 
еверца затресе гранама и санесе однекле из планине ударце сјекире...</p> <p>Раде се нечему сјет 
дговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија о 
же се. — Неће, Бога ми!{S} Не дам земље из руку, до велике невоље...{S} Не дам је, па макар је  
пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.</p> <p>При свјетлости пламена броји нова 
 претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести 
— зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани!...{S} О 
збијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољуј 
се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке сн 
е наша хранитељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угоји 
; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негд 
 с лијева леже у снијегу.{S} Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кро 
и бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме. 
 газдом.{S} До неколико дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ћ 
а себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.</p> <p>- Али е 
натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући за њим цркоше од смијеха крчмар 
 штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за со 
ено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнут 
 у својој кући.{S} Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.{S} Разболевши се 
— понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка...</p> 
; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.</p> <p>— Види! — вели своме д 
шо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја.</p> <p>— Са Богом, Раде! — зајеца жена, и  
о, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде!  
ји и гојнији.</p> <p>Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју  
ј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туцин дан нас двојица, а у путу ст 
гову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан кад дође, није ј 
ари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на н 
и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двојструко но би  
олемих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то појави се 
 грдних новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је н 
гда!</p> <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабан 
нић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке пр 
 мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.{ 
огао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и гледајући њу, 
p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански мом 
ко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115" /> прама  
 поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одвр 
ли већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био, да положи воловима.{S} Носио је 
" /> <p>...{S}У освит младенци помолише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе с 
 неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ  
ијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вели Петру: 
а и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и распрти с 
ли промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb 
едавши млинарев брус сјети се: трже нож из корица за припашајем и наоштри га.{S} Па узевши са т 
ста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се замахне свом 
Газда у одбрану диже руке прама њему, и из нутрине пусти језиви крик...{S} А Раде, држећи го но 
етко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисл 
итељица!...{S} Вадићемо паре из блага и из земље...{S} Садићемо више дувана... угојићемо двоје  
га су онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили? 
 већ приђе к столу, положи на њ торбу и из ње вади одјелито увезани новац:</p> <p>— Ево — вели  
 што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S}  
жући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан угодио.{S} У одгојку  
ше са Радом.{S} За њима нагнуше и други из комшилука.{S} Журе се и ћуте:{S} Раде је пред њима,  
и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талиј 
је.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civita catt 
д се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглодану, и п 
/p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево 
да како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу ракије.< 
отиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом 
{S} - А неће, Бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе...{S} Неће, човјештв 
 њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку, гласно  
 не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пијући — пазар 
зар? — приупита племештак.</p> <p>Мушки из куће похиташе са Радом.{S} За њима нагнуше и други и 
нутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама, гдје сребрни ђерда 
јала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе - рађу се...{S} Али, за право, нису то  
али на Раду.{S} Па кад попови пријатељи из града брзојавише о успјеху, попов слуга заслави у об 
јих отаца...{S} Сјетимо се, да смо и ми из народа и закунимо се, да ћемо га само добру учити!{S 
сећи га звекне сребро.{S} Раде га прими из жениних руку:</p> <p>— На! — вели Марку — узми га у  
учке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и  
ти су сви околни жупници, и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово, и јед 
ме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празна је; и 
и начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужније, само да земље спас 
 се преварити...</p> <p>Војкан се врати из вароша кући, по навади, пијан.{S} Те вечери грди дје 
.</p> <p>Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.{S} А некако досада био ј 
шао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли те намје 
икако да јој се отме...{S} Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скр 
разна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче сам са со 
д му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га поп Врана 
и фала ти!{S} - Узми!</p> <p>Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици:</p> <p>— На, тв 
 торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S 
са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком. 
вијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. </p> <p>Већ вријеме је, јер о 
а цио дан у њој, чекајући да се Радивој из планине поврати... и није никоме од стида казивала,  
— неће ти жао, ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?...</p> <p>— Па и земан је — 
уђе.</p> <p>На расправу дошао одвјетник из града.{S} Пође у читаоницу, да попије каву и поздрав 
ан.</p> <p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чини 
 одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p>  
ћ бијел, чист, прославио је Раде хитцем из хајдучке кубуре, а комшијнски пиштољи и они из окрај 
неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и ба 
оћ на једном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће...{S} Но све ништа, да не духну вјетар, с 
 уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку. </p> <p>Покуша неколико пута да од 
гледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлака 
 па пође у свијет, на радњу. </p> <p>Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету.{S} А 
 чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не тр 
ред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} 
очекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и 
{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан као сјекира, и не нашавши у кући Радив 
продати, само да земљу спасе, њу никако из руке неће дати!</p> <p>Редом поче продавати ситно и  
јаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.</p> <p>Ал 
овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и запјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада 
.</p> <p>— Ево јој брата! — завика неко из гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура. 
а? — упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш г 
торбе к мјешини и залажући се точе вино из мјешине у букару и из ње пију.{S} А благи јесењи дан 
 за дружинаре благајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то 
емишља Раде путем, и док му један писар из чаршије слаже тужбу.{S} Потписа тужбу својом руком и 
поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради  
ати...</p> <p>Подне је близу, па свијет из дућана одилази.{S} Човјек са перчином дрхтећи и стре 
ру.{S} Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а 
е за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у шетњу!</p> <p>— 
рбених трошкова, а тражба по одвјетнику из града већ је учињена.{S} И све суче се, онако, по ње 
ад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне, што је већ неће често у 
ава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи 
душивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто.{S} Наброји 
дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије но што су стар 
дуг подмирити?{S} - И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети.{S} И сине му 
тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје руке, да и нијесам.</p> <p>— Дражиш ме? — рече 
 нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.{S} Р 
гда.</p> <p>Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше — и заметак, што га у себи  
је положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{ 
у! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат с 
ећа што му синови зарађују и носе новац из свијета - али која вајда, кад од главнога дуга никад 
дговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљ 
који се бијаше повратио у дућан — даћеш из магазе, кад усхтједе, Војкану тридесет кварата кукур 
 дира, а путем из вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у  
.{S} Њему је користило, што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и зна 
/p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућана до њих допире жагор људских гласова.</p> <p>Р 
ена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану.</p> <p>...{S}У најбољој с 
Section" /> <p>Треће недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу,  
д дознаде за продају.{S} Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да с 
пас престане лајати...</p> <p>— Раде! — иза премишљања рекао му тада отац:{S} - Ти си научио, в 
и Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој ку 
о неугодно, што дође, јер, од неко доба иза болести, није могао да поднесе оштри воњ, што избив 
и кад погледи даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.{ 
"> <head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме  
примири након тога.{S} Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега по 
цу у кућу и леже га с њоме.{S} Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Ра 
кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му де 
<p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} Под големим храстом, гдје стока  
</p> <p>— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи  
к јој Марко, да у мараму покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже  
 <p>Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртва 
еђиваше трговачке послове.{S} Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледа 
ба ти пара, а?{S} Хоћеш ли? — и диже се иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативш 
, а и зашто да се сада мразе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?</p> <p>Једнога од тих  
ину над селом.</p> <p>Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.{S} Обилазећи своја поља п 
 слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто око двије три уре  
че ме чекао на уреченом мјесту у огради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкрину 
 за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи 
ача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна.</p> <p>— Ево пара, Раде! — вели пијани ков 
, оче, ти?...</p> <p>Стари се прене као иза сна.</p> <p>— Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.{S 
пије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добр 
е, молим вас... — и стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађ 
 између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко запјева, окрене се и запази једно женскињ 
бораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек муцајући п 
{S} Доћи ћу!</p> <p>Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.{S} Па, рекавши „ 
Вране никако да с ње ока скине. </p> <p>Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полак 
и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, а 
покупи, што је иза ручка остало.</p> <p>Иза црне каве друштво се диже од трпезе.</p> <p>Фра Јер 
 онда — гдје је пристао?{S} А вели се: „иза боја копљем о ледину!“ </p> <p>И занесен том мишљу, 
руге кршћани, и надјачаше бројем први и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога р 
проћи, да дрва санесе.{S} Док га спази, изађе му на пут.</p> <p>- Раде, брате! — вели му, а над 
бојим се зла! — сажали Божица, кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас 
есет талијера! — рачунаше Војкан и, кад изађоше из суда, премишљајући о големим трошковима, вел 
вори, јер људи ћуте.{S} Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.{S} Биће сочне и де 
задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лавр 
е прије био.</p> <p>— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаж 
 парипа празна погна пред собом.</p> <p>Изашавши из вароши престаде да грди и мјесто тога поче  
е са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву, али која вајда?{S} Па како да обрад 
а, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S 
теше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.{S} Послије, пошто неколико дана  
етрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоу 
ју, — и поврати се у дућан.</p> <p>Раде изби у двориште.{S} Киша сипи.{S} По дворишту кокоши, п 
 Ради...{S} И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из ус 
и то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољав 
о?{S} И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше 
одне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јаран 
 јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу  
и, није могао да поднесе оштри воњ, што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице, и глед 
ши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни ноћу.{S 
о је да погине од туђе руке — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио 
а се преко газа пређе.{S} Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. </p> <p>И опоч 
="subSection" /> <p>...{S}Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доб 
нагли, сине, биће да плаши, да што више избије...{S} Не нагли!</p> <p>— Да не наглим?...{S} Али 
попријечи, да што брже на планински пут избије.{S} Кад дође на коњски пут, што попријеко дере п 
сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И код те помисли учини <pb n="152" /> му се  
вароши одлучио је још из чега по штогођ избити.</p> <p>— Што бијаше, Раде, у вароши код господа 
есједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за трошак, па сели у Америку... 
азда и диже се.</p> <p>— Али од куда ћу избити толико пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја 
..</p> <p>— Све?</p> <p>— Што гођ могах избити...</p> <p>— Није, брате, мени стало, што могох,  
?{S} Чудо! </p> <p>Па му паде поглед на избљеделу српску тробојну заставу са грбом, што је над  
е ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле заставе.{S} Ту му се поглед устави; и гледај 
S} А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се прот 
свога надстојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плав 
стране набавити... али не мари!...{S} И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и д 
же приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера пара.</p> <p>— Ево, 
 ватре и, позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десе 
 човјек забораван - и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.</p> <p>Човјек  
ану навлакачу, у којој новац држаше.{S} Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке ниј 
ава траје.</p> <p>Доктор црковног права извади из рукава смотру „<foreign xml:lang="it">La civi 
> <p>Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећу суве овновине, већ на по оглода 
твори врата.{S} Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице до 
ави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.{S} Вели јој:< 
жи да му други лулу напуни.</p> <p>Раде извади скленицу варенике и вели му:</p> <p>— Метни, Мар 
утке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан.{S} Носећи га звекне сребро.{S} Раде га п 
 напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као  
 глас.</p> <p>Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> < 
 /> гледа како се снијег топи.{S} Затим извади из торбе крух и неколико груда сира и скленицу р 
ече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њедара и броји новац, положући га на сто 
му се потиљак и — узригну му се.</p> <p>Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућк 
и новац из торбе и полаже га на сто, и, извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди:</p> <p 
>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу, и прије 
абију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот.{S} Пребирући нађе нацрт.</p> <p>— Ви 
ку, као незакониту.{S} Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра и, прама пог 
а. — Раде! — понови у заносу, трже се и извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одг 
ро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође <pb n="115"  
мо заједно...</p> <p>Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> 
дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите,  
, по староме обичају.{S} Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се 
оји, задовољна она — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио!...</p> <p>— В 
 с њиме нигда крају...</p> <p>Одвјетник изврши своју, према Петровој жељи, па усред пољских пос 
и поштен и штеди, могао би с временом и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је ост 
конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.</p> <p>Војкан, накресан, премишљајућ 
иљио у њ и пружа му руке, да га из баре извуче.{S} Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се 
и се...{S} Натеже се свом снагом, да се извуче на ливаду, на суво...{S} А близу је краја.{S} Пр 
грдећи <pb n="22" /> једнако, с натегом извуче се и тетурајући упути се из вароши.{S} Гледајући 
ши у вис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p> 
есма престаде, лице задоби свој првашњи изглед.</p> <p>— Не изазивљу — шапне оцу Дионисију млад 
овце куповати.</p> <p>А година по свему изгледа понијеће добро, и гледајући на своја жита понос 
аране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, као глава цуре, дијетета, живине;... чујеш л 
ијегу, под натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно д 
рим буквама, раширених сувих грана, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.{S} По 
та, вели: као сестру...{S} А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...{S} Послије, кад се с 
 мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што  
надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.</p> <p>— 
ти!...{S} Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и, часом, ућута.</p> <p>— Не нагли, сине, 
 те!</p> <p>— Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши, и сневеселивши се.</p> <p 
од мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми мрски...{S} А  
з гомиле.</p> <p>— Раде, брате! — једва изговори цура.</p> <p>— Што вам је, људи?...{S} Што нај 
>— Зар је теби све једно, Раде? — једва изговори...{S} И, окренувши се од њега, гушећи се у суз 
и, да му помогне; али ријечи не може да изговори...{S} Очима упиљио у њ и пружа му руке, да га  
та, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.{S} Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети,  
 стеону Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> < 
раво у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...{S} И спојише се погледи и у  
 рекао би безбрижан: — док га с вида не изгуби.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Јо 
ошкова?...</p> <p>— Пашће на онога који изгуби...{S} А да би и хтјео да пустим, не могу, дао са 
стано на пробаву.{S} Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине 
е тешко пење уза уске стубе с лијева, и изгубивши га с вида стави новац у торбу, <pb n="142" /> 
укву, сакрио.{S} Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају 
 као душа...{S} А да, жена!...</p> <p>— Изгубили би једну хришћанку - обрати се у шали Петар је 
пис.{S} Предајући га, вели му:</p> <p>— Изгубио си парницу за „Брљачу“ у планини, мораш да плат 
азда.{S} - А ко се парбио и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опа 
..{S} Није друге, већ гини...{S} У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио  
 руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...{S} Но залуду...</p> <p>И у то, тешко дишући 
Војкану на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. </p> <p>- Није 
а! — вели кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену др 
 је вели:</p> <p>— Не дај ме, рођена... изгубићеш ме...{S} И зајеца.</p> <p>— Чуј, Радивоје — п 
 нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а види 
..</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера?</p> <p>— Није баш то...  
у...{S} И спојише се погледи и у сласти изгубише се...</p> <p>— Што велиш, Машо, за попа? — при 
ом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њ 
и за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен... прислони се уз дебло старога дрвета...{S} А 
а руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао  
има, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу.</p> <p>— Не пуштај га у ду 
да се заклео, сигуран да га нема шта да изда за криву клетву, кад по обичају не даје нигда потв 
није мислило се биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, 
 <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може ш 
на другу страну, али, види се, снага га издаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један г 
анак је и неразговијетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјеш 
ропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упа 
 крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик дом 
ло.{S} У боља времена, кад би млађарија издалека тек назријела свога пастира, дочекала би стоје 
стојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди, да остане подуже у кући, д 
ће да зовне љекара, стрепи, могао би га издравити, а неће да зовне ни попа, док не опреми свој  
олитве помогле код свемогућега Бога, те издравих од тешке болести; па особито ми је мило, што с 
вој поглед газди у очи.</p> <p>Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као 
ву долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима савлада се и мирним кораком и 
 се Петар, смијехом што шамар носи, али издржа.{S} - Платићеш, вељу ти!...</p> <p>— Порубај ме  
pb n="108" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша  
арен.{S} Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је 
/p> <p>— Својој кући...{S} Не могу даље издржати...{S} Што ће ми лудо дијете?</p> <pb n="37" /> 
Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера. 
Са Богом“.</p> <p>Путем тек је могао да издржи, а да се не расплаче.{S} Не може да схвати зашто 
 те вечери чисто весео, што је могао да издржи, и шалио се са друштвом, као нигда дотада.{S} Те 
/p> <p>Нагло, не рекавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вра 
о никада дотада.{S} Тек што окуси пуре, изиђе из куће.{S} Јужина једнако завалила преко поља и  
ша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару, који  
им моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досу 
 враташца, и, звијерајући очима уоколо, изиђе из дућана...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> 
агледа се у витлове...</p> <p>Хтједе да изиђе, али угледавши млинарев брус сјети се: трже нож и 
а, што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.{S} Момак пожури за оним човјеком и доведе га пре 
ажагреним очима онога дана, кад из суда изиђе у чаршију, и преко свога обичаја сврне у крчму. — 
<p>Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му:</p> <p>— Чините молбу 
а, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити,  
 <p>Пожури, да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио.</p> <p>— Како је то дру 
ве мисли магловите, нејасне.</p> <p>Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о оно 
, очински благослов...</p> <p>Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша,  
номе свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка ис 
 што га буни и једва чекаше да из цркве изиђе. </p> <p>- Беспослице! - помисли и сврне у крчму, 
Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, ко 
Ради капару.</p> <pb n="150" /> <p>Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.{S} Па 
— Идем...</p> <p>— Де ти...</p> <p>Раде изиђе на коњски пут и пође даље.{S} Идући узбрдицом, са 
е преко дана често забавља.</p> <p>Раде изиђе на улицу, гази по чаршијнском блату, тражећи гдје 
ним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе.</p> <p>— Са Богом! — зажелише жене на одласку.</ 
p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.{S 
p>— Касно је!</p> <p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, 
али сада не могу... видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.</p> <p>Раде у вароши нигдје се не сврн 
увши зубима савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.</p> <p>Иза велике мисе, разилазећи се,  
ћеш...</p> <p>— Да видим.</p> <p>Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду.{S} По 
тпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на 
е ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе.</p> <p>Сунце је одмакло, грије, али нема припеке 
— Није, већ гледа свога посла.</p> <p>— Изиђимо, нешто ћу те питати. — И за собом повуче врата  
гу - помислим - и пожурих бос...{S} Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура по све;  
а снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље.</p> <p>— Да ручамо! — понуди Раде и р 
 Раду; али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом: 
не ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу.</p> <p>— Зар нема ништа у господара? 
авши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија с 
о пао.{S} Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.{S} 
 <p>— Охладно је — опази жена.</p> <p>— Изићемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство!  
би, снага га не издаје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каља 
новаца, занос малакшава: кад ће из дуга изићи?</p> <p>И сјети се Раде.{S} Писао му је неки дан  
онога дана видјели у кућу унићи и из ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> < 
 <p>Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу, што обгрљена под кабаницом спа 
и дан веће - па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара? — вели оцу и, гл 
 Раде, кад му је повратио.</p> <p>...{S}Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се, што га  
узврпољио да бискупа лијепо причека.{S} Изишао је преда њ начелник, газда Јово, и ако је тада с 
док један од сељака, што бијаше на поље изишао, не упита га, куд ће с кравом по овоме времену.< 
та мати забринута, док је Марко из куће изишао.</p> <p>— Зло, мајко, није већ оно наш господар, 
пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци изјавише једнако.</p> <p>Заступник опћине, доктор Пилић 
умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да не би њиме понудио свога фра 
стрганоме гуњцу, што га јутрос господар изјури из дућана.{S} Паде му око на његову торбу: празн 
роши ниси могао видјети, само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.</p> <p>Служио  
де.</p> <p>Газда Јово цијело пролеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућ 
вод једнога сентименталнога романа, што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романт 
атварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жу 
а није дошао само за овај посао.</p> <p>Излазећи из суда, вели Петар Војкану:</p> <p>— Јесам ли 
лоне на њено раме.{S} А слуга, подучен, излази из куће.{S} Али Маша пође за њим, и на поласку,  
ши хватам гријеха...{S} Један пут сунце излази и један пут се умире!...</p> <p>Остали свједоци  
бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец излази и три уре већ минуше...</p> <p>Сутра дан поп Вра 
шко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу 
 жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је дан, стићи ћ 
а времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратио се раздраган мишљу, да ће у кући наћи  
ветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „чувај се турс 
е поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи сагиба, а на 
ту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске муше; - а и свједоци пот 
њем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осје 
а роба све до данас...</p> <p>— Чудо! — измаче се Ради.</p> <p>— Није мало, не... али скупи се, 
е је сунце; али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? </p> <p>У то иза њега неко за 
ицом од самих високих стијена и литица, између којих расте висока трава.</p> <p>— Ти не знаш гд 
ше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици.</p> <p>У челу стола посади  
 стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар  
уштву, три пута овдје, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски м 
товима одјекну као <pb n="126" /> борба између Срба и Хрвата.{S} Газда Јово састави допис за је 
{S} У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима о 
ога старијега синчића, што му се веруга између ноге, мислећи да му је отац штогођ из вароши дон 
о му кобиле.</p> <p>Локве, гдје се вода између стијена сакупља, без мало пресушише свугдје, па  
ратом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.{S} Још би то прегорио некако, а 
цуру к себи.</p> <p>Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто об 
а, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...{S} Гуши 
Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрај 
, почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман к 
<milestone unit="subSection" /> <p>Ради између два круха, лањскога и овогодишњега, што још не п 
ну, али од када се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од 
накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, <pb n="82" /> погле 
— упита га гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.</p> <p>— Ти ме, Машо, 
. </p> <p>Зађоше у тијеснац, па се веру између стијена.</p> <p>— Видиш, зими су ове каменице пу 
 биће плодна, те послије издаде.</p> <p>Између два круха, кад једнога нестајаше, а другоме не б 
а да се постара на сваки начин да газду измири: све ће продати из куће, и оно што му је најнужн 
ушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је  
ми!{S} А и углављени рок минуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их. 
лаве, одјевени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздр 
Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене.{S} Вели, и куне се: нудио је господару  
би у њу стати?{S} Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле 
би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уокол 
обрете се газда Јово.{S} Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} 
ати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њед 
чунати.</p> <p>Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава 
али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао 
ис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и уметну се с њиме и вели:</p> <p>—  
3" /> - И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је ос 
!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха сестра Петрова, угледавши перо у писаревој руц 
жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели:  
а господара седам осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору 
n="70" /> премишљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се пов 
или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже се отац Дионисије. </p> <p>Друштво напито 
би бреме луча...</p> <p>— Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бист 
ор ждралова за мутна времена... </p> <p>Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, 
кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери. </p> <p>Цврчци, такмичећи се, помамише се, к 
{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање зак 
љено тражи, лута му поглед по кући - па изнемогао опет наузначице пада.</p> <p>— Тешко је младу 
аје, близу је краја, изићи ће...{S} Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...{S} Шаш и 
сјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и 
 у животу...{S} Чудо Божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије!... 
и су у црвеним народним капама, хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на та 
о и ко је парбу изгубио?</p> <p>Раде се изненадио, збунио.{S} Газда опази његову забуну:</p> <p 
p> <p>Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и, позвавши Машу да 
е, заулари је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави  
и код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу.{S} У то по 
опази, да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи — треба га просвије 
е му је од зимус Војкан остао дужан, за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.</p>  
ји је во?</p> <p>— Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а 
зети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га!</p> <p>— А кућу, земље, ливаде? — љути с 
ћке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.</p> <p>Ради, враћајући се из цркве,  
лија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:</p> <p>— Тринаест стотина талијера даћу.. 
естру.</p> <p>— Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.</p> <p>— Мало је! — вел 
у је пустити без крви, нећу, Бога ми! — изрече гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се ста 
дравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цр 
> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно, што је у души осјетила. — Раде! — понови у  
о хартији...</p> <pb n="78" /> <p>Судац изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати  
<p>Захваљује предговорницима.{S} Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјек 
 попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи о 
ок узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се, да се преко газа пређе.{S} Још на ливади из 
на кревет, раније но обично.{S} Није ни изуо мокре обуће.{S} У кревету сили се да мисли сведе н 
другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије“ растезаше.</p> <p>И сељаци новоме господару не нал 
ма говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира? — вељаше једнима, а 
њему сељаци радо, са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли к 
 какова браћа?{S} Гори си ти по мене од икаква душманина...</p> <p>— Оставимо то, ето, нека буд 
сет круна на пет круна...{S} И тако без икакова труда добио би своју надницу... </p> <p>Петар г 
зглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кад год г 
p>Раде пође напријед.{S} Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навад 
оја мора бити засађена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе п 
аде, све једно је, био ђердан код мене, или код тебе!...</p> <p>На Ради је још торба, није је с 
 /> као пчелица...{S} До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...< 
ка...{S} А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дрхће од узбуђења...{S} А мјесец и 
рђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.{S} А била 
Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!</p> <p>Увече, на прелу, повео се о том 
лаву! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - ода 
а пршута, дарована господару — од твога или од твога брата, то је све једно!{S} И надода: — Гос 
ам готових пара...</p> <p>— Помози сада или никада, господару!...{S} Порубало ме за порез...</p 
љењу попа Вране, чланови другога народа или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој зем 
ена са десне стране, или она хришћанска или пак она кршћанка!...{S} О томе премишља Раде путем, 
ју било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{ 
агајне; а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху?...</p> <p>У то изнебуха диже с 
.{S} Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим, да му на одмет не би била; вид 
им начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста 
 Ето, — вели, — све једно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је, 
 његове земље!{S} А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га <pb n="118" /> стид када ми 
пим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајућ 
 суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{S} Да, 
естаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико да 
ли. — Е, неће, Бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вр 
га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио, а земља не примиче; а видићеш 
p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајн 
р вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ 
квом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Илија, сневеселио?{S} Ради по свом ћеифу, ти си господа 
 пашу. </p> <p>Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и <pb n="25" /> Крило приђу к болеснику.{ 
S} Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вар 
тужио неколико пута за шумски прекршај, Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики ш 
е:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p> <p>— Купио ти све дијелове од Петра?...</p>  
} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад м 
 Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.</p> <p>Али 
једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже — што ће ти поп...{S} И 
- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла; све 
ријало Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријем 
погорша, рекао би: сада ће умријети.{S} Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га издрави 
учини му се да се наједном постарао.{S} Илија Радин поглед осјетио на себи, па, да сина осоколи 
и - један петокрунаш и сувише круну.{S} Илија се примири након тога.{S} Али мало времена иза Ра 
не жупник на своме бијесноме врањцу.{S} Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.</p> <p>Сјаха 
еће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их изм 
х, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се б 
 — вели Ждрале преко залогаја.</p> <p>А Илија вели Ради:</p> <p>— Иди, сине, попу: реци му, да  
. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна  
а, вјерујем ти, господару! — прекиде га Илија.</p> <p>— Скупа је сада земља, Илија; свијет се н 
ne unit="subSection" /> <p>...{S}Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога парипа пред собом пут в 
/p> <p>— Кажи цијену, господару, — пита Илија и не може никако да се сабере, да се безбрижним п 
дана...{S} Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.{S} Али Маша не мари, већ  
ијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по полови 
 и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљају у бесједама, а вјешти су: боје с 
..</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкан 
 је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога 
ко знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разумијем, зат 
<p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војкан. — Там 
.</p> <p>— Што велиш, Раде! — зачуди се Илија - какве наднице, какав труд.{S} Гдје је то?{S} Бо 
 Па добро, петнаест стотина — одлучи се Илија и осјети како му тога часа као да престаде срце к 
брата.</p> <p>— Што се срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити ј 
го обично. </p> <p>- Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења.</p> <p>Извади кесу из њеда 
то је даровано...</p> <p>— Чудо! — рече Илија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на па 
ва... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да 
се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило.</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели И 
о за се.</p> <p>— А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шарен 
<pb n="66" /> <p>— Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цв 
ане!“</p> <p>— Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би  
0" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих одагнаш...</p> <p>— Овце су на  
> <p>— Де, још! — вели Раде.</p> <p>Али Илија не послуша.{S} А и по пољу чује се свирка свирала 
ва, слатких као мед...</p> <p>...{S}Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу 
аво.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе ди 
 је под дебелим вуненим покривачем мали Илија спавао...</p> <p>Осле често приупитива оца о кућн 
оврати...</p> <p>— Пођи, Цвијето - вели Илија.</p> <p>Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је  
ливада?...</p> <p>— Добра земља! — вели Илија као за се. — А што питаш за њу, господару?</p> <p 
</p> <p>— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу - па ћеш чути. — Ради, а да коме?{S} Мени  
 <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему?< 
> <p>— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.{S} - Та од када људи памте, увијек је тако било. 
 Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суд 
з твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије за се литру и сј 
 иза стола.</p> <p>— Тражим моје — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар з 
ла Богу, све се лијепо свршило! — мисли Илија — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; 
онога одгојка у планини, што га покојни Илија Смиљанић држаше? ...</p> <p>— Ондје је, господару 
ина...{S} Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам  
риспио, понестаде жита у кући.{S} Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и  
p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, загрдише трговци у вароши.{S} Држе  
/p> <p>...{S}На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.{S} Тога ју 
ацала да не скапавају од глади.{S} Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета з 
?</p> <p>— Тек је пошао — одврати мирно Илија.</p> <p>А жао му кућних и пољских послова: ето ос 
капа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, при 
 срж у одсјечену дрвету!</p> <p>— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако  
е у болести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра  
шећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија:</p> <pb n="51" /> <p>— Откупио сам Никине земље  
Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руков 
>Пунећи торбу стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша...</p> <p>— Пусти крају, мајко. 
х двојица из куће.</p> <pb n="26" /> <p>Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија одавна премишља, да вјенча Раду са Божицом.{S} Ве 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Илија пође попу Врани и плати за вјенчање Радино, талиј 
само се у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје  
иђе к прозору и гледа на улицу. </p> <p>Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке сво 
/p> <p>— Реци пошљедњу...{S} Де!</p> <p>Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло:< 
ово...{S} Једнаки смо, брате!...</p> <p>Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи  
, по честицама... раскомадати...</p> <p>Илија протрне, помисли: - раскомадати?</p> <p>— Не, гос 
нема, већ у питомоме приморју...</p> <p>Илија оде.{S} Понио је собом пуну торбу којекаквих ства 
 никоме ни ријечи - одбјегне га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. < 
о је Радивоју у прћију донијела.</p> <p>Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби  
, са Божицом у суложништву живи.</p> <p>Илија оде од попа Вране зловољан.{S} Што попу пада на у 
а момка, да чује о чему се ради.</p> <p>Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дије 
 него што га продаје газда Јово.</p> <p>Илија затеже да се у благајну упише, жао му; и боји се  
у — закључи рубач и погна краву.</p> <p>Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, повр 
ли... — насмија се на њ жена му.</p> <p>Илија пође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао 
о би сада од блага, да није вас?</p> <p>Илија приђе господару, рукује се с њиме.{S} Господар по 
о у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође, да прекупи баштину покојног 
и?...{S} Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чује 
пошао, и упита га: </p> <p>— Што бје од Илије?</p> <p>— Што и од осталих - одговори племештак — 
егло, а и податнији је и поклонитији од Илије — лако ће с њиме!{S} А лако ће и с опоруком, гдје 
 ње изићи!{S} Што су њих два кришом код Илије радили?</p> <p>И премишљаше шта да учини.{S} Одлу 
.. али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији је  
јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!</p> <p>— А што ћеш ти, Војка 
оји јунац.{S} Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри 
ад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом:</p> <pb n="16" /> <p>— Што си се, Ил 
<p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта.{S} Залуду Раде траж 
p>— Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му м 
 И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.</p> <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илији 
 и прихвати коња.</p> <p>Сјахавши, вели Илији:</p> <p>— Проводај га, заморио сам га...</p> <p>К 
чему сам...</p> <p>Па се окрете равно к Илији и вели му:</p> <p>— Видићеш: купаца као мрави нав 
{S} Војкан не може, а да не набаци коју Илији, вели му:</p> <p>— Видиш како људи не маре за бла 
..{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година прија 
ће ти је, ако адвоката не нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану  
екати ће га до боље згоде.</p> <p>...{S}Илији се душа кидала кад дознаде за продају.{S} Неколик 
свугдје...</p> <p>— Морал? — прекида га Илијин одвјетник — Једна лијепа ријеч!</p> <p>— Морал,  
.</p> <p>На сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док за 
о женско дода му столицу.</p> <p>— Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.</p> <p>- Г 
<p>У то бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под пла 
Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијин одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је о 
ареди рондару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то 
 испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на П 
огла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће црквене напо 
ра по све; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав с 
е рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.{S} Петар не хтједе да га отку 
head>II ДИО</head> <p>Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га о 
о времена би уречена расправа и позвани Илијини свједоци.{S} Уочи тога дана, пред ноћ, из града 
тник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и 
lestone unit="subSection" /> <p>На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него 
а од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан ту 
Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - одјури трком.</p 
н једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.{S} И ако није било велике 
 Сјутра дан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.{S} Одвјетник Петров пристаде 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.{S} Откада му  
 <p>Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нуд 
 своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе послу понајвише жагориле жене, па њи 
и све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?</p> <p>Нико погледа празним погледом, усне се  
се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.{S} Син му донос 
му идемо...{S} Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...{S} И кад очевину дије 
господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пу 
и сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће 
ажбу.{S} Тада тек на суду подмири брата Илију - и примирише се.{S} Али људи, што му добро знају 
шљају.{S} Стара наједном изнебуха упита Илију:</p> <p>— Што мислиш кад ће се повратити?</p> <p> 
/p> <p>- Не би било добро да цио западе Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до гр 
p>Познаје он сељаке у опће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу.</p> 
ћу плаши!...{S} Гдје је то?“</p> <p>Али Илију избивша мисао мори и не да му мира, ни дању, ни н 
о! — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити...{S} - Однијеће ме враг, али нека — парба 
а њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах на шипражје, а видим, не мо 
 неколико људи, што дођоше с послом, да им ковач алат кљене.{S} Помажу ковачу при радњи, и док  
м од три узла фраторску црну хаљину, да им не смета, и засукаше рукаве од кошуље, те се стадоше 
 од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — ве 
} И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио ступицу: није му пуно вјеровати 
излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури... </p> <p>А с улице чује се људски ж 
то бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели 
 сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на Цв 
једном комаду, срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру? 
р.</p> <p>И, уозбиљивши се, диже се, па им вели:</p> <p>— Дакле ви продајете Петру Смиљанићу по 
ршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут.</p> <p>— Куд ћеш с цуром? — пита, накр 
зора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.</p> <p>Р 
 добро браћу Смиљаниће, чуо је и за оца им, покојнога Раду, који је био, убивши, <pb n="28" />  
ри раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...{S} Ено вам Хрватске!{S} Што тамо не ра 
але и у говору спрдају се са Радом, кад им згодно дође.</p> <p>А Радин најстарији свједок, вели 
гу се кад је био дућански момак.{S} Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица гл 
о до тебе... јуначе мој!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Бо 
Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — <pb  
ровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с  
 своје старјешине, и између гомиле чине им пута, све до у кућу.{S} - Таман као подводнице што р 
олибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још окљева, пр 
ка и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испи 
 <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прег 
крвне мухе - помисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шап 
рани, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен:</p> <p>— Што вам је, људи, те бијесни 
— Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих.</p> <p>— А да! — узврати Ра 
упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им:</p> <p>— Навратићу се к жени, да видим сина прије н 
е. </p> <p>Но људи у то не верују, чини им се, да се <pb n="100" /> лук са очима не може сложит 
руштво разговара, настави: </p> <p>— Ти им вјерујеш?{S} Што они нама желе, дао, <pb n="109" />  
оду!{S} - Љубав за љубав!</p> <p>— А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа св 
екиде сестра. — Један је Бог!{S} Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!...</ 
ке!</p> <p>— Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар.</p> <p>— Колико питате? — обрати се  
околних кућа.{S} Ждрале и Крило надимак им је у селу.</p> <p>Нико лежи уз ватру, под кабаницом. 
нуше се боље над болесника.{S} - Пламен им обасја смежуране, временом постарјеле образе, отпушт 
 је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба  
е сваку ни вјеровати, — не би био однио им поруку Радивојеву... не би, па ето...</p> <p>— А што 
емена баш у мојој огради, нека реку, ко им је то игда бранио?{S} И је ли право, господине судче 
е увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже!</p> <p>— Таман си Раде погодио 
ки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...{S} И сјети се љета и планине, 
 натуштеним, оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме нас 
а није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone  
> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} Вадићемо  
руго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сес 
ма!{S} А баш неки дан срачунао сам све, има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа 
еднако креће тамо и амо...</p> <p>Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се 
и синовље.{S} Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокол 
авно уђе у дућан.{S} Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.{S} Дућански  
ва их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик домољуба и поборника, којих т 
мен, би ли рекао: вук је из планине!{S} Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?{S} Треба 
 завежљај вели газди:</p> <p>— Број!{S} Има га доста!</p> <p>— Ајде, де, да видимо! — говори га 
 Пусти попа нека гони свој закон!...{S} Има и за што - а и докон је!</p> <milestone unit="subSe 
ок не видимо шта ће старија власт...{S} Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо, осврћући 
 то, ето, нека буде како ти хоћеш...{S} Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокати 
или пустити да стока скапа од глади.{S} Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне 
 опази ковач.</p> <p>— Какова школа?{S} Има десет година, да траже кућу.{S} Нијесу лацмани буда 
/p> <p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S}  
ћку:</p> <p>— Де, види, Раде — замоли — има ли зла у њој?</p> <p>Раде се насмија преко воље:</p 
 путем закона...</p> <pb n="80" /> <p>— Има он својих оваца, — опази Илија — право је да њих од 
ом?!{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p 
ри, мотајући пешкир око главе.</p> <p>— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из  
 новине, и поздрави се с њиме.</p> <p>— Има неко вријеме те вас чешће видимо...{S} Мило ми је!  
слушкују...{S} Раде први вели:</p> <p>— Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске б 
: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко када му и треба.{S} - Погдј 
 му жели помоћи.</p> <p>— Али осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће - па 
у Петар, нашавши га у дућану, шапну, да има нешто на сами да му каже — уведе га у писарницу и з 
е до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у опћини су дв 
изрече осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исп 
одмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужни 
p> <p>— Видећеш сада, какових говорника има у нашему светому реду!</p> <p>Доктор погледа по дру 
а пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде, како је он <pb n="119" />  
ише се на двије стране.{S} Свака страна има <pb n="133" /> своју мјешину пуну вина и двадесетак 
љени: живе свако својим животом.{S} Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких у 
стаде да чита, како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије од мађарских судова била с 
оју земљу, и нека би сав живот дао, кад има зашта.{S} - Али овако - помисли - гледајући пред со 
p> <p>— Напојићу је...</p> <p>— Другдје има воде за њу.</p> <p>— Није ми ради ње, већ ради ждри 
ди.{S} Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књ 
ој никакве биљеге...</p> <p>— Нема, али има свједока...</p> <p>— Не ваља ти — одсјече рубач уоз 
 <p>— Да како да треба!...</p> <p>— Али има још једна — опази старјешина — требаће наложити вел 
оде у тужби, дакле, прама томе, туженик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких  
ача с другога стола — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ства 
, вели:</p> <p>— Ни бриге те, Раде, ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица!...{S} 
ожицом.{S} Већ је вријеме, јер Раде ето има и сина и сада му не бране вјенчања.{S} А и попу Вра 
 Илија, — а негда био би ми дао све што има.{S} Ђаво би знао, такови су с малим сви.{S} За најм 
 иза првог сна, већ не спава; мисли што има да ради да се земља не дијели.{S} Дању обилази поље 
Ради беше жао оца.{S} Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, 
му, не обрнувши се к њему.</p> <p>— Де, имај ти свој комод — одговори Раде, и са леђа спрти тор 
еколико пута каже — што ће ти поп...{S} Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ Бога! 
намо што и они...{S} Пропали би...{S} А имају и право!{S} Гдје је то? — разлаже Ждрале.</p> <p> 
то ми, свештеници, једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...{S} Д 
м му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако 
а жао ми те: даћу ти кукуруза.</p> <p>— Имам, господару, жита у кући...</p> <pb n="20" /> <p>—  
 као да не мари даље погађати.</p> <p>— Имам и друге неке ствари да продам — вели Раде.</p> <p> 
ара сувим гласом, кашљуцајући.</p> <p>— Имам посла у селу — одговори Раде и изиђе.</p> <p>Зимњи 
— узврати газда.</p> <p>— То је све што имам! — говори Раде. — Молим те, за остало причекај, пр 
вуче враташца.</p> <p>— Донесох све што имам, — вели, док господар сједа за сто. — И мајка те п 
ди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.{S} Кад не могаше с трговцима се помоћи, ул 
 по свој прилици и није - оставио свога имања никоме.{S} Кому би по закону припало?</p> <p>— Пр 
о новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт  
 није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што 
ојачао, а Петар је задужен до грла; све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и покло 
 би добро било да се зна, кому ће своје имање опоручити.{S} Раде неће ни да чује за то; мисли:  
ако је покојник на смрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.{S} О томе пос 
 слагаше за дуго, и на брзо раздијелише имање у три дијела.</p> <p>Познаје и земље и ливаде: ср 
вором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.{S} Раде сам, на своју  
е, већ ништа немаш...{S} Ко зна хоће ли имање и залећи за луг...{S} Већ, чуј, да ти дадем добар 
по његовој замисли у реду...{S} Петрово имање доћи ће за који дан на дражбу, већ је судбено уст 
начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега го 
дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе, да се не  
 нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу, изашло је на очеву,  
та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на селу!</p> <p>Говорило се о томе док се кућа г 
лести окријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи 
ики новац; зар му није носио све што је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>—  
 Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и  
, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Ра 
ати... давао сам као и другима, док сам имао на што... - и по мало изгура га из дућана на кишу. 
зда вели:</p> <p>— Давао сам ти док сам имао на што...</p> <p>И на лијепи начин, отправи га из  
 по кршћански урадити...</p> <p>— Нисам имао када, прекида Раде и насмија се — а вала, попе, ни 
тар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу.{S} Тада тек на суду подмири бра 
} Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити - одговори Војкан умиљато.</ 
 сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Чисто ти кажем: н 
ош данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци, него чекати рубача, па опет, знаш, м 
трошкови на њ. </p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат по 
ља премишља и рачуна, колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газда-Јови на част  
м добар савјет — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару, скупи за тро 
вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш ли карту од суда?...</p> <p>Па разгледавши краву,  
да се са сваком губом мијешам!</p> <p>— Имаш у нечему разлог, — узврати Илија - али, брате, заг 
ћи за њ и одлазећи вели мирно:</p> <p>— Имаш право, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на мој 
рига за ме — одговара жена за њ...{S} А имаш и право...{S} Убиј ме, Раде!{S} Безмало што ти се  
а.</p> <p>— Знаш да јесам...</p> <p>— А имаш ли дјеце?</p> <p>— На путу је — насмија се Раде. — 
Што друго?</p> <p>— Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.</p> <pb n="149" /> <p>— А што ти пр 
 По закону!</p> <p>— Ајде, да видим што имаш.</p> <p>Војкан га поведе у кућу.{S} Рубач се разгл 
едништву упао у око и, у отпорукама, на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших нај 
</p> <p>- Сигурно - помисли - и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прља 
а ћу платити...{S} Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред св 
је на браћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки 
рошкова. </p> <p>Тражи, као и колега, у име накнаде, дангубе, дневница и путнога трошка, сто кр 
уди на накнаду штете и на двије круне у име глобе.</p> <p>То силно Петра расрди и он запријети  
пред ноћ тога дана дође стриц Петар и у име Радивојево поздравља и вели Цвијети пред свима укућ 
...{S} Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа — прича одвјетник.{S} Послаћемо га  
асте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!</p> <p>— А да, упутисмо се из приморја лицем  
нтије — нијесу још споменули хрватскога имена...{S} Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад 
 својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, см 
ај толико, али неки други, — неће да му имена каже, - набацио преко тога још четрдесет талијера 
н домаћи српски лист, и, нашавши у њему имена дароватеља, што приложише коју круну на корист ти 
 познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет, да га позд 
S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.{S} И то је подјарено у  
азда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој настајавају већином х 
емо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се ми 
те, отима...{S} Неће, Бога ми!{S} Та за инат Краљевић се Марко потурчио!</p> <p>Сврнуше у крчму 
рчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним  
 рачун, изиђе из крчме.</p> <p>Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не  
! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, - разуми се - одабра  
 Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.{S} Једном, враћајући се из план 
је ћеш доћи: ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... — А куд ти је човјек? — упита је. 
 свугдје... криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, 
је на три сто круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.</ 
противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на дражбу, радите како з 
јеме је да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијел 
атар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га  
ку кућу; и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу  
, кад је пијан...{S} Али ко би знао?{S} Ипак, кажу, да се једне ноћи вратио из вароша, пијан ка 
опа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин  
кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> < 
м га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу, тражи да  
lestone unit="subSection" /> <p>Раде је ипак тога дана по подне пошао кући, и вратио се другог  
 попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.</p> <pb n="107" /> <p>Газда Јо 
 пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику, да још у планини остане.{S} Дуг је д 
жи?</p> <p>— Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства.. 
та упита се:{S} - Што ћу тамо?{S} - Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу 
ћ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага га не издаје, близу је краја, изи 
ке и друге; - па никада крају...{S} Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило - по 
рђе, но што је до сада било.</p> <p>Али ипак мора да има нешто! </p> <p>Ето, у здравље слоге, у 
опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду фо 
тупицу: није му пуно вјеровати! </p> <p>Ипак су се одлучили, биће на опрезу, и у четвртак — дош 
 да, врана врани не копа очију! </p> <p>Ипак вели суцу:</p> <p>— Дао сам му двије кварте, а пос 
ла, није него цијело село требало би да исели... а што друго?...</p> <p>— Немој тако, болан, Жд 
аде. — Са онаких земаља, срца земље, да иселим?...{S} Да камен проплаче!...{S} Шалиш се, господ 
, јест!{S} То су нам малоприје свједоци исказали, и потпуно потврдили наводе у тужби, дакле, пр 
 ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.{S} Врљај 
е красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домовино!“</p> <p>Први фр 
ија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, из 
назоре у главноме, али се њему чини, да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али  
помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, - лепши је!</p> <milestone unit="su 
, такови су с малим сви.{S} За најмању, ископали би ти кућу.{S} Неће него на своју! — Па упита: 
; па онда учестало куцање, као да ће да искочи...{S} Али, прибравши у се снагу, разабра се и од 
 а биле би врло лијепе, да у њима сјаше искра сазнања.{S} Он то рече онако из обичаја, и не мис 
н туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарај 
нан, ње се зажелио и слаткога сна.{S} А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.</p> <p>— 
готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу биљежи, па почеше 
 и висине, а душмани остају у тмици, да испаште своје гријехе.{S} Тај храст, браћо једнога наро 
 их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> <p>Ц 
 оно што остаде пружи њој. </p> <p>Жена испи заостало на душак.</p> <p>— Фала ти, Раде, као да  
на току налије му чашу, па, кад је Раде испи, вели му:</p> <p>— Не даје такова вина господар св 
 Маши, да му пода чашу вина.{S} Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен и 
 крцату жљицу бикарбоната, промијеша, и испи на душак.</p> <p>— Ово је света ствар! — вели оцу  
 се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да му запријечи раст и п 
>— Ми смо заборавили у нашем весељу, да испијемо чашу у здравље — знате кога? — Онога који је к 
дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му  
кабаницу.{S} Болесник га погледа својим испијеним очима застења и, не могавши поднијети јаки во 
лемена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше на искап и запјевајмо „Липа наша домо 
мисли:</p> <p>— Многи ли им је паук крв испио?!</p> <p>- Одсјече ми главу! — шапне за се, сврну 
гњишту.{S} Отпрета ватру, и са угарцима испири је и наложи.{S} Па леже уз дјецу, што су обгрљен 
а купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.{S} Ва 
{S} Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је с 
чи поћи на „лице мјеста“, тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.</p> <p>Раде пође у 
ша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар:  
раве.</p> <p>Свједоци, док судац започе испитивање, разподјелише се на двије стране.{S} Свака с 
 пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи.</p> <milestone unit="subSection 
 а не само ријечи.</p> <p>Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану;  
вина.{S} Али тек што људи <pb n="86" /> испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали 
ћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.</p> <p>У то дође и начелник, г 
 новац.</p> <p>А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојно 
осуду:{S} - Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату па 
ошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.{S} Те позове разашиљао је газда обично ду 
ти Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам кр 
ик има да се осуди на прописане казне и исплату парничких трошкова. </p> <p>Тражи, као и колега 
ој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пред собом, бранио с 
Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с Бог 
n="69" /> град пресвијетломе бискупу на исповјед.{S} Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Ив 
ти трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховити је од њега, чињаше му се да се љут 
од напасних мисли и силио се, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као свак 
 шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.</p> <p>...{S}Онога дана, у цркви, к 
 поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њо 
штеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.{S} Треном исповједи га и огари цедуљу. </ 
уго, клечећи и молећи се Богу, остаде у исповједници.</p> <p>...{S}Раде се лако одљутио, он је  
вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у рије 
жеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и, испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милу 
 погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује с 
ити Божић!</p> <p>Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и, чисто учини се, да је 
долази мекши и, очито дирнут, наједном, испод наочара, набухле мутне очи оживу и његова рука ди 
> <p>Прелџије устадоше, ватра гасне.{S} Испод кабанице, мајка Петрова, старица, леже уз ватру,  
/p> <p>— Води ме кући! — шапну дјевојка испод кабанице.</p> <p>— Нећу, ноћас би нас моји ометал 
ма, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако в 
ријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога блага.{S} Раде ју је сам, 
а радио.{S} На сунцу снијег се топи, па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека, 
 Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад, да бар опочине, док бар пробава тр 
ало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава...{S} У варош 
, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто утегнути, путем ходаху.{S} И же 
 Под њима заморени траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје 
Јутро освану кишно, а заваљало југу, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује ш 
 ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!</p> <p>Маша пазијаше на Ра 
одмирио и јесенас узорао му оно оранице испод куће.</p> <p>Марко сједи код ватре, замишљен, пуш 
, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређ 
у и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво 
ст и леден.{S} Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине <pb n="154" /> хуји, и гон 
соколу нахудити?</p> <p>Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаш 
е и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће, с њиме је у кочији дошао опћински присједни 
езу и закуњао.</p> <p>Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој 
к, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње 
јаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Р 
и дјевице!</p> <p>Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њ 
ћеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећаше на мирис 
„лице мјеста“, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто 
је мушка, што, да одоле гладу, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче и, чврсто ут 
дњела.</p> <p>Стиже до колибе, узе кључ испод стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.{S 
ном трже, вели јој:</p> <p>— Што дрхтиш испод руке ми, као лист на трепетљици? — А глас му у ти 
грли као најмилијега побратима. </p> <p>Испод сеоских кућа причека га Илија.{S} Познао празна п 
и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знакови 
ње доби; и живот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове вели 
 <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша.{S} Па, дајући га Божиц 
 Али путем премишљајући дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нем 
ман се уза сламу приљубила — помисли и, исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, у 
е косе, чији воњ сјећаше на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало. </p> <p>Залуду се цу 
т својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунар 
...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комш 
— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде први 
<p>Жена упрти торбу и изиђе.{S} Раде је испрати до пута.</p> <p>— Не замјери, опрости, Раде, ни 
узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена, које неосјетљиво дижу се све  
вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, - а за читав 
вака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости, што је уш 
шуму густу, и посматра јој лице, што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устран 
т заржа, кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и 
вени љети као и зими у сукну, измичу се испред бијесних коња у страну и, у знак поздрава, капе  
вели фратрима:</p> <p>— Што је пустисте испред себе?{S} Свугдје је мушко штиманије!...</p> <p>Р 
и, и сједе уз ватру.</p> <p>Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.{S} Раде поглади стари 
 сам Бадњи дан у јутро заржа Илијин коњ испред кућних врата.{S} Раде изиђе и, док запази свога  
мјесечином обасјане, своје косаче, како испред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји 
 главу!... - сасу све наједном, језиво, испрекидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ пре 
ре пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком по коју ријеч, која би се 
ао би, упалили се по њему, у прошарици, испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на мек 
гога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама, око њих го 
 почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до ко 
, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице.</p> <p>— Можете! — кли 
сом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.{S} А око њих све ћути, само вј 
кова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода д 
цом заојка бар у по гласа.{S} Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао: стотину  
што оно бијаше са попом Враном.{S} Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вел 
вори враташца. </p> <p>Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује:</p> <p>— Мени је,  
/p> <p>Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се:</p> <p>— Заборавио, да, заборавио... а ти 
ала, попе, нијесам живина!... бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши  
ијегом, у којој се човјек једва може да испружи.</p> <p>— Уђи!</p> <p>— А што? — учини се цура  
?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо 
вријеме тако лако: видићеш муке, док га испружимо...</p> <p>— Да, да треба! — потврђују остали. 
и - повукоше.{S} Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану зем 
 по формулару саставио, требало га само испунити.{S} А попунивши га, диже се и пође к прозору.{ 
 и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сутра дан пробуди се жељан  
у тешко.{S} Раније долажаше он у дућан, испустан, без бриге, своме господару.{S} Отац узимаше ш 
и се, положи благу, и осјети се сам — и испустан.{S} Куд ће сада?{S} Престало је кијати, па, го 
и на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се...{S} Напре 
з захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљени 
то је имао?{S} И премишљајућу долази му иста мисао:</p> <p>— Хоће и мене да раскући као Ружиће, 
д купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талије 
ријепи.</p> <p>Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао 
 сад ће!</p> <p>Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, 
 све више и више запада.{S} И већ једва истеже ноге и даље пропада; али ипак, рекао би, снага г 
божићне свијеће, - <pb n="6" /> чује се исти плачљиви глас. — А што?{S} Немам чиме ни купити је 
нешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет шест година, док је он још клапце 
у кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја  
лија и сневесели се.</p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за  
м стижу људе.{S} Сигурно иду у варош за истим послом.{S} Пожуре, као да ће сијена нестати.{S} В 
p>— Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.</p> <p>Кад кући дође, насмија се туробно,  
} Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад 
ијетко када му и треба.{S} - Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му ниј 
е Божја накупила, нећеш нигда крају!{S} Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у сел 
ви, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с натегом, савладао би је и руком дохватао до г 
нуо капу и љубио из почитања у руку.{S} Истина било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш?{ 
 прелу, између људи, изби као бјелодана истина.{S} Стриц Петар већ и не двоумијаше; биће сигурн 
 њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?</p> <p 
чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али 
оше, и нешто, неразумљиво, тешком муком истиснуше.</p> <p>— Ха!{S} Јесам ли вам рекао? — вели И 
ућену ријеку.</p> <p>— Машо — трже се — исто јунак си!</p> <p>— Што је корист, кад немам порода 
p> <p>— Понеси га натраг, Машо!{S} Теби исто фала! — <pb n="153" /> смисливши рече Раде одлучно 
а неће продавати.{S} И зимус, ваљда оно исто, што је јесенас отац продао у бесцијење, морадијаш 
аћу—небраћу, који нијећу српско име а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриот 
о село, да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.{S} Опрезно, тек је натук 
један замашит дар од велике користи.{S} Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе 
се и ућута.</p> <p>...{S}Пред ноћ, тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној  
ад се прене, протегну се и зијевну, али истога часа, представи му се у памети несрећа и зло што 
у на памет, да би могао кукуруз продати истоме своме господару - а зашто не?{S} И тетурајући уђ 
ле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удови 
у, осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и поникнувши — клонила га се.< 
 Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом 
ворите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.</p> <p>— Остани, Машо, још остани! 
</p> <p>— Можда ме газда плаши, да више истргне?</p> <p>И гледа у паре, и ћути...</p> <p>Из дућ 
екавши ни „са Богом“, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и - од 
љубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.{S} Други дан 
>И док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он.</p> <p>— Идимо у ше 
ј у чаршији бијесно игра у колу; у неке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заиг 
је нигда доста! — трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем, и поодмакнувши се з 
крупно благо, што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне,  
ишта не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима преко ње, па, сажевш 
је имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.{S} Па и комшије веле кога су онога дана видје 
>— Ради како знаш, али мога не пуштам — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!</p> <p>— Ха, разу 
рављао је и хришћане, гдјекад са „Фаљен Исус“, што није прије у обичају било.{S} Друкчије поп н 
пљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус“ ни са „Помози Бог“, већ рекавши: - „Добар дан, го 
овори Маши, кад му у путу назове „фаљен Исус“, а нарочито тога дана срета је више пута.{S} Али  
не бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.{S} Из једне бачвице на току налије му  
, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка 
преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.</p> <p>Војкан протрне.{S} Мора да  
боли.{S} Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване к газди, молићу га да паре прими <pb  
.{S} - Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком! - заврши писмо газда.{S} У то кроз подрум 
 не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град.{S} Узе перо и хартију и пише Злати, да га н 
м осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; вељаше да му је отац на умору; узе најам и од 
е већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема.</p> <p>— Могли би купити вин 
а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој 
еднако ум ме к теби носи!...{S} Хтједох ићи кући, жени, знаш...{S} Али ето, што бих тајио? потр 
а ум пада? ...{S} Гдје је то?{S} Ти ћеш ићи, кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи 
ма ватру и вољу као никада досада.{S} - Их! - помисли: човјек је! - и примаче се к њему.</p> <p 
 њему два друга и ставише <pb n="55" /> их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршиј 
ој. — Да ти се осветим, за инат, да!{S} Их, слатка ли је туђа жена!...{S} Да се милујемо, Машо! 
Али не будали ти, и храна, и вино...{S} Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис пече 
о вранца... није већ Божји вјетар...{S} Их!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прије него с 
д кад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена, док је одмах преко планине тур 
 уза ме, страх ме од времена“.</p> <p>— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p>  
" /> својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина  
ринти за форинт на дражби узети; с тога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду  
му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што?{S} Никада није ни био на њивама, лив 
опћински писар са службеним списима, да их господин начелник потпише.</p> <pb n="123" /> <p>Тек 
је у невријеме послао снијег и мраз, да их опомене и на прави пут приведе.{S} И проповједа даље 
егдје положи на сигурно, али никако, да их из руке испусти.{S} А Ради дошло до грла, и гуши се. 
 су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на сигурно, али никако, да их из руке  
једе да се поврати, али радозналост, да их по дану види, превлада, и крене даље...</p> <p>Био ј 
попушта.{S} Залуду Раде тражи згоду, да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да  
ше свакога мјесеца мјесноме учитељу, да их пораздијели школској сиромашној дјеци.</p> <p>И прес 
ужини губе се њихове ријечи, не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.{S} Жена, у 
ма иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чи 
/p> <p>- Срећа, те неће имати одакле да их плати!</p> <p>На расправи адвокат попа Вране, доктор 
ју у бесједама, а вјешти су: боје се да их суд не улови у лажи.{S} Па по сриједи је и газда Јов 
ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.</p> < 
> <pb n="81" /> <p>— Читао сам: хоће да их силом помађаре...{S} То они раде и са Србима и с дру 
 да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.</p> < 
у, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростит 
рла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у <pb n="54" /> реду, ни да их испере; и своме  
ђоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватр 
оређене на ријетко, дође му на памет да их сасјече: и из њих могла би се која пара избити!{S} И 
ју гледају обоје у тмицу, а осјећају да их једна брига бије.</p> <p>Пред зору Раде не диже се,  
а два прста...{S} Ево никако не моту да их скупим...</p> <p>— А отац ми?</p> <pb n="89" /> <p>— 
, што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. </p> <p>За њима стиже и биљежник и Пета 
жећи торбу у руци упита: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко б 
а у ватру, и ћути.{S} Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзов 
>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијештив 
опом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти си  
е?{S} Па што би ти дјеца?</p> <p>— Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода...</p 
молише из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још 
<p>— Полако, болан, - што срљаш?{S} Има их доста што се намећу, али поштено, па уру!...{S} Најб 
{S} Дадох све за сијено...</p> <p>— Има их код вас, - а имате се од шта наплатити...</p> <p>— Ч 
етар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p>Уљегавши у биљежничку писарницу, П 
 <p>...{S}Нашавши говеда и кобилу сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.{S} Сут 
де у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.</p> <pb n="30"  
и извади из ње неколико банака, размота их и броји.</p> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево и 
 викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка улазу.{S} Волови слијежу се, да у 
ушта; - и привукавши себи синове, стаде их миловати, као никада дотада.{S} Тек што окуси пуре,  
е од наших хтјели уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!“</p>  
сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља. 
у, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим сви 
 и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.</p 
да дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.</p> <p>Наздравља попу Врани као поштену човје 
</p> <p>Жена му рађа мушку дјецу, двоје их је, два сокола, вриједна Божица и милокрвна, мајка < 
 гледа узбуђена у газду.</p> <p>— Двоје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двој 
ну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра; а како се за њима слатко пије! ...{S} У ју 
 приволи прићи <pb n="23" /> Ради, мање их је у кући но у стрица Петра: биће мирнији.</p> <p>Ст 
 Па, нашавши је, скиде наочаре, протаре их и опет натакне.</p> <p>— Што, попе, тако млад обневи 
 их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Старац се диже са столице, а и жене се прима 
, — траже прћијашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мра 
равдач, а поштене је бесједе, ипак биће их, који ће се у себи наслађивати злу што га снађе.</p> 
 кућни старјешина — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв, као срж у одсјечену дрвету!</p> 
жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p> <p>— Зар си дријемовна? — упита је.</p> <p>—  
 брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је користи 
рију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.</p> <p>— Однио му лед два прста! —  
 рибица, што би рекао: стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, си 
 а ко би могао отети се штетама, што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје, и никада не би м 
одзимњену дану пусте — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу.{S} Али он нећ 
е се и ћуте:{S} Раде је пред њима, води их ка мјесту.{S} И, дошавши, <pb n="90" /> поредаше се  
>— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.{S} Попивши сваки своју на искап и ру 
ма и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан.{S} Чисто не може да схват 
р их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњ 
Раде! — вели пијани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала т 
та? — преврне газда говором. — Хоћеш ли их откупити?</p> <p>— Немам чиме, господару, до јесени, 
лијера, да ми позајмиш, па као да си ми их даровао... потреба ми је!</p> <p>Претргне им разгово 
вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!</p> <p>Газда погледа на св 
е, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твој 
о пара?, а ако су накастили однијети ми их... фала Богу! - нека носе!</p> <p>Раде нађе Марка пр 
 брањевину.{S} Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.{S} Присилише власти на ре 
тац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун?</p> <p>— Све је убиљежено — вели мирно газ 
инуо...{S} Не измичи, брате, поштено ти их дадох...{S} Поврати ми их...</p> <p>— Марко! — бојиш 
јани ковач...{S} И броји их... — Ето ти их...{S} Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих. 
тлим очима чисто у очи:</p> <p>— Ето ти их...{S}А Бог ти и душа!</p> <p>А кад Раде, примивши но 
вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета ти је на талијер.</p> <p>— Како х 
, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није 
ера...</p> <p>— Добро, а велиш, вратити их о светој Кати?...{S} Даћу ти их, ма да знаш, плета т 
о, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.</p> <p>— Дошао с 
е, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.{S} Сада треба бити опрезнији, јер по новом  
 изашавши пред кућу, вели му, и бројећи их помњиво полаже их на Радину руку, а давши му их, пог 
х чаша вина, чисто се заборавило пијући их, испити их за покој душе Никине.{S} А Илија је камат 
и пусто поље остаде за њега.{S} Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за њего 
вријеме у сјају окљева, али, не могавши их загријати — клоне...{S} А док се сутон спустио, пока 
хладе, а кад негдје заметну се, нашавши их слатко се смију.{S} Стара, гледајући у ватру, кашљуц 
ару.</p> <p>А писар, озбиљно опоменувши их, вели:</p> <pb n="32" /> <p>— Кад су новци у мојим р 
се сит нагледа, поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потре 
 са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.</p> <p>Док свану, као да се  
p> <p>— А код куће?</p> <p>— Здраве сам их оставио.</p> <p>— Опреми га! — заповједи газда момку 
пред њих цвијетни откос пада.{S} - А он их вином поји, да пожуре...{S} И са других ливада у топ 
Трећи дан бане у кућу Радивој.{S} Нашао их је гдје ручају пуру, одмакоше се и дадоше му сточић, 
> <p>- Ево десет десетица — вели. — Ево их, гледајте како су модре...{S} Ко ће их?</p> <p>Стара 
p> <p>— Ево пара! — прекиде Петар — Ево их вама! — и уручи кесу писару.</p> <p>А писар, озбиљно 
очији дође нека жена са дјететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше 
ететом; довео их надстојник Васо и увео их у кућу.{S} За њима стигоше двоја кола крцата робе.{S 
е у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао оца у по пут 
сјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а, уочи Бадњега дана, дочекао 
 је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их очевидно, није се бојао лугара код оваке пригоде, и  
поништен, - а за читаву главу надхватио их је својим животом!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — д 
авно да они не бирају средства.{S} А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за  
и се да ту наставају „гријешнице“, како их варошани зову.{S} Хтједе да се поврати, али радознал 
 да се пође — вели, и помисли: - ионако их је вино добро прихватило! — Купићу ваше дијелове, са 
е, у овој улици.{S} Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке,  
зда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!</p> <p>Радивој каза једном Цвијети 
ца му, Антица, у црно завита.{S} Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун  
ашитији омот дјетињега „Забавника“, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учи 
а раде од нас они што могу и умију, што их је воља!-..{S} Тако је!...{S} А зар смо ми криви што 
 чује се само зујање лептира и баја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и 
зу, и у четвртак — дошли су...{S} Петар их дочекао и уведе у дућан.{S} Напоји их ракијом.{S} Па 
и, у гомили, продиру напријед.{S} Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно з 
ко њих облетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере.{S} Суд најп 
ђоше за њим. </p> <p>Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. </p> <p 
апретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашав 
злату, јер банке није држао, од када му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави кам 
во полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи:</p>  
е, док се у ријеци купаше, и не хтједох их повратити, док нијесу голе к мени дошле.</p> <p>— Ал 
 ум двогрле.{S} Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио те свирам...</p 
а!...{S} Кад купиш оба дијела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и 
дође некако... па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак чисто обе жене су му у во 
ијаше потреба на вјеру без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, <pb n="139" /> и пл 
код колибе.{S} Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са се 
елу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. </p> <p>Гледа на свој шум 
: овдје је моје царство! ...{S} Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде, изгледају, ка 
е се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.{S} И велико коло развргло се, а Радиво 
лужи толика кућетина?{S} А све удешено, ишарано... нагрђено лијепо, брате! — диви се, чуди, и — 
великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу са митром на глави 
ра и на улици још држи новац у руци.{S} Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету и 
ле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштетити... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао. 
злози.{S} - Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?{S} - Помисли:{S} А, да, врана врани не 
стану давати, да Бог учува!</p> <p>Жене ишчекавају жито, па док чуше бактање изиђоше пред кућу. 
лу за лулом.</p> <p>Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као и 
{S} Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски клапци особитим договорним звиж 
а га Илија.{S} Познао празна парипа, па ишчекује.{S} Не зна што би од њега?{S} А кад стиже, упи 
е перо и хартију и пише Злати, да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе, што су последњи 
ше поступце у мождане.</p> <p>Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ко 
дуже у постељи но обично.{S} Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену к 
ке што сукно прије њега попије.{S} Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! 
ће.{S} Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.{S} Али се дуго не задржа, ве 
...</p> <p>— Немој, господару, жив био! ја бих дао хиљаду талијера.</p> <p>Газда се насмија:</p 
 <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем... и, накренувши главу и преклијеш 
ега, живо настави:</p> <p>— Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца 
снио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу ти рогове стући! — понавља више пута.</p> <p>Раде 
ме при људима ни говорити.{S} Али, ето, ја говорим што сам чуо...</p> <p>— Што веле? — прекиде  
дном обгрливши је, вели:</p> <p>— Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!{S} Би ли ти по 
 му поможем, а он мени у залог ораницу, ја уживао ораницу, а он талијере...{S} А да не би мене, 
 паса.</p> <p>— Де, ти!</p> <p>— Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет ст 
p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и  
 погодиш, - а гледај погодити за мало - ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се 
ј тако, синко!{S} Ваљао нам је гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</ 
:</p> <p>—Лудо, што јуче побјеже!...{S} Ја се с тобом <pb n="129" /> шалим, јер си ми мила, као 
ем:{S} Петар купује мачка у врећи...{S} Ја не би, али свако је господар од својих пара!</p> <p> 
рча, мој, натоварен, нагну за њим...{S} Ја пожурих и у томе изгубих Илију...{S} Срећом, набасах 
 је она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је 
шке сам среће, неће ме ниједна цура.{S} Ја им поручујем, али нема отпоруке.</p> <p>И погледа на 
ар са Илијина коња, Илија се устави.{S} Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!“ - вели ми. - „Помоз 
 ево ње, па нека каже зашто побјеже?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу н 
јашицу!...</p> <p>— Ко ће их питати?{S} Ја се женим...{S} Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, 
ему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха.. 
ваља ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Може 
 <pb n="30" /> <p>— Ево — љутито вели — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут  
е бјежи?{S} Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. .{S} Би  
биће Вам жао...</p> <p>— Реци!</p> <p>— Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим 
а, — док не чујемо што даје...</p> <p>— Ја одох!{S} Нема овдје мога човјека — сјети се изнебуха 
а, док га парама не откупим...</p> <p>— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насми 
стргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те собом повести!{S} Што ће ти Радивој? — и не пу 
 Не могу! — и не хтједе узети.</p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — 
се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се смисли и вели: </p> <p> 
а упите судца, пошто га закле:</p> <p>— Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој  
... а ви као да их извињавате?</p> <p>— Ја? — чуди се доктор — опростите, ја их само разумијем. 
 Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе...{S} Цвиј 
јела, продаћеш их мени за исте новце, а ја теби муштулук од двадесет и пет талијера...{S} Ти ни 
заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар...</p> <p>— Па да, заборавио! — одг 
ш, стари узимао је, кад гођ је хтјео, а ја давао...{S} Али треба и враћати...</p> <p>Газда прев 
а попом Враном...{S} Пали су на те... а ја их подмирио...</p> <p>— Па тако је и право...{S} Ти  
гради иза цркве...{S} Чека он тамо... а ја вирим кроз ошкринута кућна врата...{S} Ха, ха!{S} Ма 
свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу 
ани.{S} Вели:</p> <p>— Не да ми мира; а ја га једнако варам...{S} Јуче ме чекао на уреченом мје 
 — Таман кад ти устреба - не даду.{S} А ја, кад што требам, пођем у господара... узмем, он зипи 
не биће друго, хоће Бога ми!</p> <p>— А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочигл 
. — Сада се по нашу крсти...</p> <p>— А ја ћу по њихову — прекиде сестра. — Један је Бог!{S} Ал 
ује и кињи на сваки начин...</p> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивоје 
говорећи гуши се од смијеха.</p> <p>— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!{S}  
е, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша... подоб 
т... а жао ми те!{S} Ајде, де, узећу га ја, кад си баш најашио...</p> <p>— Добар је, болан, гос 
лад обневиди?</p> <p>— А ко ти вели, да ја не видим — љутит ће поп.</p> <p>— Не љути се... ко в 
чујеш, да се не гласа о мени... нити да ја пред свијетом улазим у што...</p> <p>Раде се чуди, ш 
... већ мене тражи — мене?...{S} Као да ја могу знати за њихове послове...{S} Али, да, мртва ус 
ебица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам: — Што господин начелник није покојнога оц 
а длану, као и на осталој муши...{S} Па ја и не браним, да поштени људи склоне своје благо за м 
атељ Јово има зашто да се узрујава... и ја сам пратио цијелу ствар.</p> <p>— Пусти, Бога ти! —  
рхтећи од узбуђења, вели му:</p> <p>— И ја бих се, попе, бацио!...</p> <p>— Де, ти, али јуначки 
} Хоћеш да ти донесем комад?</p> <p>— И ја ћу с тобом!...</p> <p>— Заморићеш се!...</p> <p>Ухва 
она: биће господару мило видети ме, а и ја сам га се зажелила.{S} Али газди чисто је било неуго 
и зајеца.</p> <p>— Кај се, као што се и ја кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!. 
 кајем! ... и прегарај се, као што се и ја прегарам!...{S} Скруши се, јер „скрушени и понизни д 
аса испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници: - „за слогу добрих у добру“ дјец 
у сеоска кола.</p> <p>— Данас бих био и ја жео — вели Војкан, —— вријеме је... — И изнебуха, ка 
ожегом жераву.</p> <p>— Чудо је, виђу и ја сада — замисли се отац.{S} - Али није се могло друкч 
и ти њих...{S} Кад они варају, вараћу и ја...</p> <p>— Тако је!</p> <p>И опет се диже старац от 
ви, безбрижна, снажна...{S} Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...{S} Видиш, - тек што су го 
ква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави?{S} Би, било би овдје  
уго већ да си код мене...{S} А јесам ли ја теби мио? — изговори очито дирнут.</p> <p>— Нисте ми 
Раде. — Да са срећом буде!</p> <p>— Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци.{S} Оцу, веле ми, бил 
..</p> <p>— Ено ти Васе...</p> <p>— Али ја бих — и почеша се по глави - ја бих нешто и готових  
алоги је...</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ја не могу од тебе примити га, док га парама не откупим 
.{S} Ти ништа не рискираш.</p> <p>— Али ја се надам за мало купити...{S} Оно се не разумије у п 
<p>— Што је вајда да ти кажем!...{S} Ни ја толике силе не могу да смислим...{S} Ваљало би новац 
 <p>— Било са срећом!...{S} А што ћу ти ја?</p> <p>— Што и жена — одговори Раде и испруживши се 
м и извући се из дуга...{S} А што ћу ти ја?{S} Стари је оставио за собом силу дуга, купио оне з 
 пара у један мах?</p> <p>— А што ћу ти ја?{S} Ако немаш, земља ће поћи на дражбу...</p> <p>— Т 
као браћа...</p> <p>— Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа; какова браћа?{S} Г 
 крају, мајко... не брини се...{S} Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат...</p> <p> 
ри одвјетник - платиће...</p> <p>— Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... чините ви, не 
 слеже биљежник раменима.</p> <p>— Знам ја, част вама!...{S} Баш то је зло, што је по закону!{S 
и ову! — зачуди се Петар.</p> <p>— Знам ја за њу — насмија се они времешни човјек. — На твојој  
</p> <p>— А куд су дјеца?</p> <p>— Знам ја кому су дата на село.</p> <pb n="131" /> <p>Газда ућ 
 - застиди се. — Гдје је то?{S} Не знам ја ништа; већ како ти урадиш...</p> <p>— Треба, синко,  
несе је Ради пред очи.</p> <p>— Не знам ја у ту књигу ништа! — вели <pb n="93" /> Раде сагнувши 
="57" /> <p>— Погоди!</p> <p>— Што знам ја за женске послове...</p> <p>— Чула сам — вели Маша р 
а био, а било је то друкчије, и док сам ја по жупама наставао.{S} Био је тада наш народ, што но 
чинићемо нову погодбу за све, и нијесам ја, болан, рђав човјек...{S} Дакле, хоћеш ли?</p> <p>Ра 
попријечаних опанака.</p> <p>— Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опре 
о томе...</p> <p>— Јест, попе!{S} Видим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као  
ца изгубила се у моме стаду...{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, ми 
 се, биће ждријебе добро.{S} - Не појим ја њу ради ње, - ради ждријебета - велим ти...</p> <p>Г 
одговори мирно Раде.</p> <p>— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова... и чисто дрхтећи од уз 
јуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те  
г зна камо... — Бог те не убио! — велим ја — видиш да гинемо!...{S} Тргох нож и пресјекох...{S} 
а нећу бити вриједан.</p> <p>— Не велим ја...</p> <p>Око њих је тишина, чује се само зујање леп 
зар мислиш да крадем?</p> <p>— Не велим ја то, али мени је криво...</p> <p>— Сви сте ви једнаци 
де даље завлачити...</p> <p>— Не браним ја — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не  
од људи најближи ватри.</p> <p>- Главом ја - одговори Раде, упознавши у диму по бесједи свога п 
ајмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она — па утаман све: поп  
поп оно, што нам је најмилије?{S} Довео ја Божицу; задовољан ја, задовољни моји, задовољна она  
е што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!{S} Е неће...{S} И диже с 
оље:</p> <pb n="147" /> <p>— Одавно већ ја не вјерујем у гатке — одговори замишљен.</p> <p>— Не 
етар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чекати, док овце с паше дођу — закључи рубач и погна 
јеца...</p> <p>— Али — трже се — о чему ја сада премишљам?{S} И паде му на ум:{S} - Да га убије 
Порубај ме!</p> <p>— Не бој се, наћи ћу ја што да одведем; а нећу ти оставити луга на огњишту.. 
аде пред кућом самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...</p> <pb n="85" /> <p>— Не б 
абринут?{S} - Што је?</p> <p>— А што ћу ја вама?</p> <p>— Ништа!...{S} Кад купиш оба дијела, пр 
. .{S} Би ли, Божице?</p> <p>— А што ћу ја?...{S} Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеж 
 Дођи по њ, кад хоћеш!...</p> <p>— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије  
 <p>— Чујеш, Машо! — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; 
испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по свој 
етне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека љети не хучи, већ жамори, к 
шијнском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.</p> <p>Подне је већ митило, па се свијет разила 
, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лијепу дјевојку, на којој м 
ратити вјенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.</p> <p>Док се дохватио планине, чин 
</p> <p>Доктор црковнога права, љуштећи јабуку потврди фра Јерине назоре у главноме, али се њем 
тојника Васу, омалена човека, избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жи 
у господареву.{S} Док угледа господара, јави се:</p> <p>— Господару!</p> <p>— Здраво, Илија!</p 
Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежнику, наћи ћеш га у штионици, игра карата; 
унивши га, диже се и пође к прозору.{S} Јави се двама свједоцима, што, по савјету газда—Јова, ч 
погледаше.</p> <p>— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи  
 опазио иза себе Маше.</p> <p>— Раде! — јави се жена.{S} - Добре ли сам среће, жедна сам!</p> < 
са?</p> <p>— Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.</p> <p>— Ето какови су! — прихвати Војка 
 Ради у прћију носи.</p> <p>— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собо 
ицу са човјекове главе.</p> <p>— Оче! — јави се и ухвативши га за руку хтједе да га придигне, а 
се разговора са Машом.</p> <p>— Машо! — јави се и понуди је да сједне.</p> <p>Жена га погледа и 
че гласно.</p> <p>— Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!</p> <p>Али Раде узбуђен  
комшија.</p> <p>— Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи 
 питај, молим те...</p> <p>— Пусти је — јави се мајка, - казаће сама...{S} А ти, дијете, умири  
<pb n="65" /> <p>—Хоћу, за потребу је — јави се стара. — Послушај, сине!</p> <p>— Де, Раде, сре 
х одагнаш...</p> <p>— Овце су на паши — јави се Петар. — Гони ти краву!</p> <p>— Не могу ја чек 
ако по прилици залећи. </p> <p>— Васо — јави се газда надстојнику, који се бијаше повратио у ду 
есет круна и шест пара Војкану Вујићу — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши пр 
{S} Њу је понајвише у сну миловао, а на јави, у гоњању, најјаче му се опирала.{S} Истина, с нат 
онеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; одумиће  
 разговара и шали се, док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их...</p>  
19" /> <p>— Ништа зато, болан.</p> <p>И јави се Васи:</p> <p>— Немој заборавити Илије, дај му к 
, поврати се кући.</p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових 
мајка се диже, да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.{S} Питају је, што јој бјеше, а 
ј!</p> <p>Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са  
адивој по мени да се повратиш.</p> <p>И јавивши поруку отиде.</p> <p>Цвијета не послуша, и тако 
!</p> <p>— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару.</p> <p>Момак се насмија, вели:</p> <p> 
н човјек.</p> <p>— Ужива своје право! — јавише се неки од комшија - и разилазе се својим кућама 
јући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше.{S} Зар није га 
ора. </p> <p>И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у мислима близу,  
емаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе.{S} И ако се томе надао, осјети 
видјели, што Мађари раде од наше браће, јадних Словака...{S} И то вам је витешки народ!</p> <pb 
читеља, - помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их 
 Напреже сву снагу, да му каже, да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити 
 себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...{S} У смртноме страху напреже се Раде, да га зам 
а се с чиме заложи, сварила му неколико јаја.{S} Али ни мајчине молбе не склонише га.{S} Тек ок 
 пилицу, неколико пачица, духана и шест јаја, с тиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.{ 
о држи руке изнад себе и у рукама су му јаја...{S} Обазире се уоколо, да их негдје положи на си 
 Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...{S} Чујеш ли, Марине, душо?...</p> <p>Илији биј 
— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо, 
јегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и за 
аде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме често, на који н 
ега одвео.</p> <p>Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна  
се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше 
 вари, а он се до Божице грије и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња 
м очима застења и, не могавши поднијети јаки воњ мрса, што заудараше из уста и избиваше из одиј 
воје најаре, како је она то у гоњању са јаким момцима осјећала, кости пуцају. </p> <p>Али јој б 
 жеља за његовим миловањем изби снажно, јако.</p> <p>— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече  
p>— Не би! — одговори жена и насмија се јако, разуздано... — Не би! — понови. — Жељна сам знати 
едње љето пред његову смрт.{S} Сјећа се јако добро.{S} Неко у пољу свирајући у двогрлу, извијаш 
ју, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше.{S} И прилагодила се посвема градскоме живо 
гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.</p> <p>И Раде не 
и из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир, што га 
сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... и махне руком, као да се нечега  
 је и поведе за собом.</p> <p>Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагн 
е гдјекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у б 
ндује.</p> <p>Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице 
, да се напије воде сњежанице.{S} Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плоч 
јек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму...</p> <p>— Хоће, вала, таман у бездану — рече као 
ли човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече!...</p> 
упља човјек паре, да зајази ону бездану јаму у вароши...</p> <p>— Не зајази оно нико! — сјети с 
ку.{S} Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ 
е да вјерно служи господару, умиљат као јање; а првих година нигдје га по вароши ниси могао вид 
љана тихим гласом - ово је моје умиљато јање, видиш, како је поплашено, добра је она као крух ш 
својим старачким сувим гласом: „умиљато јање и двије мајке сасне!“ Стара није ни слутити могла, 
ебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...</p> <p>— Па што не рече, ш 
ско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.{S} Код шампањца фра Анте диже се 
мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...</p> <p>У то Маша изнебуха узе камен и умет 
идим ја како он мало прије прихватио се јањетине, таман као да њу прву на сто донесоше...{S} Е, 
ебеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а израж 
жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.{S} И у кући не би се изјело бољега залогаја, да  
 хоће, која се сада тешко стиче...{S} И јао ономе ко је из руке пусти, оде ли једном, нико је в 
ило, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.{S} А 
м завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њ 
земље, да с њима загосподари ова његова јараница, <pb n="151" /> „шињора“, а њено копиле, бјесн 
з куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; вељаше она: биће господару мило 
ријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села, које се, иза подне, смуцаху по дућану 
легла, чује се како прежимљу, а с врата јаре вреба мјесечева свијетлост...{S} Раде се у неке тр 
 мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...{S} Али да, пустимо то, већ да ја вас питам 
>И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.</p> <p>— Неће друга побјећи  
/p> <p>— Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не да!. 
сом заћуташе. </p> <p>А и говеда, викла јари, враћају се с паше.{S} Раде их прикупља и гони ка  
и се узбрдицом и лутајући пут га доведе јари, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата р 
и, па устаде са камена и пође ка својој јари.{S} Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјек 
еше глас, да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из 
 модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке <pb n="76" /> до тамније ражене; и поље прострло  
х беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења,  
 гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; - и привукавши 
то могу да урадим?“ - и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.</p> <p>Још док се ова 
/p> <p>— Прошло... — прогунђа Раде и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући.< 
е!</p> <p>Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.{S} Вели:</p>  
 срце земље, и заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?{S} - И кад <p 
га!{S} И јест засуо: зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим  
 се уради, муче се и натежу, да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу.</p> <p>— Д 
у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре: - а газећи по својој ливади, сада блатно 
} Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода.{S} Млинар га видје, како је двапут ок 
ао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!{S} И све ј 
 на поље.{S} Војкан посрћући свали се у јаругу.{S} Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грде 
име владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.{S} Људи смишљају, што да се уради, муче се и на 
ебе кабаницу и, угазивши једном ногом у јаругу, одупре с леђима; људи помогоше и с натегом кола 
ло по мало мисли долазе му разабраније, јасније:</p> <p>— Одсјече ми главу! — помисли и стресе  
је се цика и долази људски жагор као из јата ждралова; док узмакла ријека мирно тече и не треба 
бјеснији од другога. <pb n="103" /> Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве р 
им разузданим смијехом, који попа Врана јача и дава му наде, да ће га ипак Маша једном завољети 
ад се прича о хајдуковању.{S} Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разум 
и глоба и оштета, пострадаше.</p> <p>Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено бри 
угоме насмија, забијелише се јаки зуби, јаче од снијега, а очи, што говоре, заиграше сјајем, у  
друкчије!...{S} Видиш, стид ме је рећи: јаче ме ум носи к теби него к жени...{S} Ма нека и жене 
 упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада, да се од врућине склони.{ 
а врата на поље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетлост, онако и његов 
мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата.{S} Јуначка пјесма заноси, и старцима сја 
и полако, али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одго 
 бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако жи 
иновца Нике.{S} Али, — помисли — Радине јаче се сјакте...{S} А Ради се учини да сада не гледа с 
ивот и наваде <pb n="11" /> испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док 
здаје.</p> <p>— Нико, брате, — поновише јаче у један глас - остављаш ли све твоје Ради, своме б 
Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.{S} Њему је ко 
трнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју к 
теном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио. </p> <p>Газда познаје добро браћу Сми 
одне, одбљесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне, навикао д 
о преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.</p> <milestone unit="subSection" / 
м, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме.</p> <milesto 
њега свечара!</p> <p>Овога пута „живио“ јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја 
тачном предбројбом и обилатим прилогом, јачим од свих варошких дароватеља, бијаше уредништву уп 
оумици - згледају се.{S} Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда.</p> <p>Још од јуче сјећа 
тила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: </p> <p>— Лажни либерали шире се свугдје. 
ашу до попа Вране.</p> <p>Пред друштвом јаши фра Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заста 
на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нама!...</p> <p>Јутром рано Раде се опрема у г 
а?{S} Па, по чему да буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда накваси 
 буде земља његова, је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио? — Ни свога порода 
воту кињио...</p> <p>Радознао, пита је, је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали у 
 прама њој: </p> <p>— Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле, да поп Вране пристаје за тобом?< 
закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?</p> <p>— Али биће трошкова?...</p> <p>—  
воје их је - вели газда као за се.{S} - Је ли?</p> <p>— Двоје, знате: мушко и женско.</p> <p>—  
и рине га газди у прса.</p> <p>— На!{S} Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гво 
имо се, да ћемо га само добру учити!{S} Је ли тако?{S} Нека Бог поживи дакле наш народ обију вј 
 даћу више, и до педесет талијера...{S} Је ли поштено?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
го је, већ нека стоји до Ружарице...{S} Је ли право?</p> <p>— Како гођ хоћеш! — махне руком Рад 
свој дио за двадесет и пет талијера.{S} Је ли тако?{S} Добро је!{S} Иди, Петре, јави се биљежни 
даћу се суду, и суд ме неће осудити.{S} Је ли могуће да ме осуде кад не убијем ради себе, већ д 
 се од суда као сваки други смртник.{S} Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља?{ 
 <p>— Па?</p> <p>— Повешћу те собом.{S} Је ли вјера?</p> <p>— Вјера ти је.{S} Доћи ћу!</p> <p>Р 
ројити одмах паре - насмија се ковач. — Је ли, Раде?</p> <p>Раде потврди.</p> <p>— Кад је тако. 
 а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад?{S} Гријеши ли с њиме 
, напивши се ракије, преврну: </p> <p>— Је ли ти жао, што немаш дјеце?{S} Нероткиња си, шкирка; 
 не згража се и лакше му је...</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није, брате, ни пет пута оволико. 
овири на врата, да краву види.</p> <p>— Је ли збиља на продају? — упита.</p> <p>— Дашто да јест 
свједока који ће посвједочити.</p> <p>— Је ли тако? — упита судац Петра.</p> <p>— Јест по његов 
енувши главу, пљуне на страну.</p> <p>— Је ли све? — понови газда.</p> <p>Раде не одговори ни п 
плахо, расијано, насрће на њу.</p> <p>— Је ли нам лијепо?...{S} Што велиш?</p> <p>Маша не одгов 
а је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p> <p>— Није овдје, брате, ни пети дио! — 
ивши мрке науснице, пољуби је:</p> <p>— Је ли ти мило?...{S} Љуби ли те овако насртљиво твој Ма 
а: — У што ћеш да их преручим?</p> <p>— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан.</p> <p>Раде  
а поп Вране пристаје за тобом?</p> <p>— Је и — није...</p> <p>— Кажи чисто!</p> <p>— Похотан је 
а у селу понестаде пиће благу.{S} Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.{S} Има 
јанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се 
ти... али, вељу ти, није моја.{S} Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по...</p> <p>— А чији  
ми је покојник дао о светој Кати, једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет 
оља, поведе за њим, могла би: поводљива је од нарави.{S} Али што га има с њиме?{S} Маша ријетко 
е нађеш.</p> <p>Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану на по, добра је; ако је  
а весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући. </p> <p 
 све што на спас душе урадимо, никакова је жртва, прама жртви нашега Откупитеља...{S} И не гриј 
 кревету са женом разгријати.{S} Њихова је ложница намјештена испод тавана у штали крупнога бла 
аса поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио.</p> <milestone unit="sub 
На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и, ослушкујући и гледајући у воду, 
а Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.</p> <p>Болесник јечи, а кад му мука  
оката, и припелио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да 
има Божић.</p> <pb n="10" /> <p>Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан, што га 
о дана вратиће се из војништва, гдје га је за два мјесеца узело.{S} Што ће он рећи, хоће ли му  
/p> <p>Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и 
 и ако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо носећи своју потребу на пазар 
под утиском новинарскога чланка, што га је тога часа читао. — Али, да како, да сте га Ви читали 
ачкој снази и складу, задовољан, што га је јуначки опремио.{S} Усјекао бадњаке у високој планин 
 наднице закида. </p> <p>Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија  
оси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици, коју је у памети слагао, да је изр 
а прага законом у руци...{S} Да, у њега је знање и закон!... а у мене?...{S} - Нож! — помисли.  
.{S} Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им, да настајни четвртак, нефаљено, пр 
и и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све м 
а оца, а не сличи ни брату Ради, малога је раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Р 
е да су штирке љуће...{S} Може бит’, да је и до човјека - и јест човјек ти некакова рђа...</p>  
сасне!“ Стара није ни слутити могла, да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа ј 
 ви мислите, да би оваква шума била, да је није бранио отац и ја, и гледали је као очи у глави? 
, као и распуцана земља жељна влаге, да је засити, натопи...{S} И ливада слабо је понијела ове  
а не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.</p> <milestone unit="subSectio 
оме времену.</p> <p>— Догнао сам је, да је продам! — одговори Раде.</p> <p>Ковач престаде тући  
 страсније чезне за њом.{S} Сили се, да је из себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме за 
репавица, засјаше и, чисто учини се, да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућ 
 било, и легао га с њоме, бојећи се, да је не би ко други прије њега одвео.</p> <p>Маша је већ  
и погледавши га у очи, учини јој се, да је те очи моле, и сједе сучелице њему.</p> <p>— Што хоћ 
акне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ћ 
 себе истисне; чак другу жену тражи, да је њоме замијени, али све залуду, она му се увријежила  
 држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ  
акон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисли опет му се представи ж 
p> <p>А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упита 
 пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове с 
шла га у Марковој роби; познала сам, да је њезин...</p> <p>— У залоги је...</p> <p>— Знам.</p>  
 га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја.</p> <p>— Ја ћу те со 
у здравици, коју је у памети слагао, да је изрече као православни свештеник свештенику латинске 
ли биљежнику: </p> <p>— Чудо је ово, да је и по вражјем закону!</p> <milestone unit="subSection 
?{S} Ја чисто не знам.{S} А метнимо, да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и  
p> <p>И паде му у исти час на памет, да је газда сва три дијела купио за три сто талијера, а ва 
ошто она, обашавши је, увјери газду, да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње.</p> <p>З 
.{S} Видим ја: чобани гледају згоду, да је макну...{S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је  
утон се спушта лагано, и не опажају, да је најприје захватио долове и драге и узлази ка висовим 
лико времена, Васо саопћује човјеку, да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесе 
х дана поче преоравати наново земљу, да је засије.{S} Болило га у души да земља цијеле године н 
о га дражи.{S} По слуги поручује му, да је чека у огради иза цркве, доћи ће на урочено мјесто о 
ође попу Врани сјутра дан и вели му, да је дошао ради синовљега вјенчања.</p> <p>Поп, намргођен 
х сњежан.{S} Стакне запретану ватру, да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слој 
егову забуну:</p> <p>— Дакле, видиш, да је боље мирно да се растанемо...{S} Учинићемо нову пого 
 А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.{S} И жестећи се, чини му се да 
е, да подаде исповједи свети значај; да је пред собом гледа као сваку другу жену - али није ник 
оумијаше; биће сигурно <pb n="27" /> да је Илија тако удесио, кад не хтједе пристати, да по пол 
> <p>— А ја чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује, кад ј 
ви као за се.</p> <pb n="49" /> <p>— Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, - намећу  
ебе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!{S} А и јесу стари трговци 
ери, друкчије не може да буде, треба да је мужевље вјере!...{S} Тако је од памтивјека!...</p> < 
у у руку и, држећи је у руци, окљева да је у врећу стрпа, као да му је жао.</p> <p>Газда Јово о 
 сузним очима задњега часа замоли га да је пусти:</p> <p>— Све ћеш покварити, — вели му — а пос 
комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу залож 
удећи се, што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше туж 
да му мира, ни дању, ни ноћу.{S} Зна да је то, што премишља, гријех, али ко је без гријеха?{S}  
! — вели Марку — узми га у залог, па да је твој, ако ти о светој Кати не повратим новац...{S} У 
у бранио и очувао и њему оставио, па да је сада опћинско?{S} Ја му не браним, алал му, нећу да  
p> <p>— Ја бих из твоје руке пио, па да је отров — вели Илија — брат си ми!</p> <p>Петар улије  
 је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати!{S} Зар не вриједе више моје земље: оран 
 мјешине причвршћене уз самар — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар  
<p>— Пошао је у варош.</p> <p>— Мора да је будала.</p> <p>— Није, већ гледа свога посла.</p> <p 
{S} Неће, човјештва ми!{S} Неко мора да је крвљу откупи!...{S} Али одмах паде му на памет:{S} - 
!...</p> <p>Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...{S} И код те помисл 
и Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут.</p> <p>— Ја јој не браним. </p> <p>Па се сми 
 ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као  
азану сласт...</p> <p>Али када стаде да је свјетује, да већ не гријеши, да се од гријеха очисти 
пак Маша једном завољети.{S} Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и н 
еколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.{S} У газда—Јова, причају људи, да је преску 
имице прилегао уз Цвијету...{S} Веле да је Цвијета оне ноћи осванула у појати и остала цио дан  
ао од живе ватре.</p> <p>А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна, што се тек заснов 
над коју су се надвиле црне облачине да је угуше...{S} Нашу истргану домовину можемо упоредити  
страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и пустивши је, одмакне се цура од њега и опе 
 га ти! ...{S} Не будали!{S} Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по  
е помисли учини <pb n="152" /> му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ 
>Док се дохватио планине, чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.{S} Дуго је  
и за се.{S} И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити ш 
е сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. </p> <p>И оре, и ако није земан томе.{S} И л 
ди га и огари цедуљу. </p> <p>- Биће да је на њој посвједочио - помисли Раде, кад му је поврати 
 /> и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!{S} А прије одласка у варош, с 
 а он је наше цркве тутор...{S} Биће да је неко натрунио...{S} Али, да ти право кажем, не бије  
тражимо — осјече жена.</p> <p>— Биће да је тако...{S} Жедна си?..</p> <p>— Пити ћу из твоје рук 
у мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p>Тако живо, немилосрдн 
и му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?</p> <p>— А који  
му онолико, колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг узимало се друго са правом н 
, кад суд не досуди, како он мишљаше да је право.{S} Из мисли трже се, јер унук мали Илија затр 
кидано...{S} Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује 
свједок, вели:</p> <p>— И ћорав види да је његово, отац му бранио и очувао и њему оставио, па д 
не га.</p> <p>Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. </p> <p>Стигавши је у пољу, 
раво, попе, и јесмо живине...{S} Али да је на моју, вјера ти и Бог, не би ти овако јашио на нам 
гоше двоја кола крцата робе.{S} Вели да је она жена, „шињора“ газдина, а дијете његово копиле.. 
.{S} Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак, то знаду сви људи, па што Бог 
е срдиш? — опет ће Илија.{S} Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је...{S} Могли смо као 
ку хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.{S} Претрнувши од тога додира: — Оче 
и једући вели му:</p> <p>— Може бити да је ова порција, што је једемо, баш од твога пршута, дар 
 њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.</p> < 
у је одвратно... гадно... и, видивши да је газда добројио, упита га:</p> <p>— Је ли доста?</p>  
е Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија 
ваљују на добре људе.{S} Будала! као да је мени Маша памет однијела као њему...{S} Нека му буде 
ада, захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.{S} Жао му је, боји се не 
урале, отпуштена му доња усница, као да је без крви, лице набухнуло, блиједо као восак, и мало  
у траву и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.</p> <p>Замишљен је, нешто га копка, ос 
лазе понеке, и с њима се милује, као да је на јави...{S} Али још није чисто одлучио коју ће; од 
вели Раде.</p> <p>Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ:</p> <p>— Воле један, ја ћу т 
исао ка Ради. </p> <p>Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој:</p> <p>— Знам да ти ни 
 нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима жи 
ве ради кризме.</p> <p>Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак о 
и поп—Вране.{S} Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуљу, прође очима пре 
истаје уза њу, али Цвијета ћути, као да је нијема, и неће да га погледа.</p> <p>Радивоју дотужи 
!...</p> <p>Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана д 
е покрије, а приљубио се уза њу, као да је хоће да обгрли и својим животом загрије, сунце му уп 
 мирују, изнебуха, <pb n="17" /> као да је само о томе примишљао, вели Божици, што над Радом ст 
... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...</p> <p>— Та и она је од хришћанскога соја — о 
опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду, вели, да је начелник, подигавши ову парбу н 
да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова... а ти о томе ни мукает!</p> <p>— И Илија се 
 већ више пута:</p> <p>— Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!</p> <p 
 капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.</p> <pb n="60" /> <p>Али пред ноћ т 
е била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.{S} Нема тому дуго, што је код њих то у о 
икако, па још раније премишљаше како да је доведе к себи ближе.</p> <p>— Дођи на село, отворићу 
дње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.{S} Али, ето, сада ни ње нема, код толике  
предлаже да трошкове преполове, само да је мир; али отац неће, већ - по закону, а Петар одговар 
ишљајући о свачему, паде му на памет да је сутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће 
, већ ради ждријебета...{S} Не видиш да је ждријебна?{S} Три пута сам је водио...{S} А хат, као 
 Знам да јест! ...{S} Али зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се?...{S} Да знадеш како  
а употреби у задњем часу.{S} Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду 
у то сада пада на памет? баш сада, када је провалија пред њиме!</p> <p>— Пустих ли тефтера и вј 
— ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.{S} Немој тако, брате!</p>  
ојим политичким противницима.{S} А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу ј 
ј младости живота му — увијеке, од када је за се сазнао...{S} А како је раније такове ноћи слаш 
ни, а ријетко је виђа и у селу, од када је одбјегла и за другог се удала.{S} И ако је јак и гос 
а кућном чељади да руча.</p> <p>Од када је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, 
 сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.{S} Зачудио се, јер је неко вријеме, шт 
Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери, да 
ем поваљени пањ, пође напријед.{S} Сада је већ близу.{S} Упире очима и распознаје:{S} На ивици  
 исправивши се, вели јој:</p> <p>— Сада је све у реду, уђи!</p> <p>Божица се слеже, сребрени ђе 
пјевавши пожурише из улице.</p> <p>Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи.{ 
неће водити шале с њоме...{S} Да, негда је није смио у очи погледати!</p> <milestone unit="subS 
 окрете и зачуди. </p> <p>До сада нигда је још није видео у планини, а ријетко је виђа и у селу 
рбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно, високо у зид прибио за жестоких борба Ср 
ш?{S} Не будали: са мном си!...{S} Вода је то: протиче...{S} А Бог зна гдје навире?</p> <p>Раде 
 бунара, таман на ономе мјесту, од куда је оне ноћи поведе у колибицу - с малим те се не подврж 
ти, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.{S} Чекаће ц 
...{S} Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику, што хтједе да из цркве изиђе.{S} 
 она као цура, стиди се, болан...{S} Ја је карах што неће да својој мајци каже... и питам је на 
а ти — одсјече рубач уозбиљивши се — ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш!{S} Можеш,  
 Божје вино, било га и сувише.{S} Илија је био напит, али није био пијан...{S} А и вријеме, бра 
ити их за покој душе Никине.{S} А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био так 
е у селу о томе говорило. </p> <p>Илија је на живој муци.{S} Одмах након Петрове продаје врзла  
вјетлост, онако и његова душа чемернија је, и као да се по мало гаси у њему оно што толиком <pb 
а или изрода — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и до амо допрла.</p>  
Вране, већ припада другој странци, која је антиклерикална, а газда Јово и калуђери позвати су,  
њава <pb n="134" /> једну честицу, која је и у „земљишнику“ уписана као опћинско власништво.</p 
им да је рубач у Војкана.</p> <p>— Моја је крава — вели Илија, — зна све село... </p> <p>- Имаш 
к је тако било...{S} Болан, попе, свака је вјера од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћа 
твој је!{S} Буд’ што моје пропада, нека је твоје на мјесту!</p> <p>— Са Богом, Машо, са Богом!  
, па ипак отац им није замјерио: - нека је Ради љепше!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>. 
 какових петнаест шеснаест година: нека је у кући бар когођ од њезиних.</p> <p>Девојка настојаш 
{S} Гдје је то?{S} Бог с тобом!{S} Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!...{S} 
ш!</p> <p>— Своје, брате.</p> <p>— Нека је и твоје... али чудо!</p> <p>— Чудо — не чудо...{S} Т 
а Маша пита што ће с њом.</p> <p>— Нека је на мени — одговори он замишљен. </p> <p>Па се окрете 
p>Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота.</p> <pb n="79" /> <p>— Не мари — прогунђа Вој 
<p>— Идем — вели у сузама.</p> <p>Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом.{S} Радивој иде п 
апане у бијелу податну мекоту, притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи...</p> <p> 
оворио је — задовољан је.</p> <p>Цурска је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекл 
аде гледа, како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима, док се у кућу не поврати 
ари што смо политички противници; башка је то а башка су наши интереси...{S} Нећу доћи сутра на 
успали се Раде — колико ова ограда дала је добра господину начелнику.{S} Колико је мој покојни  
врати кући, ни на какав начин.{S} Знала је да се у вароши сазнало и да <pb n="130" /> се о њој  
а...{S} Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврну 
S} Е нећеш, мислим...{S} Два дана стала је у букви сакривена и док се пружила згода мени и једн 
 у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповиједајући се.{S} Гледајући је пр 
донесе чорбу.{S} Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њо 
— Их! — закликта једно момче.{S} - Била је тучна!...</p> <p>— Причај што би? — навали њих некол 
а, док је Раде лудо дијете био.{S} Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са ње 
 каже, у чему је баш тај дар.{S} А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће  
ра од Бога...{S} Видиш, моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема 
чка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.{S} Њој то сличи, па се гости весело 
сио...{S} Па нека једу адвокати, родила је година!</p> <p>Јесен прође у парбљењу међу браћом и  
велиш?</p> <p>Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... </p> <p>Насмијана, гледа 
оплашена дотрчала својој кући, пљуштила је киша.{S} Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запрет 
а сами.{S} Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...{S} А чист 
неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и жи 
еже устрану.{S} Дјевојка се стиди, чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом - сазна 
Паде му на памет:</p> <p>— Дакле, дошла је та жена, што ће да загосподари газдиним имањем на се 
</p> <p>— Ко вели?</p> <p>— А да, пошла је, наговорили је...</p> <p>— Неће задуго, вјера ти је; 
иви што не умијемо?{S} У њиховим рукама је и знање и закон!...{S} То двоје и у газдиним је рука 
, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено, да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој 
једно до другога на камену.{S} Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама 
кобила драга као очи у глави, ждријебна је.{S} Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац ј 
... и мене потварају с њоме, а праведна је...</p> <p>— Чудо Божје, што она вас неће...</p> <p>— 
еко вријеме, што је не виђа.{S} Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му:</p> <p>—  
> <p>Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици. 
ен, на ливади застајкује...{S} Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се, да чује цик 
{S} Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широк 
, гдје је љети благо спраћао.{S} Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена г 
ндару да поведе краву.</p> <p>— Илијина је - вељу ти...</p> <p>— Не мари...</p> <p>У то бане Ил 
је слама код ватре...{S} А Бога ми, она је била ватра...{S} А њега знате, чобанче жељно...</p>  
е газда.</p> <p>— А малу Милицу?{S} Она је већ цурица, пази овце... зар да њу запустимо?...</p> 
сјече му ријеч дјевојчиц