| агласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изг |
| ник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у |
| на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мирној тишини и о |
| уђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S |
| и ја и ти.{S} Јер мени ево недаду љеба, а теби унапређења.</p> <p>Душан Трифковић се тргне, уск |
| е славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Штален |
| } То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце ма |
| и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, што се о Јо |
| ца дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у тр |
| но, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стој |
| Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш |
| од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на цвиј |
| уну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задов |
| ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презир |
| нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имена честито потпис |
| авало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу осмејак и пријатељске ријечи су збрисале свак |
| дана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала ул |
| кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред |
| тко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу |
| од земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Мн |
| од једним пазухом са рпом прокламација, а у рукама са посудом са штирком, лепио је ову велику ш |
| а Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са с |
| и, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наст |
| ка, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже |
| случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће |
| вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и д |
| глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опраштали казне.{S} Предстојник Пољак јамч |
| и као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гости |
| поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n= |
| ј години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска поглавица се намршт |
| "189" /> <p>- То је само једна странка, а не сви - побијао је Миховил Премужић.</p> <p>- Опрост |
| вио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} |
| b n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је захвала |
| само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје пр |
| са овом омладином, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се уд |
| и легла у постељу уморена не од посла, а ни од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је за |
| n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најсавјеснији чланови, а |
| у српски народ овијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петсто |
| S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио |
| читао у читавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тј |
| сама сиротиња, како је то плодна земља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Бор |
| е домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то плодна земља, а |
| ашена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, која не поштује ни оца ни мај |
| лазио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, |
| нима постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и |
| е, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што с |
| шту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљи |
| у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним и црним рукама у |
| у је ноћ пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским к |
| ости, можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наиме |
| омилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од с |
| вом, ми не можемо ни с конзервативцима, а ни с оном омладином, која само опозицију тјера.</p> < |
| је тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у т |
| стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли там |
| неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је |
| pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мј |
| оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселт |
| ика бијаху забављени око читања новина, а с насладом се смијаху, иронички и злурадо.{S} Исти та |
| метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће |
| p> <p>— За навек — лагано изговори она, а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој |
| p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи- |
| чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било н |
| есар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајон |
| еђима стоје смјеста сви жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div |
| е Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се за |
| м мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Евро |
| ма у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље. |
| асе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти старијем брат |
| Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помо |
| цем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, к |
| том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p |
| јне чува, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај |
| вако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, |
| вој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драг |
| бијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <p |
| а се ова насртања на кућу Хаџи-Костића, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније |
| е увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако х |
| се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позва |
| ед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према |
| идите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, |
| и слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, |
| шле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p |
| пођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова д |
| је Сарајево узаврело, све се ускомјеша, а из Сарајева захватише таласи новог покрета читаву Бос |
| н захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> < |
| о си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи |
| Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга ко |
| у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и бе |
| Таке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас |
| то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјеж |
| што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</ |
| ан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и |
| о и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народ |
| угог, имамо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језик |
| право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати посјетом и српске к |
| n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Ст |
| да читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватр |
| даје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те к |
| или опружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> < |
| нам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли мислила о томе?</p> <p>Наста починак.{ |
| једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Д |
| а ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против инте |
| е, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> |
| ин овијех земаља, тако никако друкчије, а он ће силницима казати праву ријеч, истину им бацити |
| , пак зато и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пр |
| аља, која је свршила свеучилишне науке, а и као омладини, која се у народној борби задњих годин |
| ло, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, |
| ао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} |
| једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>На |
| се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но |
| о дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и |
| ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су ј |
| та да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она је |
| ијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, приков |
| мијати, омаловажавајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S |
| ити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p |
| </p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјер |
| такову моћ имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, к |
| мље, с којим је проводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и за |
| Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он |
| то му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и |
| ва срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са овак |
| Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему пон |
| е вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} |
| рало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Б |
| јављали се један другом, разилазили се, а Душан је послије тога на њ заборављао.{S} Тек се од н |
| посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста |
| нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} |
| олико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n= |
| ами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате |
| говци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се купова |
| они од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу |
| е помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, |
| етета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима |
| ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо. |
| вјесни и збуњени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p> |
| или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи |
| је своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога има |
| политизирало о нами и правили планови, а нас ништа нијесу питали, нити саслушали наше разлоге. |
| коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај п |
| ра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати. |
| а ни сањала о томе, но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребри |
| /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, |
| а лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикр |
| њима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштв |
| се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе |
| ду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спој |
| х дућана, које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше некол |
| скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне г |
| S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешт |
| ве, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због т |
| , јер су му тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба изб |
| ве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић ка |
| кошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбениц |
| статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хаса |
| те много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас |
| ам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— С |
| ропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви о |
| д говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Н |
| , који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор |
| матрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да |
| као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, |
| — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даљ |
| друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летјети; ту сакрије |
| ије подне се радило по кући и у кухињи, а послије подне су обје сједиле уз какавгод други посао |
| е хтио упуштати у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њ |
| рто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабраше се и |
| ио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његов |
| е касабе поче уједаред нагло пропадати, а мах отеше странци и у трговини и у звањима.{S} Српско |
| е га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> |
| > <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да |
| на Трифковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Срби |
| антин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије |
| као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као |
| њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла баци |
| могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духов |
| управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у на |
| слити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине |
| о, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све |
| сли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њом |
| часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да |
| потвори по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносн |
| вјетлост и просипаше се чак и по улици, а <pb n="40" /> изнутра се чула свирка и орила се весел |
| јници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни с |
| презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Бага |
| опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, прид |
| жња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњ |
| цу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су |
| ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када је то ре |
| о с оцем, за тим као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да св |
| тво над њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преу |
| држати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо се затим опрости са професором Франком.</p> <p |
| , сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова заслуга.</ |
| гледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече |
| ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — м |
| ље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p |
| е, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштим |
| а, а на свему томе куван кромпир и лук, а крај тепсије у тањиру папула — народна храна.</p> <p> |
| е овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се за |
| оја се служила свачим, час одушевљењем, а час се опет повраћала у промишљен ладан увјерљив начи |
| еће само под овим небом над Требевићем, а оно сунце што иза Романије устаје и за Игман сједа, д |
| јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије |
| сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</ |
| ифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог |
| са слатким, ракијом, колачима и кавом, а мушке и са цигаретлама, љубазно се нагињући према гос |
| зговорио лагано, одмјерено са чувством, а зелене очи му сијеваху, потврђујући искреност овог чу |
| читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! о |
| Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> ф |
| дна од њих механички трзаше хармоником, а остале пјеваху једну српску пјесму, која се орила час |
| на сомота, превучену са свиленим тилом, а кроз провидне шупљике на хаљини извиривало је њено бе |
| анац је купио све право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} За |
| чео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држа |
| рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас |
| оји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са |
| о.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Муслиманима се осј |
| уд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево |
| прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао |
| ом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе одузима.{S} Св |
| као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој |
| домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућно |
| ругог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висин |
| рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим гро |
| његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут |
| ранк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стид |
| онај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцањ |
| школски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљск |
| >— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је дома |
| га једва проговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби ш |
| <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробн |
| полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова је радња напредовала.{S} Народна љубав га није |
| Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га |
| ју, када сам је неколико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Дра |
| у.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође |
| који пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да вид |
| езу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато с |
| кна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку руп |
| ворим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Б |
| о гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста страшан тр |
| <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а узео мазгу, због ове обичне пријеваре у пошљедњој суд |
| народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контр |
| читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не в |
| што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> |
| се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— |
| земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу |
| а ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна прошлос |
| винчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оста |
| опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да |
| чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>К |
| устријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да с |
| од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} |
| а мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно пак што теби и мени одузимају, |
| сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да нека |
| ра.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог го |
| вдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко спада у њу? — упита |
| ину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један д |
| звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком |
| , које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у |
| ство не смије ни помислити на тако што, а камо ли одвргнути се од народа. </p> <p>Ријечи старог |
| другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по гра |
| ео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове з |
| pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то сматрам за недозвољено дјело.< |
| Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачи |
| а и сувише странака, све су против нас, а на челу тих странака стоји земаљска управа рече Борив |
| реда њ.{S} За њом појури још четир пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше п |
| е чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна |
| наца и тирана, и показати му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} |
| >Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова н |
| и с њима — правдао се стари Стевановић, а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније |
| p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него ш |
| борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак запо |
| проводио у Сарајеву; у српском друштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа ни |
| једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже |
| новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица сасвим |
| а разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Борив |
| је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило сил |
| била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од ва |
| , антипатији према том сељачком народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против с |
| ијску политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу |
| ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до приј |
| а, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој ба |
| н од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити |
| рече Мато Премужић и пружи Душану руку, а Душан пружи своју руку свом ево од сада стеченом ново |
| у слави.{S} Сва та јела стоје на столу, а коме шта треба, узима преда се, само плоска не стоји |
| ретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n="220" /> као кроз своју соб |
| ве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забри |
| т, како се остављају краставци за зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме |
| нда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јесте друштво за рушење |
| амо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у к |
| а поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што в |
| е нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нарушили стари ред и опће за |
| само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> |
| икаквог нарушавања ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити |
| они ти од обичне ријечи праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — |
| е не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгиц |
| </p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затворених очију мишљаше не на пут, ни на добротво |
| га и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у ли |
| ем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао |
| друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору. |
| срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће |
| отишао у Чешку на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац. |
| Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне р |
| еловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Срб |
| аџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му је ово.</p> <p>— Из |
| када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба нем |
| 9" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао ј |
| ани?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас |
| жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову пок |
| лост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрј |
| видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће |
| он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} С |
| она се насмијала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајев |
| амо читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе |
| ија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сељак Боса |
| — одговори овај љутито, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар |
| анџетнама, сваки покрет, <pb n="209" /> а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимиц |
| љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то н |
| бе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвј |
| побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи |
| уди, у које ће моћи имати повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи |
| од потврде црквено-школског статута.{S} А како ти?</p> <p>— Зло — одговори Хасан Ибрахимпашић о |
| аке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита |
| ка је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душа |
| м туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све |
| Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласо |
| екала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда за навјек казати: збогом! |
| ољно утјецати на његово наименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер о |
| ати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савј |
| посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз нао |
| о: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино с |
| , јер ту треба све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња |
| праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају |
| ше, то ја читам у новинама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, |
| т — настави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, к |
| з разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се |
| а то није одговорило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели полити |
| тити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том ј |
| о чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског |
| онда уживање имамо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па |
| нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мис |
| pb n="156" /> <p>— Па како се нашло?{S} А што питаш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Бориво |
| е са лица могло читати незадовољство. — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па ч |
| знамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужнос |
| Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само могу смијати изговори Стевица и поче с |
| .</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на св |
| ечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе |
| го ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби |
| и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} |
| ве ове земље, пак се тиме знало ко су — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин ск |
| непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то |
| а једном мјесту.</p> <pb n="26" /> <p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учини |
| не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> |
| ужавка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, ка |
| ванија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смели |
| тро и тајно проматраше Душана.</p> <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хо |
| ше осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска ли |
| коме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна пи |
| главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле прем |
| итаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Српске, кад их код куће играм.</p |
| држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе |
| ца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена |
| и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га п |
| бе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишав |
| а купац оде.{S} Обоје ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — |
| упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.< |
| лушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Дра |
| ћу је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Др |
| и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— То си т |
| иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p |
| р ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не же |
| имаш ли жену?</p> <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јес |
| ајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пре |
| оји још није избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске. |
| p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси |
| рашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немамо куће.</p> <p>С |
| што је код те помисли тиштало.</p> <p>— А зашто не унапређују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани |
| говори Душан Трифковић очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије |
| > <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с |
| нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друш |
| збиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и |
| о.</p> <p>— А одакле си момче?</p> <p>— А што питаш?</p> <p>— Јеси ли Србин, католик или муслим |
| земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна и показа на младић |
| и је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће ни |
| јали против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо з |
| адона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на |
| су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена политике према Србима такођер узнемир |
| ци, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење многог придошлице Хрвата, Чеха, По |
| итав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима |
| о госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо |
| страна управа преко странаца званичника а нарочит преко званичника Хрвата.{S} То је клин, који |
| прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S |
| било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и дана |
| а питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих ри |
| е одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то захтјевао.{S} Па |
| це.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих женске.{S} Уједаред се примадона одвоји од д |
| синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се |
| " /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може баш свака ч |
| ољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту се шеф секци |
| у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут |
| рилика, он запјева, омладина се насмије а они се стари сјете своје младости и веле: онда је бил |
| ило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шта преостаје д |
| позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У с |
| дан бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мј |
| Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се |
| } Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена |
| му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, |
| ај о њој мисли, кога мрзи, кога презире а ским симпатише.{S} Многи и многи Србин није ишао напр |
| <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час |
| у појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како |
| су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S |
| чини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женск |
| ци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио с |
| ком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — |
| в живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли н |
| ава, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небес |
| дном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и нервозно, прелијетао п |
| но — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Ау |
| адинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зач |
| и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и полити |
| ну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — |
| ене, под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као |
| м.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који ј |
| јани сељак.{S} Истина је све што си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан дана |
| им интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не почињите ништа што |
| још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му.{S} Сутра ћемо се с |
| много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: |
| за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног |
| као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало би |
| тици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини против тога, ми п |
| ед собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине |
| уд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умјели једно другом ништа казат |
| ке, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схв |
| </p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати |
| већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силн |
| тпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Ос |
| е жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође |
| ази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у себи и ладно и туђе климну |
| великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Поља |
| ј најревноснији, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им |
| зили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> |
| аво прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S |
| премати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је преко мјесеца имао мали сувиша |
| узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Само што се приближио једном |
| ао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него ш |
| ице, спорна питања, као питање посједа, ага, кметова? упитаће исти онај из друштва.</p> <p>— Не |
| оше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно |
| гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, него што је прав |
| <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p |
| да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у страни, лице му бијаш |
| ада немам ни ја <pb n="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа н |
| ло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — од |
| даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар |
| у и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то |
| чиле напријед, сабраше се изнад очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Т |
| омовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, ко |
| и ја? јест, јест, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе о |
| ој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар на |
| у ништа како нам кметови раде — одврати ага намргођен, скоро смрачен.{S} Од мојих хиљаду дунума |
| онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— |
| ријеши за Србина сељака под туторством ага у ропству стране управе.</p> <p>Сам је корио себе, |
| А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхоп |
| е се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и ре |
| ог непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустриј |
| ин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о т |
| а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан |
| залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само д |
| орамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође |
| угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, које се |
| сусједа читлук откупише неки јевреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се |
| и бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини ов |
| ош причао о јаду своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке кат |
| пир, те поче и он срачунавати.</p> <p>— Аги сте дужни тридесет и три товара — изговори субаша.< |
| рном темељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове |
| а се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим задовољан?</p> <p>— |
| и су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То |
| га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се указаше знаци негодовања.</p> <p>— Зло к |
| аде.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p>Сељак не хтједе одмах одговорити, но ипак |
| да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</ |
| лтата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно на |
| стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је |
| ароду црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, која је учествовала |
| ркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и све ће то доћи јед |
| шла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} |
| га намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и жетви надаш ове го |
| ше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог ц |
| сретања приказао:{S} Миховил Премужић, адвокатски конциписта, родом из Хрватске.{S} При том је |
| лав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком |
| S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који ј |
| Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће мл |
| к, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, |
| шала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елега |
| Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} С |
| најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људске расе, као што смо ми С |
| .{S} То је захвала Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту |
| ли, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, да не може |
| ши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија |
| е захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевима заустављали, с |
| од нам се ево расели по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу |
| регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нам |
| отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да ка |
| уги Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе |
| машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књ |
| тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд |
| а се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач застаде и погледа, Д |
| ? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господ |
| и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћ |
| , дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао |
| све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> |
| гица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} За |
| никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им онда оно потребно знање, да могу |
| Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново ору |
| чикмеже, извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Кости |
| овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — осло |
| ла нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели и |
| будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове |
| оро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> |
| е кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што |
| ављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог прија |
| у владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је |
| ји је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен изра |
| таде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрва |
| према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и пре |
| ањим животом погрјешке читаве породице, ако их је ова имала у себи, он невин човјек и народни б |
| го борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој поста велика |
| себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака |
| </p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} С |
| моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— |
| ју ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, наро |
| S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Франк изговорио лагани |
| ина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом увјерити.</p> |
| трговаца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је |
| зиму, а највише о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао < |
| </p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p> |
| ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си п |
| ите српског сељака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онд |
| дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојк |
| зирао што су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, |
| орак могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој |
| од у овијем земљама, читаво Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда ј |
| што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као проклетство |
| овио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне вр |
| и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите |
| о стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, ск |
| хватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем с |
| гу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, з |
| иних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што устреба, само се обратите на мене — препоручива |
| понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код на |
| аше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва изволите с нами, Душан се забе |
| се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта си оно питао свог |
| е, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје |
| јељиво и нервозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, |
| ју а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па |
| више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато с |
| отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протестирати.</ |
| Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда ће мо још даље |
| га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> < |
| као — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозн |
| од његових колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити ис |
| у је исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драг |
| је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико |
| нити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> <milestone u |
| одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да |
| варно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у |
| исао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо н |
| да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприједе — избаци очајно.{S} Море, народ нас |
| х сложи у ред и смије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>О |
| је, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не |
| — а ти тражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</ |
| против Србина.{S} У осталом, слушај ме ако хоћеш, ако не ћеш, ја те не могу ни о чему силом ув |
| не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му бе |
| > <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ипак понав |
| — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја |
| ти и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица |
| ер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div> <div type="c |
| Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, |
| ки нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> |
| м дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два но |
| ова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p> |
| ак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — |
| од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> < |
| обља.</p> <p>— Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, пр |
| вој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то б |
| хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, к |
| на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњо |
| ено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Не |
| то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} |
| врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за ова |
| је, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек показао сву љубазност и живост у сво |
| > <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута уклоните себи с пута, уништити |
| ф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Ш |
| оје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима |
| p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је т |
| ва.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на вра |
| и данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је бил |
| рима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, м |
| дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће |
| њему осјећао у право одвратно чувство и ако му тај Мато Ловрић није ништа учинио.{S} Јер када с |
| у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, б |
| и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе ми |
| риређује крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико и |
| руги утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашто је |
| м, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће морати прећутати, остаје срамота |
| ека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, |
| ло, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Св |
| агом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам је тешко — тако |
| ио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексије |
| но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{ |
| коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја или ако чује нешто, што ће |
| ближи снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа |
| дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако |
| о рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим ш |
| це му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви ми |
| но — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одгов |
| l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате |
| /l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l>Ако собом ми не угасимо.</l> </quote> </div> <div type= |
| илациона табела?{S} То је онај званични акт, преко кога сте у стању сваког подчињеног по својој |
| е дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у р |
| стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање њег |
| облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђе |
| , одбијање његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини |
| онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— |
| врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека |
| а — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби акта, пође напоље и стигне слугу у ходнику.</p> <p>— Ов |
| аше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих |
| више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидје |
| у рече:{S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у једа |
| кобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви |
| ст Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редов |
| има неугодно утиче на друштво.</p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питањ |
| ни све одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одвра |
| јутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат му и опет сасвим оздрави.</p> <p>Једаред је њему п |
| здрави.</p> <p>Једаред је њему позлило, Алат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, р |
| т на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? |
| ука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вр |
| живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на ње |
| д зла и тешка посла сва ускурјачила.{S} Алат, то је она стрпељива разумна са малим задовољна жи |
| p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно неколико <pb n="160" /> степ |
| а, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјеши |
| Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкро |
| па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу ку |
| обом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако |
| лог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; д |
| разне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n=" |
| тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу |
| Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нит |
| да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао ра |
| како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, |
| зда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне тер |
| их тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издр |
| па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и ве |
| S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га н |
| х Сарајева усклици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране |
| анких мунара, на све стране се чуло:{S} Алаху екјбер! а ова побожна молитва разлегаше се по мир |
| убе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене ријечи кроз стот |
| авјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пунонадежни Осман Х |
| ! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар |
| ћ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући ријеч „газ |
| сти и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, његов с |
| ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само |
| е, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше о |
| сти у жељезничка кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се |
| ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не ч |
| кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n= |
| зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</ |
| да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокаруш |
| ати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се може купити само добар гла |
| да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио |
| са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, последњи своје, лозе, самац.{S} Када |
| су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић запјева својим старачким гласом, који |
| само ове ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— |
| ути се од народа. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцим |
| ца, и лице му поста строго према старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле |
| еш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи снопљу и извади најмањи |
| и стоје у страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије |
| </p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Лука Алексић.{S} Сад постадоше искренији.</p> <p>Ту дуго пос |
| а се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мал |
| ста жељно чекао, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| 080_C17"> <head>17.</head> <p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњ |
| а збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена ви |
| се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заис |
| ланинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад д |
| пепео претворно силне српске хиљаде.{S} Алексу Стефановића су сви познавали, а када њега није б |
| , али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као до |
| нежан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше ел |
| , што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра и преко |
| земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки |
| каву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљна и замишљена но са |
| ха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ ж |
| едио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, в |
| туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но |
| пражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног стран |
| и пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије |
| /p> <p>— Та омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се |
| .</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са |
| се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овла |
| те га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџи-Костић живи и живиће и онда, када ј |
| име за Хрватство још није учинио ништа, али је-учинио против обојих заједничких интереса, јер ј |
| ћи се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим кап |
| рана је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у ча |
| <p>Душан Трифковић се тргне, ускомјеша, али ништа не рече.</p> <p>— Зар ти ниси разумио шта то |
| и но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Срб |
| зраз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић би |
| му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љу |
| и те механичке снимке, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у зе |
| асти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас |
| неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња |
| очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун по |
| разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само повода за сумњу, то је најчвршћи ра |
| је дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање |
| у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, |
| га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишло. <pb n="298" /> То су свједочиле још |
| л га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једа |
| о она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од |
| Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи преко језика, као |
| вог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он носи највећи терет уз с |
| стаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} |
| арима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић прв |
| и-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио |
| </p> <p>— Откад ја пропагирам те мисли, али шта ће те, када међу нами нема повјерења.{S} Само б |
| д били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту о |
| алу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак |
| а читавог Сарајева је на твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> < |
| ам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и ко јој је на челу; то нами |
| ање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на |
| тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се д |
| ати изговори Стевица и поче се смијати, али и остали ударише у смјех.{S} На крају се сви смијах |
| окрећати као оно Цигани, поче скакати, али лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелије |
| се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавање ове заповјести обећава много што шта.</p |
| поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако |
| редци пропустили, не можемо их кривити, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа |
| Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога нашег-човјека на читавој управи.< |
| питање морати једаред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Дра |
| одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима.</p> <p>— Но |
| управе земаљске, то му није могао рећи, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор |
| одом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> |
| нога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питањ |
| питати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није могао отети утјецају ових ријечи.{S} Плашил |
| м овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судије морају да ограђују од о |
| рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и |
| што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није |
| д смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда ово |
| мија и једва изговори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Бор |
| и ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А прије не |
| од.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви с |
| га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је |
| одно, са облигатним љубазним осмијехом, али у свима покретима се огледала неукост и стидљивост |
| нас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле и |
| ијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет ш |
| х још не знам, шта ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — д |
| се одселио, у кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога |
| није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерењ |
| онстантин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се |
| едан господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ |
| ао, он није разумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећа |
| исли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека |
| ошлост, када је он нешто слично мислио, али ево ипак оно што је мислио и осјећао, није било ова |
| сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збу |
| нас.</p> <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Мор |
| тости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> |
| р.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег им |
| оворило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова муш |
| ти.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним |
| још мало међу нами који овако мислимо, али заједничка опасност ће нас убрзо зближити...</p> <p |
| е, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом просипаше мраз и |
| јао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога |
| удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изоста |
| о преокрет у своме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Поч |
| <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем поглед и светињом про |
| , то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи |
| па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејом, а оно лије |
| pb n="125" /> за час на њену заповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> |
| } Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Ур |
| ај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом црквом, д |
| а посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, о |
| један кратак орловски погледио друштву, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У прв |
| абада се нож у наш живот, у нашу снагу, али из рана ниче мржња на читава столећа унапријед.{S} |
| да причају један другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсве |
| окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, |
| г посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта о |
| околио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладин |
| није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову не |
| као старац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздам |
| затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посв |
| аман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека |
| имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новемб |
| азао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој |
| право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из свој |
| ас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје ур |
| но се продера нањ шеф секције.</p> <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао |
| ас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паметна, срећна, и спасоносна мисао, зашт |
| ети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми |
| судска расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} З |
| е.</p> <p>Овај одбијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} |
| сматра, овај задржи исти положај тијела али у часу промјени израз испитујућег лица у израз обич |
| ивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних |
| свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело |
| е ријечи изговорене строго, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срам |
| реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадово |
| атељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо при |
| се звук хармонике, који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са |
| , који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно чувство преносио на све присутне.{S} Као да ј |
| добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја ва |
| це на улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судиј |
| то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај |
| ма, <pb n="14" /> стадоше од неискусних али у души непоштених рођака измамљивати лажне исказе п |
| чја и уживати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна ба |
| творити капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона |
| џи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полу |
| био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки |
| р са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одбијао је Душан поново овај но |
| S} Требају нас, пак нас траже.</p> <p>— Ама шта се плећеш еснафу у разговор! скоро се издера Ст |
| ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, да изабирате н |
| , Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, |
| а се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са |
| анци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама то не иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, |
| абелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Зн |
| ични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као д |
| {S} Но остављам ти ову завјетну мисао у аманет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућно |
| евреји од аге, а он се мораде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но г |
| чкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заједницу, на заједничке |
| упило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био сл |
| дје је и под турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то м |
| г друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнокрвн |
| за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!< |
| послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један |
| и, прогањања и насиља од четврт столећа амо.</p> <p>— Пошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу!{S} |
| али Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српск |
| кову је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве под |
| има аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, |
| ву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расп |
| и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћутање.{S |
| је показао прстом на туђ новац, који се амо увлачи и на јефтин начин, за малу цијену, откупљује |
| оваца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, |
| р заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је ово |
| же да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања на сил |
| чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српст |
| ловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на сво |
| се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гл |
| су страховито шкрипала, љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно |
| ижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од му |
| е силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити рук |
| , шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове рије |
| рачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, |
| те за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, |
| удима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превариле у сва |
| вата, и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада дове |
| и српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а т |
| д се обрадовао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живо |
| шан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише |
| утиском овога поздрава.</p> <p>Младић и Анђица — шаптаху у друштву једно другом, јер су Душана |
| госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге дви |
| е очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, при |
| вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се |
| владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} Изнајмљује се соба са свима удобностим |
| ике.</p> <p>— Можда личне симпатије или антипатије.</p> <p>— Код нас нема личних питања; о томе |
| бима имао је коријен у његову осјећању, антипатији према том сељачком народу, а осим тога у сам |
| олбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да |
| ити из друштва.{S} Он је чак индиректно апеловао на Српство, јер је он Србијанац, а Сарајлије т |
| сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, д |
| онија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије |
| под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте н |
| тање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје |
| SRP19080_C3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се с |
| ead>13.</head> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир |
| и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш ту исту погрјешку |
| ог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у ово |
| Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен |
| аслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душ |
| а штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике за |
| евима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кант |
| ине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он од |
| на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раск |
| ајмодерније израђеној обали Миљацке, на асфалту, сусрета се поносити Сарајлија са фесом на глав |
| вама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара на чириз и старе ђоно |
| вих пријатељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слобо |
| је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то сме |
| та добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није трајала дуго. <pb n="301" /> Послије т |
| љска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душан Триф |
| сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустрија је у овим земљама од читаве омладине хрватске |
| а нас чека овако?{S} Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и сло |
| мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове касабе по |
| историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетк |
| о и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој |
| Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина |
| ао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јел |
| пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта |
| трашну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса пре |
| дање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb n="275" /> <p>— М |
| бом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Бал |
| рке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају своју домовину, |
| ана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то |
| ти уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустрије, озбиљан, са погледом, који непрестано посматр |
| ури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Америци, сваки Њемац мисли на заје |
| руга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим изненада падне Улриху све то на паме |
| адицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако м |
| у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто |
| вим средствима против народних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити |
| е дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљам |
| атство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, против слоб |
| ћ, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила |
| ком.</p> <p>— Тако је то од како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и заприј |
| осјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што |
| ило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на челу, увла |
| о, јер ће из твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдј |
| у, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове земље.{S} Овај човјек изгледаше к |
| и, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије окупације амо, а то мора бити |
| Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: |
| е учествовао са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оруж |
| ез и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада мирно хриш |
| Урлих је једна од најважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је ј |
| шевљено предан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са ген |
| могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме про |
| транке, свршен филозоф, такођер продукт аустријске културе, који се јавно тиме хвалио.</p> <p>— |
| ватила као сталну непријатељску тактику аустријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је бил |
| од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је оно што хрват |
| ропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у срп |
| S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у дес |
| ог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> |
| а, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећању, мишљ |
| ост добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи |
| г господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави |
| слио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да |
| свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине |
| , већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; в |
| и.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапс |
| , јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом |
| Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у остали |
| лска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дн |
| <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског надвојводе показују се као измишљене.{S} Би |
| амо љубазност, слобода и умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p> |
| за рушење Српства као опасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет |
| че, насмија се лукаво, показа на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар прек |
| љиво запитао, зашто се они толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одг |
| Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с конзервативцима, |
| це, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Ста |
| већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школ |
| лица женских и <pb n="201" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско од |
| уп у име католичке пропаганде, а све за аустријску политику.{S} Подчињени чланови те католичке |
| лимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као с |
| капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и |
| ој омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у народу, а то би са |
| ти свих оних својстава, која сачињавају аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања зема |
| створи младотурску странку, која је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данаш |
| мишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустриј |
| ворили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га ј |
| ворећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је човјек слободан, мо |
| ни умом ни срцем, он све ради као прави аутомат.</p> <p>Нико није знао камо носи те механичке с |
| - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На омладини остај |
| вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми се не раз |
| теље, што овако каља српско име.{S} Ова афера с послужитељем се тумачила као крајње пропадање у |
| емјештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сар |
| на лицу читао мисли: тај је због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија л |
| ове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало у швапском листу и говорило: а, шва |
| ричао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осудио човјека |
| ом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се |
| ти његова срамота, он се извукао из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни |
| е пропадање угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао |
| {S} Сплетке, подметање и прљаве љубавне афере жена швапских, ческих и пољских званичника и опет |
| оргије, унтерисантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са |
| м је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами т |
| и господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S} Сава Репић се сне |
| им интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио м |
| носа, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао поли |
| да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд |
| и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касн |
| дсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан јед |
| ој интересантној, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{ |
| д — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто |
| једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умјешан.{S} Душан са чисто пр |
| и праве срамоту, а од најмање погрјешке аферу.{S} Савјетуј се сам или — ено ти колеге из суда и |
| ситнице направе погрешку, отуд стварају аферу, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га из |
| S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, јер је наступило силно разоча |
| ава сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да |
| риште, школу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздах |
| у не може митрополит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — реч |
| да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послиј |
| ој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило. |
| е се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше |
| шчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} |
| очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, наро |
| , показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Др |
| се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер стр |
| ошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Г |
| срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{S} Неколико <pb n= |
| половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} |
| уку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми смо своји, дај на |
| јед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских |
| <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129 |
| не и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица |
| оје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита неш |
| собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта због овог сретања — „чек |
| <pb n="41" /> радњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама п |
| а на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова |
| пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари |
| с си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади д |
| Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да с |
| се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не |
| Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n="121" /> С поља са улице се зачу |
| да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једн |
| свједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наоча |
| >Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изглед |
| а.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не мож |
| ним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумје |
| е, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале |
| ела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род |
| > <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> |
| казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — |
| ривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S} Он је међутим имао свога разлога зашто н |
| ма бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле |
| кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, |
| е у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај друго |
| p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Б |
| вориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не до |
| да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку |
| рагице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла |
| ло свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с |
| и је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећо |
| к први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гле |
| госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако |
| раги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам |
| ла.</p> <p>- Ето је, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо н |
| лас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— Како само има фино лице, штета је што је |
| <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у баби |
| ама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост. |
| рене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад се сти |
| акав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисл |
| и остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све |
| и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, некоје чак |
| до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Прије подне |
| у у реду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тог |
| покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када |
| то тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћ |
| нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Ми |
| фковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти |
| оривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, б |
| Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драг |
| о да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све мор |
| з кога се нијесу могли испетљати.{S} Но баба је ипак у себи ликовала, јер је прочитала из погле |
| .</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— М |
| састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута |
| ких пет минута заједно, јер савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су |
| о га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која је имала унуку за удају, такођер се пр |
| е знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p>— Баба, јеси |
| јерили своје најтајније мишљење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак |
| олицу крај прозора и замисли се.</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао |
| да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Неш |
| оме, када је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} П |
| Ајде само спавај — тек је поноћ.</p> <p>Баба оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица ниј |
| имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Ста |
| и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изра |
| ују Душана Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге |
| ављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — све пружаше једно д |
| ћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда |
| евојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</ |
| и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила |
| вши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Ка |
| отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са |
| абино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је |
| и брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Х |
| Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављати ријечи мн |
| мка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</ |
| на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, |
| ну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба ниј |
| ећ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво |
| дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, обрве и израз и опет не п |
| мо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и |
| , па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кро |
| вше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно сли |
| ика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има |
| ушан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послиј |
| Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али б |
| соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер т |
| одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто |
| јој се скупише и намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљн |
| паде у крило.{S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, |
| ан дух, старински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је ко |
| јетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврат |
| та, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору |
| на је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпрат |
| зети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баба, ми смо ријешили између себе, ми |
| баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет о |
| на стражара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побј |
| поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, |
| оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара |
| е као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше о |
| озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и |
| ицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала.{S} Г |
| <p>— Ми учитељи и у опште људи, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да чита |
| је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана изгледа као каква станица на |
| ршинлије, шећерлије, еснафи, ћифте и та багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али |
| мрачне ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако н |
| све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и суд |
| поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да |
| а оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да н |
| ућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше прем |
| и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њима.</p> <p>И н |
| {S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топовских кугли.</p> <p>— Управо шта хоће |
| засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте уха |
| доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам ј |
| д стране силе која има за леђи милијуне бајунета, којима заповједа мржња, пакост и презирање он |
| скомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуцију —</p> <p>— |
| руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{ |
| оји сир и маслац у зарђаним посудама од бакра или лима, а продавач му чучећи захвати испуцаним |
| ринских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палач |
| ерманштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то побило.{S} |
| је први католички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Цента |
| данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас упра |
| тив југословена, против слободе читавог Балкана.{S} Ох, ти фратри! када је први католички фрата |
| а.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле |
| смо се ми онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцег |
| оје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југослове |
| S} Ми сваки за себе не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера |
| ни толико опиру аустријској политици на Балкану.{S} Знате ли шта ми одговорише?{S} Одговор им ј |
| } Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше електрична свје |
| ерјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владар |
| је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико л |
| се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици |
| огли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, б |
| којим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе |
| овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвал |
| вјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме пр |
| p>— А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запос |
| се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Д |
| ловљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p> |
| ставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ух |
| нтом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је света и |
| у овако озбиљне ствари, а у ову за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто ко |
| насладе, јер на такав један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпо |
| у, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар за нашег живота забола отрован нож у тијело овдашње |
| оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми троба бар један другом толико искр |
| ша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прого |
| било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.< |
| никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издајица њег |
| Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног, што је до |
| и умирити духове и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се |
| <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалост в |
| Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једнога |
| скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баба, ст |
| вишту права српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домо |
| исао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p> |
| ељ Душан Трифковић премјештен? запитаће Баривој.</p> <p>— То ми није познато.</p> <p>- И о том |
| авјетник се ускомјеша.</p> <p>— Који су барикадама и бајунетима устајали против силе, револуциј |
| и.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степенице.{S} Шкљоцну к |
| ођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> |
| у без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у овој ствари.{S} Није то суд.{S} Знате |
| нтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче све више |
| кајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе нарочито на званичнике испод дев |
| } Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све |
| ни да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко осталих, па по некад и на Ловрића, ск |
| афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да м |
| аву, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила |
| ане о томе мислити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана |
| могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала. |
| о га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Он |
| у.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратн |
| Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао |
| , још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред ч |
| <p>— Ја, погријешку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међут |
| ред повољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Миса |
| е само морам чудити, што тог човјека не баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вриј |
| } Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{S} Румен сунца је пала по свим |
| а.{S} Када не нађе мјеста крај прозора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му |
| к земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски погледио друштву, али у маху |
| овако: ту ћеш оставити кости своје.{S} Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зим |
| свијету.{S} Очи му се засвијетлише.{S} Баци поглед кроз прозор на цвјетне и мирисаве пољане пу |
| је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим |
| бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио им је Алекса. — |
| /p> <p>Професор Франк ућута и када сада баци поглед на Душана, лице овога изражаваше страшну по |
| ма у казниони, тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића. |
| х пограби другу јабуку са свога стола и баци је истом пријатељу.{S} Овај ухвати јабуку и метне |
| кне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смијех. </p> < |
| амени, покрије лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у живот |
| емаљска поглавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет |
| па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево овај — рече.</p> <p>Затим п |
| окривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвараш?</p> < |
| ке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је ухвати, пољуби јабуку и из по |
| ило крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S} Лице професора Франка је |
| ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, |
| ровати, у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад |
| <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, |
| еко његове душе.{S} Када је сада и опет бацио поглед, све и Сарајево и Требевић и Трескавица, с |
| народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, проф |
| гао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је та |
| ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у с |
| силницима казати праву ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим љ |
| санца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај |
| због својих афера и још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији |
| ило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк |
| тако рећи, са свима.</p> <p>— Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на велик |
| осподине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим |
| када имамо заједничког непријатеља.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кме |
| е воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично в |
| куглама на зеленој чоји показивали.{S} Баш у часу, када је онај млади кокетни подпоручик замах |
| госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, |
| мо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се пр |
| слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако биран |
| љаше Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет |
| он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једн |
| ; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што в |
| ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифкови |
| аједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак о |
| ље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре од |
| сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он с |
| до доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је да |
| ате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под |
| у се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк |
| ма шта за продају, поврви у Сарајево на Баш-чаршију и оно мало уских улица око ње.{S} Ту нуди н |
| е није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана н |
| ству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје наша |
| оривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти о |
| свежањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит |
| оривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од к |
| јеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} |
| д човјек јавно политизира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онд |
| одговараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први |
| ћер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> <p>— Који то?</p> <p>Ето тај у ка |
| јештају натраг у Сарајево.{S} Сад ми је баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да |
| гнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе |
| ом одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{ |
| е кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до т |
| ма.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани |
| му је професор Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — наст |
| лни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> |
| народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори |
| буни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник |
| ли: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут се исме |
| /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам |
| незгодној теми.</p> <p>— О томе, о томе баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, з |
| стала омладина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Але |
| " /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он |
| у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, п |
| ема њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није |
| а војничком аустријском капицом који се баш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући |
| Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјерио.{S} Овдје свијет није ни мало |
| ијед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш није радило тако на памет, и ту је неко други такођ |
| е главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дн |
| лободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети уз руку ових елегантних женскиња |
| да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући с |
| мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> |
| јтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели непријатељ.{S} Зар то није |
| поносио се тим именом, којим се поноси баш сваки <pb n="90" /> човек који се у Сарајеву родио |
| Морадоше сврнути у једну кахву на цести баш одмах некако како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да |
| ко лако одрећи па ма колико ови младићи баш модерно образовани и неке нове модерне мисли овамо |
| .</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свјетине, с |
| смено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш ж |
| попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани |
| х мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење |
| апошљетку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хт |
| раз египатске сфинге.{S} Овај је стајао баш на оном мјесту, куд је морала проћи служавка котарс |
| се то није тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Ми |
| подпоручик.</p> <p>— Мени, мени причао баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, ко |
| поче затајено смијати, као није учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би |
| у српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице самих |
| човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и |
| у Сарајеву, тако исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у |
| дговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљ |
| ура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а |
| Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама |
| ковића, нико није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, кој |
| гледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када ништа није мислило.{S} Мату Л |
| азликовати откуд зло, је ли зло и текло баш од Хрвата званичника, па напошљетку, је ли томе злу |
| ијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у |
| Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, |
| говори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, |
| ла непомично, нијемо као скамењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка |
| понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише |
| но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те о |
| има врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урл |
| игдје није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска погла |
| х мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мј |
| клиша из Хрватске.</p> <p>— Па зато ето баш нема мјеста за мене.{S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж |
| је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— |
| екције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа зло, те према <pb n="101" /> томе није сматра |
| ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десет |
| ућана и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турск |
| ml:id="SRP19080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло |
| ком није казао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио ака |
| сантно, пикантне — огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсм |
| итате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савј |
| ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте овога с |
| сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз играл |
| право над том земљом, а сељакова права баштина је крта и тешка дужност.{S} Зато му се ето неми |
| је у Сарајеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све |
| и остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег и |
| отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи |
| ш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову завјетну мисао |
| те много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави п |
| з које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од упрепашћења.{S} Пре |
| прошлост како не треба — одговори Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну р |
| о доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије с |
| дине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на |
| или и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, јо |
| е Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме прошлост није учитељица.</p> |
| г подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да |
| ничници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{S} Желио сам нек |
| е природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снагу, силу и пр |
| што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па ни заједничког народног |
| е дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се на овоју снаг |
| пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мал |
| лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за онај омиљени предмет, у |
| нк изговорио лаганим промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред |
| багра. — Он одмахну руком, онако лако, без пакости, али подругивајући се, тако рећи, са свима. |
| поклоне и то пред свима јавно слободно, без зазора, без тјелесне похотљивости.</p> <p>Отпоче пј |
| чно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да буд |
| во Српство.{S} Ако тражиш ту опозицију, без које нема напретка, онда је ево, ево читавог српско |
| о би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке |
| вом страшћу јурнуше у лов за уживањима; без зазора и страха, без стида и срама се отимају за он |
| овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не чине, али када имају само пов |
| повољно ријешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све |
| да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога |
| ма постајемо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у |
| јеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту н |
| , да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским |
| чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин коле |
| а животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без морала живе ослањајући се н |
| ојте оваке ријечи набацивати на човјека без разлога — рече стари Алекса Стефановић.{S} Све се м |
| нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, нити ће је имати.< |
| ог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман, шарене ч |
| питују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред све живости, лице му не имађаше н |
| >Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичнико |
| о на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на ј |
| оме не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ |
| штаху милиони ситних капљица, поче киша без шумора и жубора.{S} Над Сарајевом леже она сива там |
| ведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одма |
| чника против Србина, и то што овај каже без испитивања, то је разлог; без тога разлога ништа не |
| ласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, |
| дузеше све повластице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се б |
| мо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је д |
| рану, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада заг |
| е, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се |
| ље католике; католичка пропаганда ће се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће |
| се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Ч |
| почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити промене у назорима о Српству ових з |
| скуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опет све новине писати; опет је покрстио једн |
| и Душан <pb n="25" /> Трифковић прођоше без ријечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Х |
| прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што |
| ма се чини жртва, а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту неп |
| м, то су нам најопаснији непријатељи, и без обзира и испита судите им свом строгошћу опсадног с |
| /> отресао се Душан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дош |
| рати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и женом овлада |
| .{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> |
| буче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келн |
| јиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} |
| а она без осјећаја, и без захвалности и без ријечи стоје на једном мјесту непомична.{S} Оставља |
| лоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју |
| без овога, и без твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ |
| шећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друштва и од келнера — ком је |
| е био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала непра |
| пуначко тијело и свуд се лагано, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се пр |
| квиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Фр |
| ан, пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеган |
| неки револуцијонарац.{S} Онда су отишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, |
| стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерује |
| ности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— Какова је то ствар?</p> <p>- |
| дине дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p |
| видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјетин Пејић се задржа још мало са Д |
| оносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; дух тих жена, лебдео је над читавим овим др |
| тећи се тим преимућством, суровом силом без обвеза, морала, чувства права кидише један на друго |
| као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} Мату Премужића су звали: „египатска |
| </p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћут |
| азлоге.{S} Политизирало се на наш рачун без нас.{S} Читава Европа поступа према нами маћејски п |
| а.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за |
| више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин срамоти.{S} Мене ће су |
| браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватс |
| едате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, |
| он не море без њега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћ |
| јалом и усиреном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног ти |
| с неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</p> <pb n="211" /> <p>Ама баталите испит у |
| е на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу |
| а накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан ув |
| {S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој се чини |
| е бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, |
| и о свим својствима сфинге на овом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скамен |
| овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то престаје; од как |
| синови, придошлице.{S} Сва нечовјечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против |
| Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточића овог извора, када тако удубљен у мисли |
| ријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријатеља, поштовалаца, и једномишљеника, који |
| степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" |
| њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које ј |
| еког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} Ту на |
| p>Непрестано је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да |
| кану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите |
| ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— |
| сти ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њену душу у кратком часу, |
| столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу. |
| биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме турс |
| не шупљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и п |
| је то зрела политика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка |
| ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ух |
| <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко |
| јеву; ту испод хрида, у Бабића башчи на Бенд-баши, на Кеју, ту су се уједно слиле све љепоте ов |
| ни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар?{S} О не, то нијесу Шехер-Сара |
| чавају рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Бос |
| раби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, с |
| служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене људс |
| не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у својој националној мржњи пре |
| Србин, он се сав стресе, накостријеши, бесвјесно овлада <pb n="82" /> његовом душом презирање |
| опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њи |
| д зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимск |
| Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, |
| ем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој ни |
| могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затв |
| дарање на кући Хаџи-Костића.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви трг |
| крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на |
| S} Ха, ха, ха.{S} Нискост, лаж, насиље, бестидност!{S} То су средства којима се служи силеџија |
| /p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наводњене од узбуђења и увреде, коју су ове ријечи |
| љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч д |
| аљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Б |
| данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозеф |
| итати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио |
| аже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевше птице пјевају, него игдје п |
| а у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} |
| е се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, ш |
| иња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="2 |
| о узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прек |
| а Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје |
| таје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у |
| м новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпо |
| тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу иг |
| ци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким швапским рештаурацијама; у тој српској гостиониц |
| љењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје витезове зл |
| ана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски савјетник, јер зас |
| пске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће свима синовим |
| савјетник, јер заслуга је ето ту.{S} У Бечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цвет |
| а католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земљама, јест |
| рачи лице, но ћуташе.</p> <p>— Управа у Бечу не познаје ни овог народа, ни њихове омладине, ви |
| {S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, дониј |
| е пријатељство протегло и на ђаковање у Бечу.{S} Но од како је Душан Трифковић ступио у државну |
| м Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној но |
| дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која |
| прашина ће запечатити ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кро |
| рене се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> сво |
| мну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај |
| ањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морала преспавати неколико ноћи, да вје |
| одимо од сваког туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападај |
| чела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустр |
| што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костић |
| тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у ми |
| > <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си море о |
| а посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у В |
| говину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Кад |
| лканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослоб |
| ти а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, када |
| е — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281" / |
| да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког однош |
| тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрва |
| о вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај |
| ти, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хо |
| и за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудит |
| ојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> <p> |
| а је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.< |
| о тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш |
| е на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, |
| фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, могао ст |
| тако исто тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама мо |
| о амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледао у њу или на ма који дио |
| е к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављао нас.</p> < |
| вори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, д |
| могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу сам |
| у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с ње, у једну хармоничну слику, коју ј |
| S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој д |
| и нови непријатељ уништити.{S} Све када би сви синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за т |
| према мени отпадне?{S} Камо среће када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би |
| и заповиједа министар из Беча. — И када би ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мањ |
| , воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима ј |
| осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, п |
| нас радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли бра |
| таје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ри |
| колу играња и сличне ствари.{S} Ах када би сада могао остати овдје у Сарајеву!{S} Уздахну Душан |
| е од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руко |
| мио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стал |
| би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као тере |
| а још није једне сузе пролила.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило н |
| вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло |
| ио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвално |
| у.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> |
| лаве, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва до |
| ешто против задане поштене ријечи, онда би се знало с ким се има посла, и како ће се даље морат |
| један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пу |
| сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њ |
| а слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће |
| аву, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, |
| а једном мјесту непомична.{S} Остављала би цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо ви |
| е, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега |
| о све подробно излагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав нар |
| д год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би |
| удјевање <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би бр |
| када 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке м |
| ом, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе.{S} Сјети |
| е нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку ча |
| } Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>М |
| шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица п |
| за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> поз |
| сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјет |
| овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и иронички насмијао.</p> <p>— Чудн |
| ођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и заб |
| дио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, с |
| уди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из о |
| ли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гле |
| д год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било п |
| S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувст |
| е непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо |
| толичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, н |
| то мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све |
| гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ип |
| Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, гос |
| ике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} Зашто н |
| — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S} Зар |
| о.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјегао у касабу натраг, помисли но како се сјети о |
| , да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари с |
| и отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би напредовала. |
| санску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака против интереса зв |
| ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор |
| а се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвозде |
| — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Вл |
| е није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да |
| ме пратите — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево с |
| у положај, из кога се ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мир |
| ња, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега |
| мисли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај ч |
| и свега стане још скупље, и тужбама не би краја.{S} На крају се и Лука узбуни.{S} Чинило се с |
| да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагањ |
| ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је |
| н на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, к |
| срећна, и спасоносна мисао, зашто је не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од |
| ка поглавица се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме ов |
| другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме б |
| лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу ви |
| дао своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два д |
| да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни не |
| у нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, у центру земље.{S} Ово је |
| S} То је оно што хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих |
| му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак ри |
| аименовање.{S} А разговор са Франком не би никако могао шкодити, јер он ни у ком случају не би |
| шем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је |
| и, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за |
| Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове |
| љски, искрено и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас |
| кад их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви |
| гао шкодити, јер он ни у ком случају не би одао своје унутарње увјерење, које се не би допало о |
| ст и умјетност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бит |
| да је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије о |
| о прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> |
| Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приговором.</p> <p>— |
| аље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма |
| ку - ко — хоће — нека иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ни |
| арити на Алата, на оног малог коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, |
| непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шт |
| најимућнијих и најугледнијих Срба, који би својим упливом могао и остале Србе задобити.{S} Но о |
| а то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се можеш овако потужити?{S |
| атвору, и када не нађоше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на |
| S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није знао.</p> <pb n |
| подсмијевање са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се |
| за судску струку, управо преступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драг |
| .{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечити, ево оставља је, а она вјер |
| /p> <p>— Сви спадамо у ту омладину, или би бар морали у њу спадати и ја и ти и сви, но на жалос |
| есије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато се у пол |
| своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала ти |
| ила из мирног расположења, код те мисли би се у њему све ускомешало, и први пут у његову животу |
| ас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, |
| и трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и узбудити, сав љу |
| че Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити, али немамо ни једно |
| ке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изобража |
| о би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сје |
| љан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{ |
| аћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносити, — наста |
| ву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидн |
| прича један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295 |
| исао, ако се с протестима не успије, он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни |
| на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права |
| им би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину пр |
| да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је |
| амо сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излаг |
| ; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> узети; ове зиме су пронаш |
| ућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјев |
| S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и |
| азите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Ј |
| х резултата и читав план разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи п |
| биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао |
| што слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустријским шпијунима?{S} |
| а догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко |
| и цвијеће с нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо уч |
| .</p> <p>Душан Трифковић је мислио како би се нашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо |
| мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} |
| ећ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се не |
| е дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица м |
| е: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао ист |
| у његову животу еруптивном силом избило би незадовољство против стања у домовини и протест прот |
| нтне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која доб |
| када међу нами нема повјерења.{S} Само би се на том међусобном повјерењу могло остварити југос |
| } Душана није смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобрава |
| и изостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и |
| а признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијев |
| ну говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај госпо |
| а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов лича |
| ле против оваког одношаја према њој, то би му пак могло углед понизити, а сам би могао доћи у д |
| лугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник Српства.</p> |
| и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би м |
| а радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа са |
| можда чак и мржњи према Хрватима, а то би могло сасвим неповољно утјецати на његово наименовањ |
| политику <pb n="304" /> у народу, а то би сада требало поправити попуштањем, послушношћу и чињ |
| одцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Д |
| ећ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и настави.</p> <p |
| ио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешил |
| овом дому оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има |
| вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити наш спор.{S} У овим питањима задржава |
| ћ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то |
| чему таковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb |
| а добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног по |
| ође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, |
| к ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — |
| ријеч, истину им бацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву с |
| о остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјек |
| а, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунум |
| нда ти морам своју рећи, прије него што би се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема |
| и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срби изостали од осталог свијета! — Лијепо би бил |
| и ћемо се одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријат |
| есор Франк разумеле ово.</p> <p>— Зашто би тајили један другом мисли, када смо постали овако ис |
| — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разу |
| винама пак знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску поли |
| служимо заједничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се сл |
| са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>О |
| елио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} З |
| , да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег |
| о хрватски политичари не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која |
| ти бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би |
| или, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непромишљен корак могао ствар за навек пок |
| чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи свуд унаокол |
| S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; |
| би се изображавале, и српска књижевност би напредовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с |
| неда се лако одмрсити.{S} Но напослетку би ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свје |
| своје <pb n="178" /> земље.{S} Ту рану би прије свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су иш |
| јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насмијала, али је послије опет постајала озбиљн |
| и се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, а |
| а су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даљ |
| шити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи |
| плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај |
| устрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Преврне другу страну |
| ећих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл, одаје пропаганди за свеспасавајућу <pb |
| ла крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освој |
| За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, |
| У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турс |
| су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколик |
| ести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што |
| лом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Хрвати су са презрењем почели да рас |
| шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвараху се када је ко луп |
| и пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски |
| на, које су лежале на његовом столу.{S} Бијаху махом сами сарајевски листови.{S} Узме полузвани |
| C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и и |
| је долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени око читања новина, а с насладом се сми |
| које такођер спадају чаршији, а у њима бијаху само турски дућани.{S} Ту прођоше неколико ових |
| ма.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене ка |
| кој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посједале жене, и то напријед баба Јокина родбин |
| да израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви у |
| ара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити ви |
| , да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорника но |
| сјећају.{S} Плаве очи Душана Трифковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, м |
| ских“.{S} Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одра |
| — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, широко чело и меснате доње в |
| ачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продају, што народу |
| {S} Понашање, покрети и тјелесне изјаве бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у куж |
| да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о |
| егачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им пон |
| овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и |
| оворе обојица понизно смијешећи се и не бијаху сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> < |
| ком се налазила котарска област, око ње бијаху махом све лијепе нове европејске зграде на један |
| ле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под ногама му се прост |
| Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S} Душан помисли: да вид |
| узео плоску у руке.</p> <p>Сви столови бијаху пуни јела.{S} На сваком столу стоје тепсије с пи |
| ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, који је касније дола |
| и црвена паприка, кукуруз и све ствари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука |
| ђаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није би |
| гих ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти покривачем.{S} Ту се сп |
| тавој појави свог пријатеља, а оне речи бијаху тек једна мрва свега онога, што му тјело сакрива |
| бљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе |
| пођоше на сијело к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све с |
| е владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрвати.{S} Међу њима је сједио и професор Ф |
| ња прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни го |
| ле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се в |
| ривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао |
| асније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло м |
| азно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није |
| ате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{S} Крупно и коштато тијело, кош |
| се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио с |
| гљасто, дугачко тијело са дугим ногама, бијаше чисто пресомитило, зеленкасте и живе очи са вели |
| лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек |
| ика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна свакојаких лица, физијономија и носе |
| .</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пе |
| се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат и по удаљена од куће Алексића, и лежала је н |
| ени Србин званичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очеки |
| други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак одговор, и овај показиваше на један висок |
| {S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у истој канцеларији са Душаном Триф |
| во а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетл |
| тва, које јој је свенуло румен на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним пла |
| адо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из зем |
| у бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати |
| а ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, |
| а виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дје |
| е на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше сва уздрхтала, окрене се и пође натраг.{S} Офици |
| књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{ |
| е Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном рије |
| е то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак одговор и бијах забезекнут. — Није ис |
| којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачк |
| ијелу и на лицу.{S} Тајна слутња његова бијаше то од како је премјештен, а овај је ево сада отк |
| Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена и у средини сва замршена у ј |
| енио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} Пође кроз игралиште свога |
| платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p> |
| крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се ру |
| е.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb |
| коју је тако дуго носила у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити |
| код жена обљубљен потпоручик, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетн |
| о у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, н |
| и говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном гла |
| тен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не боји |
| иге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај дру |
| оје су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлука, дугуљастог ме |
| да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је једини могао лијечи |
| мо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газд |
| јема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изра |
| ајево посјела, Константина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсил |
| ло, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну накривље |
| а уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред |
| о други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола. <pb n= |
| брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа |
| дбином, пријатељима и познатима, и свуд бијаше миран.{S} Није ништа протестовао, нити је говори |
| из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што |
| гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да с |
| .{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше похватала скоро стољетна маховина, подсјећаше на |
| и Сарајево и Требевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} |
| орину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} |
| Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној |
| е по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка.</p> <p>Када је |
| тлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је први пут походио |
| слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Да |
| га тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по |
| ани град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у к |
| ан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секције бијаше натакао наочари, ништа не одговарајући на поздра |
| , који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу професора Франка, прикаже се Ду |
| g="DE">Orient-Rundschau</title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предсто |
| на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође |
| ише није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући н |
| коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капак |
| вши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је научила да је прате |
| Кикот, смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста не |
| вију страна, када мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полиц |
| е дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увј |
| ховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је |
| и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше обукло у најлепше и најраскошније одјело, да нис |
| тојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се о |
| за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао |
| она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше расуло на све стране а испод њега се једва могло |
| b n="28" /> ја.{S} Трифковићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> |
| аз и значај.{S} То овако забринуто лице бијаше сада разријешен ребус његове прошлости и читава |
| ина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, |
| ри поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љубазним ос |
| ковића бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун са |
| мна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена са овом исповјести.{S} Њиме овлада ч |
| {S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у о |
| дне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, |
| ће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касн |
| офесор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не дан |
| није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, та |
| то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега |
| очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изговорила.</p> <p>- Ето је, сад |
| длучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше ми |
| аћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је пре |
| рата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Кад |
| савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађе |
| неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најнов |
| даше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу со |
| буђење.{S} Средњошколски професор Франк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Ср |
| итао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, м |
| уже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p |
| бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно |
| обузе их туга и тајна мржња.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку |
| школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да |
| указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више к |
| аја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју уд |
| та и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово иронија, Злонога се ипак ухвати и за овај зр |
| мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мје |
| .{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га |
| ивоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и к |
| </p> <p>Уједаред спази познато лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу |
| евојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјет |
| ху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну |
| мље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа би |
| Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него |
| јесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте одијељ |
| рата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао млади бег.</p> <p>Савјетник се скамени од |
| {S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} |
| ца и читавог тијела.{S} Душан Трифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у ова |
| х као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјецајем ових ријечи.{S} Сада се јасно |
| осп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто застрашен од многог, нар |
| ешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко п |
| а обалама Миљацке, на асфалтованом кеју бијаше развило Сарајево сав свој раскош, љепоту, чар, с |
| то, <pb n="172" /> а пакостан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље уп |
| јим субашом је стајао у страни, лице му бијаше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <p |
| фесор са једне средње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са за |
| је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душа |
| S} Кад помисли на кћер, очинско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту н |
| гом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим је и оп |
| Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага још кад је угледао са зеле |
| зар се нисте још навикли?</p> <p>Душану бијаше ово најнепријатнији разговор, који је у опће веч |
| јаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора з |
| вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> <p>Кад Душан угледа ов |
| крте одијељености од свијета, стари дух бијаше ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и |
| реко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одјекну са |
| ити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине о |
| и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чуч |
| ћај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљ |
| Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се ути |
| ља, а у њој једва тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај |
| ако, на који ће начин се спасти из овог биједног стања.{S} Но један се уздах провлачи кроз сав |
| те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његовом, помишљао, како би му се могло п |
| ола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дој |
| вин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један дио невоље свој |
| вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, |
| ађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, и |
| бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког |
| се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвеним сунцобраном, који носи и кад |
| ети уз руку ових елегантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама пр |
| на Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада в |
| и у сну, душом му овлада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета |
| је гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се с |
| о над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво једна, са оваком жив |
| кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наста тајац |
| ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим |
| је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин |
| цом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је необично мирна и у се удубљена.{S} Њене се вели |
| ипак мирно заспала и када се пробудила, била је свјеснија, срце јој је куцало новом надом окреп |
| ба.{S} Када је све то касније схватила, била је поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућно |
| /head> <p>Кућа Јове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сараје |
| .</p> <p>Баба је превртала стару сукњу, била је удубљена у посао и сасвим равнодушно слушала шт |
| к нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бор |
| ријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је ж |
| шао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је тај млади Србин свр |
| она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против с |
| на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србиј |
| едничким нам језиком.{S} Зар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим јез |
| својити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у кућу гос |
| /p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљско |
| се смијали.{S} Но читава ова забава је била у толико занимљивија за све присутне, што је и сам |
| ећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа вла |
| колико новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у је |
| јаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и с |
| е у овом питању.</p> <p>Сва омладина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Д |
| праве према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је б |
| да је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, само чекаше његов о |
| кроз странце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све |
| а са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> б |
| гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозор |
| д главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе |
| опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гледала на про |
| неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - |
| еда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијо |
| а је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су |
| <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су в |
| окажи им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попу |
| ложење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и дру |
| није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у сво |
| инско срце му бијаше узбуђено.{S} То је била страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета |
| већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљин |
| ову посјету с оним сном.{S} У нечему је била разочарана и незадовољна, но ни сама није знала у |
| је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих г |
| добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уре |
| b n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања |
| ких дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ов |
| ке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јој прелети часовито нерасп |
| ежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијес |
| ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Д |
| је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увјерење га је тј |
| ве говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан п |
| Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; св |
| е судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домо |
| ица је често бацала поглед нањ, при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледа |
| а против угњетача.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада |
| туђег утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најез |
| ер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, а сад |
| ријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања про |
| оја је била удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпо |
| меморандум потписали, а нијесу им молбе биле одбијене, наново пошаљу молбенице земаљској управи |
| а од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушкарци не као да с |
| смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно глед |
| о ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин се ни |
| раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Д |
| ућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе |
| и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори |
| м неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама не |
| сто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из |
| х, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пикантне — огавне аф |
| ав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и уми |
| радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила |
| а родбина, па остале рођакиње.{S} Ту су биле све тетке, стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при |
| ="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задрж |
| овор и бијах забезекнут. — Није истина, били сте у једној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам |
| да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не |
| ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, в |
| једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" |
| а.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је бољ |
| и, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра |
| у сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање преш |
| авали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био до |
| т година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говор |
| неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кол |
| у политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не |
| било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слуш |
| , које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило коло Ср |
| ог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима д |
| рио Стевица, када су сви једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманципов |
| кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, |
| ијесу Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се тре |
| !{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше мој кратак од |
| љ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за |
| данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Ј |
| и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако се исто |
| незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви |
| чи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} |
| .</head> <p>За српским столом у углу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народ |
| весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао под |
| до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници Муслимана на челу са бегом Хасаном |
| </p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере једа |
| вама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго крит |
| пре развесели.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Влад |
| примадона одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је т |
| и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција прича |
| а, настави Франк.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике с |
| прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечер |
| да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у овим ријечима, што савјетнику земаљске |
| p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у овијем ријечима што му није ласкало. - |
| ма госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва |
| и лојалности.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкар |
| емирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је прест |
| лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је |
| овијем земљама.{S} Но ипак му је то све било нејасно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ри сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састан |
| услиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство ово |
| молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, |
| , која не би била задовољена.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала р |
| и, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими |
| тав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштен |
| и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала род |
| гог растанка опет састали.{S} Но све је било ускомјешано; узбуђење не престајаше.{S} Све их је |
| када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка о |
| едне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} |
| , а погледајући Стевицино лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разу |
| анком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувст |
| . </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет ст |
| и онда не испунити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са |
| ије био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих пл |
| ада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђоки |
| а одбије позив професора Франка, јер је било нешто за њега нејасно у опхођењу овога човјека, не |
| више онако строго критиковао, све му је било мирније; <pb n="87" /> Душан пак поста још ћутљиви |
| pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а |
| свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један |
| хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишља |
| штогод могло замјерити.{S} Јер је овдје било људи, који су сваки покрет разумјели, знали га пра |
| ипак оно што је мислио и осјећао, није било овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпје |
| вића су сви познавали, а када њега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друшт |
| д видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио ладним изразом п |
| и, а мања наименовања и унапређења није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетникови |
| рвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадежно стање је рупило у њ |
| сироче, његово посвојче, кад никог није било код куће.</p> <p>Душан задрхта и престрави се.{S} |
| е питати.{S} У ђаковању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним на |
| p> <p>У кући Хапи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и |
| рој удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније гос |
| поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стој |
| етар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш по |
| и од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посути сламом и престрти |
| опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста з |
| у државну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенити |
| ио.{S} Оно у меморандуму набројано није било њему све тако јасно онако научки проучено и сређен |
| <pb n="145" /> нешто стезаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска |
| било ни једног спорног питања, ту није било ни једне жеље, која не би била задовољена.{S} Све |
| у растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.< |
| а живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, ту није било ни једне же |
| о и младо, и мушко и женско.{S} Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за |
| више о удајама и женидбама; ако их није било, саме су мислиле, ко би се све могао <pb n="44" /> |
| ош оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан на |
| крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га |
| и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на т |
| ладало чувство, које му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{ |
| ди скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, |
| е можете склонити с овог свијета.{S} Не било Српства ако Константина Хаџи-Костића нестане!!</p> |
| е где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} |
| .{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривој |
| им ноздрвама овог младића, чије је лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотије |
| се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на |
| ма шта ће они овдје кад је то све наше било, а они овдје ни историје немају — наша је славна п |
| а.{S} Можда би јој <pb n="310" /> лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало т |
| да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и |
| ли.{S} Но избјегавати тог човјека не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човј |
| увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ва |
| рилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p> |
| огађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вр |
| зостали од осталог свијета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то |
| ризнам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати |
| Све се мирно понашало, и ако је у души било прекипјело од увриједа, неправди, прогањања и наси |
| топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по налогу зем |
| и опет онај из друштва, коме је све ово било невјероватно што чује сада први пут из уста једног |
| — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и опет цинички и |
| о буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом и Милом, Никицом и Јелкицом и још нек |
| старијег именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се и |
| Трифковић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом ни |
| ећи се.{S} Тетки је у осталом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога? |
| овог ужасног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни |
| нда је за њу живот пропао.{S} Јер је то било за њу тешко признати једаред оданост, која се само |
| то нам је свима идеал.{S} Па кадаби то било могуће под окриљем Србије и српског краља, ја бих |
| сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунит |
| га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На в |
| ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатно.{S} Кад уђе унутра, први му поглед паде н |
| /p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани нај |
| то српски осјећаја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док н |
| посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјец |
| оћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ з |
| „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под зашт |
| > <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја |
| штитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предстојник је ј |
| јеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао и |
| љу.{S} Међу тима који су овако мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према с |
| искрености и наклоности.{S} Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с |
| >Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих српских трговаца у Сарајеву још з |
| ао нову молбеницу и предао је на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим |
| по четврти пут послао своју молбеницу, био немиран, послије је пао у апатију и није више мисли |
| ио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састат |
| >Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињск |
| рофесор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је гов |
| , наступи страшно стање и за Душана.{S} Био је одијељен од читавог друштва, за које је знао, да |
| аџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мисли |
| есор Франк — некако — правдајући се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не п |
| ију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, познат кроз с |
| , но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S |
| не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује |
| вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зелене очи профес |
| нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав поблиједио у лицу од помисли, у какову је оп |
| је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, ка |
| ака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је п |
| га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на памет: у н |
| м не раде заједнички на тој култури?{S} Био он у Њемачкој, Швајцарској, Аустрији, па чак и у Ам |
| о: зашто то?{S} Што је народан човјек — био је кратак одговор.</p> <p>— С чим ћемо сад почети? |
| оју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овом |
| и прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјет |
| врвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријем |
| ?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— Па је онда био биљежник у Сријему.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јесам л |
| } Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>В |
| ска новине, које је један од омладинаца био одложио. </p> <p>- Молим, ја читам новине - одговор |
| ом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му |
| а нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Бо |
| у надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука обојице?{S} То су биле мисли |
| мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна до |
| се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му не |
| ји вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сарајевског поља, баци поглед кроз прозор.{ |
| и.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поно |
| бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душана непознат женс |
| и час.{S} Суд шефа секције, о Србима је био исти, као и суд земаљске поглавице.{S} Рђав суд шеф |
| вање новости сарајевских.{S} Стевица је био предсједник тог друштва, јер је знао све шта се у г |
| рагици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изго |
| у рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Кости |
| о на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угледа зел |
| к, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није б |
| ајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио напријед руку.{S} Борив |
| p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, к |
| дским изборима, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" / |
| у свима спољашњим изјавама но у души је био тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, |
| ијаху загледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када |
| г перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бу |
| ћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрпив у измишљавању комплимената.{S} Напослетку |
| рцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, ко |
| ли шта ми одговорише?{S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упу |
| Живо се читале бечке новине, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери је |
| дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским избо |
| опомену и изгуби од енергије, којом је био започео.</p> <p>— Ја се у овој афери морам прати — |
| нска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у |
| а је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су старог Алек |
| ио одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb |
| ступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате с |
| лије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који је трајао више од двадес |
| да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и сакрио се за лаж, кукавички се понашао пр |
| промјенио расположење.{S} Непрестано је био туробан и забринут.</p> <p>Пође улицом.{S} Он све п |
| ђакиња је ликовао, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим два |
| прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био српски крај и српска црква, а <pb n="203" /> све је |
| нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска област, око ње биј |
| својим подругљивим понашањем.{S} То је био Хрват професор са једне средње школе.{S} Лице му би |
| а је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштр |
| мо зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба |
| ри најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбе |
| аџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала ми |
| домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да |
| о је за сигурност овог напретка, јер је био сигуран у свом послу, а ишао је кроз касабу <pb n=" |
| се бојао састанка са професором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода |
| ично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, |
| - Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је био силно узбуђен, у њему бијаше клонула отпорна снага |
| а Душаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, ј |
| етник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савје |
| их права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако |
| ши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, |
| оке...</p> <p>Константин Хаџи-Костић је био три мјесеца у истражном затвору, и када не нађоше с |
| афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и |
| аких лица, физијономија и носева; ту је био сав аустријски конгломерат и у спољашњости и осјећа |
| јовати посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног п |
| дима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, овејан српски народ; тол |
| наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих је био забављен писањем приватног писма и не хтједе прекид |
| доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање застрашен.{S} Он је научио |
| може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјев |
| славила крсну славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће |
| чекати.{S} Суд о земаљској управи није био најповољнији, но с њиме се није излазило још, док с |
| и зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети |
| лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифк |
| ом не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, д |
| Када је свршио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је је |
| у чаршију — од присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифко |
| е.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, |
| једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење |
| ен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Кост |
| .</p> <p>Ристо Шехер-Сарајлија још није био ни трећу чашу наручио, када <pb n="93" /> рупи у др |
| шан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказив |
| ћ утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар |
| изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, што се ево сада <pb n="2 |
| ицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код |
| а друштва и од келнера — ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за |
| ead>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су |
| бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима.{S} Остали сви стај |
| S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у послови |
| ш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Фр |
| дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> <p>Којим путем би мора |
| да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов крај.</p> <p>— Ако смо ти што погријешили, |
| и могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</ |
| им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна прочитати |
| ила досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјев |
| ше на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи |
| , ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене |
| кусио са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд |
| диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треб |
| S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито |
| а Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњ |
| Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог увријеђеног чувств |
| омак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече п |
| језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога придружио, |
| са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије |
| ог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се ус |
| никако не смије пребацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је при |
| , што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да зн |
| могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с к |
| ције, а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцелариј |
| фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се н |
| турском управом, од Косова амо, једино био слободан, а ево европска сила му и то мало слободе |
| ло, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Профес |
| питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану р |
| изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. велич |
| е друштву.{S} Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, |
| за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који |
| ржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по некад се баш упустио и у разговор |
| b n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам ск |
| арња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имат |
| да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет изби незадовољство и из |
| ml:id="SRP19080_C3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честитка |
| о да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и |
| к.{S} Мени је све једно, било Сарајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југосло |
| адвојводе показују се као измишљене.{S} Биоград.{S} Овдје се оснива аустрофилска партаја под во |
| ја Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> о |
| то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: какав Биоград, какав Загреб, какав Беч?{S} Ма у Сарајеву љевш |
| лиле све љепоте овога свијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање |
| .{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; к |
| вијета.{S} Какав Биоград, Беч?!{S} Ма у Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свиј |
| а нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је |
| са српским политичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме |
| е научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Ал |
| во питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је он сам правио — одговори овај |
| им и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила |
| мањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој |
| омјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо |
| ти.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу ја трећи бирати!</p> <p>Лука Алексијевић се понизно приближи сно |
| ао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање мишљења о људима и за распростирање ис |
| гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један |
| и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мр |
| стави у положај као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи доз |
| из пријека — шапну Стевица, председник бироа за извјештавање.{S} На свима лицима се указа лак |
| Ту се шеф секције, управник и свемоћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p |
| дног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати н |
| ате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, |
| е, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинету.</p> <p>— Кад магарца |
| ог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропаганде, а све за аустријску |
| ији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И м |
| настави.</p> <p>— Католички сарајевски бискуп опет учинио нетактичност, о ком ће без сумње опе |
| ава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске владе, и |
| цују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти омладинац.</p> <p>— А шт |
| рског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да |
| оворило о једној новој афери католичког бискупа, јер је протузаконо покрстио муслимана, Османа |
| бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изази |
| ног католика и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- ни |
| — Ајд, ајд, Осмо! однијеће тебе ђаво са бискупом — Осмо ћуташе.</p> <p>— Зар би ти могао погази |
| амо пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјет |
| ло, а муслимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за |
| >— А што ми ко смије замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— |
| ојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите. |
| а и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам с |
| домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, па и као такав све чинити што дужност на |
| да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и своје захтевати.{S} То н |
| е да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би мо |
| да на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада бити, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се п |
| жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнички неп |
| на.</p> <p>— Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, иг |
| ља.{S} Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пун |
| анас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} |
| ише не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудил |
| а и ко јој је на челу; то нами пак мора бити познато, и онда шта хоће та омладина? питао је Бор |
| и нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда |
| управе послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони |
| и Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичара то неигра никакву |
| радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искрени |
| в утјецај одбијемо и онда на крају мора бити успјех на нашој страни.</p> <p>Кад професор Франк |
| е сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} |
| ријешењу?</p> <p>— То ја не знам; може бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријеш |
| полит израдити?</p> <p>— Ах, то не може бити, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лиц |
| вог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши |
| господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби |
| е тако јасно као сунце, у томе не смије бити спора - Озбиљност лица професора Франка, код овог |
| ја и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Не |
| су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од го |
| о нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ п |
| сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{ |
| не.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са меморандумом ће се бацити копр |
| и, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која је ето свршила, а молбениц |
| афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадовољеника, |
| четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим кратким и жу |
| Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није могао више |
| ок је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај |
| осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово |
| тити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године св |
| пред том средовјеком инквизицијом не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора |
| аље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Ост |
| ао утучени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 т |
| мом ће се бацити копрена, и омладини ће бити отворен пут свуд у свима званијима.{S} Настаје нов |
| Онај који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гоми |
| а о слободи, и заносио се мишљу како ће бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се |
| 32" /> учинили нашој отаџбини!{S} То ће бити наш успјех, успјех нове омладине, успјех српског н |
| и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски |
| л је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека |
| у.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Мож |
| у позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове народно, сва омладина и же |
| е ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, кога се народне во |
| вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, кој |
| — Као што је нами свима, тако ће и теби бити позната историја нашег народа, од како је дошла Ау |
| дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких |
| бити скупа, па и послије игре су морали бити бар сваких пет минута заједно, јер савјет оних баб |
| иве у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Бор |
| је године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријск |
| х мисли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметн |
| што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам страна |
| ек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о м |
| бре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упуш |
| олега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазн |
| ах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су |
| осподине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— |
| који је од љутње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а бо |
| ас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блис |
| уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот |
| ead>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је потписала мем |
| тност.{S} Зашто на пошљетку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све јед |
| .{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афере, а и са |
| и повјерљиво.{S} Зашто не би Хрват смео бити повјерљив према Србину?{S} Ко од нас није одушевље |
| ко отворено.</p> <p>— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао о |
| а се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, ва |
| јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а њ |
| а им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године |
| да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини |
| те, јер ако би што слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадго |
| рије опере од те љаге, јер би ово могло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља рас |
| а да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави проф |
| ме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све спремни, смјеста хапсите све те са кронен-о |
| окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити. |
| е још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје н |
| ој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случају, када би све посјетио.{S} Хја, а шт |
| се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спрема |
| о што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану |
| омлмдина није организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку |
| а буде противника међу нами?{S} То могу бити само непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напр |
| ћ кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се д |
| ржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај |
| а дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту паде онај лед и забринутост са сељачк |
| убазно нудио. — Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хот |
| пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио д |
| <p>— Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хт |
| читав живот објесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> |
| .{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са |
| се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
| лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши |
| кола, приступи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече |
| из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као |
| ас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више мо |
| , и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За |
| један залогај има бар права свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па ча |
| је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријечи, које м |
| ађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, што у бечким шва |
| зао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми омладина би се мо |
| именом зовем.{S} Мени би мило било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овом |
| потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> |
| под окриљем Србије и српског краља, ја бих на то пристао.</p> <p>Душан се тргне на ове ријечи. |
| крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славит |
| љава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, д |
| знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Пр |
| јешати и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње др |
| ву — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо и |
| о ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенц |
| ље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде |
| е, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништ |
| ху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их негдје, посакр |
| ћа, а српски свијет с почетка застрашен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> < |
| очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати |
| ацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S |
| Оружија и тополивница,</l> <l>У средини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,< |
| чи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији |
| ледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами с |
| азило.{S} Била је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о |
| >Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну си |
| ебо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем |
| опрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску ск |
| досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај н |
| одине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник код порезног уреда. — Душан се забезекне.{S} |
| гледале у страну, поглед јој је био пун благе чежње без страсти и похотљивости.{S} Када се Бори |
| арода. </p> <p>Ријечи старог Алексе као благе жеље поштена човјека одјекнуше у срцима неколицин |
| бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина п |
| е неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу |
| пље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бир |
| воји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сето |
| шили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је |
| може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас генерала аустр |
| ви пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побјед |
| почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њеним окриљем ник |
| рећутимо ли ми ове неправде, или својом благошћу, попустљивошћу, покорношћу, одлажемо ријешење |
| ="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју собу и поче мислити на посјету у |
| висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијана, при поздраву ословљаваше <pb n="53" |
| — Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмиј |
| ? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Бор |
| оклом, малаксалих жила, ишли су около и блазирано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте ов |
| то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p> |
| а и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало тако, да к |
| од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бијаше попуцало, мјестимице поотпадало та |
| и Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, забор |
| и дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био |
| е Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p |
| лаву остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад доб |
| уда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! изговори мали |
| ме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је би |
| е и сасвим савлада.{S} Приступи јој још ближе и ухвати је за руку..</p> <p>— Од овога часа си м |
| <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је онда несрећа и мога живот |
| очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањем точков |
| звјесно, што се ево сада <pb n="223" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га |
| Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и |
| е — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да по |
| ри официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и ратну тактику са куглама |
| е за њом, чисто је свуд осјећала његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађе |
| јци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била оној срећи, коју је тако дуго носила у срцу, |
| велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сјед |
| /p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше блијед, мислећи на несрећу, која ће се скоро с њиме дес |
| ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате им |
| видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} |
| осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а |
| а, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблиједа као послије много непроспаваних ноћ |
| леиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да п |
| тава појава овог новог човјека: поглед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом д |
| еби.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер |
| ју чучи Србин сељак погружен.{S} Мршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добр |
| ти у лице свога пријатеља. — Из широког блиједог али крупног лица бијаху одскочиле јабучице, ши |
| леном бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана |
| ље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Цркв |
| p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, када је он нешто слично мислио, али ев |
| бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} Сунце је |
| је плитко корито преко шљунка и камена, блистала се Миљацка у хиљадама и хиљадама сићушних тала |
| срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је |
| ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му је то обећала, пошто је он то з |
| го прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бљесак, сјај све бијаше на њ учинило утисак као када је |
| рпство Сарајева поче цијепати.{S} Сјај, бљесак, ласкање и увлачење спољашњег сјаја од стране уп |
| ене у ово шаренило и забезекнут на овај бљесак, заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млад |
| евић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{ |
| јево се светлило у свој својој љепоти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајев |
| цише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туга и т |
| рнуо у снјежну одјећу, и свијетлио се и бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могл |
| се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред друго |
| му прави пут, а када народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу |
| а част руковати се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом и |
| ло доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Бор |
| нк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових |
| тојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа |
| дањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој |
| ло.{S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>При |
| обар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, |
| адом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван п |
| , но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред |
| квено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим с |
| два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите |
| и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља |
| нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што |
| одило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим |
| ицу у Сарајеву.{S} Био је то Стевица. — Бога ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте пре |
| слажемо — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разло |
| {S} Само се изјавите отворено.{S} Та за Бога, ми Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Срб |
| роз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интел |
| савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар |
| ити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Бори |
| мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти |
| е разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском |
| овице, у коју је био умјешан један млад богат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада г |
| ио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама сиротиња, како је то пл |
| рајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или лебар |
| , нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Некада богате и имућне породице, имање му је све пропало при о |
| е; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом |
| а, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафа |
| упне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама. |
| ве чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згриј |
| /p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> морамо бити на све |
| ко је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргод |
| ављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је баба Јока.</p> <p>— Како |
| гу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фал |
| — Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>Све су ово изговарале бабе, |
| <p>— Како си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p |
| а Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мал |
| та ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба —</p> <p>С |
| ка звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са |
| у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то о |
| из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље и напредак ж |
| ни хришћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно д |
| себи прошлост свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо н |
| д српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нис |
| диферентно, и слегну раменима.</p> <p>— Боже, какови се све планови не праве — рече најзад Душа |
| о година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет доб |
| > <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, в |
| е љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p> <p>Почеше |
| е госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и |
| е праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те |
| о се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко прету |
| акуд може куд нога људска смије.</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај т |
| е Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са |
| још слабијег знања бачен тамо некуд за божија леђа.{S} Чак неки искренији познаници, кад су га |
| то је прибавио, то јо требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S |
| же боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када му је Алат остао у животу.{S} Сутра да |
| да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу у њој прославља; никад се то |
| цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42" /> славу код куће, кра |
| зи гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је јавно и отворено ишао у с |
| старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне славе.</p> <p>Није |
| род је опет пошао у цркву, и о Ускрсу и Божићу се у цркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је да |
| ка.{S} Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, |
| ло оне силне свјетине, само се неколико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средин |
| стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n |
| и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се |
| ене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Б |
| града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвозд |
| нских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина зидања са модерним прозор |
| лијепе нове европејске зграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка но |
| p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премаза |
| у улицу.{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; т |
| вца ковати оружје и наше синове слати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије |
| како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као |
| ијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у велик |
| а углађена и накићена, украшена црвеним бојама и златним тракама, а само насиља чини; сила, кој |
| дној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погл |
| град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа |
| ату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегав |
| човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му с |
| зостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер је био противног увје |
| да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити интрига и шпијунаж |
| прави мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важнос |
| евом руком за своје сукњице тамно плаве боје, које се упиле уз њено пуначко тијело и свуд се ла |
| на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег крајњег средства.</p> |
| а; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наше претње — та ни нашег |
| истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српску кућу |
| се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру |
| роговори: и мени је јако жао, а оне три боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице |
| и ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон с |
| у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним шарама |
| и, зато се осврће на све стране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као |
| пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај слу |
| на своме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жан |
| мозгу збуни.</p> <p>— Ех, тог се ја не бојим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неко |
| едо-зелено.</p> <p>— Ја се записника не бојим, јер нисам ништа против закона учинио — одлучно п |
| и синови твоји отпали од тебе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све неп |
| > <p>— Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо изд |
| банку за чиновника.{S} Но зато је Лука Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, |
| пио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, Сарајлија, за кога су опет зли језици свашта гов |
| е иде — шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и |
| ом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном |
| е, унесрећује ова земља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи |
| } Баци још један поглед у сиву земљином бојом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова нак |
| ља?!{S} Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и вид |
| час покрао, отео све имање.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дн |
| е су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су махом саме |
| ду из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; |
| ар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} Натмурено и намрштено беше небо, земља и људи. |
| ћерака, које имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за у |
| тефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело |
| немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним бојама на дршци.{S} |
| о као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља странаца у својој рођеној домовини |
| ону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уз |
| } Са зеленом бојом пакости, жутом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши |
| о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено погледа |
| p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у с |
| ори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и једном од присутних д |
| ри: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истини |
| пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је обо |
| д мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплен |
| е само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када оста |
| Иста ова женска у Сарајеву у земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „ве |
| сврне.{S} Позна некадању послужитељку у болници у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? |
| који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" /> <div ty |
| е у овој угњетеној земљи јекнуло тугом, болом под ударом страначким и све се слило у један очај |
| то да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас научи прошлост како не треба — одговори Х |
| у.{S} Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ пит |
| рављају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када |
| S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и ду |
| атима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје |
| ијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто |
| гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Франков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела |
| ути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није у |
| је кризу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао |
| е све мање моћи, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом с |
| опозиције, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као |
| ано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само када м |
| <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљуј |
| казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихват |
| јлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам б |
| на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и што српски осјећаја.{S} За сиј |
| ају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа |
| крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митров |
| устријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и |
| као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк |
| огледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и уједаред као да ј |
| b n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њема |
| непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> < |
| је то тако — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче |
| еко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је с |
| о мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај |
| ругачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути.{S} Кад помисли на кћер, очинско срце му |
| уго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотрио то лице, заиста се увјери о свим својств |
| ије видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чуди |
| и Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни у |
| зиваше Франк.</p> <p>Душан погледа мало боље овог „од најинтелигентнијих омладинаца муслимански |
| ост.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погледати у лице свога пријатеља. — Из широког бли |
| ете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима |
| да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он |
| та је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у с |
| одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао потврду |
| вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па је имао и он и ја, а сада немам ни ја <p |
| изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која |
| из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко пре |
| у у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека п |
| ана у оваквим друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић |
| и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, |
| унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драги |
| сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање г |
| шању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њем |
| би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ослобођење.{S} За тим сам их повјерљиво запит |
| ор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријем |
| нет:{S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То |
| народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S |
| им, присебним тоном.</p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да |
| а ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како је кад |
| имала у себи, он невин човјек и народни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши за |
| , сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна прав |
| пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су |
| зована омладина ступа у редове народних бораца.{S} У тим редовима и нас чека угледно мјесто, и |
| права прећутали.{S} Сада наступа права борба српског народа ових земаља против силеџија, када |
| образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образовати.{S} Кроз ту омладину |
| осити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркв |
| есу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из |
| чети озбиљне преговоре и рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су от |
| о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— |
| а не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ничега, с почетка ни од кога не слушани |
| препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њ |
| емље, а из тог се стварало одушевљење и борба за ову земљу и њену слободу код старих као код ње |
| p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препатила што и Бо |
| киваше попут трубе побједоносне послије борбе и пораза Алаху Екјбер! <pb n="38" /> изговорене р |
| чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједити.{S} И када па |
| угњетача.{S} Зар у овој нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S |
| младина, која је учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и |
| е, а и као омладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} |
| астанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су би |
| куством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су побудиле чит |
| м од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народна права.</p> <p>Јели исти |
| врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <p |
| а, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио о |
| евањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних |
| збожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и кажу, шале |
| а, које је Србин сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао |
| {S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да с |
| и све мушко зрело, што је учествовало у борби за народна права последњих десет година.</p> </di |
| о да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са |
| нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p>Сви се изненадише овако и |
| шена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа |
| о одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе.</p> <p>Но једног д |
| ћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћем |
| оца и све његове биједе, јаде и сличну борбу с туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривој |
| и и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" /> против странаца, који |
| ска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина потиш |
| део све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Трифковић |
| о крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко пута.{S} Он опази нешто ш |
| свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљебљење његово |
| ово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њиме и питаше за здр |
| хови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је би |
| осанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да нап |
| сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Товари на твог коња па носи робу ме |
| н израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се |
| рати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мислио више на ова |
| јетник Улрих преко професора Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет |
| правом у црквенополитичким питањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да ј |
| аз, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић се такођер помјешао међу купце.{S} |
| власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјеле агу.</p> <p>— Па каковој се љетини и |
| када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обећа и опростише се као најбољи пријатељи.{S} |
| говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу |
| ам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p |
| он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим |
| опростише се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа |
| ови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне прве стидљивости и в |
| .</p> <p>Друштво се поче разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душа |
| дина је била присутна овој препирци.{S} Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић стајаху у крају и |
| , ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стањ |
| у или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно |
| у, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се у кревету и мирно заспи |
| и добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе |
| док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она п |
| у сада изби из Душана незадовољство.{S} Боривој му проматраше скоро унакажено лице и не вјерова |
| твор - заповједаше савјетник строго.{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S |
| естрти покривачем.{S} Ту се спавало.{S} Боривој баци поглед на прозор.</p> <p>— Како ово отвара |
| бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зијаше страшна |
| пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Боривој Хаџи-Костић не хтеде показати на лицу оно што о |
| ањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно задрхта, први пут пред званич |
| Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога да се опире |
| о са слијепцем пружио напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико |
| вију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђа |
| тране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника |
| S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дје |
| дравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p |
| о дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S |
| ме зијаше страшна празнина и пустош.{S} Боривој склопи очи и кроз мрак, који му је пао на душу |
| Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и утисака са сел |
| књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — п |
| знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душана.{ |
| !</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељак. |
| е вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поч |
| када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не знам |
| тини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се ука |
| Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љут |
| — Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Борив |
| Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — из |
| еле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238" / |
| прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим |
| изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно |
| ом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што |
| ћом кретања, осећања и мишлења.{S} Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади д |
| све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са сл |
| ="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар немаш својих?</ |
| уту у Кисељак.</p> <p>— А шта си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Бог |
| ају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А |
| ођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> < |
| је та омладина, ко спада у њу? — упита Боривој сасвим озбиљно.</p> <p>— Сви спадамо у ту омлад |
| сељак, зашто је невољан?{S} Упита себе Боривој.{S} Зато што нема ништа?{S} Не, што му не мили |
| о што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противно |
| p>Прије него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече и |
| атедрале.</p> <p>При повратку кући нађе Боривој Баш-чаршију сасвим мирну; нестало оне силне свј |
| послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижућ |
| о ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извје |
| е био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са рије |
| ао, то нико не зна..</p> <p>Баш када је Боривој Хаџи-Костић први пут прекорачио академски праг, |
| е чекао згодан момент...</p> <p>Када је Боривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјел |
| , успјех српског народа.</p> <p>Када је Боривој ово изговорио, лице му је имало израз, као да ј |
| опаст — можда њих обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, н |
| абу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, н |
| ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио средње школе у свом родном граду, прије |
| болео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кош |
| ње његове молбенице.{S} Из тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за |
| о тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, |
| p>— Коју игру играте радо? — упитаће је Боривој</p> <p>— Све.</p> <p>— А најрадије?</p> <p>— Ср |
| ухом оним старим српским духом, који је Боривој <pb n="180" /> схваћао, када је читао народне п |
| могућност истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и з |
| давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народ |
| никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да |
| >— Можда сте много тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</ |
| и обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изговарајући ове ријечи с нег |
| аћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не тумачећи своје мисли, али |
| , и онда шта хоће та омладина? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјери |
| рандум — јесте ли то казали? — питао је Боривој полу збуњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име |
| Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође. |
| овори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Наши неприја |
| ве окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима постајемо ф |
| и једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче |
| није сматрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелоку |
| сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану рану на тијелу своје |
| е.</p> <p>— Не бојте се — храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но мор |
| се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва позна |
| бу.</p> <p>Прво је ушао Душан а за њиме Боривој.{S} Понашање Душана Трифковића се зачас промјен |
| p>При повратку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где ис |
| лне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста д |
| на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима |
| сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и стар |
| зна — смијући се одврати први, када се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и распол |
| без страсти и похотљивости.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у |
| <p>На честитањима по српским кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се ко |
| ених Срба новаца у Сарајеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се |
| он ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико уг |
| томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омлади |
| ијечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још |
| ху:{S} Шта је?{S} Ко је? но међу тим се Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздра |
| у сви столови били заузети.{S} Таман се Боривој преда одмарању и слушању жубора безброј поточић |
| чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом пр |
| кања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпе |
| ченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам мисли, |
| то пита.</p> <p>— Знам, знам — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> |
| зо зближити...</p> <p>Прије него што ће Боривој сјести у жељезничка кола, приступи му чика Алек |
| м <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мис |
| ама нас опкољава земаљска управа — рече Боривој Душану, кад су на поље стигли — Паметном овдје |
| е пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву л |
| — Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> < |
| <p>— То су одавно биле наше жеље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали. |
| с њиме.</p> <p>— Чујеш еј, море — рече Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви |
| књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала гл |
| Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко о |
| тих странака стоји земаљска управа рече Боривој.{S} Српска народна странка је на челу са вођама |
| звините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од |
| ло сте дуго чекали на моју књигу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу ум |
| о је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С почетка ништ нисмо имали.{S} Је ли |
| ив закона учинио — одлучно протестоваше Боривој против овог поступка.{S} Међу тим савјетник дад |
| дина?{S} Постоји ли та омладина? питаше Боривој.</p> <p>— То смо ми, ја, ти, сви.</p> <p>— Када |
| — Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити |
| леге из суда и питај њега за савјет — и Боривој показа на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главо |
| pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с но |
| p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на је |
| е Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој остаде сам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— |
| тине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, |
| вој земљи.{S} У ту омладину је спадао и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је ка |
| сти на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћ |
| а исто оно претрпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чвр |
| ивоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. |
| х? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом |
| на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрват |
| ао тебе слушати чуј и ти мене — настави Боривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју |
| говарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у |
| Саслушај ме, шта имаш радити — настави Боривој Хаџи-Костић, презирно се осврнувши тамо, куд је |
| p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само п |
| ивоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој претрну, очи му засвијетлише сузама; када обрис |
| и обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта |
| жа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Боривој мајци ближе, и шчепа је за сукње. — И ја идем! |
| отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа го |
| S} Сада тек траже свједоке.</p> <p>Мали Боривој је тражио оца, питао <pb n="18" /> за њ’, слуша |
| <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Боривој, мислећи на овај мали народни успех код потврде |
| — Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, полу нагађајући, шта баба мисли.{S |
| ељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је п |
| .</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изговори Боривој погледавши најпре на стражара па на мајку.{S} П |
| Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједи |
| Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се на полазак.</p> <p>— |
| е, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, шта је мислио, када |
| ка иде, ја им баш не би ишао — изговори Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о |
| м има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сеља |
| тако исказали своје мишлење — проговори Боривој Хари-Костић послије дужег ћутања.</p> <p>— У ос |
| ерцеговини на заједнички, рад — одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње |
| аба? не разумијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шт |
| и, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Ме |
| Од Хрвата не ћемо ништа.</p> <p>Одврати Боривој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се у |
| предовала.{S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами |
| тојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онак |
| о казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој нез |
| у оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем |
| је, кад се утишали духови, приступи сам Боривој сасма учтиво, чак са пуно интереса и запитао та |
| ше и почеше се смијати.</p> <p>И кад им Боривој постави још неколико питања, они све одговараху |
| а челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са својих неколико одважних једноми |
| уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само један д |
| е у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{ |
| > <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици |
| дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без ика |
| тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и д |
| аиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са интересова |
| овању тога никад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, в |
| шавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти |
| ио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но Боривој утиша отпор само једним покретом. <pb n="71" /> |
| о мало, што нам је преостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и |
| рави и призна и ред и управу.</p> <p>Но Боривој Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин с |
| родне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозиција има своје |
| је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене к |
| епоруку и протекцију, одговори поносито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, к |
| се баш упустио и у разговор с њиме, што Боривој никад није чинио.</p> <p>— Стевица се силно изн |
| ело, то је зрело — наставио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост. |
| е у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му |
| нако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Фра |
| име и питаше за здравље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} |
| ће наш заједнички непријтељ — упадне му Боривој у ријеч — а ми баш све радимо, што нам жели неп |
| те, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> <p>— Е онда морам, али ми за цијело мораш |
| швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински |
| b n="59" /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо |
| изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало |
| а тавори сељак у јаду и биједи! уздахну Боривој у себи.{S} Зашто је сирома тај сељак, зашто је |
| е.</p> <p>— Тако је на жалост — одмахну Боривој у повлад и обоје се удубе у једне мисли.</p> <p |
| оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’ |
| нда му баш неће ништа остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био |
| би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госп |
| да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при праштању био миран и ништа није говорио. |
| :id="SRP19080_C30"> <head>30.</head> <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном зат |
| е, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но |
| же на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње огранке охоле а инске |
| , он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његов |
| о тужити на непредусретљивост...</p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџ |
| к гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душак Трифковић пођоше на сијело |
| у његовој души овлада пустош...</p> <p>Боривој Хаџи-Костић стајаше пред шефом истражног затвор |
| ајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица т |
| езане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно |
| устала у одбрану народних права.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да чест |
| меље, на којима Требевић почива.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је у тако удешеним одношајима видио |
| Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и до |
| ођењу оба наша заробљена народа.</p> <p>Боривој се опрости с овим човјеком, који је толико траж |
| а није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој је стајао крај ње и посматрао је оборене главе, |
| но слободно живи у овим земљама.</p> <p>Боривој заплива струјом тог осјећаја и тог народног рас |
| живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се био спремао на нешто извјесно, ш |
| е од задовољног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне |
| вљајући смисао мало час реченог.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се код ових ријечи потпуно прибрао |
| е шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са |
| к сакривајући љутњу и презирање.</p> <p>Боривој ћуташе на овако словљавање.</p> <p>— Но, па изв |
| за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и |
| а један другом.{S} Опро тише се.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се изненадио овом знању и разумјева |
| омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се стави у нападачки положај.</p> < |
| руке руковаше се или се љубљаше.</p> <p>Боривој све то проматраше с почетка са интересом, јер т |
| ама и изгуби се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљу |
| и народ?{S} То су разни појмови.</p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије они |
| крено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> <p>— У Хрватско |
| шта више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на народном становиштву да се дотле н |
| снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— Јеси ли ти ага с овим |
| и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Костић је стрпљиво чекао, но што је био у |
| {S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеши, летну мислима у блиску прошлост, |
| и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разговор настављати.{S} Био је у |
| они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице Душаново и када |
| уј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина кћи.{S} Сада је |
| вао, пак ми није пошло за руком.</p> <p>Боривој се опет са задовољством насмија.</p> <p>— То ов |
| а — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — из |
| јерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бија |
| — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић и Душан <pb n="25" /> Трифковић про |
| ише, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ |
| неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће |
| о да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих тих планина, |
| по мало походио и забављао нас.</p> <p>Боривој сасвим мирно остави кућу Митровића, а и половиц |
| зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на |
| ћ, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао сасвим мирно нешто заст |
| напуштати свака мисао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излага |
| у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише овој слободи, да бег |
| љи мјерити Србину као и странцу.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се спремао и надао оном жељеном риј |
| 9" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер |
| ивој отресито.</p> <p>— А зашто?</p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекин |
| > Анђе, прозване Анђице у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још |
| њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије му лице у своје крило, но овај се от |
| сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог <pb n="288" /> о |
| , баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја, међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш в |
| евитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, што је учеств |
| слушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само и |
| им поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одм |
| p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> |
| дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској вл |
| бразе.</p> <p>Наста страшан тренут и за Боривоја.{S} Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице до |
| е разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{ |
| <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба ује |
| двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин сав |
| <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде и |
| о криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, но није мисли |
| радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? н |
| и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаш |
| будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је тргова |
| сором, јер је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критику |
| сматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу |
| о готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога по |
| ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све п |
| вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при растанку.{S} Но остављам ти ову |
| ећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди |
| је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Хаџи-Костића, све је било ускомјешано, па и Ду |
| се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а српски свијет је ово одбијање |
| оспода из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А им |
| ча.....</p> <p>То је ето била кривица и Боривоја Хаџи-Костића, због које је сада требао паштати |
| спођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ћ |
| ним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали Боривој прет |
| е позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо к |
| ик Миховила Премужића.{S} Овај поздрави Боривоја, а Боривој се ту тек растријезни од мисли и ут |
| "227" /> <p>— Како је? упита Хасан први Боривоја.</p> <p>— Па фала Богу, мало боље — одговори Б |
| да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n="10" /> Хаџи-Костића, но ни то не хтједе |
| да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи |
| била одмакла неколико корака, кад опази Боривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања срет |
| аш то?{S} Ту сељак још једаред промјери Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Бори |
| озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а |
| уташе још мало па ће онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брат |
| и пријатељскије и тиме хтједе увјерити Боривоја о својим наклоностима.</p> <p>Савјетник Улрих |
| поразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви м |
| ељак Лука се упрепастио када је угледао Боривоја Хаџи-Костића, чисто се поплашио, и дуго је тра |
| љи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реченог.{S} Био ј |
| нас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи-Костића потпуно саслушати, све му рећи и |
| ао и зато их је обојицу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме |
| је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Боривоја Хаџи-Костића и Душана Трифковића се такођер пр |
| тајаху са својих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледа |
| овил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Овај начин логичарења и хвата |
| д донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста ова |
| ди.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га |
| <p>— Ако смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се |
| туђом управом у овој земљи.</p> <p>Отац Боривојев, Костантин Хаџи-Костић, био је један од првих |
| у забуну, али енергичне ријечи и појава Боривојева разагна ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу |
| отријебити у служби.{S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и |
| је вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да с |
| како пребаци преко језика.</p> <p>Преко Боривојева лица прелети тамна сјенка негодовања, набрзо |
| није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно претрпјела и препати |
| аповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког оч |
| бијао је Миховил Премужић с негодовањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — |
| политике — побијао је Миховил Премужић Боривојеве тврдње.</p> <p>Боривоја ово увриједи.{S} Ова |
| о се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна поља |
| више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапр |
| учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишл |
| погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</ |
| > <p>Ту наступа оно интересовање у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друг |
| дри Швабу!“ одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у он |
| ла уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb n="55" /> када би скинуо поглед с |
| <p>Колико пута је узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих |
| о једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До д |
| ивој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине |
| >Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Т |
| врсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито прожет мислима и осјећањем овога човј |
| ахала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никак |
| ије о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га го |
| ан од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић |
| ади Хрват покушавао <pb n="185" /> и са Боривојем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се |
| за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за |
| јала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слоб |
| иве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјела да схват |
| > <p>С тим ријечима се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића |
| одвикнуто од смјеха.{S} Ага се рукова с Боривојем, али му не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л т |
| има, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита ба |
| а не поглавици, као што је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију наче |
| се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омл |
| оносне за њ.</p> <p>То није био занос у Боривојовој души, то је било мушко увјерење душе, која |
| господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам каза |
| је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се |
| а, избило је прво из Трифковића, а када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтј |
| су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је п |
| заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за |
| д брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетит |
| ледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често зајед |
| она и нехотице подуже задржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети не |
| долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала други |
| , док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> <p>И у кући Хаџи-Костићевих |
| , но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — |
| е, сад се стиди, рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се в |
| и. — Изволите ближе — и понуди сједиште Боривоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више |
| нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде го |
| н и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од |
| еби и изиђе напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево |
| њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па |
| </p> <p>Када су Милоша Симића приказали Боривоју и Душану, ови бијаху сасма ладни према њему.{S |
| имана.</p> <p>Миховил Премужић приступи Боривоју и одлучно му рече:{S} Твој удар је удар свију |
| , што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то и |
| /p> <p>У једном моменту све ово прелети Боривоју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се п |
| вљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи |
| риступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад |
| окојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говор |
| а, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети |
| обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна |
| ца оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није |
| ицу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не ту |
| де, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} Но тим тежи б |
| и, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све |
| која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за ч |
| живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека |
| ло овако очајно.</p> <p>— Ми смо се сви борили, трпјели и стрпељиво чекали — одврати Боривој. — |
| и.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, је |
| мо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се интерес прије пост |
| тав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на агра |
| ем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са |
| } Ту није било странака, читав народ се борио за своју цркву, за своју управу, а против туђе су |
| товао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина.{S} Јово |
| ећ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пред силниц |
| , ви сте нас све научили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узо |
| ријатељи и ми се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p |
| себе — настави Хаџи-Костић, која ће се борити против читаве ове управе и тираније.{S} Јер шта |
| за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима против народних људи.{S} Аустриј |
| , а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, |
| а је српски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а т |
| Овај прогон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучни |
| елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придошлице.{S |
| Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачк |
| човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све једно.{S} Ја то ба |
| је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њ |
| званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и поч |
| оста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један куп |
| алом коњичку, који подиграва, иде сељак Босанац са црвеним кишобраном пребаченим преко леђа, ка |
| </p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.< |
| ство. 2.{S} Професорски кандидат, Србин Босанац, тражи себи зараде ма и као кућевни учитељ. 3 П |
| идео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом |
| ладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су проте |
| <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — пр |
| ва касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се с |
| кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор |
| рати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> < |
| световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава му се савјетничка тит |
| е опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, |
| вити.{S} То морамо ми учинити, ми, нова босанска омладина, завршивао је Душан.{S} И те Душанове |
| викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио учинити.</p> < |
| рвих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, кој |
| највише пази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо на |
| јанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој Хаџи-К |
| околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указа се неколико лица женских и <p |
| оручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p |
| се одлучи овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — п |
| ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одвр |
| ину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас по |
| босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, |
| а.{S} Све ово бијаше за њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен |
| каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> <p>— Босански — ето в |
| p> <p>Боривој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну ко |
| Босански, милостива, ја наш језик зовем босански — одврати Осман Хаџи-Сулејмановић рђавим немач |
| ац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо нау |
| ну заједно са својим љубазником, једним босанским Турчином, с којим се упознала скоро у Бечу.{S |
| .{S} Ма кад се сретнеш с једним Хрватом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода т |
| тару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све те чопоро |
| РНО РОБЉЕ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ ЖИВОТА БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</ |
| ара џамија, ниских, чађавих, старинских босанских кућица, које стоје на балванима као на дрвени |
| тране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколико кућа на један бој, смјеса |
| куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све стране по брдима, |
| ријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше на све стране да све |
| данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изговори Боривој љутито и осорно, да је ова |
| оспођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заједно са |
| или миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећн |
| вом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-К |
| ме значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда у |
| свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бацише поглед |
| ње овог човјека, у ком је познао правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је |
| ојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Босанци — одврати један снебивајући се, чудећи се што т |
| нижене људске расе, као што смо ми Срби Босанци, одијељени од читавог Српства, упућени само на |
| м жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, који се шетају тик крај прозора кафанских.</ |
| овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу.</p> <pb n="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима |
| пором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лука се упрепастио када |
| авославних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрватски; све би ми п |
| {S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, као ш |
| језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало усиљено, |
| {S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p |
| обили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени госп |
| вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем |
| ина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био м |
| S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са |
| е и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска странка, у ко |
| и од Српства, а у касаби си и од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана п |
| ша у њему.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије |
| а морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, |
| посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред |
| м свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали гл |
| за српски народ а нарочито за омладину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ћ |
| у јесен, заталасаше се духови у читавој Босни и Херцеговини.{S} Оно, што је српски и муслиманск |
| т стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог |
| најудаљенијих тачака у сјеверозападној Босни, камо је из службених обзира премјештен.{S} Читав |
| до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с почетка није знао шта з |
| ник и фратор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не |
| дат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, д |
| ародних људи.{S} Аустријска се управа у Босни и Херцеговини поче служити својим познатим средст |
| упак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија окупирала ове земље.</p> <pb |
| ни.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— |
| почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеш |
| у народном покрету против злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који |
| саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу да |
| се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на народној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да |
| на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти |
| слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, од како су вође народне |
| оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само |
| ним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи прав |
| ајважнијих личности аустријске управе у Босни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних пред |
| , пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у вла |
| о ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Х |
| /p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хиче |
| ма јавним радовима и у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи гово |
| </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрвата, нарочито придошлица.{S} |
| е истина, сви заједнички радимо овдје у Босни — некако тешко пребаци Душан преко језика.</p> <p |
| довољством насмија.</p> <p>— То овдје у Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрен |
| о залог пристанка све српске омладине у Босни и Херцеговини на заједнички, рад — одврати Бориво |
| е она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, гос |
| чините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је нека |
| туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он одлучно.</p> <p>Она се збуни и с |
| ка и то још Хрвата; католички бискупи у Босни и Херцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго |
| облачили његови предци; српски сељак у Босни још није уживао изобиље, јер још и данас другом с |
| еним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према н |
| разговарао искрено са једним Србином у Босни.</p> <p>Боривој се са задовољством насмија.</p> < |
| ести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички одијељени од Српства, а у касаби си и |
| ијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни рођене.</p> <pb n="254" /> <p>Када Душан на ово ћ |
| ер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородц |
| мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним |
| та.{S} Тај још сања о турском царству у Босни.{S} Сви се иронички насмејаше.</p> <p>Једаред ми |
| а тајно осуђивала аустријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозици |
| није показало.</p> <p>— То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{ |
| овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у служби.{S} Т |
| обностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно поди |
| — Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетн |
| >26.</head> <p>Са промјеном министра за Босну и Херцеговину, као свјежа струја јутром; овлада д |
| иљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљс |
| створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару подастрели |
| Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице.{S} Из т |
| вног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао све оно |
| алканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости |
| јте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Б |
| урско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Костића бија |
| Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен |
| , постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су о |
| ни, што се ето један из Србије усудио у Босну за званичника, он ето чини услугу Српству, јер да |
| а захватише таласи новог покрета читаву Босну и Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером н |
| и пуно научних књига, пролазио кроз сву Босну, залазио у сеоске куће, разговарао се са агама, с |
| е и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да н |
| е — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне |
| угле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, нате |
| , натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даљ |
| мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јаб |
| е посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p> |
| А БОСАНСКИХ СРБА.</p> <p>Написао</p> <p>БОШКО ПЕТРОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМ |
| ећ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњавом и изр |
| ори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграби |
| олазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју земљу од овог рђавог суда.</p> <p>— Био с |
| арати — одврати Душан увријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе |
| ју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене |
| ушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан на |
| ј — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господ |
| ни Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе, тужи |
| опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" |
| S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се борим |
| одине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Професор Фран |
| ст.</p> <p>— Молим то није моја свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као |
| То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетникове тужбе, да је рево |
| непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше напућена уста оног пр |
| свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народа и т |
| ечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио Боривој,</p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник |
| ти и узбудити, сав људски понос, те бих бранио оно на што има права сваки син и пошљедње државе |
| од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте |
| , онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бранити, када је неправедно нападнут, право је да га га |
| а ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душан Три |
| ећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потраја |
| рношћу.{S} Душан Трифковић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на с |
| пјесништва?!{S} Очувати те тековине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик т |
| њим је узео најпре један рођак, а када брат Милан постаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га |
| Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <di |
| имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са |
| овдје? питао је своју жену Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћу |
| нас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Дана |
| осада још није била научена.{S} Старији брат куће је у часима очајања био увјерен, да неко прок |
| и млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је трговачку радњу послије очеве с |
| да Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше одају за се и за своје.{S} Кревети бијаху |
| дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај |
| ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено |
| ртву, но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је |
| лно узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје |
| ри товара — изговори субаша.</p> <p>Оба брата бијаху као утучени, јер по њиховом рачуну не ће б |
| губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све против јавних насиља аустријске управе ове |
| вдје је свршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку |
| о род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога мужа!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога читаво имање има припасти стариј |
| већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p>Старији брат, Милан, преузео је |
| сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипала, љуља |
| радо примио нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братов |
| казати.{S} Шта си оно питао свог колегу брата Хрвата, с којим по некад сједиш ено тамо за оним |
| да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} Са неким злурадим смјехом прича свуд, |
| знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него |
| ми не угасимо.</l> </quote> <p>— Живио, брате Јово! хиљадили се народни борци — и пољуби га у ч |
| свјета!{S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име ш |
| вије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пи |
| у један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак слегну раменима и |
| дати некако чудно смијешећи се:{S} Нема брате код мене никога, нит ко кашље, нит ко плаче.{S} Н |
| е како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да ов |
| дрхћући.</p> <p>— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да оста |
| , ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Ве |
| аљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки вел |
| опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брате — из пријека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Д |
| пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми брате што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p |
| едно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у |
| Хасаном Ибрахимпашићем.</p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам |
| Хасан бег Ибрахимпашић.</p> <p>— Живио брате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рук |
| добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Сам |
| p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате као и |
| из народа прогута увреду.</p> <p>— Знаш брате, свако се од нас по мало разумије у тим стварима, |
| е тамо.{S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> з |
| ара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{ |
| ао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбеница за навјек одбијена?{S} Хоће ли он |
| е изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.< |
| нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљево било је у распаду.{S} Стару кућу, у којој по |
| ио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне и удубљене у себе |
| тановао Лука Алексић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке бос |
| венске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда |
| ски народ.</p> <p>Сви скочише на ноге и братски се поздравише са Муслиманом, који је ево донио |
| арњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и ба |
| српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са Боривојем Хаџи-Костићем и с ост |
| ате, за ову златну ријеч — рече Боривој братски и рукова се са младим бегом.{S} Тешко оном коме |
| у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док |
| вога читаво имање има припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, ос |
| јближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Нарочито она г |
| Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тр |
| ријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, у наш |
| на једно од највећих зала, које су нам браћа Хрвати у овим земљама учинили, а прије свега пока |
| читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма ми смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се |
| ивности и одбијању свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <p |
| е добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта |
| штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд с |
| им народу хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје прија |
| ру, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ето ми се чини криво.</p> <p>Колџије погледаше н |
| а нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гран |
| нападај на кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Сте |
| о издајство над свом својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћ |
| b n="198" /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу пр |
| осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве стране |
| ткупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска сел |
| м је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо д |
| рузи.{S} Унаоколо се указаше сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну п |
| сне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена свим лепот |
| већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се неколико модерних евр |
| ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у |
| село лежи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен |
| које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше до |
| брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, к |
| ли тамо у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим зем |
| Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и |
| ква, а <pb n="203" /> све је лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошл |
| чући са шљунка на шљунак, пресијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљ |
| ео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са м |
| <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шума |
| дне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пролазећи кроз своје плитко корито п |
| е читава ријека, украшена свим лепотама брдскога краја.{S} Уморен од пута сједне за један сто, |
| у, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, |
| ца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Требевић, |
| изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и |
| виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зеленила на њима.</p> <p>— Збогом, збогом! је |
| о овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребива |
| њаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, |
| ане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — З |
| .{S} Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе |
| о, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од |
| .{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена.</p> < |
| дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требе |
| да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једном правцу, нема никакв |
| обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које |
| куће, које су биле сазидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице.{S} Указ |
| ало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у |
| рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже на лицу као |
| намргођено погледа на бабу.{S} Чисто се брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и |
| е лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, само к |
| </p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, зах |
| м зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брже боље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други пр |
| буса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови |
| ам као она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, д |
| мен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред |
| а не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и са |
| љезе Ристо Шехер-Сарајлија, са ситним и брзим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и супти |
| на све стране, тако се попут стријелине брзине из Сарајева по свој Босни и Херцеговини разнио г |
| агутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутни |
| ем земљама.{S} По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића |
| е тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час казала, и оде играти са д |
| иде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба |
| ете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуг |
| познаници, али који се мало састајаху, брзо отпочеше разговор.</p> <pb n="227" /> <p>— Како је |
| ег сјаја од стране управе <pb n="13" /> брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи сво |
| ју у сјећању испред његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div |
| од мисли.{S} Не зна ни сама од чега.{S} Брзо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у |
| ед вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кљ |
| до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофозира у мирна човјека, који се спрема н |
| ледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на прот |
| у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, гдје га јед |
| поздрављао са приређивачким одбором.{S} Брзо се за тим направи шпалир према узвишеној трибини у |
| Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окрене му леђа |
| стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се покупи и пође у другу собу.{S} Сад се и баба ди |
| ан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> кораци уз степе |
| Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="1 |
| их из свог бироа ради „приватног посла“ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дв |
| то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби ни |
| те боје, јасна и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је в |
| се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћ |
| о да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.< |
| ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љуба |
| обра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обе |
| иле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџи-Костића из савјетниковог < |
| е управо прави свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разре |
| нувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвен |
| гле сумњу отклонити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађај |
| јањем српског имања.{S} Управа земље је брзо изашла са својим програмом, подмећући на лак начин |
| де Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, там |
| ладом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе на поље цркве и школе, а из Сарајева на св |
| у крају на миндерлуку, као стријела се брзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђо |
| “ брзо се изгуби у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помис |
| и се у побочној соби.</p> <p>Боривој се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мис |
| не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан информационог бироа и не |
| вића најпре обузе мали страх, за тим се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, |
| се опрости и баба с Боривојем.{S} Он се брзо покупи и остави кућу Митровића.{S} Одатле се крену |
| запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су |
| ик Српства.</p> <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и при |
| ржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо расположење. <pb n="60" /> Све три |
| исто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо и опет насмије и окрене се Боривоју.</p> <p>— Исти |
| „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, |
| нити.{S} Ова омладина је брзо живила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За |
| о треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан стаде запањен.{S} Разумио је шта |
| сједе на њ и поче се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сип |
| вонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се као да с |
| забринуто лице.{S} Ибрахимпашић настави брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у о |
| ени.{S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се |
| м крајем улице је пролазио човјек, који брзо замакне за угао.</p> <p>— Саслушај ме, шта имаш ра |
| а улицу и попут море, нечујно, тихо али брзо се распростре ова страшна срамота Србина судије по |
| лако се увијајући ситне кораке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</ |
| > <p>— Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао пр |
| /p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до |
| ицу му.{S} Само му се поглед кадгод тек брзо макне преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док пр |
| се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва |
| лога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта говорити, |
| но.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и |
| владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то |
| чене, а нежно им понашање, које је тако брзо освајало, прикова Душана за час, и он се расположи |
| > <p>— А, то је тешка ствар — исто тако брзо одврати Душан, хотећи избјећи политичку страну ово |
| залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет. |
| S} У први мах овлада узбуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, кој |
| ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој почеше сузе у очи летје |
| јој прелети часовито нерасположење, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да по |
| ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S} Приступи јој још б |
| . — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у касаби пошљиједњи човјек |
| већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на другу страну и хтједе |
| глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му при |
| "124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> |
| кне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну в |
| овијем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас б |
| е одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с т |
| -Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, које су му прије без његов |
| рекиде смјех и сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним глас |
| лице; то бијаше професор Франк.</p> <p>Брзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва пу |
| а лицу јој се указа мио осмијех.</p> <p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо |
| коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забринуто лице |
| ј мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу му.{S} Само му се по |
| а за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је она осјећ |
| — Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће дуго трајати.</p> <p>— Ја ћу је исто так |
| ући Хапи-Костића, свом силом се свалила брига на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи до |
| задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли в |
| ом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту српску кућу, која је до |
| а у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуг |
| ом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужно |
| знијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко министра |
| </p> <p>Под теретом ових мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} |
| е надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све |
| истенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћиц |
| S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однегова |
| вим друштвом, њихово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над ов |
| у љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напоре и оскудјевање <pb n="5" /> радо подносио, |
| о, јер ова љубав, то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још пр |
| боким сном, који отклања све мисли, све бриге, све болове и јаде људске.</p> </div> <pb n="293" |
| је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све слутње и сумње и тако му прибавила мир и спо |
| дом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да се |
| оди баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при пола |
| у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Стевица |
| томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мисли |
| p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из |
| ику, па и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, |
| ачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Ј |
| рби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој Хаџи-Костић |
| лити и та неизвјесност је бацала у нову бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче |
| идљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут доша |
| , а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се |
| шљетку се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје |
| {S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једно |
| тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} |
| е помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све п |
| Он, Ђорђо, био је углађен и очешљан, са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је |
| уначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је в |
| свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађе му пред очи сва прошлост, коју је од свог д |
| , буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом |
| бевић и Трескавица, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завал |
| се лагано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха ка |
| говор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" |
| ас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвени |
| висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод |
| н Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном.{S} Пођоше тамо.{S} Ту одмах |
| к не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се скупило пет сеоских породица, прост |
| нуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлад |
| <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, |
| оворио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој п |
| е народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљ |
| к знам.{S} А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад |
| вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.< |
| ваху све у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје |
| раг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и |
| послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу к |
| ост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно од |
| укусно удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и пар |
| у фесу, у ципелицама; тај укус показати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то |
| ркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Пос |
| м и њена четир удварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом располож |
| губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа |
| је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> <p>— Ма чо |
| брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се м |
| рајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до |
| 62" /> и ево и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у |
| ве више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— |
| ћи прикључи муж јој и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распусти |
| шапутање и подозриво проматрање.</p> <p>Број чланова српског стола се умножава; напокон се скуп |
| у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих ун |
| ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици |
| сти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу ам |
| утне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих правила судске праксе, |
| ењем ћутећки признавали ову нову српску бруку.</p> <p>— Ово се не би смјело трпјети у Сарајеву, |
| у се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није |
| остаде сумњиво, људи се питаху: шта ова будала хоће? и најзад се чула само једна реч о њему: „Ш |
| се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дат |
| : шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S} Некоји у омладини почеше сумњати у поштење С |
| људне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамн |
| њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим |
| још смијаху.</p> <p>— Ма што се смијете будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, п |
| и.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} |
| ослу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги |
| {S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све јед |
| а Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{S} |
| надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их |
| шој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само неприја |
| њу бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није |
| вори очи и поче себи замишљати пут када буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдј |
| аљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у |
| а, пошто је он то захтјевао.{S} Па нека буде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...< |
| > <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени остати?</p> <p>— Пас један, ти |
| талом све једно било, ма ког, само нека буде сватова.</p> <p>— На кога?{S} А, може бити! — одго |
| оз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео |
| а у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе тр |
| жа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Трифковић |
| колега изнијети у чаршију, а ако се не буде оправдао, из чаршије ће то прихватити исти онај ко |
| а пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице.{S} Триф |
| нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за |
| , пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хт |
| , да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз |
| могао ствар за навек покварити.{S} Ако буде потребно чекаће и промјену на управи, о којој се в |
| мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и д |
| исто тако дуго сносити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица |
| већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд с |
| инуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и са Лукицом |
| ан ипак све онако чинити, као што он то буде желио.</p> <p>Професор Франк се у себи насмија, и |
| илом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морат |
| и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа остати.</p> |
| збуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb n="7" /> <p>— Овдје је св |
| <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, жеравиц |
| да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, тај је противник српског и хрватског народ |
| ћ живи и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и с |
| а <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми |
| начајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих на расположењу.{S} Нека нано |
| р — поче Ибрахимпашић одлучно. — И када будемо сви у једном табору, моћи ћемо се одбранити од т |
| Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права прећутали.{S} Сада насту |
| апокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како |
| лати у бој против наших интереса.{S} Не будемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, к |
| о на такав народ.{S} Зло је у нами и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас пре |
| као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право |
| без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чврст |
| рагице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно и |
| си чуо а чуо си само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још ш |
| промјене ни у мишљењу ни у осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, ша |
| у, одлажемо ријешење нашег питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо |
| ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељств |
| некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S |
| Ту приступи Душану Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дуб |
| жи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, |
| е се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и б |
| угледних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, |
| им редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили историјску грађу ових зема |
| јици се смути пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше |
| у; то ће чак на крају увидјети, када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења |
| да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других роди |
| о што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужност према буд |
| вовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ова борба треба, ми морамо образов |
| ту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдје је |
| он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзира на нас, ми ћемо бити ни |
| и ти министри хтели против нас, то ће у будуће све мање моћи, јер се све окренуло на боље за на |
| ећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута у |
| брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан к |
| добрава.{S} Зато унапређује Османа, као будућег стуба те нове странке.</p> <p>Осман Хаџи-Сулејм |
| ења.{S} Или учинимо своју дужност према будућем хрватском и српском народу или положимо оружје |
| шљење.{S} Ту је стекао увјерење о своме будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског уч |
| е ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељима, које је држ |
| да некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском царству у Босни; за њим иде кријућ |
| овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили ис |
| изу, која би могла бацити сјенку на сав будући му живот.</p> <p>Њега је тако исто тиштала и њен |
| бе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да |
| адовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке нема никак |
| ола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а о |
| но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смиј |
| дска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n=" |
| пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собичку с лијеве |
| амо на овом свијету.{S} А народ српски, будућност Босне, Српства?!{S} Боже, па о том су мудрији |
| деси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у |
| и не будемо ли ми ствар удесили, кратка будућност ће нас прегазити, ми сами собом морамо себи п |
| ивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово јо |
| ас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> настављаше вла |
| а што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљама.{S} Тако је бар нови министар |
| омладина, ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стеви |
| тио, и како је себи замишљао као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи |
| Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, која је до д |
| али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјес |
| хово љубопитство, жеље, бриге за њихову будућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и |
| стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде мало боље погл |
| оривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељно очекиваше нов |
| бе, ја се не бојим за тебе ни за српску будућност.{S} Ти ћеш све непријатеље побиједити, све из |
| м ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у |
| у, Дурмитор и заносио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру |
| S} Не троши ни једне капце крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је з |
| е ухљебљење његово одбачено у неизвесну будућност, па је можда и читава екзистенција његова дош |
| ријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако |
| тако лијепе слике из њихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо мо |
| и ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућности, ако сада будемо ове повреде нашег права пре |
| дведе путем нових успјеха његовој новој будућности!{S} Живјела Хрватска и њезине покрајине Босн |
| себе замишљао унапријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису на |
| </p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућности, а и примјера ради, то мораш учинити.{S} Зар |
| омогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи тргов |
| врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици |
| ено и поверљиво изрекао своје мишлење о будућности <pb n="276" /> Балканског полуострва.{S} Рек |
| > <p>Обоје се удубише у туробне мисли о будућности ове земље.</p> <p>— Ето ти слике наше будућн |
| се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.</p> <p |
| поражена, уништена, смрвљена.{S} Тамо у будућности ништа није било за њу, а читаво ово безнадеж |
| не шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече Душан на крају и захвали |
| чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски народ у Босни и Херцеговини је ув |
| снова, и када се није могло тумачити за будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз ба |
| а кудгод се у овој земљи окренеш, свуд буја насиље и безакоње против Србина.</p> <p>— Ма то пр |
| лавну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат и код жена обљубљен потпоручик, који сада |
| се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућиц |
| ене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даров |
| и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S |
| о доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у |
| брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно диј |
| о и остала са својим мужем, оним младим бујним и плећатим подпоручиком и професором Франком, ко |
| је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, које је било мирно, као послије вели |
| рији човјек но још пун младачке снаге и бујности.</p> <pb n="261" /> <p>- Мени се овдје у Босни |
| кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те к |
| настрада нарочито због пожара, који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав нач |
| у у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или црвени |
| и топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он |
| допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестит |
| алио одавде, сада би тек од њега постао бунтовник, а што му се у том стало на пут, то је његова |
| окушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетник строго |
| канцеларији, и измишља планове против „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хап |
| твог сна прочитати против, аустријске и бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оц |
| ном тепајући.</p> <p>Када је прешла ова бура, она скиде руке с њега, покри лице рукама и изгуби |
| а пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у једну кахву на цест |
| </p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и опет б |
| требало чувати за Божић.</p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачн |
| из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио газд |
| може сакрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама |
| а, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ла |
| ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То ј |
| о омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да |
| n="233" /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и |
| о, између осталих столова има и један у буџаку, који се зове српски сто.{S} У тој тако званој с |
| ивој сједне у онај мали, узани босански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се зат |
| .{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби сво |
| пуцаним и црним рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> тера |
| ављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се сто |
| Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на |
| јекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни д |
| сила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се |
| читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, |
| вој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У прв |
| у свима састанцима првака, његов суд је важио <pb n="61" /> као ријеч савјести Србинове, а зато |
| Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбино |
| и није великих школа учио не може овако важне ствари, животна питања једног народа заступати.{S |
| </p> <p>Цвјетин Пејић је играо једну од важнијих улога при црквеним заплетима послиједњих 8—10 |
| м је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих послова — и послужитељ изађе.{S} Душан зграби |
| један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају рубрике у новинама под насловом |
| /p> <p>— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа ва |
| .</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не |
| е чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чини се |
| улети један капетан, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу пр |
| да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљног лица.{S} Када не нађе мјеста крај проз |
| прозора кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски |
| фесором Франком, но никада није никакву важност полагао на њега.{S} Упознао се с њиме приликом |
| едино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употре |
| ваној српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и |
| лада раздор. — Ријеч колега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи п |
| ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га |
| него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, д |
| ањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очекивану расправу.</p> <p>Пило се мостар |
| ке правећи брзо прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</ |
| тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш м |
| Цвјетина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S |
| поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — |
| шњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли уплећале оне слике из земаљске у |
| у, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грл |
| таје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име кр |
| тник, а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Д |
| И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште |
| а и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог ни |
| и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак д |
| а мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачек |
| и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и пр |
| , да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у |
| људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, |
| ош више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у дв |
| е ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, п |
| , а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово |
| оривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изненадила, преко лица јо |
| и удара претрпјела, што се ова породица вазда истицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас ј |
| у аустријску управу.{S} На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личн |
| оверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> < |
| лико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемири |
| меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" |
| је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за |
| згледа на корист, јер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} |
| зда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде |
| сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, када би се когод од мушких загледа |
| кових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда паметнија страна однијела побједу.</p> <p>Споља с |
| познао, тако се промјенио.{S} Она прије вазда углађена коса Душанова бијаше сада накостријешена |
| ога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњене очи, и ј |
| ављају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјер |
| мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепио Србин званичник земаљске банке Лука Бојић, |
| де.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама |
| , кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господи |
| еврејин и увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} |
| "115" /> нико од одушевљених Срба, који вазда у свима приликама истичу своје српске осјећаје, н |
| брзо бијаше задобила онај елемент, који вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Констант |
| е бијаху сличне изјавама оних људи који вазда сједе у кужно атмосфери радионице, која заудара н |
| чацем, и преко највеће стрмени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред |
| ио, што то није прије чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, тр |
| баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова |
| езаше, што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско пита |
| крено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш заједнич |
| удо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је з |
| покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог покушај.{S} Одговорило му се не |
| у нарочито потврђиваху младачко живе но вазда узбуђене очи, које су непрестано лутале, на свако |
| рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим теж |
| сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Боривој Ха |
| остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да с |
| оја не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, |
| асма промјенио.{S} Поглед му изгуби ону вазда узбуђену свјетлост, коса му се опет покораваше че |
| ећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капе |
| ало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина струјио у сами град; Требеви |
| аљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај празни простор се поче пун |
| Цврчањем и завијањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођ |
| S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{ |
| шку — учинио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није |
| још није било оно право средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није ум |
| а.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} Онда је кмет боље радио, па ј |
| а за своје право, за идеју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Х |
| смо браћа рече му Боривој.</p> <p>— Јок вала, не! брецне се онај туђински и опет му се покаже н |
| е онда опет запитати Боривоја.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</ |
| де све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хвалио је Душана у очи.</p> |
| ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати аг |
| укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да |
| да <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кући не би ништа |
| зме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши |
| рати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забога то је одмах наступи |
| товао је против туторства Стевициног. — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресај |
| , охоло и негодујући одговори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, |
| ена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора бити, па нека буде!</p> <p>Б |
| јесен у сватове — рече сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо по |
| ривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгиц |
| ријеђеним тоном бранећи се.</p> <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Бори |
| бом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела |
| дине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Боривој |
| ма, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нис |
| Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић |
| о сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљс |
| м задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га |
| оворио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног д |
| на осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслимана у |
| од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p |
| зно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку |
| антазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пукоше |
| у.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> |
| воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, кад |
| иваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, |
| — Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк |
| оћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јар |
| ћ врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанск |
| ужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам |
| .</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се одлучи овај с |
| .{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно |
| јек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоће |
| ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем простру |
| начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао |
| у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори |
| т ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лијепа вам хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и п |
| едној турској кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Прип |
| ве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић ј |
| о добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да |
| Босну и Херцеговину, прије него шта би вам коначно подијелила тако важну <pb n="279" /> позици |
| ањем Боривојеве изјаве.</p> <p>- Ја сам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а |
| ше подробно свега.</p> <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, |
| е поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, |
| а сам се у самом суду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савј |
| Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} Наименован |
| а Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте изво |
| ји сте потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према |
| што причинило.</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — |
| че хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетн |
| друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважнији посао.</p> <p>— Ја иман важнијих посл |
| его под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{ |
| ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио |
| е.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се |
| љске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способно |
| оног познатог српског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, с |
| домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</ |
| {S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које б |
| <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Прему |
| уке, а нарочито тачност званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И зема |
| топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти овај? упита један млад н |
| астави љубазним на сурим тоном.{S} А то вам се као Србину мора похвалити, та сношљивост, коју т |
| ко усмено свршити.</p> <p>—- Но и на то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако б |
| це му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да з |
| Босни није ни могуће, јер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, па |
| она копрена од мало час.</p> <p>— Нашто вам та посјета?{S} Упита онај озбиљно, званично.</p> <p |
| p>— Па шта хоћете саде?{S} Молбенице су вам све овдје код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дош |
| ољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће |
| неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} |
| ему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на једно од највећих зала, које су |
| земље.{S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш |
| и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући се.</p> |
| не колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љу |
| савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и другу истину.{S} Нас Србе не само <pb n="2 |
| земљама учинили, а прије свега показаћу вам узроке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас иза |
| ну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — |
| е.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Припов |
| азгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она |
| поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премужић и пружи Ду |
| је би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо |
| тку не би могао бити Биоград центар?{S} Вами свима то мора бити све једно; код правих политичар |
| о и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је прољеће цвјетал |
| ам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио |
| по Турској и Малој Азији, а нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прад |
| срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојит |
| млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Н |
| вори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— |
| и Хрвати исто тако симпатично мислимо о вами Србима, као о себи самима.{S} То је сасвим природн |
| se Sprache</foreign>.</p> <p>— Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одје |
| не, то није баш тако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говори |
| ћи <pb n="260" /> љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја ви |
| >— Како је нама Србима могуће ступити с вами Хрватима у пријатељске односе, па чак и у слогу, к |
| раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели по Турској и М |
| .{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане |
| бити лијеп живот слободног Србина међу вами.{S} Ето се сада покидаше чаробне мреже срећних дје |
| апи-Костићевих никад није било свађања, ван овакових препирки, <pb n="8" /> но и ту је вазда па |
| сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање нуди него што |
| аза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ићи.</p> <p>Шеф |
| српском, тако су је прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у |
| абава је занијела Душана Трифковића.{S} Ван сваког очекивања је отуд понио најбоље успомене.{S} |
| Касаби!{S} То значи жив се саранити.{S} Ван Сарајева нема живота у Босни!{S} - Таке мисли прола |
| ашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем н |
| у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је |
| о господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам |
| за.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже |
| ш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песн |
| ћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наст |
| остати и упропастити му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> < |
| ком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва |
| и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дођ |
| шта друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно ч |
| д господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са |
| иментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да |
| во са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу та |
| ионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S} Осим тога имађаше ова коло |
| и-Бостић се умири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислит |
| ка; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст покл |
| и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако |
| ривојеве су савјетника узбуниле.</p> <p>Ван сваког очекивања се све брзо сврши.{S} Боривоја Хаџ |
| Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједок |
| ће му овај савјетовати; тек у појединим ванредним <pb n="34" /> приликама су искреније, отворен |
| очети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци до |
| као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је б |
| личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, а професор Франк је т |
| .</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредн |
| е у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане користи донијети |
| ршин, продају лошу робу за скуп новац и варају на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина бо |
| ва цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних киш |
| улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када |
| {S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и падала му је мисао на |
| јећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и тр |
| Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и у |
| устише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се |
| или странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званич |
| ке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и српска омладина, Србин ђак, |
| се без страха залијетати у наша села и вароши, у наше куће у наше школе, и пред том средовјеко |
| као, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши.{S} То је био крај, у ком се налазила котарска о |
| ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непреста |
| а нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој |
| путу за касабу, <pb n="199" /> котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверозападн |
| је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, |
| /> <p>Кафана је међутим живјела бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају |
| с ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за |
| мање остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у ов |
| подине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним глас |
| ан онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо једа |
| атио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило било к |
| - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна кат |
| и нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма другач |
| е ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав у |
| иле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је пр |
| плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући.{S |
| етир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Фр |
| њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се |
| премио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сасвим |
| ра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — професо |
| а господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрну |
| и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи |
| — Биће боље, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново |
| у ванредно лијепу ствар, управо имам за вас једну ванредну ствар, која ће вами неописане корист |
| слагали, то би могло бити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p |
| дар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи.</p> <p>Ту наступа оно интересовање у души Бо |
| то је одмах наступио неугодан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо пр |
| изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — рече Франк и растадоше се.</p> |
| као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујем |
| ам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управ |
| сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједни |
| а.</p> <p>— Нека, нека, и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спаст |
| } Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето |
| се морамо свим средствима борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од |
| сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} В |
| пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој захтјев не садржи тако |
| све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но |
| важну <pb n="279" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписа |
| ено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим |
| емаља, то би било правилно и поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то |
| р Франк поздрав.{S} То је баш лијепо од вас што сте зашли на ову свечаност — настави љубазним н |
| вирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и напредне мисли о |
| идео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о |
| — одврати стари.</p> <p>— Јест, боји се вас, умјеша се Стевица иронишући.{S} Овај тон све изнен |
| ако зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Прем |
| вале странаца, који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и сл |
| ила потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да |
| вот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек Вас неће унијети у квалификацијону табелу без испита.</ |
| удите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити пре |
| <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</ |
| арате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријеши |
| <pb n="58" /> друштву око себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које |
| у имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не б |
| же од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када вам се лијепа прилика пружа — гово |
| /p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од |
| n="291" /> <p>— Имате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се б |
| ке ових зала.</p> <p>— Стотину пута смо вас изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрват |
| ивоју у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви |
| м диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па |
| ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, која је нанешена |
| ви.</p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нар |
| рцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све н |
| а не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— У мене се не ће нико заљубити јер ником н |
| n="229" /> <p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табо |
| љавање.</p> <p>— Но, па изволите, ја ћу вас саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја |
| јевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој судској расправи, рече |
| дило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу вас научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије |
| астиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но |
| еста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше |
| p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!</p> <p>— Константин Хаџи-Костић ј |
| обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни |
| , да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни право |
| имназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом п |
| ве дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p |
| раду и за српску омладину и за њега.{S} Васпитаваће онаку омладину народу, какву овај треба, св |
| емље.</p> <p>— Ми смо омладина, која се васпитала под аустријском управом, ми не можемо ни с ко |
| их осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује к |
| је говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим град |
| њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васпитање и школовање млађег брата, а послије овога чит |
| се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотл |
| ма, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада |
| — избаци очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела |
| као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само крај ових пјесама.</p> <p>Тај стари на |
| ца.{S} Морамо омладину, читава поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у пол |
| не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се лице смрачи, али се није |
| ечи бијаше занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— |
| S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим |
| аде иселити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао св |
| нет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било |
| утку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и дос |
| пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> |
| бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l |
| , глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему су подчињени сви чланови земаљске влад |
| рно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и нау |
| ита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, им |
| говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад да на |
| лику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у о |
| Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, д |
| шта не буни. <pb n="268" /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана сло |
| иташе господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p |
| есно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љ |
| > <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којо |
| е бирократа свог потчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати |
| те?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек |
| орили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— |
| бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У осталом то |
| рват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо среће када |
| ла, пријатељу, то су злочини, које чине ваша браћа нашем народу.{S} Забада се нож у наш живот, |
| ња.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тв |
| па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мој |
| /p> <p>— Ма што не изражавате, човјече, ваше мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у ов |
| да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом |
| продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> скупа ки |
| онстантин Хаџи-Костић.</p> <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе |
| раги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Влад |
| да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p |
| , а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се |
| има и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и так |
| оме баш морамо најпре расправити, то су ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, т |
| да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S |
| > <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије о |
| гло бити погибељно за њ.{S} Саме колеге вашег пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он не |
| по свој прилици не ће пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошље |
| и то <pb n="96" /> нарочито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлос |
| } Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и про |
| рити на једну срамоту, која је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што |
| је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер |
| учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао једа |
| а запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјештају натраг у Сарајево.{S} Са |
| твима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд понио ту успомену.{S} |
| је годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји — одврати савјетник, а непрестано је |
| ам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну |
| цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни пот |
| цијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваших ријечи.</p> <p>— То је неистина — оштро се бранио |
| на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, чес |
| човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Фран |
| — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да ва |
| ас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Полицајни шеф застане |
| на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — ре |
| ма.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заог |
| а схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, била је |
| ута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу у српском крају и мир |
| ње се наднијело свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну |
| > <p>Над Сарајевом је блистало отворено ведро плаво небо.{S} Свјеж ваздух је с брда и планина с |
| ставиле своје родне крајеве, за које их вежу све успомене и повеле се за људима, који ће их ухљ |
| могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао то |
| тањем, одвели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су |
| воје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p>Боривој се чвр |
| поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и р |
| идјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он |
| говор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се кренуло на |
| ослије првих ријечи ослободи те душевне везаности и поче се тужити.{S} На пошљетку се повукоше |
| остић се отресао оне прве стидљивости и везаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{ |
| ом државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пута су му ноћу рупили у кућу |
| одврати Боривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од д |
| унце сија и кад киша пада и када снијег веје; а отуд на малом коњичку, који подиграва, иде сеља |
| и не би хтјели, јер би се морали одрећи вековних примамљивих обећања, која ево кроз стољећа још |
| пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо своју дужност“.{S} Ту су искрено ист |
| е с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље у |
| а и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведе |
| е а они се стари сјете своје младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао |
| раху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ри |
| “, и почеше шапутати један другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим н |
| Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један другом: због велеи |
| ше свједока, који би могао свједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрх |
| ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још већма охр |
| онија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабинера.{S} Само свог цара нису и |
| вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо смо чекали Швабу са топовима и како се у |
| на, његова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрх |
| јури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на бријегу натоварена сијеном |
| ковао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине |
| лини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од друге, д |
| нком.</p> <p>Само што се окренуо, спази велик нос, и познати образ египатске сфинге.{S} Овај је |
| орати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S} И онда опет ка |
| а и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране с |
| младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо гр |
| о сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако велик посао имаш то? — питаше баба чудећи се, а начином |
| и, најсавјеснији чланови, авангарда.{S} Велика Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p |
| ових ријечи.{S} Сада се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећ |
| нков капут и руку.</p> <p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама. |
| а Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и своје <pb n="299" /> |
| крајине Босна и Херцеговина!{S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрв |
| , са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле п |
| ју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та н |
| човјека за навјек одбију; то јој поста велика брига.{S} Сада ју је ево прекужила.{S} Јер је он |
| лас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди |
| главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија са каменитим мунаром, а око ње се на све |
| } Ох, колико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни оду |
| се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговор |
| све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупко |
| то учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украш |
| ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> <p>Сељак Лук |
| одном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуг |
| тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и попије, већ што се |
| > <p>У малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином |
| другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и |
| о Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика |
| по сарајевским угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје б |
| } Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозорима са улице.{S} Преко гвозд |
| је заиста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води |
| Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе, која је говорила о |
| рајево, Биоград или Загреб центар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала |
| бично мирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед |
| и.{S} Када се Боривој сада загледа у те велике очи, и сам се удуби у мисли и непрестано тамо <p |
| пун полета, чак пун сањалаштва, али без велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијо |
| колико бозаџија и халваџија скупило око велике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашч |
| мвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо сва |
| вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; |
| највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и |
| право долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не могаде казати заш |
| ке односе, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватск |
| њег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, |
| овјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле очи, ка |
| >— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, којој ви |
| читав народ; читава омладина српска на великим школама уједини се на заједнички отпор.{S} На ч |
| смо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видје |
| осједника странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до |
| pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође |
| о пресомитило, зеленкасте и живе очи са великим отворима на зеницама, побуде у Душану осјећај, |
| иштву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, није имао виш |
| аршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево |
| али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе коштуњав |
| савјетника Улриха, овај бијаше забављен великим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој |
| ити о томе, о чему и сам мисли, наиме о великим културним интересима аустријске управе послије |
| говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224" /> аа њ’, то су брж |
| једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата људска фигура је стајала не |
| а.{S} Пред њим стајаше мали човјечуљак, великих крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{ |
| увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран рад, а кудгод се у овој земљи ок |
| , лицу, које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је |
| у ствар узети у руке?{S} Онај који није великих школа учио не може овако важне ствари, животна |
| гације изнијети, што му не задаје иначе великих брига, али му само намеће нов посао.{S} Преко м |
| да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, да бу |
| присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, ни академије, па откуд им о |
| и који Босанац ван Сарајева, то је онда велико повјерење и почаст поклоњена.{S} Учтиво понашање |
| њу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријске монархије.</p> <p> |
| кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин па прибавио себи имање!?{S} То м |
| ренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико протегљасто, дугачко тијело са дугим ногама, биј |
| у, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљ |
| — Но знаш, баш ако нисмо сркали кашиком велико знање тамо на великим школама као ти, оно, знаш, |
| неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа бо |
| авом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање |
| помисли но како се сјети оног самовања, великог носа и као смола замазаних очију, њиме овлада к |
| руштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са св |
| p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кр |
| рилици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, гдје дома |
| Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зл |
| , што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, |
| ам.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке |
| оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се ска |
| су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стране на миндерлуцима бијаху посј |
| све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали |
| ког одијела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} |
| а духовну смрт, нас, који смо научили у великом свијету духом живети.{S} Но ту нисмо само ја и |
| би што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гос |
| старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце |
| им као средњошколски ђак, а послије као великошколац, никада није пропустио да свима својим при |
| дини се на заједнички отпор.{S} На челу великошколске је омладине стајао Боривој Хаџи-Костић са |
| Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, који су меморандум потписали, а нијесу им |
| савјетник сада смелије и слободније. — Велику Србију, је ли то рекосте.{S} То је ваш стари вел |
| А на пошљетку зашто би се ја бринуо за велику политику, па и за српску политику, кад о том бри |
| јетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивање |
| има борити против вас и извојевати себи велику Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, |
| у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело свије |
| темељ на којем ће ново покољење зидати велику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натра |
| /p> <p>— То си требала сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се |
| ом из Хрватске.{S} При том је показивао велику љубав и пријатељство према свима Србима, нарочит |
| година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p |
| Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочека |
| о гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави во |
| запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, |
| ама са посудом са штирком, лепио је ову велику штампану артију по сарајевским угловима.</p> <p> |
| се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а н |
| под турским јармом.{S} У име његово вам велим: ослободите српског сељака од новог ропства.{S} А |
| — Сада нема упражњених мјеста.</p> <p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали |
| свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос |
| а на поље.{S} Требевић је у свој својој величанствености, као јасна слика, стајао, да се могао |
| и објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допуто |
| зоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања |
| Србину?{S} Ко од нас није одушевљен за величине наше прошлости?!{S} За тековинама наше заједни |
| сарајевска брда у свој својој љепоти и величини, увијена у тамну провидну маглу, као да је све |
| у његовим обичајима, свједочио му је о величини српске прошлости ових земаља.{S} Ох, колико је |
| ну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети једним погледом преко свих |
| њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и та |
| наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око. |
| ољно ријешити, али му то чувство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с |
| нији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као |
| ровидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху милиони ситних капљица, поче киш |
| ну.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кроз тај једва провидни вео лагано се спуштаху |
| и кућа и уви се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} П |
| , то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи шта.{ |
| јетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} |
| ме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савје |
| това у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге |
| ечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак |
| а у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости лијека, о ком је Бориво |
| уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанк |
| вијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изост |
| веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној слави и стаде понављ |
| и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздрагано расположење овлада Драги |
| 0" /> изнутра се чула свирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше |
| славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенер |
| право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну славу.{S} Он је ја |
| и владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари |
| ладицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баб |
| д нас у Загребу је много <pb n="186" /> веселије и живље — рече Миховил Премужић. — Када се сас |
| ти управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава но |
| и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу крсне сл |
| <p>И у кући Хаџи-Костићевих је овладао веселији и поузданији дух, премда се није вјеровало у к |
| је се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотиц |
| посјетом и српске куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријате |
| аше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи професор Франк, позове |
| хаљину, и са необично зажареним лицем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједел |
| ху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог поздрава их одв |
| сељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке м |
| чи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n |
| раво има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља |
| а се Боривој опростио с њима.{S} Њихово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не ид |
| једну српску пјесму, која се орила час весело, час тужно, вазда пуно осјећаја, нарочито кроз о |
| дених капака на прозорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре про |
| ост, нова истина с неба; тако су радо с веселошћу, с одушевљењем изговарали ријечи:{S} Осудио ч |
| де бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</l> <l>Сад су с пута ук |
| вље и у славу српског народа, усред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано. |
| пољане пуне шаренила, живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не |
| ко забезекнуто и ударише у смијех, пуни весеља, што се једва једаред нешто чуло, нашто се сви о |
| зак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштво се брзо поврати у старо рас |
| аршаве и направили на трави столове.{S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жен |
| 080_C7"> <head>7.</head> <p>Баш када је весеље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, кад |
| лица, која уједаред синуше свјетлошћу и весељем јутарњег руменила.{S} Све се поче весело и брат |
| ца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, |
| Зато је Алекса Стефановић био на сваком весељу, свадби, бокарушама, крсној слави, крштењу и сву |
| а с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби највише јабука, том ћ |
| гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклици радости и одобравања.{S |
| ијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на |
| вебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први носио проглас |
| је један ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф пол |
| мња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, шта су све обећали народним вођама |
| и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке |
| је био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак |
| азе већином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и с |
| у једном правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на друг |
| на потрчи за њима.{S} Кад их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва приб |
| у између Срба и Хрвата не треба начела, већ поштених људи.{S} Прије свега би тражили од хрватск |
| до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела по заповјестима изнутра.</p> <p>Бориво |
| ије ме само босанска касаба застрашила, већ странци званичници, који су тирани господари а ја, |
| а учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању |
| расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} Обећава м |
| ца потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та ом |
| ови је Душан.</p> <p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље |
| рајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Бил |
| овори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> |
| о амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који су више били сл |
| о професора Франка није му ишао с пута, већ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људм |
| м бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мали Боривој је г |
| силом отуђила је не само Хаџи-Костића, већ уједно и све његове једномишљенике Србе.{S} Но ту с |
| а није бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S |
| ије смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту |
| ије ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} |
| е важности оно, што се поједе и попије, већ што се каже и чује.</p> <p>Када се запале свијеће, |
| е, неспрема и недостатак интелигенције, већ је то ужасан шкандал за судску струку, управо прест |
| Босни не чине одмах оно што је најбоље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онак |
| рофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском град |
| дина.</p> <p>— Па — мене — не баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче |
| омладине, па не само нико од омладине, већ ни сам он није испунио ни трунке обећања од свога п |
| се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај |
| не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још |
| затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> |
| своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас а и <pb |
| само што су му многу неправду учинили, већ што их Швабо овамо шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У |
| тилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, |
| а се такођер промијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били |
| ом живети.{S} Но ту нисмо само ја и ти, већ је читава српска омладина овдје у питању.{S} Прећут |
| а нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњ |
| ом званију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла сам |
| Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омлад |
| уће на миран и праведан начин ријешити, већ је то сваки поштен наш ага увидио и у свом срцу риј |
| > <p>Но брат Хрват не хтједе околишити, већ одмах поче отворено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима |
| — на то ће Боривој — у себи иронишући, већ — шта сте оно још?</p> <p>— Па католици.</p> <p>— Н |
| ољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му |
| о све „вертерке“ у Сарајевској болници, већ као све аустријанке Њемице, које када остављају сво |
| преко језика претурити љубазне ријечи, већ најпре упита: је ли истина што се по касаби говори? |
| е даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p |
| ештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} |
| ајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, |
| још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте на |
| и Душан најзад.</p> <p>— Не нешто мало, већ много, у свему морамо попустити ако буде потребе, ј |
| а, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и егзистенцији млађег брата Боривоја.< |
| иштво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује прот |
| pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш |
| фковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p>Преко лица му преле |
| p>— Па католици.</p> <p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — о |
| ут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— Под тим услово |
| ијечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко с |
| авана ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода |
| ше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло |
| аба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, што је сваком, с којим се први пут вид |
| Беча баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у |
| ња, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с |
| <p>— Срамота не само за судску струку, већ и за све нас Србе, што оваке судије имамо — једва ш |
| ада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор. |
| лу.</p> <p>— Не само на културном пољу, већ и на политичком — упаде му Франк оштро и тајно пром |
| мргођено, ни осмјеха не бијаше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју |
| бразована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војни |
| ка Бојић био захвалан не само Цвјетину, већ у свима онима, који су му припомогли при унапређењу |
| руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичн |
| ст Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљи |
| отчињеног — Није само ваш поглавица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити |
| ство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час у |
| пролије, ваљада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у т |
| че, остави ти нас, ми нијесмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, |
| одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни н |
| рке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе |
| во.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта знач |
| аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас саме против нас употребљава!{S} Све што сам ти |
| оји му мање нуди него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио |
| Све бијаше одмакло и куће и зграде.{S} Већ су на отвореној прузи.{S} Унаоколо се указаше сарај |
| м“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Н |
| остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S |
| мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа про |
| ни камилавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министар |
| > <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај |
| Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један п |
| бадава.{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се |
| е пред собом, које се мичу тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којо |
| да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на А |
| к — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich habe kein Interesse fü |
| но — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато |
| мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво презирање према т |
| муке, а теби ваљда жао — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, д |
| нце професоре.{S} Та мржња је била сада већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S |
| постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је |
| овила све успомене на очеву смрт у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогони |
| кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер |
| о сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије |
| одимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће |
| управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у н |
| ном ових земаља, ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више |
| е, но брзо се савлада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, |
| изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом пра |
| им.{S} Обећава му се савјетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичн |
| главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан |
| у данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, која нас нука, д |
| лијепе форме љубазног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, |
| елити у Америку.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад |
| рац.{S} Његовом још свежем лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на че |
| слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли колико би дуго још мо |
| сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам глав |
| ју у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, |
| Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је ба |
| леко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерњ |
| унати, скот један!{S} То нам је једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — |
| ваничну лаж, као што је то српски народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе так |
| Многе трговце су прошасте оваке забаве већ у црно завиле, и они су пропали, а новац још, добил |
| ашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој велик |
| ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; |
| прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен, како |
| ат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно |
| у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му сјевну |
| као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима склопила слогу и само чека згодан тренута |
| глу су били сви на окупу.{S} Стевица је већ искритиковао народну политику, изгрдио вође и сврши |
| да већ осјећање зрелог младића, који је већ све схваћао.{S} Прогони од стране странаца и несрба |
| и по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљ |
| /p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлиј |
| и професор Франк.{S} Професор Франк је већ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда н |
| обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје тако |
| пробавио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p |
| же овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да ј |
| утње био потавнио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за п |
| у баба исприча Боривоју све оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде о |
| — А камо мјеста за ову омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада |
| цу мрзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, |
| је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина вас |
| емачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је је |
| и — —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна пит |
| ић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кун |
| момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} |
| „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p> |
| ене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу |
| им путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његов |
| је била ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто |
| о доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. |
| том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим |
| упита Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у зван |
| стријску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са С |
| је него што је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да под |
| чекаће и промјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње н |
| </p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напокон поче грдити с |
| елу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и |
| збиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби сла |
| ено тамо за оним столом?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ст |
| {S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда им стани на пут.{S} Ко се не зна бр |
| званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, као што |
| Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се |
| бављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзг |
| је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином ук |
| p> <p>Боривој се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала с |
| је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио до |
| лог коњичка.{S} Алат је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и са |
| е.{S} Он је схватио ово омаловажавање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је |
| ш једаред кроз <pb n="155" /> чаршију и већ хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи гра |
| е, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познани |
| имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни једног спорног питања, |
| е Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не |
| ла.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи |
| е био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири |
| бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се |
| аше нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске вла |
| те ићи.</p> <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судб |
| ине професоре, ја у четвртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То н |
| горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни херметички оди |
| /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а би |
| же ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покушавао, пак ми није пошло за р |
| емојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ор |
| у од овог рђавог суда.</p> <p>— Био сам већ у много прилика пак сам се баш свуда о овоме увјери |
| Улрих се намргоди за час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмије |
| 71" /> Улрих престаје бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започи |
| овији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аус |
| жи разјашњења о свему.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај |
| о мјесто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку |
| ику за око.</p> <p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду ка |
| ојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном |
| авом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван оно |
| сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим жи |
| ровођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ постарији човјек но још пун младачке снаге и бујнос |
| шаном Трифковићем.{S} Сава Репић је био већ стар момак, изнемогао скоро и без одушевљења, једин |
| ијаше иронички.</p> <p>Ово се понављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио |
| главица ту, већ смо и ми ту, а ми ће мо већ знати стварно ријешити ваше питање.</p> <p>— Па ако |
| помисли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо |
| ективно и стварно разговарати, када смо већ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узро |
| ћ није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват |
| тка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји паров |
| говори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали |
| торовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први да |
| ана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, |
| ју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одго |
| у у својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете |
| ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше |
| још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нек |
| ичке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је ба |
| е Боривој Хаџи-Костић и Душан Трифковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело |
| ачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу профес |
| е, крај кандила.{S} Разјадило се народу већ, али се није уморио; народ је чезнуо за својом цркв |
| дно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> < |
| иш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.< |
| они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи страшно стање и за Душана.{S} Б |
| нас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привредном и |
| ану мало касније. — Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас пон |
| сретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су већ почели у том смислу радити.{S} Народне вође се изми |
| е чуо ове ријечи, које су старог Алексу већ биле извеле из мирног расположења, но као домаћин с |
| </p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> < |
| опет остаде сам, но сада је ову самоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, |
| :id="SRP19080_C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Триф |
| ући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ра |
| а разлагања, он ће протестирати.</p> <p>Већ се почео сумрак хватати.{S} Ни један од обојице не |
| да падне Улриху све то на памет.</p> <p>Већ пролазе и прва кола крај прозора савјетникова.{S} О |
| није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>Већ се спустила ноћ.{S} Ужинаше на тим троножним столиц |
| ао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се |
| иша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи |
| у до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторитета и против самог закона.</p> <p>— Ми |
| абине очи кроз наочаре изгледале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица |
| и чине нами многе неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Ва |
| шану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Ад |
| слу и онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети ради |
| расположење; нико није угледнији, нико већи, нико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу јед |
| нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душан.</p> <p>Душан ово схвати |
| тана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, |
| јим се упознала скоро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католи |
| дина борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и рећи им:{S |
| , женске бијаху саме себи остављене.{S} Већина тетака, стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} |
| ика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чи |
| се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила као сталну неприј |
| стријске управе према Србима.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, |
| 01" /> мушких у аустријском одијелу, но већина је обучена у босанско одијело.{S} Душан звераше |
| Међутим се почеше купити око њих многи, већином омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да прип |
| остинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и полит |
| ла бучним варошким животом.{S} Ту улазе већином странци и сједају на своја, већ од година заузе |
| ио и међу муслиманску омладину, која је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} |
| осао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час погледала на п |
| нк бијаше сио за један сто, за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење сви |
| јетничка титула већ, али мора стећи још већих заслуга.{S} Ту се званичник Урлих, бивши фелдвебл |
| вају овдје љевше одјекују; љевше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, С |
| з звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збогом“! „Збогом“! чуло се с обје стране.{S} Ве |
| био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се учинил |
| ном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, т |
| павао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу |
| уга пред управом.{S} За ове заслуге још већма промакнут стиче право приступа у прве владине кру |
| дајник!{S} Када спази остале, он се још већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник |
| ли, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и настави. — То се већ одмах у почетку државног р |
| ослетку Злонога поблиједи, раствори још већма своје вазда као у душевно болесног човјека наводњ |
| ву ових „кримина“ осуђивати.{S} Ово још већма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србин |
| авним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи на |
| од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и |
| ог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишче |
| г предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо |
| здржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилично навукао ракије, и он напо |
| су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се о политичким |
| емља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Бориво |
| а сфинга.“ Зашто египатска сфинга?{S} У вече, када је пала тамна ноћ и свако се повукао у своју |
| мењена и то баш ондје, куда је морала у вече проћи по пиво служавка котарског предстојника.{S} |
| дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} |
| ако је <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије |
| "> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} С |
| никовице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевск |
| ајнепријатнији разговор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом полож |
| то долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дуб |
| ушаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} |
| према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </div> <div type |
| побједу.</p> <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе.. |
| румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испуњаваше душу његову. „Како је дивн |
| ве бијаше окупано у сад већ слабу румен вечерњег сунца.{S} Лак усхит као вечерње, молитве, испу |
| м плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва разазнају, за којим в |
| сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако |
| но таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од људи и од бајунета и од топов |
| нарушили стари ред и опће законе.{S} Но вечити закон не трпи никаквог нарушавања ровнотеже у св |
| носити.</p> <p>— А ако буде ова несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, прис |
| ија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — настави савјетник сада смелије |
| и против силе, револуцију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазв |
| о — упаде му Франк у ријеч.{S} За бога, ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да |
| ао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Констан |
| ета на пушкама. </p> <p>— У име закона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Кон |
| аје ни овог народа, ни њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о |
| ако сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет |
| фери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, госп |
| блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, као ми крсну славу и |
| > љутину — Што сам ја с вами искренији, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, |
| ни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати |
| изволите само увијек за мој сто сјести, ви ћете ми увијек бити најмилије друштво, будите увјере |
| ер извините што вам морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоће |
| збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који |
| шић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, како се треба борити за права и |
| сио се у љепшу српску будућност.{S} Ох, ви планине, сада увијене у сиву, суру једва провидну ма |
| м сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћено запита Душан.{S |
| е први успјех, онда се казало паровима: ви сте своји! и као очарани на идућим сјелима траже они |
| устљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнем |
| у свега странога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знат |
| обило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех |
| че Боривој сасма отворено разлагати.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну иде |
| > <p>— Право, право! сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учини |
| вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћу наћи посредник |
| , поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{S} Ви сте Срби показали прави пут, ви сте нас све научили, |
| ли ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, |
| срамота? исколачи се слуга пред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> |
| , да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајник!{S} Када спази остале, он се још ве |
| е.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду |
| <p>— Константин Хаџи-Костић још живи — ви сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћ |
| начин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомиње |
| е говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп нар |
| <p>— Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запреп |
| м — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је ком |
| а Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — ослови је Душан.</p> <p>— Ја |
| осподина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p> |
| у раду и око стварања статута.</p> <p>— Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статуто |
| на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђ |
| ш неодређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам |
| у оквиру аустријске монархије.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор |
| вас се јавност ништа не тиче.</p> <p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју риј |
| оменат, када ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу руш |
| ме у сличној ствари затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{ |
| овил Премужић сасма разочаран.</p> <p>— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та сл |
| Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То |
| и корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни |
| једној великој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Т |
| и не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и |
| <pb n="214" /> <p>— Ја ћу Вас питати, а Ви ћете одговарати, рече шеф полиције, но пазите, да са |
| авка котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као |
| ловица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате за странце?</p> <p>— Свако је стр |
| не на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — |
| сте се у свему преварили.</p> <p>— Шта ви управо хоћете?</p> <p>— И ако нас још стотину пута у |
| частили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим ст |
| вјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p>— Не ја само, него читав срп |
| д нас нема личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потч |
| литичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — храб |
| трашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једн |
| о се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек ми Срби и Хрвати између |
| ам отуд понио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једни |
| . — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њег |
| м право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једног грађ |
| сасма лоша изгледа.</p> <p>— А шта сте ви?</p> <p>Обојица се згледаше зачуђено.</p> <p>— Па Бо |
| да Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина ни |
| рај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица |
| узима свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћут |
| вора у ходнику затвора.</p> <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> |
| /p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насмија и престаде даље г |
| ремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је теш |
| им брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно |
| аучили, како се треба борити за права и ви сте и нами Муслиманима постали узор, од вас хоћемо д |
| у неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без |
| p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, пак сам отуд п |
| > <p>— Кад ја вас поштујем — поштујте и ви мене.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина |
| јала и казала му тепајући: а, зар сте и ви мала лола?</p> <p>Зли језици, и сарајевска чаршија, |
| едовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="2 |
| елујемо на српску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо о |
| у ваше тајне мисли, за којима идете сви ви православни, такозвани Срби, сви сте нам непријатељи |
| а оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душ |
| ање бит’ или не бит’, или ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам неп |
| ина затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.< |
| рано омаловажавали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као |
| мирити.{S} Ал за тај поремећени одношај ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</ |
| к вами, вашој кући и оној ствари, којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћи |
| материјалу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунит |
| добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном стат |
| нили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p> <p>— Душан разумјеле ово питање |
| и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас ст |
| пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и |
| пљунути на свој карактер —</p> <p>— То ви тумачите тако, у осталом вас се јавност ништа не тич |
| м крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет онако лијепе славе славите — одговори домаћин, |
| , ја ћу вам казати, за што све оно, што ви мислите, није могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са |
| Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — прекиде Боривој овај покушај |
| које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно |
| када овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, |
| ти.{S} Али то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, ал |
| драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну по |
| злу, које би требало најпре одклонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових зе |
| и чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> <pb |
| аху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се крију. |
| оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим |
| намргођено, но брзо се насмијеши, када виде Стевицу.{S} Стевица му приступи и на лицу му се од |
| ајна, с везаним рукама у ланце.{S} Када виде жену и Боривоја он чисто посрне, жена цикне, мали |
| } Исто тако љубазно отпоздрави, но када виде ко је, он се уозбиљи.{S} Био је то Милош Симић, по |
| {S} Погледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне |
| што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли да |
| и нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај сјај крај електричне свјетлости, чисто му се |
| се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љепоту свог родног мјеста, тих брегова и зелен |
| отимају за онај омиљени предмет, у коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својо |
| чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</p> <p> |
| у да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ет |
| овог извора, када тако удубљен у мисли виде пред собом лик Миховила Премужића.{S} Овај поздрав |
| мјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{ |
| да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог ч |
| боље — храбрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> < |
| ту рода људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је ра |
| да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци силног негод |
| им; српски се народ тргао — у отпору је видео свој спас.{S} И тај угњетени Србин Босанац је отп |
| .{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет мо |
| шта сам пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316 |
| сукобила, но и у том летимичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног |
| Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само спавај — тек је по |
| а се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:la |
| .</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше |
| се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати |
| <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно ликовање у души Душа |
| Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <p |
| потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога |
| н наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још |
| арији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> о |
| нешто засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бије |
| аспознавала лица, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вр |
| је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшн |
| те.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врис |
| е дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и ухвати се за њ.{S} |
| .{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји неколик |
| баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не |
| .{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Боривоје?</p> |
| дром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њ |
| а у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и к |
| с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Костићу. </p> |
| јек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуш |
| јенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> < |
| на Србину види само зло, а у души му не види никакових способности.{S} Ову мржњу је према Србин |
| д се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Идеш Кејо |
| коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мал |
| стакло, како звечи, оштро продире уши и види неке силуете пред собом, које се мичу тамо амо.{S} |
| покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти п |
| у се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад ње се наднијело |
| као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал се није заплакао.{S} Не умјеле ништа |
| тварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта |
| ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смолом замазане очи.{S |
| , ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом.{S} Он жељно чекаше коначан одг |
| ране, јер се боји подвале, коју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему са |
| народа у овој земљи.{S} Зато на Србину види само зло, а у души му не види никакових способност |
| еднога дућана и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито неш |
| јника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом з |
| ећ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам |
| срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео по |
| ој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Вид |
| у спадати и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговар |
| ована Европа устати у нашу одбрану, већ видим дуге редове, читаве поворке аустријских војника, |
| о, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва |
| ви да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напри |
| другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он напо |
| ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, увјер |
| а за све присутне, што је и сам Злонога видио ова подсмијавања, једио се на то, чинио се невешт |
| џи-Костић је у тако удешеним одношајима видио једино ријешење свога живота.{S} Он није ни у што |
| ну страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} Душан |
| је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та |
| едим Мујагом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ пр |
| ретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с њега, окре |
| бе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер з |
| <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> <p>— Чак за овим с |
| са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље међу народ и п |
| арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу |
| илавки, ни турбана, ни чалми.{S} Већ се видио у фотељи бечког министарства, као министарски сав |
| сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, потпуно се увјерио о биједном стању његов |
| идјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p> |
| о овај то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава зе |
| е и зачуди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S |
| ну страну.{S} Професор Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинит |
| фановић.{S} Он је у ћутању савјетникову видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорит |
| ћи, причали један другом, шта је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Ка |
| .{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ев |
| том човјеку, најпре је на његовом лицу видио велики нос, испод малог чела једнолико свијетле о |
| м, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца |
| рао у оној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још |
| се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пример, сви ми заједнички радимо овдје у ово |
| Хрвати не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглав |
| дона церећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што са |
| о повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође |
| Срба је овдје не пребродив јаз.{S} Свуд видите неправду, лаж, смртну мржњу, све је то у стању д |
| <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сјести, ви |
| ера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног |
| а прозору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драги |
| аво да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, вј |
| мјера ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— |
| лади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо се налазили за т |
| ебом као Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити. |
| рати онај исти.</p> <p>— Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не гов |
| украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало д |
| чена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, ал |
| розору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, н |
| блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу оживе и насмија с |
| ћ стоти пут понављала, кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Б |
| уњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио она два |
| дале трипут веће, баба није трипут боље видјела и распознавала лица, нарочито не она, која види |
| говори.</p> <p>— Мислим, али их нијесам видјела.</p> <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Др |
| ели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не |
| нијемим пријекором.{S} Како би она радо видјела нежан и топао поглед за ову радо учињену услугу |
| ала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће позната баба Стака, |
| ога, што је сваком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те р |
| и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном кабинет |
| м запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константина Хаџи-Костића.</p> <p>Пор |
| — рече Боривој озбиљно.{S} Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за |
| олама као ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је он |
| /p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p |
| јкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова гост |
| а кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико кућа на пониском брду.{S} Кућице су |
| аше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пред њиме зи |
| и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у ли |
| ин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, д |
| зност и живост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} |
| ити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхан |
| данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове з |
| ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на ул |
| да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту су заповијест кметови на селима објавили |
| кина кћи.{S} Сада је тек потпуно могаше видјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је |
| па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег |
| нових терета, само када би брата могао видјети на угледном мјесту.{S} Је ли братовљева молбени |
| p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом |
| молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учи |
| S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скрхана и очајна, с везаним рукама |
| иног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине |
| во им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп |
| а и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изболованим и чежњи |
| ене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече исти ом |
| осити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе о |
| повукао у своју собу, на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим н |
| да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатска сфинга“ рече један. „Египатска сфинг |
| чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно |
| аже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представници |
| , кћи једног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са кор |
| прозорима, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепо |
| анство; српски народ, који је нами, пет вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га по |
| , што сам заведен лажним исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. к |
| данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у при |
| н, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удуб |
| у, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упут |
| сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики перзијск |
| ишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби |
| се кроз бујне пашњаке, ливаде и шумарке вијугао блистајући се у хиљадама сићушних таласића.{S} |
| де спасао.</p> <p>Био је сав блијед.{S} Вика се утиша.{S} Сви посједаше и Душан сједе и обриса |
| штрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се уч |
| е у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — з |
| лу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио |
| <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на |
| ора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову политику!{S} До |
| аршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и пуцање, |
| ми пропадамо, због придошлица Хрвата и викасмо ту истину цијелом словенском свијету, и сви чуј |
| г руком, шаком, пијесницом и смијући се викаху:{S} Удри Швабу!{S} Наста општи смјех.</p> <p>- У |
| ди да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука |
| е за угао, полагано нестајаше смијеха и вике, опет наста мир.{S} Чаршија опет заспа, у њој овла |
| } Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три корака даље ст |
| већма охрабри.</p> <p>— Записник брзо! викне савјетник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је доч |
| ију —</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према врати |
| све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE">Sie Kellner, ein |
| није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један <pb n="162" /> шегрт преко пута, и поче уда |
| >— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, |
| уће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S |
| ај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник својим <pb n="287" /> званичницима свом |
| те и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води ма |
| и а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p> |
| у да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој |
| жара па на мајку.{S} Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слаб |
| загрљај Боривоју.</p> <p>— Не иди још — викну мали и препријечи му пут.</p> <p>— Остани још, чи |
| ши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и стајаше као статуа нијемо са одлучним изразом.{ |
| Србија! ни:{S} Живело Српство! нико не викну ни једну радосницу, већ све стајаше поражано и ни |
| ајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. |
| тогодишњег угњетавања аустријске управе викнула је српска омладина у свијет: ја још маштам прад |
| ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но |
| арађује, он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да |
| одну, проговорио је и проплакао, очајно викнуо српски народ пред читавом образованом Европом; т |
| {S} Живјела велика Хрватска!</p> <p>Сви викнуше: живјела велика Хрватска почеше се куцати и сво |
| ле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетлости.{ |
| 18000 К., и за тај новац себи саградио вилу.{S} Сви се смијаху, нико се не осјећаше увријеђен, |
| корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцег |
| дноћ побочној соби сједило је крај чаше вина њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један |
| карци се били прилично развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем з |
| и мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху |
| бру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока |
| арско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жи |
| српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, |
| вану расправу.</p> <p>Пило се мостарско вино, позната жилавка жуте боје, јасна и чиста као зејт |
| а.{S} Напослетку поче хвалити мостарско вино.</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има |
| о га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велик |
| и утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако |
| тамо амо.{S} Већ поче осјећати како му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— |
| е с мјеста, једна чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа |
| !</p> <p>Послије ове мисли би се обично винула у будућност, на душу би јој пала тиха брига, кој |
| у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душан |
| ћа на пониском брду.{S} Кућице су једва вириле иза предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба ј |
| јао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушев |
| ни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, ц |
| ици стотине хоџа у славу Алахову.{S} Са висине, са танких мунара, на све стране се чуло:{S} Ала |
| ете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику мијешати аршинлије, ш |
| аш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и управља.{S} - На |
| Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с њиме.</p> <p>Так |
| ворити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао.</p> <p>— Море Стевице, шта ти оно пишеш |
| љак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као |
| врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су б |
| , и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито ста |
| на црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се бог |
| украшена.{S} Велики перзијски теписи су висјели са балкона и зидова; ову раскош повећаваше елек |
| .{S} Очи јој се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који |
| изабрао за борбу, и све то послагао на висок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се |
| так одговор, и овај показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под оним бријегом! <pb n= |
| Милена, у овом друштву названа Милкица, висока и танка струка, напарфимисана и блажено насмијан |
| вачега, и хотела и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате |
| ијатељу, према вашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије нег |
| у чијем је крају лежала касаба.</p> <p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у |
| уњено.</p> <p>— Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мо |
| м саопћим ријешење ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се |
| ење, када јој се прикључио и онај пуни, високи, црни и плећати потпоручик, љубимац сарајевских |
| им наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају н |
| ежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алекси |
| но, тихо и без шума повијале заједно са високим стасом, који се прегибао и чисто таласао када ј |
| ке људе требамо, они ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас з |
| о Срба.{S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за к |
| м крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, м |
| еном крвљу, избуљених очију без израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Пон |
| опуштањем, послушношћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи |
| ину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" |
| ла се католичка нова сазидана црква, са високом кулом, на којој су висјела велика звона, да се |
| даљена од куће Алексића, и лежала је на висоравну и бијаше окружена високим планинама.</p> <p>Д |
| их салона бацале нежне погледе на своје витезове златних оковратника, <pb n="245" /> млади фићф |
| финијег енглеског сукна, указа се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но |
| скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у |
| ршаво блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, |
| едао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шеће |
| е имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ва |
| чи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> |
| имо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — |
| </p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуг |
| е планови не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, |
| опажени, с њима се поздрављало љубазно, више учтивости ради и онда се опет прелазило на забавни |
| ље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Б |
| чети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министар |
| хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у ра |
| сану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више пута нам то смета у званичном послу, но, драги при |
| ај побједио, који мање поштује закон, а више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање |
| нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифк |
| све из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намје |
| садио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак индир |
| заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили |
| р и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то врије |
| се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не ћемо.{S} |
| јим ногама је прољеће цвјетало.{S} Сада више нема прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долина |
| знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није разумио.{S} Није дуго сједио овдје.{S} Кад се |
| е обећања од свога програма.{S} Но сада више неће падати у стару погрјешку, већ на светог Илији |
| ар и жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до |
| есетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјер |
| потребан број удварача постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало к |
| и, ви ме све мање цијените, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> |
| у се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним м |
| је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с ово |
| јесте били ви, већ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада зат |
| н.</p> <p>— Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вј |
| рај.{S} И заиста, када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге ст |
| то ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} |
| искрено истину признали, јер се Србина више не боје.</p> <p>— Ти чланови не зазиру заћи у српс |
| аших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p |
| {S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем... |
| <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој доб |
| на лицу, бијаше са свим присебита, шта више бавила се мирним плановима, чак му је савјетовала. |
| боди, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са ов |
| и Боривој <pb n="4" /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p |
| е запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не зап |
| Боривој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао н |
| } Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од познаника.{S} Све бијаше одмакло и куће и зград |
| живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, и |
| е с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он |
| ите, а што се ја више од вас туђим, све више решпекта имате од мене.</p> <p>— Но пребацују ти е |
| е мржњу према странцу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му до |
| иштити нас никада нећете.{S} Нас је све више, и биће нас у будуће неизмјеран број, које не ћете |
| ело, но у души Душана Трифковића се све више помрачује, у њему све иде уназад.</p> <p>Једног ље |
| апс, поновно их после хапси и стиче све више заслуга пред управом.{S} За ове заслуге још већма |
| страшен бјегаше, но касније тражаше све више ту трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог на |
| душевљавати, а неко нејасно чувство све више хваташе корјена у његовој души.{S} Но када је касн |
| увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђаковању тога никад није било, |
| да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваш |
| ици, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен као по |
| ла у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о к |
| озволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш у |
| ом то није ништа тако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на о |
| ултурном раду ујединимо.{S} Јер, што је више њих, који једној ствари служе, та се ствар прије п |
| се сви размећемо са начелом: што нас је више, који се боримо за заједнички интерес, тим се инте |
| и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања ср |
| кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злон |
| руге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвије |
| емиран, послије је пао у апатију и није више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S |
| и нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критиковао, све му је било мирније; < |
| ронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је он |
| е вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако пр |
| све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само о |
| Аустрији <pb n="49" /> нису одговарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнак |
| Када одем у Ческу тамо сам туђ, тамо ме више нико не познаје.{S} А овдје у Босни ме поштују па |
| нк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест с |
| Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то су није лежало у природи, само |
| е живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник Улрих застане и њиме овлада непр |
| ети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Нико не мари за нас.{S} Ето сад си ви |
| неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере в |
| и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спустити.{S} Нови пустош овлада њиме. |
| а, све бијаше зашло за бријег; ништа се више није видјело.{S} Боривој се завали у душеке.{S} Пр |
| уо мишлење српског омладинца, и није се више могао тужити на непредусретљивост...</p> <p>Бориво |
| е увидјела све зло у прошлости, које се више не смије понављати.</p> <p>— То су одавно биле наш |
| S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше се више савладати, уздржати.{S} У маху <pb n="315" /> лежа |
| ијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, |
| н Трифковић постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече |
| вијетом не постанеш личност, о којој се више не рачуна.{S} Овако устајеш у одбрану против тиран |
| овољити у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> |
| аступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више није распитивао за ову „аферу“ Србина званичника, |
| пак поста још ћутљивији.{S} Није му се више исповиједао какову је неправду данас доживио у зва |
| овједили се један другом.{S} Но и ту се више пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у ста |
| у будуће неизмјеран број, које не ћете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! |
| " /> <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у |
| , и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједн |
| ило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један д |
| јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била дом |
| вјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, вл |
| задаваше силну бригу, која не силазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом |
| бијаху узбуђене, али читав израз бијаше више живахан, мек, нежан, пун полета, чак пун сањалаштв |
| се и тражаше надзорника но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје ди |
| ош многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљск |
| Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковићево се л |
| з књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> <p>То су биле ријечи бабине, кој |
| {S} Одговор им је био један подсмијех и више се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} |
| у и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била потребна браћа, него ли вама, ал ми вас ипак |
| <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више.{S} За нас се нико не брине више.</p> <p>Савјетник |
| о немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и странац |
| ати: српског народа нема, он не постоји више у овим земљама.{S} У будуће ће још мање имати обзи |
| и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Боривој није више онако строго критикова |
| се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу нар |
| ним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељск |
| е ово све очигледније постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на друг |
| ати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој је раз |
| учени, јер по њиховом рачуну не ће бити више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара |
| еби одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није право, |
| в све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак бити п |
| спрема ужасно, према чему се не ће моћи више бранити.{S} Такав је ето немир овладао њиме и Душа |
| ајаше као поражена крај стола, лице јој више није било намргођено, ни осмјеха не бијаше на њему |
| ру неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је див |
| је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није св |
| гуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је осјећао омаловажавање, подсмијех |
| ћу чаршије, онда за овога човјека немам више одбране, он се сам осудио на духовну смрт.</p> <p> |
| а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову д |
| и живиће и онда, када ја себе не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину |
| јепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајно.</p> <p |
| д, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили су једног |
| атио, није много мислио на оца, али тим више на оне људе са шареним одијелом, дугим капутима и |
| му оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у мишљењу Боривојевим изја |
| оју Хаџи-Костићу са свију страна, ничим више не тумачећи ове ријечи.{S} Боривој Хаџи-Костић је |
| ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Душан Трифковић се сасма промје |
| .{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива. |
| а бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај кој |
| де нико није смио становати, није могао више издавати под кирију, јер није могао нигдје наћи ну |
| Франк.{S} Душана Трифковића није могао више задржати.{S} Овај се спремао на растанак, а набрзо |
| p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифковић свршио чита |
| у ствари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој |
| тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Влад |
| етник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није простио кад је по |
| ио силно уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак јо |
| м, прозвани египатска сфинга, није имао више мирна сна.{S} Србин па унапријеђен за судију код д |
| азурног неба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба |
| р и спокојство у души.</p> <p>Није имао више разлога ни за сумњу, јер му је обећано, када се уп |
| попустити ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба |
| вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће д |
| морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n |
| вој бијаше у се удубљен, но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је о |
| чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га ово |
| од газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу. |
| под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом питању.</p> |
| еној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не може.{S} Своју младост, здравље, крв |
| пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су свима одрјешене руке.</l |
| е ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка |
| смрт због обичне пријеваре.</p> <p>Нико више није могао узети у одбрану Душана Трифковића, нико |
| свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жен |
| авну службу, ово пријатељство није било више онако дубоко искрено као прије.{S} О опћенитим јав |
| о на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ика, која се васпитавала у клоштру тамо више католичке катедрале.</p> <p>При повратку кући нађе |
| нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето |
| то ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофи |
| азда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци |
| ике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на памет.{S} Овдје се прије свега морао |
| исте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и ц |
| сли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије по |
| S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по с |
| а и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не са |
| з чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, т |
| авио у жељезничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p |
| рзио, нарочито Боривоја, који му је већ више пута, када се хтио с њиме упустити у расправу, она |
| нијем и запањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, |
| својој близини.</p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се |
| земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би бар могао за Србина што учинити |
| и омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ истинитост реченога. </p> <p |
| лога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјековјечити међу својим редовима, |
| нас, ми ћемо бити ништа; они не полажу више на нас, они се не боје наше ријечи, не боје се наш |
| вијех несрећних земаља, а и нанијела му више удара, пораза и штете, него петстогодишњи непријат |
| и.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около разнос |
| због неравно округлих точкова, који су више били слични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да с |
| то, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао чекати, док господа, |
| силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле молбе, ни преклињања женина, ни јау |
| тим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше ба |
| аред му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лиц |
| е наћи своје друштво, свог човјека, још више штогод.</p> <p>Непрестано је бацао поглед преко он |
| аслуженој <pb n="95" /> љубазности, још више понуди, која му се чини без његове жеље.</p> <p>— |
| благој нарави, стидљивим понашањем, још више неком сетом, замишљеношћу, а са вазда благим осмје |
| стојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред самим собом.{S} Остаде сам себи.</p> |
| А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо |
| ијаше исписао на њену лицу, само се још више изражавао страх у забринутом погледу и неописан ст |
| да бацише поглед на овај сјај, који још више бљешташе крај електричног освјетљења, обузе их туг |
| — Ако сад тужимо, код шљива ће нам још више урачунати, скот један!{S} То нам је једаред већ уч |
| ило је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује |
| пријека. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хр |
| тдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чиновника.{S} Нашли су је отровану заје |
| са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2 |
| војом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан начин успео до поло |
| са Бјелава према Хриду, са Хрида према вишеградској капији, а отуд према Требевићу, и та смјес |
| е због тога настао велик раздор у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се |
| нас требају и наших образованих људи на вишим мјестима.</p> <p>Уз Цвјетина Пејића се вазда лепи |
| Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена лич |
| а млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске управе.</p> |
| или официри, као у опште свуд по кућама виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љуб |
| имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног дана допрл |
| аби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због недоста |
| градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који су опет |
| догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S |
| ош мало са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако ш |
| 8" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>Земаљска п |
| средњој школи, прозвани Лукица, судски вјежбеник Ђока, прозвани Ђокица, млади правник Никола, |
| јбољи пријатељ, Душан Трифковић, судски вјежбеник, син ове земље, с којим је проводио прво ђако |
| рикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућу |
| ило доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и |
| ри сата, како је Душан Трифковић судски вјежбеник, на путу за касабу, <pb n="199" /> котарску в |
| /p> <p>Исто то вече је приступио српски вјежбеник Милош Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао |
| данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас по |
| покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде отуд поглед.</p> < |
| ави.{S} Он погледа тамо и спази судског вјежбеника, Милоша Симића. „А, онај из пријека!“ рече у |
| едној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Трифковића. — Незнање, које је Душан |
| вана су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин суплент трговачке школе је пост |
| .{S} Душан се одмах за тим окрене према вјежбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Сим |
| ајчистијих карактера ове земље, које су вјекови стварали.{S} Оне исте усне, које су овог часа н |
| да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> |
| Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско поље:{S} Т |
| баш и није зао — настави Лука — крсти, вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да |
| звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{ |
| ед вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом з |
| > <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао |
| Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорима о Српству и отаџбини |
| скуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворен |
| или, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, на чије се зидове бијаше пох |
| сви званичници <pb n="194" /> католичке вјере ових земаља, а Хрвати су јој најревноснији, најса |
| богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезд |
| Купи око себе прваке јединоспававајуће вјере, учитеље, званичнике професоре, а професора Франк |
| ве зиме су пронашле осамнаест љубавних, вјерених и будућих брачних парова.</p> <p>У малом собич |
| >31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој |
| причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сас |
| и, ко ће путир са светим причешћем пред вјерне носити.</p> <p>Народу бијаше напокон ова борба д |
| Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то би на к |
| вети олтар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То с |
| далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дош |
| је куцало новом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје из |
| еме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато |
| да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> <p>Само некоји старији стоје у страни, п |
| ање у овијем земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом м |
| селији и поузданији дух, премда се није вјеровало у коначно повољно ријешење Боривојева питања. |
| О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са св |
| и прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан није више могао из два |
| што није било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање мор |
| а сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевско поље!{S} Шта сам пу |
| > <p>Душан није ништа одговарао, све је вјеровао, али је ћутао, јер није више ни према коме има |
| ека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја с |
| шан се тргне на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и д |
| ста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост реченог.{S} Јер је ново министарс |
| Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, на којима Требевић почива.</p> |
| Боривој је разумио онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово са |
| сам није знао, на пошљетку чак није ни вјеровао у могућност каква обрта за њ.</p> <p>Но ипак с |
| ко пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па с |
| ивота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на оваким темељ |
| него што они имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, ш |
| изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцего |
| ог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао д |
| огњиште потражити.{S} У ово није могао вјеровати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, |
| му изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — изговори Миховил Премужић сасма разочаран.< |
| и могао лијечити, ево оставља је, а она вјероваше у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојк |
| му проматраше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима прест |
| и ако јој ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, |
| на тајно ликовање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ов |
| Његово срце бијаше испуњено надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све доб |
| Херцеговину и народ оживе ојачан новом вјером на успјех.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну ист |
| епрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних; ово ће на |
| сложило, узрок је и у тој чињеници, што вјерско чувство многог католика а политичко увјерење мн |
| овог већ толико пута прекршеног закона вјерског ових земаља, од стране католичког бискупа.{S} |
| дна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца катол |
| аганди за свеспасавајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ ст |
| овић, поштовао је српско право, цркву и вјеру, и борио се против нападања ових старих тековина. |
| би ти могао погазити твоју прадједовску вјеру?</p> <p>Осмо се удуби у мисли на ово питање, које |
| е покрстио једног муслимана у католичку вјеру — Професор Франк застаде и удуби се у мисли. — Ја |
| кад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> |
| ије морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још н |
| ве заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проуз |
| а ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може |
| утње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту н |
| уштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се |
| иво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да |
| мља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда многом злу лежи узрок у о |
| не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије ово |
| ти.</p> <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнут |
| м заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што |
| да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропусти |
| будућност.{S} Ја још не очајавам.{S} Ја вјерујем још у заједнички рад и успјех.{S} Но прије гла |
| ах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме |
| оброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више ни у шта — изговори Душан Трифковић очајн |
| Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда с |
| ас мртве.{S} У ријечи и обећања више не вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— В |
| за, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описан |
| ине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што мислиш, а ја сам се освједочио о овом |
| нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p>— Па какав тако вел |
| м да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> |
| p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом |
| у примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову сл |
| стали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, лиј |
| ујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој сједне |
| тор католички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> |
| е знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијесно, засу прозоре крупним капљицама.{S} Наст |
| дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали <pb n="126" /> облаци ишчезаше, само јед |
| са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену плавим цвијећем, све |
| махомице ударала о прозоре, како је кад вјетар забјеснео.{S} Уједаред се зачу споља ударање на |
| другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сара |
| уба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи н |
| је тавна ноћ, на пољу је бјеснио јужни вјетар, бора и киша је махомице ударала о прозоре, како |
| е над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамну сиву боју.{S} На |
| акрити испред природних непогода, буре, вјетра и зиме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до с |
| спод Требевиће никло, и одавде се попут вјетра на све четир стране Српства разнијело.{S} Па и к |
| кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнјеле српске цркве.{S} То је био с |
| ачна пољана, са плавим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко аз |
| остајала озбиљна и замишљена но са оним вјечитим осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора В |
| примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач н |
| } Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам мате |
| нема ништа?{S} Не, што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну зем |
| то је био плод њихове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, |
| уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним |
| мећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са решеткама на п |
| е овим разноликим средствима предавачке вјештине, која се служила свачим, час одушевљењем, а ча |
| , парфимисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, кој |
| ба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па ча |
| афитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, онда |
| аке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца |
| у ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној с |
| м заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука |
| у Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслима |
| увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба доморода |
| е цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима о |
| им говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако расположење; нико није угледни |
| та даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употријебити у слу |
| чећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у мем |
| и пива и — цура.{S} Па висока земаљска влада, и ако баш није српска, али брате то је највиша в |
| ашим способностима, али висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, прије него шта би вам кон |
| } На његов се суд вазда ослања земаљска влада у српским политичким и личним питањима, и његове |
| ошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и сво |
| а ничега више.</p> <p>То ми је земаљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може ду |
| /p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p>— Хоће, хоће хо |
| себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријатељство између Б |
| .</p> <p>— Под тим условом вам земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши влади |
| Боривој увидио и када му је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине пону |
| да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан друштва |
| ге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подговорила агу, да њима да зем |
| е, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну |
| тањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје руке.</p> <p>Народ |
| вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може |
| мисли слободније, што се плашите?{S} Не влада у овој земљи така неслобода, као што се то обично |
| а владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, доб |
| ме изгладите несугласице које међу нами владају.</p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дослов |
| , знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздра |
| ваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју |
| ог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски професор Франк |
| ао је Боривој и свој поступак а и рад и владање српског народа у Босни, од како је Аустрија оку |
| <p>У читавом друштву, у све три одаје, владао је један дух, старински дух, јер се пазило на ба |
| и отаџбини својих старих.{S} У кући је владао строги стари дух.{S} Оно што су стари чинили, чи |
| сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милостивог госпо |
| не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг на |
| а говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито пак Хрвата, и то још оних из пријека, к |
| а је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласт |
| млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гле |
| ом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни р |
| гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице з |
| Јест то сам казао у име високе земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поч |
| ње ваше молбе од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог |
| указивање наклоности од стране земаљске владе.{S} Сви остали сада разумједоше значај ове посјет |
| на њих 5—6 људи, званичника из земаљске владе и један католички фратар.{S} То бијаху сами Хрват |
| ректору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Овај Србин, банковни чиновник се вазда као ре |
| њему су подчињени сви чланови земаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S |
| у нутра Виљем Улрих, савјетник земаљске владе за Босну и Херцеговину. <pb n="62" /> Кад савјетн |
| у. <pb n="62" /> Кад савјетник земаљске владе уђе, он чисто зачкиљи, баци један кратак орловски |
| удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно напријед у сусрет новој култури и |
| изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} Као што те мисли, сумње и неизвјестност, прол |
| хта, први пут пред званичником земаљске владе ових земаља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, др |
| који су створили тужбу протин земаљске владе за Босну и Херцеговину и исту оптужбу чак цару по |
| ц сарајевске њемачке елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог јези |
| ђује.{S} Пред њим је лежао акт земаљске владе за Босну и Херцеговину, одбијање његове молбенице |
| Стару кућу, у којој по налогу земаљске владе нико није смио становати, није могао више издават |
| овим ријечима, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши ст |
| е си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи |
| ази.{S} Ни један од званичника босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио ка |
| овај стари ислужени званичник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га оп |
| даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чин |
| S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју земљу или агину?</p> <p |
| г водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадош |
| о из ове афере, а и сами остали чланови владе ће бити задовољни са оваким свршетком овог незадо |
| естог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херцеговину, но тиме још није постигао |
| о, јер коме се можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти |
| наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји |
| > <p>- Ми морамо окренути тактику према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на н |
| {S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учинили нешто против задане поштене ријечи, онда |
| немогућим за унапређење.{S} Они тамо на влади једва чекају ријеч, подвалу свога званичника прот |
| о — сутра ћеш отићи свима редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <p |
| p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на влади мислите о том српском црквеном статуту? упита ће |
| ти се мишљење слаже с мишљењем оних на влади...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
| поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављ |
| квено-школски статут.{S} Ту ће, требати влади пуно људи, у које ће моћи имати повјерења.{S} А к |
| ар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан Трифковић више као себи. — Тај би ба |
| а шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком каптолу.</p> <p>Душан је опази |
| ошћу и чињењем услуга високој земаљској влади. — Стевица изговори ове ријечи понизно и са пошто |
| радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, знате <pb n="92" /> л’ како је, не |
| је наименован за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал |
| ије слушала младог адјункта у земаљској влади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира она |
| -Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађ |
| срет силним наименовањима и у земаљској влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци за |
| че на многе званичне ствари у земаљској влади, нарочито у личним питањима.{S} Причало се, да је |
| да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не помогну стварна разлагања, он ће протес |
| Но па то вами није ни нужно у земаљској влади у жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори |
| , омаловажио, запоставио, лажно оптужио влади, он није тражио савјета у свог пријатеља, јер је |
| ридошлица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народ |
| е и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетни |
| сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјет |
| љаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним стварима, и тако имао цркву на својој |
| не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стражарима и осорно им запов |
| оја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, д |
| "257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — прест |
| к, пунонадежни Осман Хаџи-Сулејмановић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифко |
| ети шта овај човјек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ух |
| <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у положај као члан инфор |
| и његове приједлоге узима у претрес.{S} Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему с |
| е нове чланове.</p> <p>За све те услуге владин савјетник Улрих бивши фелдвебл, званичник једана |
| кати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо ње |
| р се тек морамо споразумјети — нукао је владин савјетник Боривоја још неодређеније и неизвјесни |
| " /> <p>— Могуће је и то — одговарао је владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као |
| , којој ви на челу стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше с |
| Хаџи Костић није мислио о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" / |
| ражиш заклона иза нечега, које ако није владин скут, оно је срамота по српски образ.</p> <p>— Т |
| обом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је ужасно — |
| /p> <p>— А, ви хоћете револуцију! викне владин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гд |
| као прави Србин.{S} Ха, ха, ха и ту се владин савјетник слатко и пријатељски насмија, да се ни |
| овим земљама, <pb n="278" /> настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоће |
| м разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља планове проти |
| а, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, омаловажио, зап |
| осну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући смисао |
| осјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио праг Митровићеве куће ни на |
| н врши, и ако се увијек представљао као владин званичник.</p> <p>— Ја нисам за те ствари — одби |
| , да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник Урлих и то све на основу заслуга.{S} О |
| доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису до |
| чити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву своју снагу позове у помоћ, све ми |
| у Србији и овдје у Босни — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да |
| од стране високе земаљске владе.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи |
| а неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник Урлих је једна од најважнијих личности ау |
| каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Владин савјетник се осјећао осрамоћен, понижен и побеђе |
| тановиште, рече Боривој одлучно.</p> <p>Владин савјетник се удуби у мисли.{S} Он осјећаше велик |
| мо једна реч о њему: „Шпијун!“ „Чији?“ „Владин шпијун“.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да |
| повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> |
| {S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</p> <p>— А отку |
| бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу владина, ма има тамо свачега, и хотела и пива и — цура. |
| она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена овјек |
| а промакнут стиче право приступа у прве владине кругове, а по упуству ових поче удостојовати по |
| су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а мања наименовања и унапређења није б |
| о не само Хрвати, Пољаци, Чеси и остали владини чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је в |
| их дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао в |
| месару, нарочито у пословима извршивања владиних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све ко |
| е тачно побиљежила и на тајној сједници владиних савјетника са предсједништвом цивилне поглавиц |
| на Хаџи-Костића.</p> <p>Поред свих ових владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Ха |
| аше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су продавале слаткише.{S} Обје |
| о са Душаном и онда оде у друштво виших владиних чиновника.</p> <pb n="247" /> <p>— Ако што уст |
| и повјерења.{S} А када се једаред стече владино повјерење онда ћемо ићи на свима странама напри |
| о муслимана, Османа Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманс |
| има окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица У |
| кући из уста једног странца, чиновника владиног.{S} За мах заборави оно немило чувство, које г |
| ој скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и овдје је испуњ |
| ка. 4.{S} Расписује се стјечај за вишег владиног чиновника.{S} Првенство имају Немци и Хрвати, |
| има удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају првенство. 2.{S} П |
| /p> <p>Преврне трећу страну сарајевског владиног органа на немачком језику.{S} Анонсе.{S} 1.{S} |
| нервозно, саз поништен у себи.{S} Лице владиног савјетника бијаше блиједо-зелено.</p> <p>— Ја |
| едње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека изазвале.{S} Хичек је био већ |
| У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха.{S} Сви су весели, само дома |
| ијао је Боривој овај насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— |
| ла у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извршивања влад |
| је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи |
| ати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину милост задобити — наваљивао је Стевица на Душан |
| кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против — г |
| нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, |
| доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једној средњој школи, пр |
| >Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око Драгиц |
| .</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећала његов |
| уго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разговор, и ње |
| бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се з |
| <pb n="56" /> <p>Послије игре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Бо |
| војака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Бо |
| хом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драг |
| мале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари г |
| нашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част |
| ћ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустрији <pb |
| је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била је не |
| кретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не |
| авати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет веселија.{S} Ј |
| инова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо пренесе н |
| у радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски |
| ко потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, у ком смо |
| S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је донос |
| то би била страшна бламажа за земаљску владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу |
| ека наново пошаљу молбенице на земаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло |
| дум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак о |
| бвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу на <pb n="274" /> коверти — Више |
| јцима црног прамења бујне косе, и ситне власи, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се |
| ка у политичким питањима, оличена сила, власт, лукавство, умијење, углађеност спољашња, у власт |
| а, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је п |
| у сада већ зрелог младића.{S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце проф |
| ан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Боривој разумјел |
| аш није српска, али брате то је највиша власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Треб |
| ја, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} А |
| ацити тим људима, који имају сву силу и власт у својим рукама?{S} Тим би само ишао на руку тим |
| ица, који су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} |
| и за нас.{S} Ето сад си видео, шта ради власт са сељаком.{S} Сад ћемо и опет морати <pb n="175" |
| е морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ свој |
| све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада н |
| есаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и не престане тиранија странаца |
| а нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени би се ево сад морало све ускомјешати и у |
| живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и |
| литике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега |
| тањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће |
| екад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара |
| авство, умијење, углађеност спољашња, у власти свих оних својстава, која сачињавају аустријску |
| Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други ути |
| е што је право!</p> <p>— Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде |
| егов углед расте не само пред световним властима, већ и пред бискупом босанко херцеговачким.{S} |
| вори:</p> <p>— Ваљада се познаје, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао чи |
| а и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свр |
| „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад више није страховао, да ћ |
| а на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанска!{S} Но сада то никако није смио у |
| ово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ако сад тужимо, код шљива ће |
| увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тих |
| политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај посту |
| наш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдј |
| крст на се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптуж |
| прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слаб |
| <p>— Кад магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Са |
| стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника узбун |
| и од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бр |
| купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настави Сте |
| ише о томе, јер као што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није |
| /p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, и таласи се у једнаким круговима шире на све стра |
| остати то увијек.{S} Србија и сви Срби воде политику од које користи немају; то ће чак на крај |
| т дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} |
| не танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово ус |
| о ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када дом |
| а и за српску политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што б |
| па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S} Води се политика без нас, зато није ни имала успјеха, н |
| да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан живот, одан ноћном тумарању.</p> <p>— Тек |
| нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, по |
| стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p> <p>— Води малог! викне мајци један без пушке, који је три ко |
| а Трифковића?</p> <p>— Мани се бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шт |
| поде на земаљској управи.{S} То уважење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је |
| ави ове земље, која све мудро удешава и води.{S} Под управом земаљске владе све иде сигурно нап |
| се сама запита, зашто она толику бригу води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке |
| ка је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним званичником из владе.{S} Тек кад |
| поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.< |
| господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и |
| се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућама виших званич |
| жише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> <p>Душ |
| м сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> радњу тамо у чаршиј |
| {S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник стр |
| ете више моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног зат |
| ргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> < |
| осподе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје треба |
| ју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанств |
| аничницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље |
| а га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљ |
| заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ поче протестовати п |
| Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и од оних странаца Срба, који су дошли да |
| злагати.{S} Ми омладина би се морали од вођа еманципирати, ослободити читав народ <pb n="72" /> |
| ја је потписала меморандум.{S} Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Д |
| за заједнички рад, састане се један од вођа нове муслиманске омладине са Боривојем Хаџи-Костић |
| ло што и за њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска пог |
| вајућу <pb n="272" /> вјеру, он постаје вођа пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, к |
| расположење и мир због тога — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што |
| Митровићу, једном од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два мла |
| ли Сарајлија сваки званичник,. народни вођа, богаташ сарајевски, па можда и берберин, крпа или |
| тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врл |
| службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло чи |
| вор.</p> <p>— Истина је.</p> <p>Народни вођа намршти чело, насмија се и одмахне руком.</p> <p>— |
| /> Хаџи-Костић, шта више, важио је као вођа те незадовољне омладине.</p> <p>У први мах је тако |
| и свога народа па на пошљетку ни својих вођа?!{S} У чему је тај Швабо паметнији, него ја?{S} Св |
| ње. — Сјетише се покојног оца, народних вођа и српског народа.</p> <p>У кући Хапи-Костићевих ни |
| домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црк |
| и - мрази.</p> <p>У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковић |
| кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радост |
| не ријечи и када је по који од народних вођа што рекао, он није разумио, шта је овај рекао, али |
| воришта, сретну се с једним од народних вођа и бораца у последњој борби за цркву, школу и народ |
| равица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко и женско и старо и младо похита |
| ку крсну славу, и то једном од народних вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш вел |
| да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја |
| манциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" |
| ањима.{S} Боривој је ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да п |
| S} Српска народна странка је на челу са вођама народним опозиција, и од како је српски народ ст |
| ак и неке, који најближе стоје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Зл |
| оме судећи, шта су све обећали народним вођама на црквено школском пољу.{S} Ето и за <pb n="242 |
| рство обећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска п |
| ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и крсну славу |
| рава; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели рад на аграрном питању, пак на привр |
| орио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— |
| вреда и сељак и аграрно питање, све.{S} Вође су народ завели!{S} 3ар је то зрела политика?</p> |
| угерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође нису свршили никаквих великих школа, ни универзе, |
| и повели народну ствар странпутицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> |
| по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпе |
| ашег сељака морамо ослободити!</p> <p>— Вође су народ завеле!{S} То се мора поправити.{S} То мо |
| олски статут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска |
| >— Српски народ као опозиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и св |
| другом: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиз |
| н, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави |
| ац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећа |
| у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу |
| али су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је |
| народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне вође су отели себи право и повели народну ствар странпу |
| почели у том смислу радити.{S} Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоум |
| политику, кад о том бригу воде народне вође, па кад се већ они о том брину, што би ја то радио |
| закључци направе овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стол |
| ив „бунтовних“ Срба, пријављује народне вође, баца их у хапс, поновно их после хапси и стиче св |
| ="73" /> једног питања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А ш |
| бро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу споразумјеле са земаљском управом у црквен |
| задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматраше за част руковати се у њима и р |
| е са црквеним статутом, који би народне вође израдили.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао |
| аробили.{S} Ето то су нам криви народне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим ми |
| олитика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и та |
| што је чула, о томе воде бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањал |
| питања једног народа заступати.{S} Наше вође су неспособни, њихово је мишљење застарјело, они с |
| едног угледног Муслимана.</p> <p>— Наше вође, аге и омладина је увидјела све зло у прошлости, к |
| — умјеше се Боривој.</p> <p>— Све наше вође муслиманске, сва омладина народна је сложна у том |
| ских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омладина и муслимански народ.</p> <p>Сви скочише |
| еке народне ствари.{S} Тако су ријешили вође са народом српским у Сарајеву.{S} Душана није смио |
| искритиковао народну политику, изгрдио вође и свршио подсмијевање са црквеним статутом, који б |
| да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали читав народ са црквеним питањем, одвели н |
| ни налази у летаргичном сну, од како су вође народне сав наш живот концентрисали у црквеном пит |
| о се за лаж, кукавички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту |
| дјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске странке.{S} - Овдј |
| е може.{S} Сам министар је казао једном вођи, чим се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће |
| здржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о овом нашем резултату |
| ди из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем пружио |
| напријед руку.{S} Боривој одгурне руку вођину у страну, и стисне неколико новчића у руку слије |
| гон је од њега створио народним борцем, вођом, прваком, који је са још неколико одлучних Срба у |
| и је са још неколико одлучних Срба узео вођство и отворену борбу против насиља земаљске управе. |
| и с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, |
| вдје се оснива аустрофилска партаја под вођством једног бившег аустријског шпијона.</p> <p>Прев |
| пски народ поштовао као народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име ј |
| сански вагон и бијаше потпуно миран.{S} Воз звижну кола се затресоше, мало па све већма. „Збого |
| ивој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на сред Сараје |
| </p> <p>Боривој је сједео у жељезничком возу, који вози из Илиџе у Сарајево.{S} Када је био на |
| и они из Србије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког |
| опасно за читаво Српство тамо пријеко у Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог гов |
| се ваздух од силних музичких тонова.{S} Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала ау |
| лед на публику.{S} И опет све ућута.{S} Војна поглавица Босне и Херцеговине, аустријски генерал |
| стантина Хаџи-Костића бијаше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествов |
| /p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбором.{S} |
| "248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица.{S} Душан такођер застаде као |
| ве земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у |
| а стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ни |
| ару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, ок |
| дуге редове, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову |
| орпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задовољи и овим потребама.</p |
| и, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бје |
| ијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимар |
| лавица се попне на трибину и баци један војничко строг поглед на публику.{S} И опет све ућута.{ |
| о пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском капицом који се баш загледао у ше |
| ма редом тамо на влади и на крају самом војном поглавици; за тобом ћу <pb n="28" /> ја.{S} Триф |
| жандари котара, а у случају потребе сва војска округа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| .{S} Када нам се првог новембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта |
| о са турским усташама против аустријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним |
| дан свом позиву као фелдвебл аустријске војске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Фили |
| ћањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најуг |
| им средствима у одсудном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог госпо |
| p>— Исте оне невоље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибр |
| авите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а |
| љивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јој савјетник Улрих, у |
| е, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накривљен.{S} Све љепоте сви |
| јом, а оно лијепе Швабице, за тобом, па воле <pb n="91" /> фес, воле фес! па тек тако мало накр |
| о је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да се изразим |
| ијатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта |
| д их код куће играм.</p> <p>— Зар не би волели на једној великој забави играти?</p> <p>— Ви зна |
| ромјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гле |
| ствар.{S} Живио те Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све им |
| } Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и |
| зато ето играмо на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборавља |
| не, који траже слоге с нами.{S} Видите, волим што ме слушате.{S} То је један од најглавнијих ус |
| пак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сеља |
| и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лиј |
| ите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смије |
| ше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинил |
| било када бих могао то.</p> <p>— Е, баш волим, што се ипак у овоме слажемо — упаде му Франк у р |
| Душан професорове ријечи.</p> <p>— Баш волим, што се у свему слажемо — рече Франк — и опет ухв |
| ац, то је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја |
| ступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душа |
| ола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? упита Боривој.</p> <p>— Агини.</p> <p>— А зар н |
| се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујска кола са сијеном, на којима је сједило момче ок |
| на воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке |
| ело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива <pb n="11" /> воља, спремна на с |
| ину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме ј |
| живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето друг |
| лите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да |
| ће тако морати бити без и моје и твоје воље, па и без управе аустријске.</p> <p>Међу мужем и ж |
| војем, но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он |
| емо фактор у овијем земљама, а без наше воље не ће се моћи ништа.{S} Ми се уздамо и у обећања н |
| је зло, и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе на |
| није смио покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овак |
| ка, поздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао |
| народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови закључци направе овде, за к |
| , синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало походио и забављ |
| сте у стању сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вј |
| аповјест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред до |
| /p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и прваци су м |
| а и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири |
| брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све пр |
| ок стас, снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Ду |
| њоме почео играти.{S} Обоје су играли с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и |
| раве.</p> <p>Кад је Душан Хаџи-Костић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском с |
| пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} |
| иста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набави |
| да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, биј |
| еретве.{S} Око једног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашл |
| ковине:{S} Бранка, Његоша, Прерадовића, Враза и заједнички језик то нам је свима идеал.{S} Па к |
| како нам се аустријска управа попела на врат. — Биће боље! и запријети прстом.</p> <p>Боривој Х |
| с задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичништвом има половица домородн |
| јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше се у Боривојевој души, <pb |
| високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је в |
| розорима; кућа је била веселог изгледа, врата широм отворена, кроз прозоре просијаваше свјетлос |
| та је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху увијек замандаљена, а отвара |
| боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, прозори; хаљине по собама, лук и црвена паприка, |
| јрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво босанск |
| челнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савје |
| аласа се и у себи жена; све похиташе на врата и баба Јока и све тетке стрине, куме и родице, не |
| озорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожн |
| ој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић, који се није могао о |
| агаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са малим прозо |
| ош прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одв |
| д је угледао са зеленом чохом превучена врата шефовог одјелења, а када сад видје ово лице, које |
| ривој ушао кроз зеленом чохом превучена врата у одјелење савјетника Улриха, овај бијаше забавље |
| спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао Душана.{S} Кад |
| ској турској кући са неколико ходника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на |
| рао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не |
| {S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{S} Са шапатом се објаснише и разумјеше.</p> <p>С |
| че: „изволите овамо!“ и у забуни отвори врата од исте собе, из које баш овај час бијаше изашао |
| це.{S} Људи су је нашли обнесвеслу крај врата, а крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мај |
| капиџик. — Опет се зачу ударање алком о врата све јаче, силније.</p> <p>— У име закона отварај! |
| .{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с муж |
| Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи проф |
| отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, |
| са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармофози |
| ај је баш опрезно био за собом затворио врата од једне собе.{S} Баба се на мах збуни и уздрхта |
| обричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаше ово и |
| аоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана.{S} Окрене се и тражаше надзорни |
| ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, |
| прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n= |
| уги степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцеговине</p> <p>— |
| оломити?!</p> <p>Кад су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено прет |
| уде мишљаше жена у себи и — измирени се врате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како с |
| казао: ту ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме стр |
| и коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће |
| т, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот сврш |
| во чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен живот свршен.</p> <p>Боривој |
| народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и п |
| љног злурадог смјеха.</p> <p>Боривој се врати кући мирнији него икад.{S} Послије оне услуге и љ |
| д државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин су |
| азда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} |
| ускомјешан скочи са столице; но опет се врати натраг, сједе за сто, отвори нека акта пред собом |
| , извади отуд један мали свежањ аката и врати се на своје мјесто.{S} Боривој Хаџи-Костић тајно |
| ника и врата.{S} У њему се узбуни крв и врати се у сјећању на све авантуре лепе младости.{S} Са |
| д његових очију...{S} Брзо се прибере и врати свом пријатељу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, реч |
| 9" /> <p>Када се послије ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одигр |
| <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг бијаше сва црвена.</p> <p>— Зар се не с |
| ка управа у Босни и Херцеговини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем |
| снова и мој живот с њима.{S} Ако се не вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних |
| ин савјетник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга зван |
| га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаже његов најбољи пријатељ, Душан Трифкови |
| <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била |
| млели.</p> <p>У тај мах неко закуца на вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p |
| нешто на пољу: жене, које су стајале на вратима, размакоше се и унутра чисто улети млад пар, го |
| /p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и |
| а.{S} Неко је бесомучно ударао алком на вратима.{S} У кући се сви тргоше.{S} Кроз полусвјетлост |
| отвараху се када је ко лупао халком на вратима.{S} Мјесто капака на малим прозорима бијаху гво |
| их је стигла, већ су били на пољу пред вратима.{S} Мати се једва прибра.{S} Брзо ухвати малог |
| подне изненада закуца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично |
| авне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори врата.{ |
| .</p> <p>Погледа на сат, но само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} |
| данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичући, полу пјевајући; |
| на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је ов |
| ј отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али тим више на оне љ |
| ику српску будућност.</p> <p>Боривој се вратио натраг окријепљен у души и оснажен на нов рад.</ |
| све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сад |
| све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних С |
| Јово, млађи брат Лукин, који се међутим вратио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с ос |
| ат је шпионирао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и |
| анк и растадоше се.</p> <p>Кад се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам |
| ане, ни жита, ни пшенице, јер се морала вратити љубав људима, који су им у неприлици помогли!{S |
| о понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, |
| разгали и развесели.</p> <p>— Сад ће се вратити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умир |
| отпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздерана, а онај који би је је |
| му полети.</p> <p>— Ти ми се нећеш више вратити.{S} Ту се у мах чисто скамени, покрије лице рук |
| када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред собом велик нос, и као смол |
| ти.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, а некако ни сам није знао, |
| ушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и прав |
| Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса мирним увје |
| страни, понављају ријечи чика Алексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријеч |
| те, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади бег при |
| је, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам.</p> <p>С тим ријечима се опрости и |
| први поче Душан Трифковић.</p> <p>— Не вратише ми коначно, већ -— „за сада нема места“.</p> <p |
| рати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић.</p> <p>— |
| о је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви |
| ест, али се опет послије по својој вољи враћају натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође об |
| о прелијеташе преко собе, вазда се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу д |
| ишла у разне посјете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за |
| ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто |
| p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на |
| преда њ, за тим се смијући са триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле |
| ом, која је ето свршила, а молбенице им враћене?</p> <p>Земаљска поглавица се удуби мало у мисл |
| ј кави, и насмеја се. — Шта Вам раде те врашке цуре?{S} Ајд можете ићи.</p> <p>Приповједач заст |
| х таласића.{S} Сунце је оштро припекло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, |
| прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој борби, српски н |
| тку са посјете у село, сврне Боривој на врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уј |
| напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, д |
| него што је сељак искао.</p> <p>— Тешка времена живимо — рече сељак, када купац оде.{S} Обоје у |
| братове ријечи — и опет напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — |
| је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово има као |
| не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да ни |
| ену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски курс, код католички |
| асти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, |
| било пријатно.{S} Зато је изостао дуже времена.</p> <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Дра |
| из основе почети.{S} А то захтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере но |
| чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Ш |
| има.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође гл |
| теже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, |
| .{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На колико времена?{S} Она задрхта.{S} Уједаред му полети.</p> <p> |
| и народ у овијем земљама још од турских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао |
| мачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколик |
| зеленашу.{S} Већ је мислио како ће обје вреће морати натоварити на Алата, на оног малог коњичка |
| корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погл |
| ће, тамо се упутио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} |
| n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људи?</p> <p>— С |
| узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац |
| није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто пригне да |
| вели народ из цркве, сав живот везали у врећу, све нас духовно заробили.{S} Ето то су нам криви |
| с једним купцем, но овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа |
| виших званичника у Сарајеву.{S} Па шта вриједи само љубазност, слобода и умијење једног аустри |
| жандар и финанц и послужитељ уреда више вриједи него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обич |
| у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и вриједи овај живот, ако немамо идеала?{S} Све је ово Фр |
| ација са аустријског свеучилишта толико вриједи, колико у осталих њихових људи, који су испредњ |
| ва, ни кућа ни живеж у кући не би ништа вриједила.{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, |
| нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није вриједило Душаново захваљивање, женске су играле улогу |
| дума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уништили |
| ом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцеларији, и измишља план |
| ије слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифк |
| раја, у овом свијету нема заслуга, нема вриједности — нема ничега више.</p> <p>То ми је земаљск |
| а него што мисли, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на |
| ију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад православних |
| атања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n=" |
| му се саопћити ријешење.</p> <p>Све је вријеђало, што је овај свршен човјек толико морао чекат |
| љаше: има и бољег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из с |
| дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са |
| рпјела и препатила што и Боривој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, |
| вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободног времена редовно одлазио у језуитски к |
| највећим одушевљењем причао, како се за вријеме окупације борио против нас.{S} Вели: ено тамо с |
| зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства. |
| дан, и за вријеме турског па и ево и за вријеме швапског ропства.</p> <p>Црква је дупке пуна са |
| ме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољи |
| покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при |
| сну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вријеме честитке и био је изненађен на овијем ријечима. |
| Војводини и Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивос |
| њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омаловажавање |
| ојмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој соби, женске бијаху с |
| а се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је и она исто оно |
| ило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који се ни |
| ест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дан |
| ика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на п |
| ољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.</p> < |
| ору.{S} Можемо заједно тамо, и онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу би |
| еља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме |
| н то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подм |
| то ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из наших руку, ма шта |
| ог Хрвата.{S} Душан је пак у послиједње вријеме избегавао Хрвате званичнике, није се упуштао с |
| едам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} |
| о с тим човјеком, од кога се у пошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, г |
| амен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над самим гр |
| трај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Боривоја млади |
| једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун |
| а, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименов |
| удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор.{S} Дан |
| отишао на ту забаву, отргнуо се за неко вријеме из овог страшног стања, — можда би се нешто мог |
| њим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када се вратио отуд са неком свј |
| де бригу народне вође.{S} И заиста неко вријеме није мислила па ни сањала о томе, но како се пр |
| а досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створила читава колонија народа израиљског.{ |
| муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је примио управу над |
| ше окупило коло Срба, које се за кратко вријеме увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси ау |
| ше говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће |
| ењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да |
| црквено-школски статут, и то за кратко вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болес |
| своје шпекулације, које су му за кратко вријеме <pb n="246" /> прибавиле велико имање.{S} Србин |
| валио је Душана у очи.</p> <p>За кратко вријеме је Душан Трифковић имао око себе безброј пријат |
| уо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто прошапутао.{S} Ту се заклео и опет завј |
| ања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, јер ту треба све из осн |
| и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</p> <pb |
| и онемогућити протесте бар за извјесно вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и |
| вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешт |
| два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше исписао на њену |
| у у рукама сву трговину, и за кратко су вријеме себи потчинили сав трг и сву трговину читаве ок |
| лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је почео |
| а, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац стајаше |
| јечна, безбожна средства служе њима као врлина у борби против нас.{S} Они се Србину ругају и ка |
| према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједаред се затресе ваздух од силних муз |
| аслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о |
| јело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Желите ли ту |
| а се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало |
| јну.{S} Од срамоте хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном пој |
| ји су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на су |
| брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор т |
| у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратк |
| , и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну вијес |
| аги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и понуди сједиште |
| а пошљетку смо се о политичким стварима врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта |
| пођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као |
| босанске породице, тамо ће вам бити све врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским |
| а сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и приредили врло ср |
| ана, ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све |
| и, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у постељу уморен |
| по, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегавајући да се |
| ошао поред професоровог стола, он му се врло понизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од |
| ржа поглед на Боривоју и при том бијаше врло мирна.{S} То примјети неколико жена.</p> <p>— Што |
| остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{ |
| <p>У том тренутку се професор окрене и врло понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, к |
| мантно, свуд су ме провели, и приредили врло срдачно вече мени у почаст.{S} На пошљетку смо се |
| тупе Душану и професору, и слободно, но врло учтиво и нежно нуђаху своје слаткише.{S} Ту није в |
| ави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од његових колега из |
| на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја Вам препоручујем |
| ликом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућ |
| аси, које се упиле уз чело јој.{S} Црна врпца јој се тик упила уз врат, и све то скупа стапаше |
| сукњу са туником са модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</ |
| тавља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се |
| угање, јер нико није знао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао |
| кушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и праву згоду.{S} Чекао је |
| нејасно у опхођењу овога човјека, неке врсте учтивости, увјерљивости у његовим ријечима и онда |
| авио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српског писца |
| и тамо стицао нови начин и метод за ову врсту рада и — челичио свој карактер.</p> <p>Што више у |
| гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му се видело, да с |
| ну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа, него што ј |
| о куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обраст |
| бин, банковни чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, в |
| Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у соб |
| о она Циганка.{S} Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође б |
| а странаца и католичка црква са великим вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије. |
| љу.{S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибави |
| ао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошље |
| лика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до |
| колико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким |
| глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше |
| ше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати и |
| уштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у про |
| м пута продирао погледима и јасно видео врхове ваше, свијетле и чисте, све вас <pb n="316" /> с |
| се у соби засвијетлише златни чакови и врхови од бајунета на пушкама. </p> <p>— У име закона, |
| остом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљен |
| прозор.{S} Румен сунца је пала по свима врховима и вјенцима брегова, који окружавају Сарајевско |
| ј се зауставе на оним плавим висовима и врховима, обасјаним вечерњим руменилом, који се једва р |
| илом, који се једва разазнају, за којим врховима је њега нестало.{S} Тако сједи ту по читаве са |
| угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним оморикама и јеликама, |
| вар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, који су лежали у једн |
| идно плав вео од ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз |
| се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима |
| подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p> |
| еље, раздраганост и одушевљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу с |
| едавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, |
| и су отели у своје руке у влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те изда |
| дале тим језиком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понуда |
| За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ ј |
| сила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи |
| нао, какова је то врста званија које он врши, и ако се увијек представљао као владин званичник. |
| и, четкице, бркомази и парфими ревносно вршили своју службу.{S} Послије поздрава Милкица изабер |
| 00 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквено |
| бља средства, када је и мало отвореније вршио своју дужност.{S} Он сједа за српски сто кадгод х |
| p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и бр |
| ао такав све чинити што дужност налаже, вршити више него што је дужност, па <pb n="241" /> ипак |
| , да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, би |
| цима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужност, он је за вријеме слободн |
| Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата са |
| сти.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, лицу, |
| и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен |
| атеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и |
| Душану.</p> <pb n="257" /> <p>— Ово је г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт |
| послије ово неколико ријечи — изволите г. Душане у своје друштво, ја вас не задржавам дуље — р |
| смо се онда у свачему слагали — настави г. Франк.{S} И Душан се сјећаше тог разговора, но није |
| бити најмилије друштво, будите увјерени г. Душане — о моме искреном пријатељству — увјераваше г |
| и.{S} Тиме се прави јавно мњење о вашем г. колеги, и то врло неповољно — То је морао један од њ |
| ом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту приступи Душану Трифковићу |
| штују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са таким ческим нагласком, да с |
| шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се зат |
| бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добр |
| уди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога оца и пружи му плоску.</p> <p>- Узми |
| а, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налаз |
| амоћу већ лакше подносио.{S} Ова забава га поче одушевљавати, а неко нејасно чувство све више х |
| ноћи, спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишл |
| ња од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Бориво |
| ло мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, |
| а.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само трип |
| илнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савјетни |
| кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да з |
| ако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у |
| ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у |
| захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао по |
| застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о ис |
| ј соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, |
| да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати. |
| прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} |
| шанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај ти |
| ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на лицу |
| учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напао, |
| ману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Мусл |
| увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— Изво |
| асније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије неколико |
| за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифк |
| отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку за |
| а старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао |
| } Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је |
| е дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; т |
| нај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило |
| та даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе с |
| д се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће овдје |
| али.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику пр |
| о одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </div |
| ње на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се укаж |
| о на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк.{S} |
| а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао мно |
| дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њих |
| на то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што иначе |
| обовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нам |
| заним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама |
| <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре изг |
| очеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљск |
| ани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање.</ |
| што се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са ин |
| тан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање ср |
| апоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ада је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> |
| утак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке неприја |
| ужи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друшт |
| — Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци |
| могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја дуго |
| ене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника уз |
| ао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи. |
| ивоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Ж |
| ња, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо |
| жасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је увје |
| ар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га |
| аје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборавили |
| ко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега старо |
| ницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна гра |
| — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли коли |
| варено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живин |
| господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде |
| огледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с ње |
| исли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог бић |
| каквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам |
| изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло о с |
| е странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду препо |
| о једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог с |
| а Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напокон |
| поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а ка |
| оде и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле |
| нк сједи, но необично се обрадује, када га није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће |
| не будем више тако звао, и живиће, када га још стотину и стотину пута на онај начин уклоните.</ |
| ити сат, и сада се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град |
| вати.{S} Чекао је згодан тренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво. |
| амо једним покретом. <pb n="71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево и |
| еликим послом и удубљен у акта.{S} Када га је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не |
| а нарочито, кад што проговори.{S} Када га Душан летимице погледа, он скиде с њега поглед, но о |
| ћ, последњи своје, лозе, самац.{S} Када га запитају: шта ти раде твоји код куће? он ће тек прек |
| ио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да |
| ста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела.{S} Он је већ дуго ишао за њом и видио он |
| ругог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица оставио сама, дуго се мораде одмарати, до |
| етима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је десна рука владин |
| неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> |
| у му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <pb n="145" /> нешто стезаше, што ниј |
| ко ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, |
| омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имал |
| то Вам баш могу одговорити — и погледа га значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем з |
| зо, лице му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја |
| оси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема |
| ним бојама на дршци.{S} Шехер-Сарајлија га још једаред погледа, но не више намргођено, јер то с |
| обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити раз |
| нац који се не поноси оном земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој |
| огине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили с |
| и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и |
| — Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали пође оцу одлучно и |
| p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нових успјеха његовој новој будућности! |
| м; ту није било закона, четири оружника га одведоше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћи |
| доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, који је по |
| од непознате личности.{S} Једна женска га је звала на ноћни састанак некамо изван касабе.</p> |
| пусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе им |
| ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај посао, она се окрећала на |
| она се окрећала на цвијеће и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва |
| отети утјецају ових ријечи.{S} Плашила га је мисао, ако се с протестима не успије, он би можда |
| ић сав срећан и задовољан.{S} Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да |
| е иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} Позд |
| p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га силно занесе, но брзо се прибере и сасвим савлада.{S |
| влада врста очајања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек пра |
| , при том била удубљена у мисли.{S} Она га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво промат |
| јаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— П |
| тељских ријечи, залепи писмо и атресира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од из |
| мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило све бриге; све сл |
| мирно, и ако је био ускомјешан, запита га:</p> <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар н |
| не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено погледа на Душан |
| ска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја на путу у Кисељ |
| одне вође!</p> <p>— Је ли то све? упита га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ |
| а, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој шалећи се.</p> <p>— Ко — учини овај. — Не зн |
| љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На агином лицу се |
| е ућуташе.</p> <p>— А кад славиш? упита га сељак.</p> <p>— Светог Николу — одговори Боривој брз |
| умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену Франк најљубазније ословљава, доба |
| , шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно узбуђује, заноси — но то себи |
| забаву, али када се промислио дубље шта га је кренуло на пут, он чисто сам пред собом није <pb |
| сто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Бор |
| ко и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; под њени |
| .{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио |
| је радња напредовала.{S} Народна љубав га није оставила.{S} Овај прогон је од њега створио нар |
| а то и не треба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послије |
| презно мотри, шта ће Душан рећи.{S} Кад га Душан погледа, опази на египатској сфинги ову необич |
| смијао се злурадо и изазивајући.{S} Кад га Душан погледа, он се као утишаваше, али ето није ишл |
| сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао |
| а га је испрекидано погледала, по некад га пажљиво проматрала и опет се удубљивала у мисли.</p> |
| народног борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садр |
| гано му приступи професор Франк, позове га у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{ |
| е ашиковао и које су на њ рачунале; све га је заборавило.{S} Сретне се са неколико полу познати |
| .</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога |
| читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све |
| уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја могао тебе слушати чуј |
| орандум.</p> <p>— Нека схвате — прекиде га Хаџи-Костић — покажи им и ти зубе једаред.{S} То ти |
| си Србин, у овој земљи рођен — прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од |
| <p>— Ми се потпуно разумијемо — прекиде га Боривој.</p> <p>Савјетник намргоди чело и погледа Бо |
| једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог човјека, |
| ту је савјетник мислио на себе и прође га језа од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ов |
| а доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Милош Симић, судски вјежбеник.</p> <p>— Ко |
| рикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали за нов |
| е.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим |
| ка, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз гл |
| ао Душана.{S} Кад се Душан вратио, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио р |
| ти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себ |
| че Боривој Хаџи-Костић и мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста пов |
| је већином иронисала с њиме, и оштрије га критиковала.{S} Једном приликом му рече један од нов |
| обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио у |
| коњичка и би му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животи |
| мо се удуби у мисли на ово питање, које га је увриједило тиме, што је садржало оптужбу, као да |
| сповјести.{S} Њиме овлада чувство, које га је вукло њој ближе, оном танком стасу, бујној коси, |
| а мах заборави оно немило чувство, које га обузе, када виде овога човјек у својој кући.</p> <p> |
| му је још од прије било познато, а које га је силно обарало и уништавало.{S} Мислио је у себи: |
| задовољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим |
| нда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређењ |
| сти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га д |
| остаде <pb n="21" /> пунолетан, преузме га он.{S} Када је свршио основне школе, нико није био з |
| ник Улрих у стану младићевом, и опомене га на момачку дужност и при том ухвати руком за дршку о |
| итам ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко |
| ма задржавамо мнијење за себе — прекине га савјетник.</p> <p>— Када желите, то ћу вам казати и |
| и, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби |
| мојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" />је тако туђе.{S} Кажите |
| а јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и задовољно, |
| рилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран |
| то <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по ти |
| S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је испаштао досадањим животом пог |
| а ништа порушити не може, и ово сазнање га је испунило поносом, одушевљењем и надом, као да ће |
| а ужасном запетошћу, и тек ове пошљедње га ријечи пробудише као из неког сна.{S} Бијаше забезек |
| ога изгоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</ |
| апокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није преварило, он је ис |
| стању тако лако освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њ |
| рећи се пред својим друштвом.{S} Видите га само како се једи као мали, — ох волим што сам га уд |
| оду свуд и на сваком мјесту, ослободите га у званију од шпијуна и сваког насиља, признајте му д |
| тра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - заповједаше савјетник строго.{S} |
| е моћи с пута уклонити.</p> <p>— Водите га у затвор! осорно се продера шеф истражног затвора на |
| њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Константин Хаџ |
| аршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је око с |
| Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале наста |
| а дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова кућа, |
| беник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф |
| еф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S |
| прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати |
| е, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домор |
| и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко војничке |
| том српском црквеном статуту? упита ће га један.{S} Злонога осјети ово ругање, јер нико није з |
| ханички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати нешто, постављати му питања, Злон |
| >— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја? јест, јест, то је моје — |
| Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће га један.{S} Ђорђо се сав избечи од радозналости.</p> < |
| рукама у посуду, и отуд вади сир и меће га у зелено-зарђане <pb n="152" /> теразије.{S} Што пад |
| га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом звати, али све бадава.{S} То је так |
| <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о вашој части, плету се з |
| Пустите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет по |
| једу Лукина кћи с плоском ракије и поче га нудити.</p> <p>— Хоћемо ли на јесен у сватове — рече |
| к.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опр |
| тио из поља.</p> <p>— Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити |
| моме искреном пријатељству — увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредн |
| га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је говорио |
| ијаше руком.</p> <p>— Али узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама |
| знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чека |
| оглед, но одмах послије тога проматраше га с истом позорношћу.{S} Душан Трифковић се није умио |
| не одговарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Т |
| : шта овај човјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин пок |
| брзо пустише на слободну ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за |
| S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изг |
| они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а |
| се Душан вратио српском столу, примише га са ријечима: честитам на забави!{S} Душан се похрват |
| вједочити о велеиздаји његовој, пустише га на слободу блиједа, скрхана, болна и немоћна.{S} Ниј |
| аху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је његове управа све тачно побиљежила |
| јерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и тај уд |
| да 1е пропустио љубав указати му, па би га могао прогонити.</p> <p>Све је скрушено од неке мисл |
| од би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које му је још од прије било позн |
| Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и ви |
| а нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Но шта је то бил |
| } У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао |
| о! хиљадили се народни борци — и пољуби га у чело, а сузе му наквасише старачко и изнемогло лиц |
| одина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не познајете зар?</p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ј |
| нк се пак само љубазно насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана. |
| се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати |
| гица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господин |
| оме пашалуку.{S} Све му се клања и боји га се, јер за његовим леђима стоје смјеста сви жандари |
| приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сиромаху!</p> |
| естовати против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше у |
| :{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет о |
| ио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радовао се што ће изостати и |
| на честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра з |
| , који су сваки покрет разумјели, знали га правилно протумачити.</p> <p>Владала је нијема тишин |
| смејавали с њиме, ругали му се и питали га:{S} Какво је то твоје званије? намигивали један на д |
| тамо у касаби већ закопана и заборавили га, сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој |
| више сурову силу.</p> <p>Из ових мисли га тргне куцање на вратима.{S} Није му било мило, да га |
| онижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав |
| бину ругају и кажу, шале се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га у |
| ема старом Алекси Стефановићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на |
| ан се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: шта овај то бенави.{S} И ако бијаш |
| , но професор се опружи за њим и ухвати га за руку.{S} Душан Трифковић се трже.</p> <p>— Остани |
| мало нас је који смо у стању примјенити га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватск |
| ез доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње |
| вијет је ово одбијање разумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони |
| оди чело и погледа Боривоја укоравајући га.{S} Онда настави <pb n="282" /> сасвим лаганим, прис |
| ријатеља пребациваше Душану, називајући га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састан |
| и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за што?{S} Из дућана су л |
| ст.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} Алата савлада слабос |
| у друштво и понуди му мјесто приказавши га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још ниј |
| ио у чекаоницу земаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кр |
| и се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— М |
| и је ороз? — упита Боривој.</p> <p>Онај га погледа неповерљиво.</p> <p>— А одакле си момче?</p> |
| је велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад б |
| ше се као најбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће |
| е Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио.{S} Она прије ваз |
| о друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народ |
| ?</p> <p>— И ја сам Србин.</p> <p>Сељак га погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не |
| ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рамена.</p> <p>— Узми бр |
| атраг у касабу.{S} Котарски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се тава |
| ек тајно намјерава.{S} Владин савјетник га задржаваше и ако би га најрадије ухватио за раме и и |
| ечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше, види ову фрапираност, упозна тајно |
| писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тенане |
| вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То |
| умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n="238 |
| сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И Срби, |
| на као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на вла |
| задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Марво ј |
| светог Николе, кућњег светитеља.{S} Мал га не свали туга при овом погледу.{S} У овој бризи изађ |
| д хоће, и ова омладина око српског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви |
| јетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} Видјеше оца блиједа, скр |
| ко се једи као мали, — ох волим што сам га ударила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он |
| план на чохи.</p> <p>— Ох волим што сам га ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва |
| што је био у тој твари издржљивији, тим га је већма тиштала мисао на будућност, јер тако му се |
| полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту више нијесу помогле мо |
| га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, |
| и њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у |
| се и чисто се изгуби у мисли.{S} Душан га погледа у тај мах и баш када је хтио нешто да прогов |
| иста је то био професор Франк.{S} Душан га сама погледа.{S} Професор Франк је стајао сам и глед |
| ред њим. — Ви сте срамота.</p> <p>Душан га опомене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу |
| ремјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сјед |
| {S} Тиче се ваше личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапр |
| и орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида |
| је ни свога имена честито потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се п |
| меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дал |
| Симић к Боривоју Хаџи-Костићу и позвао га на једну ријеч, а кад су се нашли на само, рекао му |
| о га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да приг |
| Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу |
| о задржавам од вашег друштва — опомињао га је професор Франк послије ово неколико ријечи — изво |
| га најрадије ухватио за раме и изгурао га на врата и викнуо му: марш ван, псино влашка марво б |
| управа, сурова сила.{S} Једино та мисао га је изводила из мирног расположења, код те мисли би с |
| > <p>— Ко сте ви — како с зовете? питао га је сурово шеф затвора.</p> <p>— Зовем се Константин |
| >—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се |
| То се ето баш у Босни показало — строго га прекиде земаљска поглавица.{S} Срби су лош материјал |
| , радо ћу Вам бити на услузи, — ословио га је Мато Ловрић врло љубазно.{S} Ако немате стана, ја |
| убио поверење према Боривоју, но тражио га је вазда и вечери су често заједно проводили.</p> </ |
| , камо је на честитања залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да ције |
| за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој |
| и му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже |
| даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема силно занимала.</p> <p>Баба Стака, која |
| кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако га јако поштујем као искрена пријатеља.</p> <p>— Немојт |
| , исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и |
| о га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловрић мјери, проматра му очи, косу, нос, |
| етрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} |
| и цивилну поглавицу земље.</p> <p>Тако га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није мога |
| {S} Које су овдје српске радње?{S} Неко га упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска |
| пски народ, овејан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је |
| го сједио овдје.{S} Кад се кренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од н |
| посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више није могао избацити из друштва.{S} Он је чак ин |
| устати.</p> <pb n="112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чу |
| р ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога шпанског јевреја, који му мање |
| {S} Због овог пошљедњег својства високо га је цијенио један велики званичник Хрват, за кога су |
| з јарка мало воде, пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају |
| ане да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Т |
| заплакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одм |
| а опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном хану, привезао га за дирек, метн |
| ле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с |
| да је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симп |
| огошћу једног полицајног шефа — Узећемо га на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савј |
| а свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са ст |
| лат се није одмицао од њега, непрестано га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се |
| о средство према ваким људима.{S} Једно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да с |
| Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца |
| сталих, па по некад и на Ловрића, скоро га не опажајући и ту сада опази, како га исти Мато Ловр |
| у већ показати — понови Злонога и скоро га издала снага.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано д |
| најискреније га ухвати за руку и скоро га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгути |
| во, али пошто у овај мах то не може, то га је спопала нека брига, која се следила ево на лицу м |
| о човјека уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам упра |
| о пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада узнемиривати.{S} Чекао је згодан т |
| а и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, < |
| Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо |
| Хаџи-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те по |
| о није њега с ове стране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису рас |
| p>Она подигне своје крупне очи и чврсто га погледа.</p> <p>— Пристајем — ова исповест њезина га |
| и најтежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба најв |
| забављао се с њоме поред свег тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и |
| час на овакав сан већ и због тога, што га је пробудио, но брзо се насмијеши, преврне се на дру |
| стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори |
| то није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета с |
| .</p> <p>- Ово вам је најбоље вино, што га Југ има — хвалио је савјетник мостарску жилавку, држ |
| ворили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} |
| огао скоро и без одушевљења, једино што га је по некад тиштала неправда Србину учињена.{S} Њега |
| њојзи преко пута.{S} Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ |
| азити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због в |
| гурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није знао ни сам зашто.{S} При |
| је се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно уз |
| ћ неколико пута тражио Душана, но пошто га је вазда нашао у друштву, то га није хтио за сада уз |
| а му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Херцеговину не може употри |
| куће.{S} Ту је био и веселио се и свет га сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међу |
| м својом једнокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни ум |
| је бојао, нити интрига и шпијунаже, већ га је зато избегавао, што је све Хрвате презирао.{S} Он |
| але се с њиме; они га руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га б |
| ра у најучтивију љубазност, поздрављају га најучтивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им о |
| руже и понижавају га и веле, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га |
| ио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај |
| Трифковић свршио читање, у том тренутку га неко љубазно поздрави.{S} Душан набра лице на осмије |
| не и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црном каби |
| сеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом. |
| S} Чак неки искренији познаници, кад су га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се |
| ског друштва на полазну тачку, откуд су га амо послали и чинио издајство над свом својом једнок |
| дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О |
| јештен, већ из службених разлога, те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај м |
| а јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, и питаху: шта овај човјек управо хоће? и |
| оварао с људима, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— |
| ћ ничим не тумачећи своје мисли, али су га разне слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјер |
| шао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ћ |
| уштву, а Срби око српског стола, они су га се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш и |
| товао.</p> <p>На жељезничкој станици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, |
| господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Гос |
| као ријеч савјести Србинове, а зато су га звали „савјест Сарајева“.</p> <p>Алекса Стефановић з |
| , зграбише га онако полуобучена, у часу га свезаше, и силом га изгурнуше из собе. </p> <p>Ту ви |
| е ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним а |
| деве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да |
| а је Боривој поздравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се |
| чиновници, већ и независни Срби.{S} Још га је више тиштало, што му је овај премјештај предочен |
| јом увијену зимску природу.{S} Неколико гавранова накостријешени од зиме сједе на грању без лиш |
| у говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којом си увриједио читаво друштво, или зна |
| у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влахом“ овако свршило.{S} Сад в |
| моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати и баци јабуку, но Лука је ухвати.{S} Наста смије |
| ио је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на сто, гдје је |
| борца, вођу и првака.{S} Народ га зове: газда Јова, а то име је у народном језику садржало све, |
| та до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу |
| младости и веле: онда је било боље.{S} Газда Алекса је учествовао у свима састанцима првака, њ |
| зда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пре |
| вари на твог коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је |
| газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај с |
| морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Бо |
| ве ногу пред ногу, корак пред корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не |
| ху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат имађаше |
| а земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га к |
| д су све прегледели, врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола |
| .</p> <p>Боже, шта је сретних тренутака газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања св |
| а свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под |
| S} Ту одмах наиђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут |
| нека буде!</p> <p>Боривој се одмакне од газда Луке и отиде у чаршију, но брзо се врати с једним |
| ку, већ на светог Илији ето ти њега код газда Луке на збор.{S} У том га нико више не ће побунит |
| бу и поче мислити на посјету у селу код газда Луке.</p> <p>Себе се стидио, што то није прије чи |
| ш загледао у шећер из Стамбола, који је газда вичући хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граб |
| , очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван кућ |
| ло.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни |
| о шаље.</p> <pb n="168" /> <p>— У то се газда Лука и Боривој сиђоше у огњиште.{S} Газда Јово се |
| ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само што су му многу неправду учинили, ве |
| Е жив био — баш ти лијепа фала — учини газда Јово.{S} Лице му се промјени а очи развеселе.</p> |
| не рече ни ријечи.</p> <p>— Је си л ти газда овог имања? упитаће га Боривој.</p> <p>— Је ли ја |
| правио та кола?</p> <p>— Сам ја одврати газда Лука проматрајући и судећи, како се кола могла по |
| дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти се отац откупи од аге? упита га Боривој |
| но га је њушио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од т |
| {S} Ране за Алата понестало, мало понио газда Лука, јер се надао раније вратити кући.{S} Алат ј |
| , вјенча и сарани поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој ку |
| лат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат никако не смије пребацити, |
| сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин |
| огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је вазда <pb n=" |
| ао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било натов |
| огњишту пуцкала и чуо се познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу |
| ругог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а к |
| о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жен |
| ене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарајући риј |
| е Стевица, иронички изговарајући ријеч „газда“.{S} То ми не знамо, шта је он мислио, када је до |
| } То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову полити |
| ма нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и |
| је брзо корачао, и већ унапријед познао газдине вреће, тамо се упутио и сам стао крај пуне врећ |
| ио и сам стао крај пуне вреће и погледа газду, само што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне |
| све било натоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање ов |
| је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p> |
| рија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се на то није одговорило нити то по |
| био благ, попустљив, а они те зато ето газе.{S} Захтјевај нека ти кажу у очи, зашто те запоста |
| и, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А кад ски |
| е само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српск |
| на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и издајица.</p> <p>— Ето |
| дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу међу нама, она нас обоје упро |
| похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем |
| Душану <pb n="69" /> је ову мржњу мање гајио, јер је овај према њему био углађенији, па по нек |
| вијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато Премуж |
| 71" /> Када га погледаше они што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто |
| јањем точкова испуњаваху ваздух ужасном галамом.</p> <pb n="153" /> <p>Кола прођоше.{S} Наста м |
| упита:{S} Какве радње?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p> |
| вјенчања је отац и опет стајао у пуној гали са сабљом за пасом.{S} Поп упита момка:{S} Имате л |
| ац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улрих у стану |
| head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је прозвали Срби шт |
| а котарског предстојника.</p> <p>— А ви гањате — ослови Душана, али је био тако збуњен, као да |
| ику.{S} На огњишту се ватра већ почела, гасити но газда Лука је још причао свој јад, али је ваз |
| де на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, |
| је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз ове велике куће са ма |
| тнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га |
| улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, врата <pb n="39" /> бијаху |
| Мјесто капака на малим прозорима бијаху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на |
| ху гвоздена крила тамно обојадисана.{S} Гвоздене капке на прозоре метнуо је још прадјед садањег |
| ритвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је оно с |
| првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлач |
| у турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерн |
| од учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на пр |
| бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвоздених капака на прозорима; кућа је била веселог изг |
| е са малим прозорима са улице.{S} Преко гвоздених врата је била гвоздена шипка препријечена, вр |
| у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог реда, а овај Муја који не умије ни свога имен |
| члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} Вазда удубљен у себе бијаше намргође |
| а врело Босне, јединствен изум природе, где испод брда уједаред извире читава ријека, украшена |
| сви и пријатељи и познаници и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиков |
| уца неко на Душановим вратима у хотелу, где је био одсио.{S} Био је необично изненађен када угл |
| иже Србима.{S} У том комјешању, летењу, где се још није знало за право шта се хоће, гдје се још |
| ва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не било за Божић, са |
| дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ купио на светог Илију на збор, бијаше сат |
| шану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник ја |
| и у њезино окриље, међу она четир зида, гдје је и под турском управом, од Косова амо, једино би |
| кву; амо је поврвио међу та четир зида, гдје је вазда био слободан, и за вријеме турског па и е |
| која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупк |
| јечи кроз неколико улица српског краја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну ул |
| ца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишл |
| из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на миндерлуцима. |
| својина појединих имућних Срба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у ц |
| ве, читаве поворке аустријских војника, гдје корачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу |
| S} Колико листова у трговачким књигама, гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, |
| ј будућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу ро |
| ник, брзо зазвони, скочи према вратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</ |
| а овог види скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху |
| е?</p> <p>— Српска галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> |
| го ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволит |
| дна појава из неког позоришног парчета, гдје Циганке играју на позорници.{S} Сама се поче окрећ |
| е, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је ос |
| рају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено се бијаше |
| ђоше на младића, братића газда Лукиног, гдје чува стадо <pb n="165" /> заогрнут у покровац, биј |
| аза на младића, који се журио напријед, гдје су се кола скрхала.</p> <p>На путу сретоше волујск |
| карушама, крсној слави, крштењу и свуд, гдје се јело и пило, здравило и пјевало.{S} Само нека с |
| е велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетност.{S} За |
| фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових |
| рајеву радње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце |
| а сваког, куд ко иде, с ким се састаје, гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин к |
| орамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од нашег новца ковати оружје |
| ба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се ни |
| а сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово пи |
| препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га |
| сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити |
| е допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог |
| поуздања.</p> <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово до |
| се још није знало за право шта се хоће, гдје се још није нашао прави пут за заједнички рад, сас |
| е осврћући тамо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу |
| арже.{S} Газда Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде |
| кој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших зв |
| нци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, по |
| ко исто и овдје захватио баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Сарајеву, тако |
| у село са неколико кућерака под брдом, гдје српска душа једино слободно живи у овим земљама.</ |
| на духовну смрт.</p> <p>Сви за столом, гдје те професор Франк ово причао, бијаху изненађени; Х |
| се прикључи друштву за српским столом, гдје га једва опазе, јер се сви бејаху заинтересовали з |
| е смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из твог сна пр |
| млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се слећи све што је боље српско у Сарајеву и шт |
| а јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не |
| а је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, међу њима има и Мађара и Словенаца и Тали |
| према странцима покаже, погледа на сто, гдје је сједио вјежбеник Симић, и с презрењем скиде оту |
| ођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити на окупу сав сарајевски хотволе — тим крат |
| орављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази |
| илне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— Удри Швабу! — јо |
| а нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица. |
| ваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто мало разонодити послије свега оног |
| ем, весело свијетлим очима, уђе у собу, гдје је баба сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да |
| ило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи с |
| дне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове земаљске владе од савјет |
| са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони |
| Хвала лијепо, за сад ћу бити у хотелу, гдје ми се врло свиђа, одврати Душан хотимице избјегава |
| не обале, онамо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број |
| своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Дру |
| асмија, очи му сјевнуше онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ глед |
| но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то |
| у себи, када се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с п |
| одвоји од друштва и упути се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близин |
| {S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, п |
| има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{S} Ми смо ругло образоване Европе.{ |
| га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.< |
| утицом.{S} Вође су скроз неспособни!{S} Гдје су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше н |
| , којим се може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се ова |
| .</p> <p>— Али ништа нијесу учинили.{S} Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! |
| куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом као Србин наћи уточишта?{S |
| вори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и |
| с и погледа Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја гос |
| Цин!{S} Цин!{S} Мене је звао.</p> <p>— Гдје сте то били ноћас? упита ме. — У кафани — бијаше м |
| дјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} Крај ње је сједела опће по |
| је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, |
| творено.</p> <p>— Бивао сам у друштвима гдје сте се и ви налазили и многи ваши пријатељи Срби, |
| осни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван на |
| видио неки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица |
| , но није му много помогао.</p> <p>— Па гдје си ти управо, у ком одјељењу земаљске владе? поста |
| стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћи.{S} Бијаше |
| о међу купце.{S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти ј |
| сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кр |
| олазила из оне тамне стране људске душе гдје станује завист, злоба, пакост и њихове сестре суре |
| ба сељака, гдје обично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два т |
| да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крсну слав |
| пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били зау |
| гледа у ходник спази свијетле мртве очи гдје вире кроз врата.</p> <p>Колега Хрват је шпионирао |
| е, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учинити.{S} Тиме се прави јавно мњење о в |
| глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни |
| аједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто |
| ске владе.{S} Уједаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248 |
| бунтовничке мисли, и потказати те тамо гдје треба, и оцрнити те.{S} Ма кад се сретнеш с једним |
| мени и у ноћи вазда нађе сигурно мјесто гдје ће стати, све ногу пред ногу, корак пред корак.{S} |
| Послије првог поздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и з |
| b n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да та |
| утра, први му поглед паде на ону страну гдје обично Франк сједи, но необично се обрадује, када |
| ости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош и празноћа |
| к је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио |
| јавно свуд против нас.{S} Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p |
| и, али они пакосним кикотом, који умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, |
| и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мисли |
| бе многу и многу срамоту, коју им је по гдјекоји поган језик нанио.</p> <p>У читавом друштву, у |
| је упропашћује, јер та чињеница, што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једно |
| S} Када се овај стари Муслиман појавио, генерал се насмија и поче повјерљиво причати осталим мл |
| о баш приликом заклетве — повлађивао је генерал тоном, којим се прича један куријозум.</p> <p>— |
| главица Босне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, л |
| а, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше |
| Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у |
| стања и смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крун |
| лагослова, јер је он први носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом |
| њих соба сједило је неколико официра са генералом на челу.{S} Када се овај стари Муслиман појав |
| ојске победоносно је ушао у Сарајево са генералом Филиповићем.{S} Фелдвебл Улрих се може поноси |
| и се билијару, гдје су три официра пред генералом, који је ту у близини сједио, своје знање и р |
| пасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљује ту мржњу м |
| Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германштина, Рим и католичанство газе на Балкан; још се |
| Шехер-Сарајлије, па ма још толико били гиздави, љубазни и фини!{S} Шехер-Сарајлија се треба ро |
| ударила, види’те само, кугла му учинила гикс — једва изговараше примадона церећи се пред својим |
| е примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен п |
| е баце у пензију.{S} Он непрестано чини гиксере, сад вријеђајући вјерско чувство муслимана, сад |
| љен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} Под заштитом ове тројице ј |
| ји пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство протегло и на ђаковање у |
| правим учитељем, један Србин суплент на гимназији је наименован за правог учитеља у привременом |
| S} Мржња на власт јачала је прогонима у гимназији кроз странце професоре.{S} Та мржња је била с |
| свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао |
| Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и мати.{S} Смрт матере је поновила с |
| ступ, који би се требао казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је м |
| будућем позиву, ту се одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и д |
| се његов витки протегљасти стас.{S} Са гипким покретима танке но пуначке ноге му учинише још ј |
| ванична.{S} У свом званичном одијелу са гипким корацима и насмијаним лицем уђе у нутра Виљем Ул |
| зим корацима, чисто цупкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ |
| Ту постоји католичка лига, пропаганда, глава те заједничке лиге јесте Хрват, ваш бискуп, њему |
| е!?{S} То му је прибавила, његова мудра глава и још лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити |
| > <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава у Бечу, срце у Риму, а реп у овим несрећним земља |
| и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, душом овлада пустош.{ |
| о је бацао поглед преко оних безбројних глава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека гру |
| осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слободну ријеч казати?< |
| лава боја, загрме наши топови а швапске главе просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага |
| зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједаред заклонише те очи, с којима се само за тр |
| едне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео |
| е стајао крај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спрем |
| а?!{S} Боже, па о том су мудрији лупали главе, пак ето још нису ништа изгаздовали, а што би ја |
| , савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља пријатељ, к |
| главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају п |
| га — ено брате вођа, па нека они лупају главе о томе!</p> <p>Само што је Ристо Шехер-Сарајлија |
| лексине: вратићеш нам се ти — а обарају главе послије ових ријечи, окријенувши главе бришу сузе |
| гантних женскиња са бијелим капицама на глави и са црвенкастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе |
| ави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напри |
| срета се поносити Сарајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охо |
| господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај је баш опрезно био за собом затворио вра |
| крупних очију, просједе косе с фесом на глави.{S} Био је то Србин Сарајлија, Цвјетин Пејић, поз |
| м лицу, али са већ прогрушалом косом на глави и великим браздама на челу, око очију и на иначе |
| одјекну још неколико пута у Боривојевој глави.{S} Насмијана и ведра лица ступи у ону уску улицу |
| , откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, |
| и дуго још могао живјети од тих пара, у глави му се нешто помрачи, у мозгу збуни.</p> <p>— Ех, |
| ом босанским званичником у штети си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситниц |
| нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба.</p> <p> |
| ола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} С једне стране стоји велика џамија с |
| о како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичке пропага |
| року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица |
| p>Висока брда, која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше |
| ци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих столова има и један |
| штовати Боривоја.</p> <p>— Само сам вам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када |
| S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и н |
| пасног елемента аустријској политици, а главни борци њезини јесу и опет хрватски синови, придош |
| а је прекршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи |
| углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављају на сваког члана, је |
| краја и модерног Сарајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на ј |
| ни и Херцеговини.{S} Он јој је један од главних представника у политичким питањима, оличена сил |
| арајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од главних лица овог друштва око српског стола јесте Ђорђо |
| авне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Имађаху свега на продај |
| не.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединим |
| настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом |
| а бијаше весело.</p> <p>Тај Алат, то је главно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, |
| {S} А овдје у Босни ме поштују па то је главно.</p> <p>Све је то г. Хичек изговорио брзо са так |
| мо заједничке културне циљеве, а што је главно, све је условљено заједничким нам језиком.{S} Ни |
| се и опет нашао у салону, гдје је било главно друштво.</p> <p>Тајник Улрих је с почетка обилаз |
| не га брзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине на |
| професоре, а професора Франка узима за главног свог савјетника.{S} Улрих се орођава и окумљава |
| у заједнички рад и успјех.{S} Но прије главног рада се морамо споразумјати.{S} Почетак нашег и |
| газда Лука провео крај тог Алата, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, |
| у најгорем случају захвали ћу.{S} Пође главном улицом.{S} Сами турски дућани, ниски, уски, прљ |
| о себе. — Молим вас, јуче иде овај исти главном улицом па пита:{S} Које су овдје српске радње?{ |
| азати брком, суптилним кораком и онда у главном — осјећати то.</p> <p>Шехер-Сарајлија каже: как |
| могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао |
| агом.</p> <p>Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласк |
| егује у бечким салонима.{S} Код куће је главну ријеч и улогу играо један крупан, бујан, плећат |
| у Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш- |
| дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S} На сусрет му иђаше српски свештеник, н |
| ве.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили официри, као у опште свуд по кућ |
| поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетниковица.{S} Она је непрес |
| ачи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгиц |
| да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</ |
| о набори обрве и насмијана лица затресе главом као знак пријатељства.</p> <p>Ристо Шехер-Сарајл |
| вријеме.</p> <p>Душан ћуташе и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! |
| То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајеву.</p> <p>— Е жив био — баш т |
| а.</p> <p>Сељак слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата |
| — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говор |
| зати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа |
| ница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао ј |
| у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није |
| упао врат са малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванре |
| ажио.</p> <p>— Аха — и климаше обореном главом. — Сјећам се.{S} Послије тога не рече једне рије |
| жањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико |
| 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом у повлад.{S} Наста страшан мир.{S} Лука и Јово с |
| ека!“ рече у себи и ладно и туђе климну главом.{S} Брзо се прикључи друштву за српским столом, |
| каза на Милоша Симића.{S} Душан одмахну главом и намргоди се.</p> <p>— Ја о овој лажи не ћу вод |
| а зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тргао — у отпор |
| ци. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да п |
| састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје |
| старе босанке, која је метнула шешир на главу, обукла на се сукњу са туником са модерним украси |
| томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозор |
| народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански народ п |
| се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод његова |
| сифа првог!“ аустријски генерал уздигне главу, очи му <pb n="249" /> сијевнуше нешто сугерирани |
| баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући бијаше баба ове ријечи изго |
| онизно и учтиво јави.{S} Боривој окрене главу од њега.{S} Душан се одмах за тим окрене према вј |
| олик или муслиман.</p> <p>Младић окрене главу у страну, охоло и негодујући одговори:</p> <p>— В |
| гледа на њ’.{S} Миховил Премужић окрене главу за вријеме ове појаве.{S} Он је схватио ово омало |
| атеријал. — И земаљска поглавица окрете главу према прозору, а намрштено лице му је требало да |
| зброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико пута чуо из уста омладине, па не |
| т покораваше чешљу и меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила |
| ичном погледу видео је њен читав стас и главу, умотану увојцима црног прамења бујне косе, и сит |
| а, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући погл |
| егом! <pb n="200" /> Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сивога сукна.{S} Из далек |
| то остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> <p>— То је он |
| ада слабост, сроза се на земљу, отпусти главу и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, мило |
| Сада се поче још брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли |
| му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи коња и м |
| ља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим. |
| када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} |
| и неизвјестност, пролажаху кроз његову главу, тако се и мијењаше израз на његовим очима, обрва |
| S} - Таке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана п |
| га издалека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спаз |
| ршастим бајонетима на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-К |
| ебацити, јер је и он био <pb n="159" /> гладан.{S} Оно мало пара, што је прибавио, то јо требал |
| аву и поче стењати — Газда Лука га поче гладити, миловати, тепати, поче га кроз сузе именом зва |
| у омладину, што је већ свршила, па чека гладна и неодјевена?</p> <p>— Сада нема упражњених мјес |
| ве од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну.{S} Наста кикот, завијање, пљеска |
| совима, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени.{S} По турским дућанима виси печено |
| рад...{S} Наша борба је наперена против гладних придошлица, који су отели у своје руке у влади |
| тину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, н |
| ми смо народ, јер на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</ |
| изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни ду |
| заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански налог.{S} Ми смо у Босни |
| писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист <title xml:lang="DE">Orient-Rundschau |
| че се таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Тр |
| и пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто тргне.{S} Кад |
| Ваш колега Мато Премужић је о томе свуд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваш |
| и.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротв |
| на нами је будућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнем |
| дан другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостио |
| она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то ка |
| шта си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> |
| арим тоном.</p> <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна пош |
| рема другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежношћу и узбуђењем.{S} Међу тим |
| о сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца |
| , који је пратио ситан али оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кро |
| ј чаршији ослови Душана непознат женски глас.{S} Он се осврне.{S} Позна некадању послужитељку у |
| Не заборављајте на сусједа — чује мушки глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она |
| 121" /> С поља са улице се зачује мушки глас.</p> <p>— То је љебарски момак рече баба</p> <p>— |
| д српским свијетом није уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољава |
| м.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Њен застрашени глас је све тумачио.</p> <p>— Ја ћу отворити капиџик. — |
| овјек не може напријед — јекну закључни глас у овој страшној афери, какове ова земља још није д |
| подин судија! викао га је мушки познати глас, чим је Душан ступио на улицу у Сарајеву.{S} Био ј |
| тивна — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим |
| земаљској болници није уживала најљепши глас, не само као све „вертерке“ у Сарајевској болници, |
| присутних још нико није био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човје |
| це, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говор |
| глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публику протурио савјетник Улрих преко |
| ко није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; с |
| Франка.{S} Боривој је мирно примио тај глас и спремао се на посјет савјетнику Улриху, преко ко |
| ! кликнуше и женске и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засј |
| p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говори |
| угерираним одушевљењем, реторски звучан глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи |
| је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чаршију — од присутних још нико није био чуо за |
| јева по свој Босни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све |
| По Сарајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због т |
| на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску |
| новић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за с |
| акона, ви сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затр |
| шане! зачује са стране непријатно оштар глас.{S} Осврне се скоро намргођено, но брзо се насмије |
| арочито оних из земаљске управе.</p> <p>Глас су разнијели млади људи, који су својим пријатељим |
| ва поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са лаг |
| у пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узбуђуј |
| S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала у читавом тијелу.</p> <p>— Шта |
| , рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n= |
| ијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што п |
| на њих освојити.{S} Најјача подлога тих гласина била је што су сви ти људи, који су залазили у |
| >— Баш ако желите, немам ништа против — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и |
| говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и сфинга једва проговор |
| а кућу.</p> <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. |
| едини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће бити коњска трка и п |
| " /> и разњежене сполашњости.{S} Обе се гласно разговараху на немачком језику и цикаху при том. |
| да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, бе |
| во: винароши, дуванџије и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само ј |
| родавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки го |
| ише у смјех.{S} На крају се сви смијаху гласно, дуго, заједљиво, подругљиво — само Стевица поно |
| ло и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, нап |
| туд према Требевићу, и та смјеса силних гласова спојена у једнолику једноставну јеку, губила се |
| е са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заје |
| а Стефановић савјест Сарајева, на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до |
| улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и у |
| су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе об |
| младог човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, к |
| интриге и оговарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о поједини |
| удна.</p> <p>И Душана Трифковића су ови гласови о промјени министарства а с њиме промјена полит |
| оплаши.{S} Помисли, опет ће бити какови гласови.</p> <p>— Потврђен црквено-школски статут — изг |
| јекиваше са свих страна, и мушки женски гласови, све се помјеша уједно.</p> <p>И Душан Трифкови |
| У круговима народних вођа се поче чудни гласови разносити о Душану Трифковићу.</p> <p>— Зна се |
| се осврћала.{S} Бијаху страни непознати гласови.{S} Разазна рђав српски изговор и у тај мах зве |
| а старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и сав |
| чекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођа |
| ђе.{S} Ја Вам савјетујем умирите се — и гласом му и лицем проструји лажна нежност.</p> <p>— Мол |
| — Ја нијесам непоштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S |
| ам ја себи пара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Ка |
| настављаше владин савјетник повјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљам |
| ине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, показујући на лицу своје жаљење и негодовање, ш |
| ро — рече чика Алекса мирним увјерљивим гласом.{S} Већина одобраваше ове ријечи, оне су их увје |
| војица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <pb n="142" /> <p>Она се опет насмија и јед |
| ру да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зелен |
| пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> |
| кса Стефановић запјева својим старачким гласом, који је дрхтао од узбуђења и потавнио али силно |
| говори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не потраје дуго, она и нехотице подуже |
| прекиде га Боривој Хаџи Костић утишаним гласом, али који је од љутње био потавнио.{S} Србин бит |
| не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даљ |
| ећ почели — настави Боривој увријеђеним гласом. — Узрок овом стању нашем у Босни и одношају Хрв |
| им диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га |
| едног Србина! изговори Душан с пуштеним гласом, који је одавао малаксалост.</p> <p>Наста мала п |
| узми — нуђаше га она скоро ражалошћеним гласом.{S} Онај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма дос |
| преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту ту |
| знијим осмјехом и он лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао |
| орим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који је посведочавао истинитост реченог. — Ти н |
| а ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији |
| <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим гласом наваљиваше на њ’ — ма само узео плоску у руке.</ |
| >— Остани код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој п |
| јетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше |
| ођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је |
| амо једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству |
| , а са срдачношћу, која се одражавала у гласу и изговору.</p> <p>Ту у реду са осталим женама сј |
| м и бреговима. — Збо! — шта је сад?!{S} Гле нешто запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, ру |
| мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не |
| уше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} Заљуља се човјек — поблиједе. |
| ти муслиман са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем осма |
| трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, аг |
| и, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димиј |
| не смије, улази Србин сељак у Сарајево, гледа, зино и блене у ово шаренило и забезекнут на овај |
| сиво тијело, гдје се ваља према њој.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се |
| S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих реформатора!{S} Жив |
| о!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне го |
| алих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише |
| га чучи крај једне маторе мршаве туке и гледа оборене главе на земљу, а трећи биједан и јадан к |
| тало.{S} Тако сједи ту по читаве сате и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа |
| — ћутаху...{S} Све то Злонога механички гледа, не зна шта значи, али ће га негдје неко питати н |
| прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у тавну звјездану ноћ...</p> <p>Боривој Хаџи-Кост |
| ноћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекајући час, када ће |
| овако очајном стању с оваком одлучношћу гледа у своју будућност.</p> <p>Душан Трифковић мораде |
| овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?< |
| чну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како их когод пог |
| што воде на бој, и безброј кровова, што гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако |
| аним промишљеним тоном, без одушевљења, гледајући замишљено на једну тачку пред собом, дао је г |
| <p>— Сами смо криви — одврати му неко, гледајући на Боривоја.{S} Боривој бијаше у се удубљен, |
| у мисли и непрестано тамо <pb n="57" /> гледајући у ове широке растворене очи, створи му се у д |
| — Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— |
| гица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у п |
| јеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, ко |
| ма златнога поруба.{S} Душан скочи и не гледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах от |
| ст, то је моје — изговори ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су |
| Вога! — изговори Осмо узбуђен преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајев |
| једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Боривојевим очима и опет сину она ди |
| стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учин |
| ше на њему, већ стојаше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој |
| .</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом |
| учињене ми неправде, рече Душан чврсто гледајући у снажну и мушку појаву Боривојеву, очито про |
| е владин савјетник више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тен |
| ни сама можда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, доч |
| дигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити. |
| погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече го |
| ила мирна и у себе удубљена и час по је гледала на прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгиц |
| је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала са оним заносом на Требевић, нити је цвијеће та |
| p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Требевић је у свој својој величанст |
| јала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно |
| тога, што га је Пољакиња још непрестано гледала са неке висине и снисхођујући се разговарала с |
| ком, с којим се први пут видјела, оштро гледала у лице и питала: а гдје сам те рано видјела?{S} |
| осподина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти пог |
| еље — рече Боривој.{S} Ми смо све мирно гледали, трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро |
| о немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне |
| инити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме све г |
| довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој |
| {S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким |
| убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и з |
| е било охоло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људс |
| реметачину.{S} Тада још мали Боривој је гледао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и с |
| ошљедње вријеме бојао, но непрестано је гледао на ону страну, гдје му се учинило, да га је види |
| спази Франка пред собом, но Франк није гледао на Душана, тако се овом учини.{S} Брзо се окрене |
| асан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је само другог господ |
| е дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, о |
| леда.{S} Професор Франк је стајао сам и гледао оштрим, проматрајућим погледом свуд по великој д |
| леде на оне брежуљке свуд ту унаоколо и гледао на тебе, убави Требевићу, снјежна Бјелашницо и т |
| у као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а ка |
| > И Шехер-Сарајлија Ристо је са поносом гледао Душана и све се од њега нешто надао.</p> <p>— Е |
| .{S} Међу тим је и опет посматрао оштро гледао у сваки покрет Душанов.</p> <p>Када Душан и сам |
| зумио, шта је овај рекао, али је и опет гледао у лица и отуд прочитао неко осјећање, које човје |
| а гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Боривоја, брзо заборави шта је мало час каза |
| у тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну <pb n="42 |
| чане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћ |
| о раније вратити кући.{S} Алат је морао гледати у празне јасле, но газда се тјешио, што му Алат |
| p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету |
| вјек управо хоће? и почеше га подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се |
| бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго м |
| није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на њу и чуђаху јој се.</p> <p>— Коју игру играт |
| ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, от |
| дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десета |
| имјети неколико жена.</p> <p>— Што тако гледаш на њ? — Корела је тетка са Кошева смијешећи се.{ |
| ина на челу са Боривојем Хаџи-Костићем, гледаше у своју будућност слободно и с пуно наде, и жељ |
| а, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је |
| ч.{S} Ту га ухвати пријатељски за руку, гледаше га увријеђеним али осјетљивим погледом, који је |
| е гласно и одлучно изговорио.{S} Она га гледаше мирно, без страха и без узбуђења.</p> <p>— Прис |
| лакао.{S} Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах |
| тим с нестрпљењем промоли главу, и сада гледаше дуго, на све стране бацајући поглед, нарочито п |
| им у неприлици помогли!{S} Ова колонија гледаше великој будућности у сусрет у овим крајевима, г |
| могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод |
| а је човјек у неприлици.</p> <p>Баба је гледаше, опази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче диза |
| едаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> <p>Када је записник био г |
| у од прозора, непомично стајаше овдје и гледаше кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој ј |
| едаред све застаде тамо гдје се нашло и гледаше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} |
| говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S |
| ини „гикс“ а млади подпоручик разочаран гледаше у покварен план на чохи.</p> <p>— Ох волим што |
| додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред собом јунака, борца за своје право, за иде |
| летку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијах |
| ирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, |
| брецну на њу.{S} Баба је у мах озбиљно гледаше, чисто и на њу пређе ова озбиљност, но се брзо |
| личности.</p> <p>Душан га са запетошћу гледаше.</p> <p>— Ради се о вашем унапређењу и премјешт |
| их.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још |
| ли и заповједали над касабом.{S} Они су глобили, кажњавали и затварали сељака, а за мито им опр |
| оштрили тиме, што су сваком запријетили глобом, кога би и једаред видјели у трговини Константин |
| а.{S} Баш зато, што се наш ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домо |
| , на једном углу се виђала једна велика гломазна људска прилика с великим носем.{S} Та носата љ |
| , што му тјело сакриваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна вољ |
| израза, високог раста <pb n="297" /> и гломазног тијела.{S} Понашање, покрети и тјелесне изјав |
| а долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутра рупи чопор обријаних лица а крај њих |
| луп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили |
| лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што го |
| ем, који се показује људима, који учине глупост.</p> <pb n="239" /> <p>- Ти вјерујеш у то што м |
| еју.</p> <p>Овај вал љутине, увриједе и гнева прође за часак и Боривој Хаџи-Бостић се умири мал |
| у прелети ироничан осмијех помијешан са гневом, али који још није избио свом силом.</p> <p>— А |
| је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који се негује у бечким салонима.{S} |
| згледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије слушала младог адјункта |
| {S} Но један се уздах провлачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.< |
| ="173" /> ни он. — Ага уједаред прекине говор намрштен, уздахну, погледа некамо на југо-исток, |
| ало дуго, Миховил Премужић први одпочне говор.{S} Боривој није имао ни овдје места ни разлога д |
| >Наста за тренутак мир.{S} Опет отпочне говор, жагор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по двора |
| пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то радо прихватио, али вјерујт |
| д.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Ко |
| ој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми говор.{S} Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је |
| леда и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да гов |
| колско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и једва очеки |
| p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара забава и морадоше се |
| ас, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, помисли у себи и на |
| авање и већ се кајао, што је почео овај говор.</p> <p>— Како је нама Србима могуће ступити с ва |
| шаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, к |
| ек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учинио пријатан; вазда почиње о неким |
| есор Франк и подсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски |
| осподине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао је Миховил Премужић с негодовањем Бориво |
| , да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још п |
| Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, и када се није |
| амо о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и машући главом гледаше на Драги |
| вим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јесте ли већ послали молбеницу?</p> <p> |
| тоном, откри ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искренос |
| биљност лица професора Франка, код овог говора, бијаше пред Душаном најјачим аргументом, да ова |
| Хрватској.</p> <p>Симић за вријеме овог говора изли сву љубазност и предусретљивост, коју је ње |
| својим зеленим очима и начином умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти су |
| то? — питаше баба чудећи се, а начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никак |
| сутра — изговори још једаред и начином говора и тоном подржаваше свог пријатеља.</p> </div> <p |
| народа тресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стеви |
| .{S} Је ли то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{ |
| м: због велеиздаје.{S} Само некоје вође говораху са нарочитим нагласком: јест, због велеиздаје! |
| удешена статура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ре |
| епроспаваних ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко св |
| та је све ту видио и — сазнао.{S} Тајно говораху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци |
| организирана, али ће и то бити ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто с |
| одлучност и огорчење, каква мушка снага говораше из његових очију, лица и читавог тијела.{S} Ду |
| о поче озбиљно мислити о томе сну и све говораше о некој срећи.</p> <p>— А је си л сањала рибу? |
| и, које су иначе уљудне, али из њих све говораше: мани се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је до |
| што почеше галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека т |
| ни код куће, код брате — молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као |
| ишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово п |
| ђице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> < |
| но су ипак у касаби радо слушали његове говоре, јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа |
| собом.</p> <p>У послиједње вријеме све говоре: наука, еманципација, просвјета!{S} Па ето и ми |
| а са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говоре ништа, већ отпочеше преметачину.{S} Тада још мал |
| ништа.</p> <p>— Хм ништа, па што онда и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— |
| ле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њ |
| оштен човјек — изговори гласом, каковим говоре људи, кад се бране од оптужбе.{S} Само што је по |
| Франк му стави отворену шаку пред уста, говорећи му: ствар је свршена.</p> <p>Душан се смијешио |
| о га одведоше?“ Неки слијегаху раменима говорећи: „због велеиздаје“, и почеше шапутати један др |
| што погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о чему сумња и шта млели.</p> <p>У тај мах нек |
| ијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од како је Боривој |
| скајући владином адјункту Јунгу но више говорећи Душану и вођи будуће младотурске аустрофилске |
| говоре њемачки? чудио се Душан, њемачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским и |
| , који прођоше мимо ње, очито нешто њој говорећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула |
| ро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати шта |
| риказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким колима, |
| у.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p> |
| ије, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате рећ |
| нски и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљедње |
| рхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапр |
| орило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају опет |
| {S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, захв |
| р у друштву не растаје и када се о њима говори у друштву, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као |
| рлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за исто |
| свим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Бор |
| ењују олтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа |
| ица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не може никако бити, |
| <p>— Ти ваљда и не знаш шта се за тебе говори? — запита га Боривој и строго, скоро тајанствено |
| .{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна блама |
| Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и презрењем Душа |
| ри ага крто и не гледајући на лице коме говори, а сиједе обрве, које су искочиле напријед, сабр |
| Поздравља га и смјешка се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и ч |
| ду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реци |
| жељезничком одјелењу.{S} Тамо нико и не говори земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</ |
| ило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но за чудо нико, није употребљавао <pb n |
| ="137" /> <p>— Свуд па и међу Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-К |
| дномишљеника, који су све тубили шта се говори и онда разносили као ријечи новог месије.</p> <p |
| ?</p> <p>— То се већ зна?{S} Пак шта се говори?</p> <p>— Износе ти ту ствар као један шкандал с |
| е с тим твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="2 |
| е и климаше главом као болесник коме се говори: ма већ си оздравио! а њега у ствари болест дави |
| То ми није познато.</p> <p>- И о том се говори у чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су с |
| дине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на к |
| јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов корак се највише пази.{S} Н |
| ре упита: је ли истина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жало |
| сподине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичи |
| стина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у весео говор, поче се смијати и м |
| и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни р |
| ију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче с |
| си? упита Боривој, и ако је знао с ким говори.</p> <p>— Хвала Богу, Србин — рече сељак брзо, л |
| но ишао у српску кућу и тубио шта Србин говори и то што је чуо, односио је некамо, због чега су |
| ије <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, ј |
| нуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој поса |
| срамота по српски образ.</p> <p>— Тако говори срдита немоћ — ха, ха, ха — а ја јој се само мог |
| је је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем з |
| ви се заукавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не го |
| пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и смијем вам |
| ише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незад |
| љи така неслобода, као што се то обично говори.{S} Само изразите ви своје мишљење слободно; тек |
| овлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, |
| ице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша будућност у овим земљ |
| , што продаје љеб и сомуне, сијед и што говори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до у |
| а, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћ |
| зло, као што се то вами чини.{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић |
| та Душан запањено.</p> <p>— Свуд се већ говори за ону твоју погрешку, што си је јуче у званију |
| глас, гдје јој у игри и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво м |
| никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљивао из српског друштва на |
| јачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— Т |
| > <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на по |
| им плановима, чак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста |
| е накостријешене просједе косе, која је говорила о необичној нервозности овог човјека, коју нар |
| е дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде баби на памет, зашто <p |
| јечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски мом |
| друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и |
| е говорила него прије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвиј |
| ла савјетниковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже |
| го, с презрењем али уздржане од љутине, говориле су народном вођи: срамота је, што је тако, а о |
| е слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, н |
| те усне, које су овог часа нежно и тихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сип |
| разлога Франка није могао одбити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му ни |
| лико је та прошлост морала бити велика, говорили си му обичаји њежни, љубезни, пуни одушевљења |
| јући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући те ријечи п |
| ошаљи молбеницу!{S} Пошаљи молбеницу! — говорили су Боривоју Хаџи-Костићу са свију страна, ничи |
| <p>— Зна се зашто је Душан премјештен — говорили су неки.</p> <p>И почеше износити чудне гласов |
| лија, за кога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима сре |
| ијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом р |
| едао на оца и на матер, који нису ништа говорили, и са лица им прочита нешто, што га нагна да в |
| ли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о прошлости Србије?</p> <p>Душан се не сјећа |
| званичник Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљс |
| крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потрајало дуго, Миховил |
| родним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Три |
| — Нека ово остане међу нами, о чему смо говорили — прекине Франк ћутање.{S} - Професор Франк се |
| мало озбиљније га погледа.{S} Сви су му говорили ти, — Или смјеста повуци ова гадну ријеч, којо |
| ствар у управе?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и ма |
| о завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковиц |
| ора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отп |
| чаршија и баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске |
| S} Јавно о Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже |
| ет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило се само њемачки.</p> <p>Главну ријеч су водили |
| крепим славама при честиткама се свуда говорило о одбијању молбенице Боривоја Хаџи-Костића, а |
| шану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор |
| рпској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се читале бечке новине, у којим је би |
| ћ постаде личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140 |
| рекрстио, али се послије већ слободније говорило.{S} Ова нова мушка омладина васпитана у Бечу, |
| нису нити новине писале, нити се о томе говорило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говор |
| младину Босне и Херцеговине.{S} Свуд се говорило:{S} Омладина ће бити ријешена прогона са мемор |
| ро у Бечу.{S} Са још већим интересом се говорило о једној новој афери католичког бискупа, јер ј |
| је сједио биро за извјештавање, живо се говорило.</p> <p>— Један из пријека — шапну Стевица, пр |
| знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ д |
| нога, сви су једногласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у |
| ти у први мах с тиме.{S} Но тим се више говорило о Душанову пријему код шефа секције.</p> <p>Ов |
| све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царск |
| аферама само читало у швапском листу и говорило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху с |
| е о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су биле љубавне оргије, унтерисантно, пика |
| а проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а м |
| бротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетнико |
| је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог ч |
| шапћући: „изволите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије |
| удо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетник |
| је се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапа |
| ело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка |
| Босански — ето видиш и ја сам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— |
| о говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{ |
| ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсу |
| ам Босанац, говорим као ти, пак ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како |
| новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> <p>Бор |
| чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку дана |
| — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну ис |
| ва и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да в |
| лиш, а ја сам се освједочио о овоме што говорим — одвраћао је Душан с тако сталним гласом, који |
| ите своје право име!</p> <p>— Ја истину говорим.{S} Зовем се Константин Хаџи-Костић.{S} Ми се п |
| к ипак не говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, |
| мале пријеваре осудио човјека на смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бру |
| дјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и читавим тон |
| тска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних н |
| > <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n="260" /> љутину — Што |
| е више ни према коме имао повјерења.{S} Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим д |
| те — још ми нисте ништа јасно казали? — говорио је савјетник нестрпјељиво и нервозно чекао нешт |
| а на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, на оваке |
| рећи, но то су све службе нижег реда — говорио је народни вођа учтивим али озбиљним тоном, да |
| ати, када вам се лијепа прилика пружа — говорио је професор Франк таким гласом, каковим Душана |
| одан од извјесних пријатељских обвеза — говорио је мећући упијач на још влажну исписану атресу |
| је се тражи <pb n="79" /> већа спрема — говорио је осорно поглавица, и ове ријечи изговорене ст |
| м.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с лица му |
| > <p>— Ама шта се плећете у та питања — говорио је Стевица са висине. — Шта се имају у политику |
| земље.{S} Ово је срамота читаве земље — говорио је један Хрват, колега Душана Трифковића.</p> < |
| ити код једног судије, то је немогуће — говорио је један Србин званичник више преда се, јер је |
| ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био п |
| сетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лука са мало више поуздања.</p> <p>Вратише с |
| Србима се говори о твојој некој афери — говорио је Боривој Хаџи-Костић Душану мало касније. — Н |
| дје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владино |
| а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, |
| ег пријатељства вас молим и преклињем — говорио је професор нежним гласом, склопивши руке - нем |
| и, јер се све окренуло на боље за нас — говорио је Боривој одлучније.{S} Слогом са Муслиманима |
| , да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Миховил <pb n="196" /> Премужић тихо и проми |
| вега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне <pb n="306" /> вође су наро |
| е захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тоном, прикривајући неп |
| његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше испуњено надом |
| једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није знао шта |
| пањен.</p> <p>— Ја сам ти већ више пута говорио, чувај се званичника земаљске владе, нарочито п |
| .{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове риј |
| разом и погледом молити, који је поглед говорио: ју, срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби |
| гдје и ским се забавља. — Ово му је све говорио Србин колега.{S} Идем ја прије неколико мјесеци |
| ма, јер би се морао исповиједати шта је говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </d |
| дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је ви |
| еђеним али осјетљивим погледом, који је говорио:{S} Ми смо пријатељи, а искрено пријатељство не |
| ран.{S} Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Треб |
| синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говорио један нов присташа ове нове омладинске странке, |
| против тебе још трају, — изненађено је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређи |
| > <p>— Побједили смо браћо! — гласно је говорио савјест Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је д |
| а погледа сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говор |
| олијевања крви за тебе Европо!{S} Ту је говорио све учињене му неправде понижени сељак, кога пр |
| хово весело лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њ |
| је при праштању био миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се |
| ужио, Сарајлија, Србин, који ништа није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 кру |
| мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — |
| За часак наста потпун мир.{S} Нико није говорио ништа.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да |
| много живље, чак је и Душан слободније говорио и напошљетку завиривао кроз ситне рупице чипки |
| Србина, о којима никоме није ни ријечи говорио, који се чак ни најискренијем <pb n="117" /> пр |
| ст истинитости лијека, о ком је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ ство |
| атрао за обвезно оно, што му је Боривој говорио.{S} Но када је у себи промјерио цјелокупан утис |
| није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за |
| до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може јо |
| ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да каже и рад |
| овора, већ како је по свом обичају брзо говорио, настави.</p> <p>— Чујеш еј, пожури се с тим тв |
| ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали |
| ја само опозицију тјера.</p> <p>Тако јо говорио Стевица, када су сви једномишљеници били на оку |
| има у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутнима:{S} Багаж!</p> <p>Иначе кафана |
| >— Ма човјече, с овим нисам ништа важно говорио.</p> <pb n="100" /> <p>— Не само ништа важно, в |
| тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренут |
| увијек му нудио и ту цијену и вазда му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељ |
| {S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије њего |
| роги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и т |
| .{S} Из вас говори увријеђени омладинац говорио је Миховил Премужић више пријатељски побијајућ |
| одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш језик — правио је комплимент госпо |
| сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви говорите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет го |
| ин уклоните.</p> <pb n="290" /> <p>— Ви говорите лудо, приберите се, још вас једаред опомињем!< |
| во шта хоћете. <pb n="285" /> У осталом говорите само — настави Улрих, чекајући онај моменат, к |
| ећ ваш отац — њега нема више. — Ви лудо говорите.</p> <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је д |
| шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би могло бити поги |
| S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интерес за т |
| а би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би био озбиљан тренутак за њих.</p> |
| жно, већ у опште ништа не смијеш с њима говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје |
| послије крсне славе, могло би се свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, |
| а личних питања; о томе немате ви ништа говорити, — строго прекине бирократа свог потчињеног — |
| ани.</p> <p>Кад професор Франк престаде говорити, настави Душан из своје побуде.</p> <p>— Главн |
| ривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаше се |
| не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не п |
| се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволт |
| </p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо |
| само слегне раменима и не хтједе о томе говорити.{S} Напошљетку се сама запита, зашто она толик |
| ки кукавичлук.</p> <p>— Тај зна гдје ће говорити о црквеном питању, — умјеша се Стевица, и лице |
| чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљак |
| ој некако тешко, и не хтједе ништа више говорити о овој ствари.</p> <p>Боривој је стајао на нар |
| ласом, склопивши руке - немојте ми више говорити ту туђу ријеч.{S} Ту га ухвати пријатељски за |
| случају имао право ићи свуд унаоколо и говорити о његовој несношљивости, можда чак и мржњи пре |
| Франк, када Душан и опет хтједе почети говорити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нар |
| Хрвата, само се овдје не може ни почети говорити о томе.{S} Ја сам већ стотинама пута то покуша |
| очајно.</p> <p>— А, иди човјече, немој говорити као мали, који не умије ни обичних удара да по |
| помјешао боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, ј |
| лавне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} Ми ом |
| бране од оптужбе.{S} Само што је почео говорити, зграбише га онако полуобучена, у часу га свез |
| да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој ствари.{S} Она разумједе овај нијеми го |
| ама.</p> <p>— Баба немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смј |
| .{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити о положају Муслимана у Босни и Херцеговини пош |
| омјену на управи, о којој се већ почело говорити, а с променом управа ће без сумње наступити пр |
| Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се цинички и са неке висине смијао |
| ој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ пр |
| ажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто н |
| издера Стевица на њ.{S} Откуд ти можеш говорити о тим стварима.{S} Онај из народа прогута увре |
| ко то, ти спомињеш овдје неку омладину, говориш у име њено, а и не кажеш ко је та омладина, ко |
| аги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави судија, хвалила је баба Боривоја |
| Ко — учини овај. — Не знам ја шта ти то говориш.</p> <p>— Хоћеш ли обрађивати земљу мјесто оца |
| p>— Не мислим то, већ каквим језиком то говориш?</p> <p>— Па босански — одврати онај исти.</p> |
| му.</p> <p>— Ох, ево већ који ми пут то говориш!</p> <pb n="29" /> <p>— Тај страх прекужи, јер |
| рал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети свима говорничким ср |
| цу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, |
| оворник у мундиру, који ће умјети свима говорничким средствима у одсудном тренутку своју војску |
| нађење и чуђење свих присутних; са свим говорничким средствима: млатајући и рукама и ногама, пр |
| ускоро — говораше Стевица, бацивши се у говорничку позу, пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> |
| вазда једнаким, једноликим осмијехом и говором, који, по њему, не показује свјетско образовање |
| S} Не хтједе ни један ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно ути |
| једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху.</p> <p>М |
| и — срљао је католички фратар са својим говором на Душана.</p> <p>— Ама о томе није ријеч — одб |
| ује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантније излагање.</p> <p> |
| шљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више осјећа |
| ијенило, не у суштини, већ у изјавама и говору.{S} Њихови разговори нису били више узбуђени, Бо |
| је говорио оштрим крештећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао |
| сор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се |
| е изненадише овако искреном и отвореном говору.</p> <p>— Је ли то могуће? упитаће један из друш |
| јих, језик му се некако одријешио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило |
| Она се сва промјенила у лицу, у ходу, у говору, па и само поштовање је према брату мужевљевом у |
| на пошту, био је мирнији у понашању, у говору и у свима спољашњим изјавама но у души је био та |
| и у спољашњости и осјећању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале неж |
| нашање, љубазно лице, углађени манири у говору и поздрави су главни захтјеви, који се постављај |
| а времена.</p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— М |
| суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у говору, у љубазности и пријатељству овог човјека; нека |
| ај човјек учинио симпатичан, нарочито у говору, но касније <pb n="97" /> му се учини, да много |
| н логичарења и хватања за једну ријеч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао |
| пало при оном случајном пожару Сарајева год. 1878, који је у пепео претворно силне српске хиљад |
| узнемирили.{S} И он је мислио на какав год било преокрет у своме животу, желио је то, али је п |
| ла, то му је сто пута посвједочила, кад год су се састали.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, |
| прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебарски момак с љебом и кифлама, а |
| ар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало ч |
| и.</p> <p>- Ма шта ту треба много — кад год ме видите сама, изволите само увијек за мој сто сје |
| т наста мир.</p> <p>— Баба, јеси ли кад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босн |
| ављало већ неколико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад ник |
| извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој |
| 46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гд |
| вуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених манд |
| и кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли д |
| есно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном погледу видео је ње |
| ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изволите само све казати |
| атите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интер |
| м да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему казали, то су сами разносили по граду.</p |
| му криво мисли и зло говори.{S} Све што год је онај колега с великим носем зло казао <pb n="224 |
| бећања новог министра. — Све је лаж што год — поче Душан, но брзо прекиде — Ох, та ја сам у кас |
| оложи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професор на њемачком језик |
| идјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опет наста мир.</p> <p |
| има и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не з |
| же баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на овом свијету.{S} А |
| једва једаред промјенио према њему.{S} Годила му је предусретљивост и љубазност, но ипак као д |
| ковице Улрих.</p> <p>Душану је нарочито годила услужност и љубазност професора Франка, и радова |
| има, што савјетнику земаљске владе није годило.</p> <p>— Јесте, јесте, то су ваши стари обичаји |
| његову близину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој |
| при црквеним заплетима послиједњих 8—10 година.{S} Влада га је увела у опћину црквену и био је |
| ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломила се кола ту на брије |
| мисли и старих брига овај човјек од 30 година изгледаше као старац.{S} Његовом још свежем лицу |
| еном, на којима је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страхо |
| остале Србе задобити.{S} Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништво |
| нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Сасвим и |
| ином странци и сједају на своја, већ од година заузета сједала; ту је све помјешано, и сношљиво |
| који зграби највише јабука, том ће бити година берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу ја |
| ве у здрављу и ратлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље м |
| њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Злонога као један странац у српској го |
| г јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога није заиграла ни на једној јавн |
| ар ти ниси разумио шта то значи?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, ко |
| борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080 |
| } Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили.</p> <p> |
| исао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, већ ваш |
| га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војсци и још нисам заслужио — ордена гвозденог |
| еликим бригама и сузама пуних осамнаест година, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која |
| ање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" |
| <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> <p>— Сарајлија.</ |
| есто и праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са п |
| ладини, која се у народној борби задњих година борила уз народ и народне вође.{S} Већина сматра |
| Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, годинама гледати у њу, славећи и Божић и Ускрс и крсну |
| е дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; |
| јело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је велике накостријешене просједе косе |
| RP19080_C21"> <head>21.</head> <p>1903. године, у позну јесен, заталасаше се духови у читавој Б |
| аци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако није |
| олонија народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке гра |
| остионици су, странци за себе за читаве године резервисали главне столове, но, између осталих с |
| p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане измјерише тама |
| Па каковој се љетини и жетви надаш ове године? упита га Боривој обазриво и учтиво.</p> <p>На а |
| ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и |
| ој домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових |
| обро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по тр |
| довања.</p> <p>— Зло као и лане и сваке године! пресијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је |
| одине сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала се ова насртања |
| унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво неколи |
| еницу?</p> <p>— Јесам, још прије четири године.</p> <p>— Но, па шта хоћете онда? — осорно се пр |
| Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много година, |
| ком је и иначе био дужан за пиће од по године амо.</p> <p>У друштву за српским столом наста ћу |
| ича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу н |
| биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пролазио љебар |
| ате кући...</p> <p>Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантно |
| е дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би то значило за његове науке да још проп |
| жељно чека купца, гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три |
| аименовасте <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србин |
| мо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из народа тресући главом, и ч |
| дбе..</p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једни |
| дсјећаше Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим |
| и се ни мало не свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да нау |
| уде морало бити, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати |
| астице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услугу влади у црквеним ств |
| Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље до |
| ти, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{S} У то друштво Душан |
| то није учинио.</p> <p>— Јеси ли видио голу истину?{S} С таким стихијама нас опкољава земаљска |
| царству у Босни; за њим иде кријући се гомила була са прикривеним лицем, са бијелим, жутим или |
| и сте ухапшени, — зачу се оштар глас из гомиле.{S} Константин Хаџи - Костић се сав затресе, очи |
| да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и З |
| S} Овај ухвати јабуку и метне је на врх гомиле од јабука, које је све на овај начин прибавио.{S |
| ље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изн |
| берићетна.{S} Сусјед накупи већ велику гомилу јабука, све их сложи у ред и смије се.</p> <p>— |
| узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га гоне.</p> <p>Послије тога је престала гледати на Бориво |
| и-Костићем. „Зато што је Србин, зато га гоне“ — одговарала је сама себи и нешто је код те помис |
| и уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се |
| ко си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе |
| својом меланхолијом узбуђују осјећај и гоне мисли тамо у село са неколико кућерака под брдом, |
| оље, што су вас у једну војску спојиле, гони ево и нас у један табор — поче Ибрахимпашић одлучн |
| био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније |
| 4" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму устала |
| насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он |
| рије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Ха |
| неправде понижени сељак, кога презире и гони онај, кога он храни; ту је изнио све неправде Срби |
| ла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и |
| досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Боривојем Хаџи-Костиће |
| је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлос |
| head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој соб |
| спопадне Алата слабост.{S} Бадава га је гонио и вукао, тући га није хтио, никако није ишло.{S} |
| о је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску омладину, српски нар |
| је србијанска влада утјецајем пријатеља гоњене босанске омладине понудила једно мјесто, Боривој |
| у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стоти |
| рости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчев |
| а <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и њега срећна загријати.</p> <p>— Послаћу м |
| есно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба.</p> <p> |
| ену, откупљује од земаљске управе шуме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српс |
| ведно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</p> <p>— Мој дра |
| зо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла ситна кишица, по |
| на на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена врата су сачињавала улаз |
| .{S} Куће су биле махом на један бој, а горе на боју бејаху прозори застрти решеткама; то су ма |
| а доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Већина је ипак овај поступак схватила ка |
| и за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, ако си понизан, сматрају те |
| ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није мог |
| , гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и |
| це му се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам С |
| говарајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифков |
| ојих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p> |
| ли обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје бискуп у име католичк |
| свијетло плаво небо, са ведрине отуд од горе запљускује благ вјетар недогледну пољану покривену |
| и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је |
| ло.{S} Све ниже званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По све |
| камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савјести већ на тирански |
| о Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом силом га избаци са столице.{S} Злонога скор |
| мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним руманилом овијене, под н |
| а, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је |
| а горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се у љепшу српску |
| земље Молдавске</l> <l>И кресиво славне Горе-Црне,</l> <l>Љути челик из наше Србије,</l> <l>Ору |
| притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним омори |
| рати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домови |
| м родно мјесто моје!{S} Збогом поносите горе, хриди и стрмени, преко којих сам срећан ходао и з |
| брзи <pb n="17" /> кораци уз степенице горе, и уједаред се у соби засвијетлише златни чакови и |
| оштар женски глас.{S} Обојица погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке |
| .</p> <p>Српске вође веселије погледаше горе према Бечу, откуд се обећава ново сунце које ће св |
| о овој лажи не ћу водити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић |
| српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти |
| небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чи |
| о у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом.{S} Ун |
| а сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичи |
| едном пољу успјели, том је кривица тамо горе.</p> <p>— Ха, то је баш оно! упаде Стевица сав раз |
| ски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсолутизма |
| ца Србину.{S} Ми се мрзимо као пси, још горе, ја вам за тај одношај немам ријечи, јер је то неш |
| ајућ истинитост реченога. </p> <p>— Још горе стоје ствари овдје у Босни између нас Срба и Хрват |
| у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђ |
| ици, метеж и трку људи.{S} Душан се још горе осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао |
| тервенисати, јер бих инача изнијели још горих ствари о слабој интелигенцији Срба, и лошем матер |
| отварати.{S} Ту на сред одаје, огњишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала уж |
| а та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче п |
| осподине, а ово је земља, која је много горког искусила и не вјерује ником.</p> <p>— Можда мног |
| е требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</ |
| је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажареним лицем, весело сви |
| погледаше горе.{S} Са врха прозора кроз горње окно, изнад решетке, извириваше неколико младих д |
| нанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука |
| ку завиривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је |
| у слободу из овога тамновања.</p> <p>На горњем боју све бијаше чађаво и црно: зидови, врата, пр |
| тине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, от |
| уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин од |
| мљи, већ по танком леду.{S} А кад скиде горњу зимску одећу, од најфинијег енглеског сукна, указ |
| пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију |
| аквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један |
| нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје би више била по |
| боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, очито ласкајући владином адјункту |
| друштвима звали младић, у бољем случају госп. младић.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић бијаше ушао са |
| још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним понашањем, парфими |
| савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нароч |
| а, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске владе.{S} Уједаред св |
| буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреб |
| звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратницима и сабљама са стране, к |
| да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је др |
| ије сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да ј |
| > <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш л |
| а ни као егзекутор.</p> <p>— То је онај господар — рече Лука и учини главом онамо према Сарајев |
| и госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрн |
| ијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта -то за вас значи. |
| вараху:ми католици!</p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, ка |
| и ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јосифа првог!“ аустријски генерал |
| ију покрајина аустријских, и милостивог господара Босне и Херцеговине.</p> <p>Аустријски генера |
| шевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад из |
| а балчак од сабље и тако поздравља свог господара, владара свију покрајина аустријских, и милос |
| Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело |
| већ странци званичници, који су тирани господари а ја, без способности на отпор, њихов слуга.{ |
| есет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — понови Јово братове ријечи — и опет напије. |
| говорим босански.</p> <p>— Па говоримо, господару, како смо научили — одврати други, и опет се |
| изби незадовољство и из њега.</p> <p>— Господару, ти си поштен човјек, је л? — поче најзад одл |
| јерено, и тражи нову комисију.</p> <p>— Господару, то не иде! — једва проговори Јово, који је д |
| >— Одакле сте ви људи?</p> <p>— Са села господару — одговоре обојица понизно смијешећи се и не |
| есетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништа како нам кметови раде — одврати ага нам |
| ану издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџи |
| не са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у пом |
| ни имају.</p> <p>— Ако ћеш ми вјеровати господару, ове године нисам зато сијао зоб, што ми лане |
| јо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не мере више издржати.{S} Н |
| јеву — умјеша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{ |
| само трипут помогло, јер се с једним од господе српског стола на брзо упознао ван гостионице, и |
| га друштву.{S} Душан ни с једним од ове господе још није био говорио, и ако су га данас већ и д |
| ста била уважена личност код све велике господе на земаљској управи.{S} То уважење води своје п |
| чиновник се вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда |
| уцета.{S} Франк престави Душана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од н |
| ност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима српским отворено и поверљиво изрек |
| и у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки познати глас, чим је |
| г. Већеслав Хичек, владин перовођа.{S} Господин адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на |
| триумфом се врати у Сарајево.</p> <p>— Господин судија! господин судија! викао га је мушки поз |
| ијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, н |
| а час, и он се расположи.</p> <p>— Мора господин узети што год му понудите — умијеша се професо |
| чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица |
| угловима.</p> <p>За ове велике заслуге господин <pb n="271" /> Улрих престаје бити фелдвебл; о |
| осподин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево |
| настави професор Франк шаљиво — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у |
| слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господин револуцију прокламовао — викне савјетник своји |
| 04" />је тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S |
| p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше господин Хичек.</p> <p>Главну ријеч је водила савјетник |
| м, пронашла сам!</p> <p>— Шта? — питаше господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице |
| дијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и за част и за најпријатнију заб |
| биљи.{S} Био је то Милош Симић, познати господин „из пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да |
| олега тражити Душаново друштво.{S} Исти господин, по имену Сава Репић, бијаше писар у суду у ис |
| толико нудити и молити, ослови га исти господин најљубазније и најискреније га ухвати за руку |
| етрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, |
| рате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господин.{S} Мати се збуни, поче се и у њој комјешати.< |
| подозриво гледати.{S} Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда ј |
| ити погибељно за Вас.{S} Је ли био овај господин кадгод у Вашој кући?</p> <p>— Није.</p> <p>Пол |
| главу о овој сплетки на коју га је онај господин упозорио и узбудио. „Можда је онај само хтио д |
| и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га |
| вном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са великим носем, прозвани египатска сфинга, н |
| мијаху, иронички и злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, |
| ви инстинкти и страсти, украде се и сам господин савјетник Улрих из свог бироа ради „приватног |
| з израза и мисли.</p> <p>— Молим, молим господин колега — <pb n="210" /> отресао се Душан од ов |
| , шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намргоди, но кад с |
| том.{S} Крај Душана је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа |
| осподин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово ословљавање је бар искреније.{S} Ми |
| елите око земаљске владе.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то |
| га привуче к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе са |
| а пријатеља.</p> <p>— Немојте ме звати „господин Франк“ прекине га професор — То <pb n="104" /> |
| ак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојк |
| господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдје нисам видјела.</p> <p>— Ви га и не поз |
| кроз полутаму угледа младог нагизданог господина у турском одјелу са фесом на глави.{S} Овај ј |
| крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам сједио за једним малим столом, и |
| остирање истих ипак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека |
| у друштва.{S} Сви погледаше некако туђе господина „из пријека“.</p> <p>— Знам ко је — шапну Сте |
| Душана Трифковића.</p> <p>— Гдје сте Ви господина први пут видјели?</p> <p>- Ја господина нигдј |
| нас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> <p>Начелниково се лице опет |
| су сви ти људи, који су залазили у кућу господина Урлиха, врло брзо аванзовали и гледали велико |
| у па легла с њом у кревет. — Истина је, господине, увијек само о теби говори, искрене баба у ве |
| окрене се Боривоју.</p> <p>— Истина је, господине, што ти кажем — све је истина ништа ти не лаж |
| к га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} То вам ето сведочи узбуђен говор, побијао |
| и то захтијевати.</p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав |
| соке земаљске владе.</p> <p>— Извините, господине, мојој слободи, поче Боривој сасма отворено р |
| мо, рекао му је ово.</p> <p>— Извините, господине, што вас морам упозорити на једну срамоту, ко |
| е Миховил Премужић.</p> <p>- Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних |
| другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Д |
| ти га на наше одношаје.{S} Но вјерујте, господине, хрватски народ искрено жели ову слогу и њему |
| овај ћуташе, настави.</p> <p>— Зар ви, господине Душане, нисте увјерени у принцип културе, да |
| пријатеља.</p> <p>— То је у Хрватској, господине, а ово је земља, која је много горког искусил |
| у својој кући.</p> <p>— Ја се поносим, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставиш |
| у. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше прожет нежнош |
| а на записник.</p> <p>- То нисам чинио, господине савјетниче — бранио се Боривој против савјетн |
| </p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците управо шта |
| еби Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу Вам бити |
| Душан, са неким тајним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог м |
| > <p>— Ја се у овој афери морам прати — господине начелниче, Ви ћете сами то захтијевати.</p> < |
| ека пред собом.</p> <pb n="281" /> <p>— Господине владин савјетниче! — оно што ви желите, то је |
| леда на Душана.</p> <pb n="212" /> <p>— Господине, ја вам морам ипак казати... нешто — једва се |
| Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душане! у име нашег пријатељства вас молим и |
| ком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— |
| прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине савјетниче, ви опет имате имендан и рођендан, |
| краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објективно и стварно разговарат |
| но се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека |
| азговору као нове колеге Срби.</p> <p>— Господине судче, овдје се свашта зна за сваког, куд ко |
| мија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас |
| толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p> <p>— Господине Душан |
| еф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за свједока у будућој |
| ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ господине, о врлинама сваког човјека се у граду доста г |
| Сава Репић се снебиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да |
| који је уљегао између нас.</p> <p>— Хја господине, ту се мора строго разликовати откуд зло, је |
| ж у тијело овдашњег народа.</p> <p>- Ма господине, то није баш тако зло, као што се то вами чин |
| ци у Сарајеву. — Чим се забављате овдје господине? — Овдје сам с мужем, а муж ми је благајник к |
| ређеније и неизвјесније.</p> <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем |
| треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да нећ |
| се и у њој комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</ |
| и уздрхта због овог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара сав |
| отпор.{S} То га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и пов |
| — Чак за овим столом сједи!</p> <p>— Ви господине колега - Ви умјешани у овој афери?! запрепашћ |
| о што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ у зва |
| мо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђак поч |
| ци — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, тебе |
| прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, али у |
| е, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господине — ви се заукавате.{S} О вами се само зло гово |
| приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n=" |
| ника и издајица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то |
| ка расправа морати опрати.</p> <p>— Али господине колега!{S} Ваљада тек нећете на суд?{S} Забог |
| цеговине</p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но |
| ну Трифковићу.</p> <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и д |
| ата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј господине, како сте ви — и Боривој се ту иронички насми |
| <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш као прави |
| вог сретања — „чекајте господине, молим господине, одмах“.... муцаше стара савјетнику Улриху, п |
| мог закона.</p> <p>— Ми се не разумјемо господине — поче савјетник лаганим увјерљивим гласом, п |
| p> <p>- Ја сам имао част упознати се са господином савјетником на једној крсној слави — покушав |
| кућама се Боривој често сретао с једним господином, који му се код првог сретања приказао:{S} М |
| ким школама.{S} Одговори уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпо |
| <p>— Господине — викнула је баба Стака господину из пријека при поласку. — Пронашла сам, прона |
| уку за удају, такођер се приближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Св |
| омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, |
| {S} Ја говорим своје најдубље увјерење, господо, а и то у одсудним и историјским данима по наш |
| ављајући.</p> <p>— Јесмо ли ми друштво, господо, или је — ово...{S} Не знам сам — шта?!</p> <p> |
| младмна са интересовањем слуша. —- Јер, господо, наш се народ у Босни налази у летаргичном сну, |
| у каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога |
| агати и омањивати јавно мњење!</p> <p>— Господо, ово је невјероватно; овако незнање предпостави |
| ицино.{S} Један шапну: шпијун!</p> <p>— Господо, немојте оваке ријечи набацивати на човјека без |
| и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од п |
| ичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече |
| и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{ |
| једномишљеници били на окупу.</p> <p>— Господо, ми се морамо еманциповати и од вођа народних и |
| предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је професор Франк — ја сам овом чов |
| са звонцетом па и њима рећи: изволте се господо спремати на пут, све је спремно, све је готово |
| смрт“, говорио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да |
| Милом, Никицом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима |
| војем Хаџи-Костићем и с осталом српском господом за столом.</p> <p>Стари познаници, али који се |
| рачају онамо пут сјевера; видим сву ову господу и њихов сраман растанак са овом земљом, стидећи |
| еби свежине и примамљивости за исвјесну господу у влади и у војсци.{S} У питањима хаљина муж јо |
| таде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> |
| госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, |
| ="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се поносила што може ево и полит |
| <p>— Сутра изволите учинити посјету.{S} Госпођа вас чека — И када Душан хтједе још нешто рећи — |
| руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога друштва |
| о што је Душан Трифковић.{S} У салонима госпођа виших чиновнико бијаше Душан једна врло радо ви |
| ила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала на овој |
| А то је правилно тако треба, хвалила је госпођа ову покорност према земаљској управи. — Тако тр |
| олитичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, а он с |
| Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде најрадије с |
| до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетниковица распусти своју свиту и остане са |
| ског савјетника, које банкарова, а које госпођа нижег званичника.{S} Колико листова у трговачки |
| сположенији.</p> <p>Пред крај забаве се госпођа савјетниковица Улрих још једаред појавила у дру |
| ога друга млада господа од новца и више госпођа виших званичника, нарочито оних из земаљске упр |
| и земаљским језиком — лаконски одговори госпођа,</p> <p>— Ви милостива говорите изврсно наш јез |
| њених, када је важила као љепотица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све с |
| дварача, попунивши сада број пет.{S} Но госпођа још не бијаше у правом расположењу, јер је науч |
| удварачима окружена.</p> <p>Била је то госпођа владиног савјетника Улриха.{S} Госпођа савјетни |
| јер је обијао све прагове касабе, и то госпођа званичника, Хрвата званичника а нарочито Срба.{ |
| к ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чаршија, која је многим сарајевским тајнама и |
| свако живо биће.</p> <p>Наста јагма тих госпођа за младићима па чак иза неке старије младиће <p |
| Јел земаљским језиком? упаде му у ријеч госпођа савјетниковица.</p> <p>- Босански, милостива, ј |
| није било потребно ни спомињати.</p> <p>Госпођа савјетниковица је заиста била уважена личност к |
| и овдје је испуњавао један број.</p> <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право |
| о говорило и у све се вјеровало.</p> <p>Госпођа савјетниковица Улрих је са својих шест удварача |
| ребним учтивим осмјехом на лицу.</p> <p>Госпођа му пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га |
| као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио |
| е Душан једна врло радо виђена личност, госпође га почеше хвалити као ванредно забавног младог |
| си. <pb n="264" /> У приватним питањима госпође Улрих отпадаху ти разлози, а било је опет други |
| сарајевска чаршија, нарочито завидљиве госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест уд |
| гдје су имале тајне састанке скоро све госпође виших званичника са младим људима.{S} Једног да |
| се соба са свима удобностима код младе госпође вишег владиног чиновника.{S} Официри имају прве |
| не рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то примјетила, о |
| К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађати због |
| аше електрична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све |
| ку химну.{S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са зе |
| орио је исти свуд по касаби. „Господо и госпође, бруке и срамоте за судску струку! да нама тако |
| ом говорило о најновијој љубавној афери госпође савјетниковице, у коју је био умјешан један мла |
| лади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпође савјетниковице су и владиног перовођу Хичека из |
| смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на в |
| ио је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно провести.</p> </d |
| рницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника по упутству својих мужева, који |
| повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор Франк Душана, очито још у пониз |
| — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод Митровићевих.{S} Но |
| мало поноса и мушке снаге.{S} Приступи госпођи понизно са потребним учтивим осмјехом на лицу.< |
| онизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p>Одвикнувши се од љ |
| огласно тврдили што се говорило о самој госпођи савјетниковици.{S} Што се и у политичким питањи |
| , да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, јер оно што се о њој говорило, то су бил |
| зврсно наш језик — правио је комплимент госпођи Осман Хаџи-Сулејмановић, који је такођер чинио |
| који је такођер чинио спољашњу штафажу госпођи савјетниковици.</p> <p>— Јел земаљским језиком? |
| немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођин био је постарији младић који се између тога пр |
| акоше се и унутра чисто улети млад пар, госпођица и млад господин као привезани једно за друго. |
| е онамо у страну, гдје је стајала једна госпођица, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођиц |
| Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви насмијаше.</p> <p>— Батали брат |
| ног писара порезног уреда, она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје |
| p> <p>— Господине Хичек, је ли оно ваша госпођица кћи?</p> <p>— Моја — моја! са поносом тврђаше |
| ело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које г |
| а.</p> <p>— Па и ја сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позн |
| ворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица Мицика, кћи једног писара порезног уреда, она |
| емачки говорећи.</p> <p>— Па?! одговори госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједи |
| ријечима осјетила и мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте |
| емачком језику.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> |
| цом и Јелкицом и још некојом господом и госпођицама.{S} Господа су са финим манирима, нежним по |
| , морамо бити Босанке.</p> <p>— Пазите, госпођице — настави професор Франк шаљиво — овај је гос |
| разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једар |
| ца, која је очито нањ гледала.</p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ла |
| Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, па ипак између себе говоре њем |
| ладице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — |
| ећ му се придружио и опет ишао тамо код госпођице Људмиле Хичек и забављао се с њоме поред свег |
| <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Душану и професору, и сло |
| рофесор, циљајући на симпатичне погледе госпођице Хичек, којима је она гледала Душана.</p> <p>— |
| ка, које су продавале слаткише.{S} Обје госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује |
| тву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а домаћица с |
| х се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које су прод |
| апурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима <p |
| да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Дра |
| S} Све се ускомјеша, ужурба и госпође и госпођице и млада господа, нарочито они са земаљске вла |
| ећи.</p> <p>— Ко је овај? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћ |
| а са свима познатима, Душан сједне крај госпођице <pb n="52" /> Анђе, прозване Анђице у овом др |
| не, у којим је био описан један шкатдал госпођице Пепи Улрих, кћери једног вишег босанског чино |
| ку.{S} И ту престави Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођ |
| на праву словенску крв и — чешки нос на госпођици Хичек.</p> <p>Но, колико је Душану смијешан и |
| ну смијешан изгледао тај прчасти нос на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи профе |
| ви Душана госпођицама госпођици Хичек и госпођици Крашевској.</p> <p>— Госпођице су Словенкиње, |
| пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Мициком, којој је платио неколико чаша шампа |
| Поп упита момка:{S} Имате ли вољу узети госпођицу Пепику за жену?{S} Наста тајац.{S} Отац удари |
| ушан се забезекну од чуђења.{S} Пође за госпођом и њена четир удварача, попунивши сада број пет |
| и, када се опрости са овом ново печеном госпођом Босанком.</p> <p>Само што се окренуо, спази ве |
| пропаганде са својом сада већ стеченом госпођом, кћери вишег званичника, који је на сличан нач |
| расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно правило: свако ч |
| понизно, руке љубећи, поздрављаше једну госпођу, која је била удварачима окружена.</p> <p>Била |
| но се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од прстију се суптил |
| д будућих реформатора!{S} Живио наш нов гост!</p> <pb n="296" /> <p>Тим ријечима поздрави профе |
| и су тако научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије по |
| " /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет настављају шапутање и по |
| је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатеља, и лице му постаде мрачно.{S} Борив |
| па само једне српске новине — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чу |
| забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S |
| и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка чес |
| о нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта патимо, |
| несе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и без збогом и без опроштаја и од свога друш |
| оставила своје мјесто и изишла пред оба госта.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бија |
| рај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се стара |
| се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као |
| је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је ушао Душа |
| родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и забаве, но друштв |
| абивши новине, и не погледавши на новог госта, који се сасвим мирно насмија.</p> <p>— Овако вел |
| тали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом рату ријечи осје |
| ег на југу, но не хтједе вријеђати свог госта Нека понесе што лјепши утисак из српске куће.</p> |
| бејаху заинтересовали за новог незваног госта, Злоногу.</p> <p>Сви су били њиме забављени.{S} Ш |
| ј ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле |
| посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико |
| озбиљна и стидљива.</p> <p>- Но ево ти госта, што га не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Дра |
| пар свецу крсне славе.</p> <p>Није било госта код Митровићевих, који није бар једаред на то пом |
| но, гледаше више преда се, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоск |
| поче све редом нудити, и кад обређа све госте за својим столом, она понуди и оне за другим стол |
| оте им, онда се најприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <for |
| о је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мис |
| >Тајник Улрих је с почетка обилазио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје гос |
| а собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче у једну од стражњих |
| <p>Најзад узе Лука плоску и поздрављаше госте.</p> <pb n="183" /> <p>— Помози Боже, живи Боже, |
| ијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Боривој.</p> |
| у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирно, а ниси могао видјети тројицу заједно да пр |
| </p> <p>Када се запале свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тро |
| е их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звон |
| дели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки.{S} Није потра |
| </head> <p>У једаред се ускомјешаше сви гости у све три собе, за час наста жагор, па тишина.{S} |
| српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Професор Франк изабере један мали ст |
| грали с вољом, а то су им приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за врије |
| оје народним вођама.</p> <p>Када су сви гости на крсној слави код Злоноге били на окупу, деси с |
| а се почеше пјевати пјесме, онда су сви гости сачињавали једно друштво.</p> <p>Мушкарци се били |
| жбеник.</p> <p>— Ко је овај? питаху сви гости шапућући једно другом.{S} С почетка нико не знађа |
| са стране, као најстарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душа |
| шан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет с |
| ћ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо |
| овија тихо и нечујно...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њ |
| маћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Ј |
| мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с једне стр |
| е поче причати.{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове коле |
| ан сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Таман се Б |
| Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји |
| цигаретлама, љубазно се нагињући према гостима и стидљиво шапћући: „изволите!“ С почетка се ма |
| ко распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје је сједио биро за извјешт |
| <p>Професор Франк је ћутао.</p> <p>Међу гостима наста живо комешање.{S} Нарочито се један одлик |
| малом собичку с лијеве стране од велике гостинске собе сједели су сами мушкарци, већином друштв |
| великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{ |
| који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двиј |
| о.{S} Наста тајац.{S} На улазу у велику гостинску собу појави се једна углађена појава, сва зва |
| а два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих ниј |
| им мирно насмија.</p> <p>— Овако велика гостионица па само једне српске новине — изговори гост |
| SRP19080_C9"> <head>9.</head> <p>Српска гостионица код Гамбринуса се зове српском, тако су је п |
| жан глас о Душану.{S} И опет се свуд по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошко |
| тамна маса, људи се повукоше, у дућане, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и пов |
| <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме |
| н Трифковић хотимице изостане из српске гостионице, не што се бојао састанка са професором, јер |
| е дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чије куће; све залуд бијаше, тај глас ви |
| од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, тихо али брз |
| <p>Његово познанство се брзо простре из гостионице на Србе у кафанама, па и приватним кућама, и |
| споде српског стола на брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим |
| но кад се окрене, спази у другом крају гостионице насмијано лице једног господина, који је сам |
| ор Франк изабере један мали сто у крају гостионице и ту сједну обојица.</p> <p>- Извинићете ми, |
| рпски сто.{S} У тој тако званој српској гостионици није од велике важности оно, што се поједе и |
| швапским рештаурацијама; у тој српској гостионици су, странци за себе за читаве године резерви |
| у, залазе у њу и Срби.{S} У тој српској гостионици се точе: аустријско вино, мађарско пиво; ту |
| д по гостионицама говорило, а у српској гостионици средњошколски професор Франк, да се Душан Тр |
| та редован члан српског стола у српској гостионици, но тек што му с тешком муком нађоше мало мј |
| а, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим |
| </head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбуђење.{S} Средњошколски |
| — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола |
| дућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним нов |
| један од првака муслиманских у српској гостионици сио за српски сто и братски се поздравио са |
| ави Злонога као један странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се ун |
| у српској гостионици.</p> <p>У српској гостионици се о разним новостима говорило.{S} Живо се ч |
| онако је вријеме пиву.</p> <p>У српској гостионици још нијесу били сви гости на окупу.{S} Профе |
| } Уморен од пута сједне за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столо |
| розора, баци презиран поглед по свима у гостионици, а поглед му је кратко говорио свима присутн |
| ћеш своје кости закопати.{S} Врати се у гостионицу гдје је одсио.{S} Овлада њиме страшна пустош |
| тарији и најсталнији гости оставити ову гостионицу и одпутовати.</p> <p>Душан се мало умири и с |
| е.</p> <p>— Ви без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговор |
| Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је на честитања залазио |
| свијеће, почну и гости улазити у српску гостионицу.{S} Како се скупе тројица око српскога стола |
| ва дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим чов |
| келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{S} Нов гост најпре протрља руке, врховима од пр |
| њиште.{S} Газда Јово се руковао с новим гостом и стао зачуђен пред њим.{S} Заиста није изгледао |
| — Зар се не стидиш тако туђа бити према госту, а када он није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} |
| у кући се одријеши језик — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и |
| Лука: у здравље! рече, натегне и пружи госту.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — ре |
| оздрави професор Франк Душана.{S} Новом госту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор |
| зиција има своје вође, има свој правац, готов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагал |
| способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је |
| атељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов — Оваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Бор |
| Изволите сјести само, ја ћу одмах бити готов — рече још топлије и пријатељскије и тиме хтједе |
| о се са агама, све побиљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да |
| а Боривоја.</p> <p>Када је записник био готов, владин савјетник захтјеваше од Боривоја Хаџи-Кос |
| маљска управа и слала на златном тањиру готов поклон, кућа Хаџи-Костићева би још најприје морал |
| ти ћутање.</p> <p>У Бечу се куповало за готово у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема |
| спремати на пут, све је спремно, све је готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ћ |
| научили.{S} Како је који нови гост или гошћа ушли у велику гостинску собу, послије поздрава су |
| >— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговара |
| нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало |
| тај Турчин, што је казао: ево ти Швабо граби шећер! оде зацијенивши се од задовољног злурадог |
| и хвалио.</p> <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд |
| и, све му рећи и све му обећати.{S} Сав град је био узбуђен због одбијања молбенице Боривоја Ха |
| кишних каплица.{S} Паде сумрак на читав град.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо |
| власт, хја, а то нема баш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш |
| здух је с брда и планина струјио у сами град; Требевић је сијао у свима могућим бојама од бљеск |
| шно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшн |
| ебо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садаш |
| , срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дје |
| скинула са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако с |
| чувство мржње и презирања и упути се у град.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xml |
| ри, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафа |
| ајева, на једној од главних улица овога града.{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је би |
| едне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога града? и нехотице се упита Душан, о којима је слушао да |
| е у једне мисли.</p> <p>Српски се народ града Сарајева са иступањем из цркве мораде одрећи свак |
| бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} Сви углови главних улица бијаху њихови.{S} Им |
| олом овога, но муслиманско становништво града Сарајева је силно узбуђено, већ је послало депута |
| екако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Мит |
| тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К., и за тај |
| оље цркве и школе, а из Сарајева на све градове Босне и Херцеговине.{S} Но народна српска стран |
| Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то |
| > <p>На обронцима и хридинама над самим градом се често виђа женско <pb n="317" /> лице; са изб |
| ну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виших чиновника |
| осанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} Велики |
| в, претресале све најважније новостиске градске: ко је оболио, чим се лијечи пришт, како се ост |
| вих владиних налога <pb n="16" /> преко градске полиције Хаџи-Костић је ипак постојао, а његова |
| ислужен „фелдвебл“, умировљен ветеринар градски биљежник, пропали гимназиалац шеф полиције.{S} |
| о задовољан, вршио је своју дужност при градским изборима, у црквеној скупштини је био први уз |
| ји под заштитом котарског предстојника, градског биљежника и шефа полиције.{S} Котарски предсто |
| р Муслиман, шарене чалме око феса, члан градског вијећа и посједник ордена гвозденог реда.{S} В |
| у бољем вишем друштву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се |
| трашна срамота Србина судије по читавом граду.{S} И <pb n="135" /> старо и младо, и мушко и жен |
| твари, јер се о њој говорило по читавом граду, најоштрије се осуђивало, а муслимани су чак поче |
| и све је узаврело и узбуђено у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјеши |
| е неко тамо негдје у једном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су м |
| ривој свршио средње школе у свом родном граду, прије него што је пошао на велике школе отишао ј |
| ем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали |
| и носио проглас генерала аустријског по граду и то — под једним пазухом са рпом прокламација, а |
| говарања, и о томе су ширили гласове по граду.{S} Они су стварали мишлење о појединим људима.{S |
| ости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда цркв |
| исказима лажну вијест о свом колеги по граду разнио, и овим молим г. колегу за опроштај.{S} Ту |
| о њему казали, то су сами разносили по граду.</p> <p>За сад се највише мотрило из обе собе на |
| кавате.{S} О вами се само зло говори по граду — немојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро |
| <p>— Знате л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска |
| м нас сатире свуд, на свима странама, у граду, у селу, у званију, у цркви, свуд.{S} Тиме је бар |
| За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду зло говори.{S} Ја сам се у самом суду распитао и |
| сподине, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересу |
| к тог друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се саст |
| {S} Госпођа савјетниковица Улрих важи у граду као личност, <pb n="255" /> која утиче на многе з |
| ску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А гдје је Српство овога град |
| данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да зај |
| ојој земљи будемо пуноправни и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметов |
| > <pb n="236" /> <p>Новости Наш уважени грађанин, Израел Шлезингер посјекао се при резању нокти |
| , који сте ноћу насрнули на кућу једног грађанина, <pb n="213" /> и тамо напали на једно сироче |
| ?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у коју је аферу и један наш из суда умј |
| ад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наше вође, омл |
| у се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} |
| ове са свим уресима и љепотама маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети |
| палаче, надмећући се стиловима модерне грађевинске вјештине.{S} Крај старих турских кућа са ре |
| ова отаџбина пати.{S} Када је оно купио грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све |
| буду по тим листовима купили историјску грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ов |
| е стране,</l> <l>Сад су с пута уклоњене гране,</l> <l>Не ће нико више трпит муке,</l> <l>Сад су |
| ерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по доктор Влади |
| у својој националној мржњи прекорачује границе непријатељске политике, према доле штитећи се с |
| смијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p |
| вославних; ово ће на крају морати прећи границе — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Д |
| ове Митровића, трговца, била је тамо на граници српског краја и модерног Сарајева, на једној од |
| вранова накостријешени од зиме сједе на грању без лишћа и нешто бесвјесно гачу.</p> <p>Ту се Ду |
| ру <pb n="157" /> и не нађе се купац за грах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати ку |
| рах.{S} Сељак већ поче мислити, како ће грах морати кући носити, а биједа га је нагнала, да га |
| ј господин, који му је у Сарајеву купио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред |
| асти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим пр |
| оћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p>Сељак с |
| онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш све за двад |
| ирна и у се удубљена.{S} Њене се велике грахорасте очи бијаху загледале у страну, поглед јој је |
| ању, мишљењу и у говору.{S} Ту су плаве грације бечких салона бацале нежне погледе на своје вит |
| љуљала се тамо амо, не због неравног и грбавог пута, већ због неравно округлих точкова, који с |
| у у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ прилич |
| <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — нас |
| ћи.{S} Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дј |
| лично навукао ракије, и он напокон поче грдити све, из њега изби протест угњетеног сељака.{S} Т |
| Стевице, шта ти оно пишеш по новинама и грдиш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није ова |
| , за којим су већином сједили Срби и на грдно изненађење и чуђење свих присутних; са свим говор |
| S} Послије тога не рече једне ријечи на грдно изненађење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, до |
| ришта леже поразбацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђ |
| ући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо |
| нокрвном браћом.{S} Савјест га ништа не гризе, он чак и не схваћа и не осећа, ни умом ни срцем, |
| пске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко је |
| , то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, то је пријеступ пр |
| ваничник је паштао за неке жеље, мисли, гријехе, које такођер ником није говорио.</p> <p>Тако е |
| на у свијет: ја још маштам прадједовске гријехе косовске, ја сам још роб послије толиког пролиј |
| олитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијац |
| ти, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повј |
| сјећаја, нарочито кроз ова свежа женска грла.{S} Уједаред ишчезоше женска лица, пјесма и свирка |
| остића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два во |
| ="38" /> изговорене ријечи кроз стотину грла одјекиваху отуд са Бјелава према Хриду, са Хрида п |
| то запе! — Збо...г— и опет запе нешто у грлу, рука му клоне глава се затресе, паде на прозор, д |
| о је пошао на велике школе отишао је на гроб свог оца.{S} Тамо је дуго стајао удубљен у мисли, |
| кућу Митровића.{S} Одатле се кренуо на гроб очев.{S} Ту је стајао кратко вријеме и нешто проша |
| к ће већ заборавити на овај свој будући гроб.</p> <p>Кола се тресла по рапавом путу, а он затво |
| плач.</p> <p>— То су сузе наше мајке из гроба, и наше сузе, ту их купимо, па када се ове чашице |
| <p>Када је Боривој отпратио свог оца на гробље и кући се вратио, није много мислио на оца, али |
| ривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Када је Боривој отпратио свог |
| непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећања више н |
| шу уједан мах сјети се завјета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>М |
| ли ми Хрвати или ви Срби, а ви нам свуд грозите.{S} Ето зато сте нам непријатељи и ми се морамо |
| е, што и Хаџи-Костић примјети.</p> <p>— Грозна мајко земљо, вјечито се у теби осјећамо као да н |
| алан страх и страшљиво очекивање нечега грознијег.{S} Нека слутња и <pb n="217" /> предосјећање |
| имале на уобразиљу светине, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пал |
| ј одношај немам ријечи, јер је то нешто грозно.{S} Хрват званичник не признаје у Србина ни оне |
| м узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам право.{S} Босан |
| оворило нити то побило.{S} А та оптужба грозу садржи.{S} Ви нијесте живјели политичким и вјерск |
| умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније схватила, |
| ано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p>Разиђоше се гости мирн |
| е му још оштрије у ушима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Са |
| , па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И С |
| а сам за удају — рече госпођица Хичек и грохотом се насмија и Душан сада позна праву словенску |
| ти паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долаз |
| и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, пак ето ти |
| ебљавао <pb n="114" /> против њега мало грубља средства, када је и мало отвореније вршио своју |
| живота, пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи |
| ужност.{S} Зато му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот |
| n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка разлегаше се по тишини у |
| пагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он га опет скида и меће у џ |
| лед, блиједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше м |
| не руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се мој |
| е погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанк |
| лакше било, можда би се свалило нешто с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад |
| анаца у светињама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши |
| што да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако много пута умије да ствара буре у ми |
| Муслиманима се осјетио нов покрет.{S} У грудима скривени осјећаји и мисли <pb n="226" /> сада с |
| а изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно мјесто моје!{S} Збогом п |
| га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — И од самих д |
| ље и сад ме бију, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим виш |
| едаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјесно откуд.{S |
| и нису најбоље причали.{S} Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустри |
| .{S} Наста жагор, све се окупило у мале групе и расправљаше; највише их се окупило око домаћина |
| спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол изби свом силом.{S} Не могаше |
| ранице срца мога!...</p> <p>Њиме овлада грчевито трескање у тијелу и поче тепати име њено, као |
| но њега не беше више ту.{S} Мати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на гру |
| ривој, када онај све изговори, ништа не губећи своју мирноћу. — Народна је борба почела из ниче |
| и не праве — рече најзад Душан, више се губећи у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо |
| на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто зб |
| а спојена у једнолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Са |
| је некамо, због чега су Срби званичници губили званија или бивали премјештени или дегредирани.{ |
| амо према Сарајевском пољу, гдје се све губило и свега нестајало.{S} И снага и број гласова поч |
| авио је разговор Боривој и лице му поче губити ону везаност и укоченост.</p> <p>- Јест силно се |
| илним прегоревањима, мукама, теретима и губитцима у борби за своју породицу, за брата, а све пр |
| ано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српски народ, о |
| На сваком столу стоје тепсије с питом, гужваром, колачима, а на свему томе куван кромпир и лук |
| прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопо |
| пред кућом и са страхом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџи |
| а и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имањ |
| трахом гледаху тамо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), аг |
| едао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврча |
| -Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане уна |
| аше велику одговорност, у коју сам себе гура овим изазивањем, јер ако не чује ништа од значаја |
| доџбу, и сада га на основу те свједоџбе гурају у влади напријед.</p> <p>Послиједње ријечи госпо |
| еж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на неколико |
| с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и међу њима и Злонога, силан с |
| о у своје друштво, но он се ипак свакуд гурао, тражио неким ладним, озбиљним, у ствари усиљено |
| н да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а |
| е се куцати и своје <pb n="299" /> чаше гураху према Душановој, који је изненађен стајао на јед |
| чаша се са узбурканим вином непрестано гураше према његовој.{S} Душан погледа боље и позна Фра |
| би у прилог, приближи му се примадона и гурне га.{S} Кугла учини „гикс“ а млади подпоручик разо |
| ма <pb n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степени |
| а говорио, то је Јањица жељно слушала и гутала његове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, |
| е учтиво баш, али се ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит с |
| д ваздуха, који је према врху бивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео |
| ри уредништва.{S} Господину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и |
| куће и тачно се распитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и кога посећује.</p> <p> |
| пође, бруке и срамоте за судску струку! да нама таког шаљу амо“.{S} Исти је колега наиме из Сар |
| ке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омладине а дати му за |
| а ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамоте — рече слуга и брзо оде.</p> <p>Душан с |
| Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му се у те мисли |
| људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи |
| сподине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје становиште, рече Бори |
| } То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Египатс |
| д се тако враћао са пазара из Сарајева, да их је ухватила бура на путу.{S} Морадоше сврнути у ј |
| </p> <p>— Друштвени бон — тон захтјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изгово |
| рима, већ нека стидљивост Трифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматр |
| дузетник па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих непра |
| {S} То је један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> |
| /p> <p>— Ама увидите, господине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо |
| <p>— Будите увјерени господине колега, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гај |
| Када Боривој поново захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест про |
| 225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност |
| а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадне?{S} Камо срећ |
| ни она нијесу изостала већ из разлога, да владине новине сарајевске могу више великих имена ов |
| базног, нежног понашања већ из разлога, да сперу са себе многу и многу срамоту, коју им је по г |
| онизно.{S} У осталом није имао разлога, да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — |
| ао да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Ср |
| желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксав |
| ј с тим ријечима.{S} У њему оживи нада, да би то могуће било тим више, што је себе учвршћавао у |
| о иза Романије устаје и за Игман сједа, да <pb n="86" /> само то сунце међу овим горама може и |
| је, ко је влах а ко не! и тако погледа, да си му са лица могао читати ријеч: швабо!</p> <p>— Ма |
| има.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо и |
| воја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овако отворено.</p> <p>— То не |
| ерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Бор |
| да га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зелен |
| во.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способних и савјесних судија, ка |
| мало мјеста, шапну му келнер иза леђа, да га један господин зове.{S} Душан Трифковић се намрго |
| ивца.{S} Морадоше му сви окренути леђа, да га отјерају од стола.{S} Но и ово одбијање је само т |
| ога вишег друштва сарајевског хотв леа, да се у све вјерује, штогод се каже о госпођи Улрих, је |
| руге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд имају слушати старије, па и у удаји, ове |
| е Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска вл |
| савјетник слатко и пријатељски насмија, да се није у смијеху могло опазити ни мало ироније.</p> |
| забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смије видјети.{S} Ту с |
| домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове |
| свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј |
| а смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, са |
| ри.</p> <p>— Ја сажаљевам овог човјека, да поред слабе интелигенције, још слабије спреме, има о |
| S} То је права зверска нарав у човјека, да само зло хоће, и зло ствара.</p> <p>То је био народн |
| еморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи ове земље, да |
| насилнички покушај владиног савјетника, да га учини бунтовником.</p> <p>— Нећете?! — рече савје |
| p>— Ви захтјевате од својих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па он |
| то ми лане измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — гов |
| и Лука узбуни.{S} Чинило се с почетка, да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да г |
| дје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и |
| то је баш она чињеница, која нас нука, да се у <pb n="106" /> културном раду ујединимо.{S} Јер |
| је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак |
| овом надом окрепљено, она је вјеровала, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на р |
| гог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и |
| ти кући носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може д |
| љење.</p> <p>Баба је на крају увидјела, да је ово значајан тренутак за њену унуку.{S} Нека се р |
| у за сада бар не, јер ствар није зрела, да се о њој може нешто коначно рећи.</p> <p>— Он не мож |
| утјецаја.{S} Прва би нам дужност била, да у први мах одбијемо све нападаје њемачке најезде.{S} |
| пељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против овог мирног и |
| — рече, што иначе никада не би учинила, да то једном мушкарцу каже.{S} Боривојево се лице разга |
| бринуте, јер је влада земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим цр |
| у тако немио и неугодни положај бацила, да га је спопало силно узбуђење и страх.{S} Кад је доша |
| </p> <p>— Не знам ни одакле је потекла, да би се знао ту на извору правдати.</p> <p>— Ти си мор |
| отив туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, ко ће пу |
| ичким и вјерским животом овијех земаља, да схватите страшну истину те оптужбе.{S} Што год је Ау |
| одлучио за струку гимназијског учитеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, кој |
| ршћавао у мишљењу Боривојевим изјавама, да ће се нешто учинити и за унапређење Срба у овијем зе |
| ећало поштеном ријечју народним вођама, да ће побољшати и повољно ријешити сва српска питања.{S |
| у гимназији и у свима средњим школама, да је затим отишао на неко вријеме из Сарајева; и када |
| те ту нетолерантну политику према нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле м |
| довао, јер је ево спала с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} На |
| сметате.</p> <p>— То је само фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бр |
| е на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за читаво Српство тамо пријеко |
| огутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек уклонили с овог свијета, али Кон |
| ена овјековјечити међу својим редовима, да будући историчари, када буду по тим листовима купили |
| то је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом |
| раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ не заостане.{S} Народне су вође заварали ч |
| да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине |
| а притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене мандале навлачи на врата; васкрсавало је он |
| длучним изразом.{S} Заповједи свирцима, да му свирају српску химну.{S} Са узвереним свијетлим о |
| влада.{S} У том је била већ извјежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда |
| жи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>Послије тога се чис |
| има.</p> <p>Та већина је била увјерена, да и сам поглавица тако мисли, само је био опрезан и са |
| у срцу, а сада бијаше потпуно увјерена, да јој се он више неће вратити.{S} Рана бијаше раздеран |
| а се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само д |
| само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одг |
| меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} Оно у мемор |
| улом, на којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни |
| и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па вол |
| трговину, и ако је једва остало имања, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} |
| ћ је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће да |
| ле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим зе |
| вали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, |
| пијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство према ваким људ |
| права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне гра |
| е у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му |
| ега би тражили од хрватских политичара, да се одрекну аустријске превласти и утјецаја.{S} То је |
| у и из поштовања стави је себи у њедра, да је понесе кући за успомену.{S} Но одмах пограби друг |
| хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па т |
| од једне помисли, и сам себе сугерира, да је ово истина, што је сад рекао. — Ви сте велеиздајн |
| да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути какова нова депутациј |
| нагу са оно још мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра |
| езно да се провуче између леша и врата, да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше |
| ема дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; већ присту |
| ли у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да је потчињен непокоран.</p> <pb n="139" /> <p>— Шта с |
| љ.{S} Зар то није страшна наша срамота, да наш непријатељ из редова наших синова регрутује наше |
| х земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и |
| е! викну онамо женскима и понуди госта, да сједне.</p> <p>Сви посједаше на ниске округле столич |
| и до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетити и рече му:{S} Збогом!</p> <p>Било је |
| од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Требевићем, а |
| ик захтјеваше од Боривоја Хаџи-Костића, да га потпише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао |
| во стање наступило у кући Хаџи-Костића, да се ни о чему другом није мислило, већ о будућности и |
| n="175" /> узајмити од зеленаш новаца, да се море живети.</p> <p>— Па немојте од зеленаша узим |
| {S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле мало у страну.{S} Ето на пример да |
| е већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват.{S} Исто је тако било и |
| којој је платио неколико чаша шампањца, да се на крају није разликовало ко је од њих двоје боље |
| се.{S} Већ је више пута слушала од оца, да земаљска управа прогања српску омладину, и да јој не |
| пошљедња, је ли то ваш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, |
| тић први пут прекорачио академски праг, да из чистог врела црпе знање, ново оружје у будућој бо |
| ратска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поручите међу |
| , и ми ћемо се на вас угледати ако Бог, да морамо и ми покушати ово спасти, ово мало, што нам ј |
| } Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, д |
| у, по глави, по срцу, по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и |
| } Са неким злурадим смјехом прича свуд, да си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му ј |
| мири мало.</p> <p>— Хајдмо ван, ма куд, да не морају моји непрестано на ово мислити — рече и по |
| удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако говори.{S} Но када в |
| јатељем“ помисли и на брзо увјери себе, да ће то најприје одговарати истини.</p> <p>Душан је од |
| ије се ипак утиша, јер је увјерио себе, да се ни о чему таковом није с њим разговарао, што би с |
| тране управе.</p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: кој |
| з твоје ћутање тајно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, |
| Ово је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштв |
| о се Боривој против савјетникове тужбе, да је револуцијом претио.</p> <p>— То је био смисао ваш |
| ари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њиховим тежњама, а никада нам нису |
| а, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је преси |
| лас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред с |
| о да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није |
| ено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно друг |
| увам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, кој |
| гледа испитујући на бабу, но када виде, да ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзи |
| се, но ништа не говори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Пом |
| г пријатеља расправљају о томе и тврде, да је он неку сличну погрејшку морао гдје приватно учин |
| анима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима дијели |
| атекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> |
| е бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — викне један |
| ри гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче |
| ијечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ да се ово |
| Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док ни |
| х ријечи, окријенувши главе бришу сузе, да их нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртвац |
| овини недате, а што је још горе, то је, да нас без повода гоните.{S} Тиме сте отуђили српску ом |
| г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај човјек |
| .</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да сам члан овог друштва, или морам устати.</p> <pb n=" |
| ободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати: српског народа нема, он не пост |
| саслушати — настави савјетник мирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Сам |
| , што по гдјекоји Хрват у Босни успије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим се |
| ала, јер је прочитала из погледа обоје, да су сада једно другом повјерили своје најтајније мишљ |
| гријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш опрости нам. |
| им столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговоре, но једно му се |
| ичке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и проузроковати |
| ле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли ту нису имале |
| p>— Нами српској омладини се пребацује, да смо амрзли аустријску политику <pb n="304" /> у наро |
| анк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о |
| ма омладини, и често је тражио прилике, да јој се прикључи.{S} Сви млади Срби су га се клонили, |
| оде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одрећи службе, сада му то више не падаше на па |
| орамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјеста, гдје се тражи <pb |
| ху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не разликоваху. |
| њем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из куће заједно са кирајџијама, јер као д |
| иле оне мисли, које су га интересовале, да их чује из уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је до |
| браваше ове ријечи, оне су их увјериле, да чика Алекса тако мисли и њему су сви вјеровали.</p> |
| сове мира и поруку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брат |
| непријатељство према управи ове земље, да се не мијешате ни у какве политичке агитације и да с |
| Нисмо ни један савршени.</p> <p>— Боље, да си рђаво учинио, него што си онога „брата“ питао.{S} |
| , и још ни у чему нијесу показали воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем ср |
| воре, но једно му се не свиђаше, наиме, да Душан никада не износи свога мишљења.</p> <p>Душан ј |
| би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, |
| но неповјерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а |
| дној соби за једним столом, према томе, да га запиткује, да се упушта с њиме у искрене разговор |
| балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом учинити за свој бољитак и ос |
| и <pb n="228" /> вас на нас Муслимане, да заједнички: наставимо борбу за остала права.</p> <p> |
| јета на очеву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поч |
| у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једно |
| рбије, Хрватске, Славоније и Војводине, да се на културном пољу ослободимо од сваког туђег утје |
| ини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном сину ових земаља, |
| изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од ово |
| о га осмјели.</p> <p>- Чујте господине, да се разговарамо пријатељски, искрено и повјерљиво.{S} |
| јица.</p> <p>— Ето видите ли господине, да се овдје свађа о кору насушног леба — то су сићушни |
| уснама:{S} Живио!{S} Послије се осврне, да ли га когод гледа.</p> <p>Наста за тренутак мир.{S} |
| ар православни, и одонуд одводе вјерне, да и од њих створе непријатеље Српства.{S} То су страхо |
| 79" /> позицију тражи од вас очитовање, да повучете свој потпис који сте потписали на меморанду |
| о је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће се морати окренути на боље |
| е, па откуд им онда оно потребно знање, да могу у најодлучнијим тренутцима народну ствар узети |
| да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се |
| на само, онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, ш |
| тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — и |
| “.{S} И о њему се брзо направи мишљење, да се од будале не треба бојати, једино се пазило да се |
| труја јутром; овлада духовима увјерење, да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски н |
| дом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па о |
| збуђење свима, но брзо за тим огорчење, да земаљска управа ове земље, која је до данас само уда |
| тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда осјећала стид, к |
| сли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су так |
| </p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну сва чаршија.{S} Мали поче бјегати, неимавши |
| ужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика |
| под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уживам у природи на њему, ама то и не треба чинити, |
| шане, нисте увјерени у принцип културе, да што више њих раде у једном правцу, <pb n="105" /> да |
| о му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој |
| спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лојалним Србима, људима, који су ку |
| ва је то ствар?</p> <p>- Сјећате ли се, да смо се ми онда разговарали о земљопису балканских др |
| звјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с највећом осудом и пре |
| ових кратких малих улица, осврћући се, да ли их когод гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Да |
| на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} Владин савјетник се брзо стави у |
| ди.</p> <pb n="221" /> <p>Обећавало се, да ће се уредити српско црквено питање, да ће се дати с |
| егова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ.{S} И сами |
| очито у личним питањима.{S} Причало се, да је њена ријеч код земаљске управе од одлучног значај |
| није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви остали свршени великошколци, |
| а те гоне, ако си понизан, сматрају те, да си пљунуо на себе и презиру те.{S} Управо шта имаш д |
| Како — ако сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под мем |
| што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збра |
| ликој забави играти?</p> <p>— Ви знате, да ми Сарајке нисмо на то научиле.</p> <p>— Тако је на |
| католичког бискупа.{S} Турци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сма |
| говарати, рече шеф полиције, но пазите, да само истину говорите, јер ако би што слагали, то би |
| еним стварима, да поставља митрополите, да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је |
| ије уживала најбољи глас.{S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже |
| ја бих то радо прихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} |
| да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интелигенцији и мишљењу о |
| да Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море без њега живјети, |
| ном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да ли је баби што криво, кад овако г |
| пријека“.{S} Душан учини озбиљно лице, да овога одбије, но прије него што је Душан ово извео, |
| погледа жену.{S} Овај поглед јој рече, да није ни лијепо, ни хришћански овако говорити о овој |
| блиједо и забринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које м |
| а, да би се могао школовати.{S} Одлуче, да га школују.{S} Када је био у гимназији, умре му и ма |
| пношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом с |
| застаде гледаше преда се, и очекиваше, да Душан одговори штогод на ове ријечи, но када овај ћу |
| ковање у души Душановој, чак вјероваше, да му и мисли чита <pb n="109" /> како се ове одржаваху |
| надом и он вјероваше, чврсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Бори |
| лични трокуту него кругу.{S} Изгледаше, да се кола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше д |
| лада свима грохотан смјех, е изгледаше, да ће сви попуцати.{S} И Стевица се поново поче смијати |
| галамити, лице Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, н |
| и пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосје |
| у прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је |
| еше му у претрес понашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о |
| ак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи-Костић |
| онио ту успомену.{S} Замислите ви себи, да се ја још нисам разговарао искрено са једним Србином |
| губити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— |
| ајне мисли.{S} Франк је ликовао у себи, да у Душана не наилази на велик отпор.{S} То га осмјели |
| овом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, ш |
| рнити, уништити га.{S} Вјерујете ли Ви, да смо сви ми Срби тамо најцрње описани.</p> <p>Душан н |
| ље, већ, то је некако у српској нарави, да најпре воле онако — околишећи, не правим — како да с |
| према влади.{S} Морамо бити попустљиви, да се она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо о |
| у славу, нико из куће није био у цркви, да се помоли Богу у покој душе мртвих куће, а у здравље |
| гове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу свима таковим издаји |
| ице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили. |
| а:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријешење на молбеницу.{S} У грађанство |
| Душанов.</p> <p>Када Душан и сам види, да га професор Франк посматра, овај задржи исти положај |
| о и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ипак отићи.{S} На |
| е.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори з |
| сви остали се изненадише овој слободи, да бег овако отворено говори, шта више, што је ево и бе |
| у Сарајеву на вересију и кроника тврди, да нема у Сарајеву радње, чак ни једне турске буде, гдј |
| хтједе поћи кући, када му један понуди, да купи граха.</p> <p>— Брате, то мени не треба.</p> <p |
| љубазно Душана.</p> <p>Душан се зачуди, да овај то већ брже боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— |
| гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је |
| љно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с народом и ево прво му пружа руку.{S} Чек |
| , врате се натраг, а газда Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" / |
| леда боље у лице Душаново и када опази, да овај ништа није узбуђен, ни узнемирен, <pb n="138" / |
| ги ову необичну напетост но како опази, да га је овај погледао, Мато Ловрић се насмије, но на л |
| стити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески могао ухватити за тај случај, к |
| е госпођице су гласно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски |
| м земљама, и за чудо, сви су вјеровали, да народ у овој борби са туђинском управом мора побједи |
| но учинила неправда, гдје су сви знали, да га је поједини владин чиновник јавно као невина напа |
| гова мила Мицика.....</p> <p>Фама вели, да је госпођа савјетниковица <pb n="266" /> задрхтала н |
| смо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи слози и споразуму.{S} За слогу изме |
| , као и поштен Србин, јер смо увидјели, да овако пропадамо под туђом влашћу — говорио је Михови |
| Наши непријатељи су већ толико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дј |
| сасвим је тако.{S} Ви сте толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} |
| иковаху.</p> <p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме |
| ата, а својим костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> |
| мо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} |
| ога су опет зли језици свашта говорили, да је најпре пропао у гимназији и у свима средњим школа |
| Хрват, за кога су зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади |
| праве?{S} Вође и прваци су му говорили, да још чека мирно и стрпељиво, јер би му и мали непроми |
| е госпође из истих кругова су говорили, да су сви шест удварача, које је саветниковица редовно |
| баш незадовољни Муслимани су говорили, да овај будући стуб младотурске аустрофилске странке не |
| Осману Хаџи-Сулејмановићу су говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и М |
| а врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити од ђаурске вјере.{S} Читава ова |
| из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лакомисленост |
| оси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p>Када је б |
| та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку од туђина |
| начином говора је тумачила своје мисли, да он заиста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се |
| промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званичника не смије осуђивати чит |
| м, њему се помрачи у души када помисли, да ће се опет амо морати вратити.{S} Чисто види пред со |
| обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом тајном вјерењу.</p> |
| ба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго чекао, |
| и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа в |
| ва ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бри |
| нама, да смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да |
| ујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати |
| {S} Ту су и сами били поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жа |
| о, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификацијону табелу ушло:{S} Води неуредан ж |
| раду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете за историју. — Ту Франк мало престад |
| , када ће бити касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је к |
| још непрестано збуњен. — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење |
| воље, да лијече зло, јер тако се чини, да баш у томе нашем српском злу, које би требало најпре |
| , но касније <pb n="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се с |
| ве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то је баш она чињеница, ко |
| да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар прије постизава - понављаше Душан профес |
| пи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и мушке снаге.{S} Приступ |
| се чисто преплаши, када га сат увјери, да је тек по сата, како је изашао у град, и све ово већ |
| ћ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај били, који сте ноћу насрнули на кућу једн |
| незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S} Нисм |
| } Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понаш |
| и теби ћу читати.</p> <p>— Чувај се ти, да се ти у њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драги |
| оју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као |
| пска омладина, која мора све жртвовати, да одбрани српски образ.{S} Оне будуће стотине, које ов |
| , јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима Босне и Херцеговине може д |
| а добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у |
| ву гробу.{S} Он се напрегне, да схвати, да појми.</p> <p>Мало час удубљен у себе поче живо глед |
| ину.</p> <p>- Изволите само све казати, да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, |
| а, и за сада му још не хтједе признати, да је у овој ствари учинио и малу услугу Србину Босанцу |
| та.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о томе ни ријечи |
| а испод њега се једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју пост |
| питање.</p> <p>— Па ако смијем питати, да ли ће се моја ствар скоро узети у претрес и смијем л |
| узванични њемачки лист.{S} Поче читати, да се разоноди.{S} Телеграми:{S} Беч.{S} Његово Величан |
| о може наступити.{S} Почео је осјећати, да малаксава под ударима оваког живота.</p> <p>Кад је н |
| — он наздрави госту и стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему ј |
| е у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то пред професо |
| ти.{S} Ни један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и дру |
| г разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам заборавио — |
| ке најезде.{S} Све морамо употријебити, да најпре њихов утјецај одбијемо и онда на крају мора б |
| ст званичну.{S} То вам морамо исјавити, да су Срби лош материјал. — И земаљска поглавица окрете |
| судном тренутку своју војску одушевити, да иде и у ватру и воду за свог господара.{S} Он стоји |
| ка босанске владе не може се похвалити, да је тако брзо направио каријеру као владин савјетник |
| да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више своје отаџбине од њих унутри задобити не |
| авести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p> <p>- Изво |
| мо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако |
| и у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему |
| стара забава и морадоше се сви стрпити, да започне читаво друштво једном душом мислити и осјећа |
| их удара могао још и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје о |
| ем.{S} Фелдвебл Улрих се може поносити, да је први весник мира и благослова, јер је он први нос |
| /> Сутра ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифко |
| , никада му не би могло ни на ум пасти, да учини што силом или прије оног времена, када ствар б |
| путовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једно |
| ја увјери о нарочитој предусретљивости, да га одмах уведе у пријатељско расположење.</p> <p>— И |
| бљештио од одсјаја сунчане свјетлости, да се једва могло горе гледати.</p> <p>Баба је читав да |
| ја имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гријехове као ђак, |
| ни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван свакој народности, и да и Ср |
| м народу, а осим тога у самој дужности, да служи систему против српског народа у овој земљи.{S} |
| почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројно осилити, да никада више с |
| ански придошлице Хрвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната ру |
| елост његове унутрашњости и одлучности, да се као син ове земље бори за своја права <pb n="9" / |
| о касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјети.</p> <p>Тек се послије некол |
| одину К. у касаби Д Т. Жао нам је чути, да се госпође виших званичника и кћери им морају свађат |
| ду хрватском у Хрватској, својој браћи, да их ми сматрамо као <pb n="198" /> своје пријатеље, к |
| ду распитао и смијем вам отворено рећи, да је читава та гласина лаж.{S} Савјетујте вашем пријат |
| ац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је био у ду |
| јприје морала преспавати неколико ноћи, да вјерује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада јо |
| њих.</p> <p>Којим путем би морао поћи, да по вољи ријеши своју ствар у управе?{S} Вође и првац |
| с дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и |
| около свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, |
| ост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би м |
| ици су га чекали пријатељи и познаници, да се опросте с њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене |
| бавама имала крај себе, њени љубазници, да су или бивши или будући њени љубазници, да су или он |
| су или бивши или будући њени љубазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају |
| о.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но ни |
| постао немогућ.{S} Началникове ријечи, да се гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из |
| <pb n="231" /> обећаше поштеном ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p |
| оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, но нијем пог |
| е.</p> <p>— Хрватска историја свједочи, да имам право - говорио је фратар још оштрије.{S} Да ва |
| м цивилне поглавице једногласно ријеши, да се Боривој Хаџи-Костић за навјек одбија, да му се мј |
| узаврело, ускипјело у Боривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи < |
| шљања, и тако задржи дуго овај положај, да увјери Душана, да о нечему другом размишља.</p> <p>П |
| Но омладина је разумјела стари обичај, да се слуша ријеч старијег.{S} Не хтједе ни један ни пр |
| тао“ своје политичке гријехове као ђак, да се „поправио“, да му се може повјерити васпитање омл |
| се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски кра |
| ћник бироа механички поклони, као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху п |
| , земаљска поглавица се поклони у знак, да је аудијенција свршена....</p> <pb n="80" /> <p>Душа |
| тивије <pb n="88" /> и чекају тренутак, да им овај нови гост окрене леђа.{S} Онда опет наставља |
| иди тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећање за правду.</p> <p>В |
| остионици средњошколски професор Франк, да се Душан Трифковић потукао са послужитељем судским у |
| и штете, него петстогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску |
| ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p>Наста пауза.{S} Душ |
| ћу радити — поче он, али те увјеравам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије сн |
| глађен и фини, и створише о њему појам, да, када би узео коју родицу или у опште једну Сарајку, |
| ема једном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме с |
| м говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У и |
| а их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом колеги неправду учинио, но ја нисам имао ни |
| на увриједио.</p> <p>— То не разумијем, да се с овим човјеком не смијем разговарати — одврати Д |
| ера, и ево пред свима јавно изјављујем, да врло жалим, што сам заведен лажним исказима лажну ви |
| <pb n="215" /> <p>— Ја Вам савјетујем, да приватно изравнате ствар, — одвраћао је начелник Душ |
| бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлучношћу гле |
| ћ се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем зем |
| вић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим човјеком, од кога се у пошљедње |
| .{S} Она отме своју руку и учини лицем, да се он не срди зато на њу.{S} Читаво друштво примјети |
| сам разумио, ви захтјевате, да повучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — је |
| Балканског полуострва.{S} Рекао сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомада |
| ти и ја и ти и сви, но на жалост видим, да је и омладина постала конзервативна — одговараше Сте |
| ријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједн |
| Ти си ме о свему увјерио, али се бојим, да наша борба не ће успјети.</p> <p>— Морамо издржати.< |
| је овдје све једно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех |
| огај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало попустими — једва изговори Ду |
| .</p> <p>— Хоће, хоће хоће и ја мислим, да хоће — изговарао је Душан више преда се...</p> <p>Ду |
| ито Боривој.</p> <p>— Па то баш мислим, да имамо човјека, који би по правди радио, јер коме се |
| се чували: ништа нису казали пред њим, да чује баш из њихових уста оно што мисле, по стоти пут |
| хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се т |
| јечито под туторством; ми тежимо затим, да очувам материалну екзистенцију и посједе, да очувамо |
| изазвали на јавно расправљање оптужбом, да је Хрватска ћуприја, преко које Аустрија и германшти |
| и га за руку и тако га повуче за собом, да је мали морао трчати за њим.{S} Мати престрављена по |
| де за сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Тр |
| орио; народ је чезнуо за својом црквом, да се врати у њезино окриље, међу она четир зида, гдје |
| о Душан пристане на измиру под условом, да онај опровргне све пред свима <pb n="216" /> чланови |
| ликовао заједно са вођама и са народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешк |
| на? питао је Боривој с таким нагласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ |
| е — говорио је Франк с таким нагласком, да је и Душан био потпуно увјерен у искреност овог уври |
| говорио брзо са таким ческим нагласком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки јез |
| е сав затресе, очи му сјевнуше одлуком, да учини свему крај.{S} Но гле, шта би уједаред?!{S} За |
| њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опрости са Сарајевом и бреговима. — Збо! — шта је |
| овини коначно вратила молбу са поруком, да за њ нема мјеста у овијем земљама.{S} По Сарајеву се |
| , снабдео све са силном одпорном вољом, да се бори и одупире најтежим ударима.</p> <p>Душан Три |
| ио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљску банку |
| е на старог мујагу са крунским орденом, да га не забораве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој управи и призна и ред и управу.</p> < |
| нике — изговори савјетник свом тежином, да би увјерио младог човјека пред собом.</p> <pb n="281 |
| жим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви заједнички радити, и ми из Босне и они из |
| биљним, у ствари усиљено лукавим тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што |
| ародни вођа учтивим али озбиљним тоном, да се са лица могло читати незадовољство. — А камо мјес |
| младина под команду! — заврши он тоном, да нико више није могао настављати расправе у овом пита |
| а овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по коју ласкаву ријеч шапне; ту би се и насм |
| ади кокетни подпоручик замахнуо штапом, да једним ударем ријеши овај рат себи у прилог, приближ |
| ар би Њемачка била тако силна културом, да сви, који се служе тим језиком не раде заједнички на |
| устите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> |
| ијаше пред Душаном најјачим аргументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању иск |
| Ћути — ушуткаваше га жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезни |
| мишљеношћу, а са вазда благим осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било са |
| е учини лукавство, а увијек је спреман, да се од лукавства одбрани, зато се осврће на све стран |
| <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињ |
| да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће или у њему остати и уп |
| џи-Костић је био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне |
| јерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјерен, да ће земаљска влада и нас почети унапређивати.</p> <p> |
| шло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре мор |
| .{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим |
| т куће је у часима очајања био увјерен, да неко проклетство лежи на кући.</p> <p>Владин тајник |
| жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> те |
| сти реченог.{S} Био је потпуно увјерен, да ће Боривој Хаџи-Костић мислити о томе, о чему и сам |
| ник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи - Костића о истинитости реч |
| е разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да ће се у салону госпође савјетниковице Улрих ванредно |
| и вјежбеник.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник |
| а ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо ј |
| апредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из куће не иде |
| им кућама, и то све на извјестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање |
| јаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не смију растављати са дјецом и женом |
| о онај нијеми завјет и вјеровао је у њ, да га ништа порушити не може, и ово сазнање га је испун |
| рек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; али нека, тако ваљада Бог хоће, тако мора |
| жеља.{S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и |
| } Више пута је овај господин покушавао, да се упусти у разговор, но вазда је остало код тог пок |
| које му је Душан саставио и захтјевао, да их пред свима изговори:{S} Признајем, да сам свом ко |
| ста отишао полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада |
| било очајање, јер је он вазда вјеровао, да ће се српска ствар и омладинско питање морати једаре |
| је Боривој говорио, али није вјеровао, да је тај лијек и за њ створен.</p> <p>— Ја сам пропао, |
| не на ове ријечи.{S} Сам није вјеровао, да је чуо тако шта Дуго је стајао запањен и дуго није у |
| ко свршило.{S} Сад више није страховао, да ће ово бити његова срамота, он се извукао из ове афе |
| х Срба.</p> <p>Боривој се чврсто уздао, да ће се његово питање повољно ријешити, и онда ће поче |
| .{S} Један енглески политичар је казао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напре |
| ичанствености, као јасна слика, стајао, да се могао на њему сваки врх, сваки брежуљак, свако др |
| вао је Стевица на Душана и жељно чекао, да се и он јасније изрази у том питању.</p> <p>— Нами с |
| цу, који је сада све више разлога имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног д |
| покушати, а нико баш није ни воље имао, да бранИ част једног Србина, који је на овакав срамотан |
| ен од читавог друштва, за које је знао, да о њему криво мисли и зло говори.{S} Све што год је о |
| } И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивање наклоности од стране земаљс |
| јећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одје |
| Франк је све ово видио, разумио и знао, да ће Душан ипак све онако чинити, као што он то буде ж |
| > <p>Шеф секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбе |
| ред улаз у кућу.{S} Боривој је рачунао, да оваке ствари кућа вазда треба.{S} Снаја се била изне |
| ој је пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, |
| али је вазда <pb n="177" /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је |
| и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових д |
| ас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав план разрађен |
| ић с вољом радио на овој ствари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, с |
| ио.{S} У њему је потпуно сазрела мисао, да сутра отиде свима редом у земаљској влади, а ако не |
| угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево ник |
| питања, онда будимо у силницима мисао, да је то милостиња што иштемо, а не наше право.{S} Оно |
| и, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, тражити разјашњења због зап |
| b n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p |
| ву будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код земаљске управе мора једаре |
| да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно што се има, да би могло бити опасно за |
| затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, да, ви сте га за навек |
| ао на слогу.</p> <p>Боривој је осјећао, да се не може сложити с овим излагањем; срце му то није |
| ски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из суднице продрео глас у чарши |
| ма људи, што није право, то није право, да изабирате највеће снопове — протестоваше Лука.</p> < |
| Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Будите увјерени, да је у квалификац |
| вен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тр |
| чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој |
| савјетникови, којих бијаше врло много, да у пет соба бијаше мало простора за све.{S} Говорило |
| мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, е баш не ће онако бити, као што |
| долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но вазда је радо говори |
| Трифковић имао много посла.{S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времен |
| ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из влад |
| Светог Николу — одговори Боривој брзо, да сузбије сумње овог човјека, у ком је познао правог Б |
| ри, шта више, што је ево и бег изјавио, да је незадовољан са овијем стањем у земљи.</p> <p>Разг |
| ећ они о том брину, што би ја то радио, да се замјерим високој земаљској влади, коју човјек, зн |
| уди се овоме свему.{S} Он је пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На ње |
| и била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p> |
| овај онако критикује.{S} Чак се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професо |
| ше пута Трифковић кајао, јер се стидио, да није у стању бити онакав, какав би и сам желио да бу |
| кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p>— Шта тај Швабо опет хоће ов |
| у пошљедњој судској сједници предложио, да се казни смрћу.</p> <p>— Господо — завршавао је проф |
| а, у којима је свој углед тако понизио, да је у Сарајеву постао немогућ.{S} Началникове ријечи, |
| и.{S} Боривој Хаџи-Костић је пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао в |
| упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприл |
| а жена с осмијехом, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи г |
| за проучавање.{S} Тако је себе увјерио, да је прекршио главне препреке, прекужио главни дио уну |
| било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— Ама шта се пле |
| требала.</p> <p>Газда Лука се увјерио, да је ово права српска кућа, а када га понудише да руча |
| х нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да влага на улици ништа није покварила од љепоте им, он |
| гласком, да се Стевица потпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем |
| ло лице и расположени смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово доб |
| товали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако не чује.</p> <p>- Ми морамо окренути тактику |
| з на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није м |
| и.{S} Са Душаном Трифковићем је удесио, да се још вечерас састану.</p> <p>Душан је пратио Анђиц |
| ових ријечи потпуно прибрао и схватио, да је то збиља.</p> <p>— Како — ако сам разумио, ви зах |
| јер је у послиједње вријеме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>По |
| бина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства прешло преко њега.</ |
| ења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>К |
| е, утишао се мало тиме, што се ријешио, да иде шефу секције, а не поглавици, као што је удесио |
| свим модерна <pb n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, |
| азумио, тумачећи га <pb n="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, к |
| е будали! — шапну чика Аекса, али тако, да су сви чули, па и сам Стевица.{S} Сад овлада свима г |
| е попуцало, мјестимице поотпадало тако, да кућа бијаше пуна пукотина и читава на предњу страну |
| ловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не т |
| авала народ, српску цркву и све српско, да свог човјека — шаље амо.{S} Наста жагор, све се окуп |
| а, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљска <pb n="77" /> управа никога не запоставља, |
| а је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправда, гдје су |
| смио одвраћати, јер чудно би изгледало, да га одвраћа, и ако у души није одобравао то. —</p> </ |
| одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, муке, а нарочито тачност |
| ло, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког од |
| се лагано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игра |
| оме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему гов |
| е, коме их продаје, али се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како |
| ком, да се тешко разумјело и разазнало, да је то немачки језик.</p> <p>Пети члан пратње госпођи |
| га, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ. |
| е ускомјешало, оно је потпуно схваћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати |
| људског По свему понашању му се видело, да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љ |
| ивост у свом понашању, ипак се видјело, да је професор Франк био човјек у годинама.{S} Био је в |
| укло у најлепше и најраскошније одјело, да ниси могао разликовати, које је госпођица дрорског с |
| ди им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају већ и све |
| тњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све оно један другоме, што им је на срцу |
| овић стајаше нијем и није му мило било, да улази у ту кућу, која пред српским свијетом није ужи |
| не престајаше.{S} Све их је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, |
| лизину и иза леђа; чак јој је и годило, да овај углађени младић свуд иде за њом, да јој чак по |
| е родом Пољака.{S} У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних з |
| уцање на вратима.{S} Није му било мило, да га ико сада посјети и узнемирује.{S} На вратима се у |
| едао на ону страну, гдје му се учинило, да га је видио.</p> <p>Заиста је то био професор Франк. |
| о на будућност, јер тако му се учинило, да, ако би се ово још дуго отезало, да би сва породица |
| јан српски народ; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та |
| некога.{S} Тако му је чувство говорило, да ће морати овдје наћи своје друштво, свог човјека, јо |
| ло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више свједока испитивали, но се са шапатом около |
| освојити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, |
| обру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити не ће,</l> < |
| омене на дужност.</p> <p>— Пазите само, да ви вашу дужност вршите као што треба, да нема срамот |
| услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се спор |
| вој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас пријеко све напријед креће, нове и н |
| о другом говорио.</p> <p>— Сачекаћемо, да видимо, шта се може још учинити, — одговори јој он н |
| вјерљивим гласом.{S} Ми за Бога хоћемо, да створимо у овим земљама културни центар, да измиримо |
| нда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му што згријешили.{S} Тако нам ј |
| о, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Душан Трифковић имао |
| у опће размишљање — Сасвим је природно, да ћемо једаред сви морати радити у том смислу.</p> <p> |
| —- изговори савјетник тако неодређено, да Боривој није могао више разумјети шта овај човјек та |
| им двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављ |
| вина — одговори савјетник мало усиљено, да се то већ опазило на њему.</p> <p>Сви су остали гост |
| се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и то онда, када будемо имали мјеста за њ |
| га Боривој сасвим мирно и тако озбиљно, да Стевица већ поче поштовати Боривоја.</p> <p>— Само с |
| тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На ова |
| ихватио, али вјерујте, да мије зазорно, да вас много старијег именом зовем.{S} Мени би мило бил |
| ког — изговори Боривој љутито и осорно, да је овај тон Душана увриједио.</p> <p>— То не разумиј |
| а она то опази, насмија се полукокетно, да га разгали.</p> <p>— Хајте ме пратите — рече, што ин |
| подине колега, да то не би било лијепо, да се читав суд и ми срамотимо због ове Ваше свађе.{S} |
| во изађе у јавност, а све говори за то, да ће тако бити, то би била страшна бламажа за земаљску |
| шио основне школе, нико није био за то, да иде на занат или на трговину, и ако је једва остало |
| ствари — настави Стевица сасвим љутито, да тиме сугерира, задобије и увјери присутне.{S} Вође н |
| му је обећано, када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, ј |
| е пак видио, да је и она сада на чисто, да је он све видео.{S} На његову лицу се показаше знаци |
| н другоме; он се пак није никад нагнуо, да чује шта се то о њему говори.{S} Он се и опет удаљив |
| у били заједно, а неко се већ побринуо, да тамо гдје је Јањица, да некако буде и Ђокица позват. |
| умачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човјек послије Сарајева тешко навикава на касабу. |
| стаде му причати, да види тај господар, да је и сељак човјек, да у њему још није утрнуло осјећа |
| нцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренула истрага у овој ствар |
| творимо у овим земљама културни центар, да измиримо све противности, да Србин буде једнак раван |
| су дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовити увреди, која ће у раздраженост |
| n="11" /> воља, спремна на сваки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџ |
| незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да ми овим ништа нисте казали, што би могло ријешити на |
| p> <p>- То је заиста лијепа црта у вас, да се интересујете за науку и то <pb n="96" /> нарочито |
| таван, тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифкови |
| — одговараше Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се по |
| ајеву се муњевитом брзином разнио глас, да је молба Боривоја Хаџи-Костића одбијена због тога, ш |
| а робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у |
| ку гостионицу, био је сав мишљу прожет, да ће се с тим човјеком састати, и није му било пријатн |
| етињом прожето лице је изрицало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не |
| } То је ваш стари велико-српски покрет, да уништите странце у овијем земљама — ту је савјетник |
| вину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из |
| рбин, да вас опомонем на једну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља |
| јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити.{S} На овај налог се одселио, у |
| ј страх прекужи, јер ти прети опасност, да оно што уз твоје ћутање тајно скују против тебе, да |
| ле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још од дети |
| о, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне отресати издаји |
| ску политику у Босни и спремаше се већ, да као странка ступи у опозицију, која је већ са Србима |
| т смјех, он је позвао све жиле у помоћ, да у лицу поцрвени и тако увјеривши све о смијешности о |
| крај ње мали Боривој звао је свог бабу, да мајци помогне.</p> <p>Шта се послије у затвору и суд |
| ао и за част и за најпријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па ча |
| аба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра |
| и.{S} А баба?:{S} Она би уздигла главу, да боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и |
| лека угледали, окретаху у страну главу, да му се неморају одјавити.</p> <p>Уједаред спази позна |
| аћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви зна |
| оривојевој души, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје пра |
| лада неке католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онд |
| се брзо сабра и скупи сву своју снагу, да сам себе увјери, да у њему још има мало поноса и муш |
| а се и шапће молитве, и удвара се Вогу, да му опрости гријехе, истом том руком пише оптужбе, ла |
| е пребринула.{S} Осјећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала за |
| Један од вођа ће ићи у земаљску владу, да тражи разјашњења.{S} Душан Трифковић се пак одлучио, |
| } Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног ст |
| најсветије средство у борби за слободу, да се не чује наша ријеч нигдје, да се тиме може казати |
| амазаним рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рука |
| тавили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести |
| но.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, |
| /p> <p>Боривој се стави у комичну позу, да га баба позна, јер и ако су бабине очи кроз наочаре |
| ладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар српског наро |
| ну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема своје узданице; они чак залазе пред све |
| ола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази унутра, но како |
| другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетак |
| по грудума, свуд, да ме сасвим пребију, да не вриједим више ништа, ето, и онда су успјели — уни |
| молећим гласом говораше мајка Боривоју, да остане.{S} Боривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу |
| е напоље.{S} Тиме је казала и Боривоју, да повјерење, које је према њему стекла, ево и заслужуј |
| а — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — дов |
| дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобију једног од најимућнијих и најугледнијих |
| се упразни мјесто за Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ни |
| убазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секције.</p> |
| ваху на њу, но она брзо оде свом послу, да заборави, али као насртљив љубазан удварач, кога дје |
| Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од стране високе зем |
| ина лаж.{S} Савјетујте вашем пријатељу, да се што прије опере од те љаге, јер би ово могло бити |
| створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дом |
| ига.{S} Већ се поче помиривати с мишљу, да не мисли више о томе, јер као што је чула, о томе во |
| аџи-Костић се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка. |
| , док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти онај господин, који му је у Сарајеву куп |
| но начелник прочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> |
| И почеше износити чудне гласове о њему, да га често виђају, гдје без потребе обија прагове зема |
| - Професор Франк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Ње |
| колеге против колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Н |
| толички фратар поче пребацивати Душану, да су православни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да |
| дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади неколико снопова из кладња.</p> <p>Лука и Јов |
| пријатнију забаву, да вазда седи уз њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које |
| се та политика претворила у таку мржњу, да ће она сама злим плодом уродити против нас.{S} Аустр |
| ого тражили — одбијао је Боривој сумњу, да би се ово и на њега могло односити.</p> <p>Но брат Х |
| лимани су чак почели пријетити бискупу, да га не виде на улици, јер би то сматрали за изазивање |
| о до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије оволиких породичних удара могао још и |
| ер застаде као укопан на једном мјесту, да му се какогод не би штогод могло замјерити.{S} Јер ј |
| штву.{S} Препоручујемо градском вијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјест |
| српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког ко улази уну |
| то могуће у човјека, за кога говораху, да је погазио поштење, част и народни образ?{S} До овог |
| татура, одјело, коса и бркови говораху, да су чешљеви, четкице, бркомази и парфими ревносно врш |
| нио — и Душан бацаше поглед по ваздуху, да се нечега сјети, али међутим се ничега није могао да |
| казе, сви се утишаше и пустише Стевицу, да настави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> |
| из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има |
| Када су сви видјели на Боривојеву лицу, да се озбиљно интересује за Стевицине исказе, сви се ут |
| ухове и старо и младо изађе на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета г |
| , дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с мужем, но врата бијаху закључана. |
| ст и њихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову |
| вљају.{S} То морамо знати.{S} Питај их, да ли твоја квалификација са аустријског свеучилишта то |
| ајали на путу и показати прстом на њих, да их свако зна.{S} Сваки онај, који их буде бранио, та |
| а поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бит |
| ојих званичника, да погазе своју ријеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{ |
| и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блудног живота а она му |
| шапну Трифковић.</p> <p>— Ти се бојиш, да те не прогањају Ма то ти чине и без овога, и без тво |
| јним задовољством. — Господине Франк, - да вам искрено кажем, и ја сам тог мњена о њему, и ако |
| Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Да Бог живи хрватски народ!{S} Нека га одведе путем нов |
| вић се удуби у мисао и упита се у себи: да ли смо ми образован народ?</p> <p>— Ми морамо створи |
| сма ладни према њему.{S} Душан помисли: да видимо колико ће овај чекати на своје унапређење, ув |
| о камен и сабља звекну.{S} Момак шапну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, мома |
| а бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Тури |
| авно имање газда <pb n="158" /> Лукино; да њега нема, ваљада му ни њива, ни кућа ни живеж у кућ |
| пошто се заиста увјерио, <pb n="70" /> да га како Боривој, тако Душан и сва остала омладмна са |
| м своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да погазим свој карактер, а на то немате права, то смат |
| - помисли у себи - биће <pb n="102" /> да је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара |
| и Херцеговини је увидео, <pb n="22" /> да је само зато несрећан, да га зато силник гази, што ј |
| се престојнику потужити, <pb n="174" /> да ти је неправедно мјерено, и тражи нову комисију.</p> |
| ину.{S} Нас Србе не само <pb n="284" /> да запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини нед |
| их раде у једном правцу, <pb n="105" /> да се и циљ много сигурније постизава.{S} Видите, на пр |
| ни примједбама ни говором <pb n="66" /> да у оваким часовима неугодно утиче на друштво.</p> <p> |
| е узнемирише сви присутни <pb n="68" /> да се старији са омладинске стране баш ништа не цијене. |
| кој управи. — Тако треба <pb n="259" /> да нам сва омладина мисли.{S} Госпођа савјетниковица се |
| пуче нешто ново пред духовним очима.{S} Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло |
| .{S} Та му мисао сада поста страшна.{S} Да се уједаред нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја дос |
| сну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер п |
| аво - говорио је фратар још оштрије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна |
| ге неприлике, а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господ |
| ши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим на ово питање.{S} Зато нијесмо нигдј |
| ити на ријечи и тумачење тих ријечи.{S} Да је земаљска управа и слала на златном тањиру готов п |
| ционарац, нити наш крвни непријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, х |
| } Говорио је само оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једно |
| ао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашт |
| под условима, које овај није примио.{S} Да се мирно удалио одавде, сада би тек од њега постао б |
| о мислили, био је и Душан Трифковић.{S} Да то своје гађење према странцима покаже, погледа на с |
| нате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања о турском царству у |
| ористи од својих наука у овој земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залу |
| слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам одузму најсветије средство у борби за слободу, д |
| е л’, какав се глас пронио по граду?{S} Да је ноћу нападнута једна поштена грађанска кућа, у ко |
| противном од онога у што је увјерен. — Да у мени тиња још и једна најмања искра поноса и да не |
| је био чуо за овај глас преко чаршије — да је Душан Трифковић једног човјека, који је од другог |
| авни нетолерантни и нелојални.</p> <p>— Да вас православних нема у Босни овдје би све сасма дру |
| ушана осталој господи у свити.</p> <p>— Да вам представим једног од најинтелигентнијих муслиман |
| више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањим |
| увидио и у свом срцу ријешио.</p> <p>— Да ли се о томе у вас већ савјетовало — умјеше се Борив |
| дној школи негдје тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни н |
| није може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Б |
| ва.{S} Послије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржа |
| си.{S} Главна је метода те наше „браће“ да из ма какове ситнице направе погрешку, отуд стварају |
| земаљске управе од одлучног значаја, а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Мног |
| из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у јавност, а све г |
| , ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвјед |
| оме прошлост није учитељица.</p> <p>— А да ли је могуће одстранити све несугласице, спорна пита |
| питања.{S} Кућа је и сувише препатила а да се могла одмах умирити на ријечи и тумачење тих рије |
| а, трипут и не ће ни једно пропустити а да се не прекрсти, јер се боји, да би се и отац небески |
| да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу сељака, да се с њим разговара, да чује гд |
| ти, али за оно што ми пропустимо, треба да нас пљују будућа покољења.{S} Или учинимо своју дужн |
| е чинио, но међутим вазда мислио: треба да омладина упознаје свој народ, треба да иде у кућу се |
| не убрајаш међу ту омладину, која треба да ствара нов програм, онда ти морам своју рећи, прије |
| толико зрели, да увијек знате шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чи |
| тек ми Срби и Хрвати између себе треба да имамо толико повјерења.{S} Само се изјавите отворено |
| јер је он Србијанац, а Сарајлије треба да су срећни, што се ето један из Србије усудио у Босну |
| ворио им је Алекса. — За оваке не треба да нам је жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунц |
| а.</p> <pb n="63" /> <p>— Ви Срби треба да се поносите, што имате овако лијеп народни обичај, к |
| транога, па и браће рођене.{S} Ви треба да знате, што без сумње не <pb n="187" /> знате, да се |
| омладина.</p> <p>— Знам, знам сви треба да припадамо тој омладини, али постоји ли та омладина и |
| у истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још нигдје није показало.</p> |
| људе треба избјегавати, бар он то треба да чини, јер је у послиједње вријеме примјетио, да му з |
| ворио, страховаху за све оно, што треба да каже и радоваху се, када је онако вјешто одговарао и |
| ра похвалити, та сношљивост, коју треба да гајимо.{S} Па како се осјећате господине тамо на ваш |
| изира, онда не може баш свака чаша пива да онако потпуно годи, па какво онда уживање имамо на о |
| х хиљаду дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити зна |
| и добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам т |
| можеш овако потужити?{S} Влади, а кога да тужиш? владу.{S} Зар не видиш?{S} Исти онај положај, |
| вој није имао ни овдје места ни разлога да се опире овоме разговору.</p> <p>— Код нас у Загребу |
| јестан начин, да нико није имао разлога да га одбије.{S} То наметање у српска друштва и обијање |
| сира га.</p> <p>— Човјек не може никада да је слободан од извјесних пријатељских обвеза — говор |
| аво друштво, или знај шта треба од сада да чиниш.</p> <p>— И јесте животиња, ја ћу му већ показ |
| чак и неког поноса, које треба ето сада да је увријеђен.{S} Је ли то могуће у човјека, за кога |
| есијече ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бо |
| ио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љу |
| есати издајица његове отаџбине, па онда да се науче сви, да покажу своју мишицу и пијесницу сви |
| јеч, да пљују на свој карактер, па онда да их унапређујете?{S} Је ли то ваша пошљедња, је ли то |
| кајући час, када ће примити паре и онда да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха |
| е слугу најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам |
| ла...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А шта је то значило?{S} Можда |
| н и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој про |
| прозора савјетникова.{S} Он никако ока да сведе.{S} Када прве зраке сунчане пробише кроз прозо |
| <p>— Јест.</p> <p>— Јесам ли ја казала да смо род.{S} Он је брат од тетке жене зета брата мога |
| ницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло ш |
| кад ког је момка видјела, јер је знала да ове ријечи баби годе.</p> <p>Баба се насмијеши и опе |
| образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осје |
| ћај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство над њим је узео најпре јед |
| ? нијесу помогла; баба Стака није могла да пронађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак |
| удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да је се отресе.{S} Већ је више пута слушала од оца, да |
| ишли су за њом у потеру.{S} Није смјела да се окрене, да види ко је, већ онако заплашена дође д |
| ем учинили насиље, она прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} |
| зната баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на м |
| м промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више |
| , бијаху сељаци, које је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим су |
| ше у правом расположењу, јер је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк |
| <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш |
| е и стрпељиве паћенице.{S} Када је чула да су над Боривојем учинили насиље, она прво није умјел |
| настави Боривој.{S} Слога која би ишла да ми само служимо хрватским интересима, она ће да наиђ |
| на станицу, да се опрости с њиме.{S} Ма да се кроз гомиле свијета гурале сумњиве личности, и ме |
| нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слошки рад у одбрани заједничке |
| е католике, па подговорила агу, да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се туж |
| држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p>Још прије неколико година се појави Зло |
| спуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соби, и међу |
| са лица им прочита нешто, што га нагна да врисне и сакрије лице у материно крило.{S} Ту је поч |
| неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати? скочи мали Бо |
| лове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежањ је стајао пред њим, који је |
| Да му се овај човјек тако изда, да зна да је Србима зло.{S} Ту исповјест још није чуо из уста |
| није говорио.</p> <p>Тако ето Фама зна да прича о Злоноги — —</p> <p>Када је исмијавање са њим |
| пут спомињеш о томе, па ти баба не зна да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби |
| боре, читаво лице помрачи и дуго не зна да каже ријечи.</p> <p>Када му пријавише Душана Трифков |
| рено мисли.</p> <p>— То је света истина да што више њих раде на једној ствари, да се та ствар п |
| носних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је мој пријатељ Душан Трифковић премјештен? запитаће |
| према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званичном формом и од ли |
| ј упозна сада ону жену, која је спремна да подноси све терете с човјеком, и бијаше му узвишена |
| етар, почне јој сукње разбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и п |
| ружене мале ручице, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Посл |
| уташе и не хтједе никаквог свог мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} |
| говорили, да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на о |
| ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни родиле, морамо бити Босанке.</p> |
| право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и није зао — настави Лука — крсти, |
| гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ с вођама и опет уђе у цркву, и Божић, Ускрс и |
| ао мали, који не умије ни обичних удара да подноси — одбијао је Боривој Душаново очајање, изгов |
| већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили мирно и ни |
| дске праксе, кад се и сама чаршија мора да згража и саблажњава, јер то се коси и са савјешћу ча |
| м послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, дра |
| ком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</ |
| које људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим н |
| и мушко и женско и старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари |
| Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво |
| бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гле љепотице, како она |
| е слугу у ходнику.</p> <p>— Ово смјеста да сте носили у ексибит.{S} Види ти само! срамота, да ј |
| ј се узбуди за час, мишљаше већ с места да прекине овај говор, но то би изгледала суровост, пом |
| или.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста потпун мир.{S} Нико није г |
| али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Боривоја <pb n=" |
| томе <pb n="31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно неп |
| ју, када би све посјетио.{S} Хја, а шта да им кажем?{S} Могу само протестирати.{S} То ће пак сх |
| ити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене питаш?!{S} То би ти требао н |
| шао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{S} Стевица и не чекаше одговора, већ како |
| н преда се гледајући. — Гдје имадем шта да изгубим?</p> <p>Сарајевска чаршија и баш незадовољни |
| м пријатељима, но овдје — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновни |
| едном мјесту као укован и није знао шта да чини.</p> <p>Некоји подилажаху својим чашицама под њ |
| ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— Вјерујте, био сам спријечен.</p> <p> |
| ба.</p> <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше ум |
| е ријечи свог пријатеља није имао ништа да одговори, тако је нешто извјесно, јасно и потпуно чи |
| Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људима, јер би се морао исповиједати ш |
| и говоре ти мушкарци кад не знају ништа да кажу.</p> <p>— Па мора се макар о нечему говорити.</ |
| — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги |
| есрећа за омладину ту.{S} Народ је слаб да се одбрани од стране силе која има за леђи милијуне |
| д; толико га се скупило, да не може сав да стане у цркву; амо је поврвио међу та четир зида, гд |
| к напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| S} Мислио је у себи: чекаћу, па шта Бог да и земаљска влада.{S} Тако је и чинио.</p> <p>Пријате |
| о-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим стату |
| атлуку, више љета много година, ако Бог да, помози Боже, живи Боже, у здравље мог пријатеља!</p |
| ељ професорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — та |
| твојој страни, али ја не знам, чиме сад да почнеш, шта да радиш.</p> <p>Ово сажаљење увриједи Б |
| } Треба само још <pb n="195" /> једаред да се сукобимо и столећа нас не ће измирити.{S} Ал за т |
| ље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобођењу оба наша заро |
| ељиво чекали — одврати Боривој. — Откуд да је твоје стање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису д |
| Боривојеву судбину не може више од себе да одбије.{S} Та мисао јој међутим задаваше силну бригу |
| </p> <p>- Ала је баш господар, хоће све да зна — смијући се одврати први, када се Боривој опрос |
| p> <p>— Гле љепотице, како она хоће све да зна!{S} А зар му не може митрополит израдити?</p> <p |
| едно.{S} Ја то баш волим, да смијем све да исповједам.{S} Ето, видите, ја сам Чех, моја је жена |
| све госте и омладину, али није хтио све да каже, што је мислио.{S} Но омладина је разумјела ста |
| Душана Трифковића.{S} Но уједаред паде да тавна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, |
| ашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што је то хтио.</p> <p>Друш |
| ши, преврне се на другу страну и хтједе да заспи, но капци на очима се више нијесу хтели спусти |
| " /> напомињао, да тако само Србима иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газд |
| риво, кад овако говори.{S} Но када виде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о |
| ијет се слегао на станици.{S} Све изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у на |
| им очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вјетар, почне јој сукње разбацив |
| 1"> <head>31.</head> <p>Напошљетку пође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала д |
| сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родбини су оно, гдје ко живи, |
| ке.{S} - Овдје је човјек слободан, може да буде шта хоће, Босанац, Чех, Њемац, то је овдје све |
| едну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И |
| , да га влада гура напријед, па да може да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу то |
| прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио како ће об |
| е <pb n="92" /> л’ како је, не зна може да треба е а кад човјек јавно политизира, онда не може |
| ој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју |
| има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био тежак растанак.{ |
| десила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да поставља мит |
| ај, кога је задесио тешки удар, не може да пронађе одмах тежину удара, тако се исто и Душан осј |
| куд то?{S} Није знала зашто она не може да престане о томе мислити и та неизвјесност је бацала |
| ак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, метеж и трку људи.{S} Душа |
| ј.{S} Гледа боље, шта је.{S} Но не може да разазна.{S} Сад се нешто засвијетли и <pb n="127" /> |
| азбацивати’, она да их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа |
| и Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјекови |
| тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану |
| то надао.</p> <p>— Е бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће |
| Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" / |
| изражаваше баба жељу, и наглашавала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се |
| pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, ник |
| ио све госте у свима собама, покушао је да развесели своје госте, но на крају се уморан повуче |
| , када је неправедно нападнут, право је да га газе.{S} Горе ти не може никада бити него сада.</ |
| ћете остати Србин а ја Хрват, главно је да постигнемо циљ, да се и политички ујединимо.</p> <p> |
| шан из своје побуде.</p> <p>— Главно је да чувамо језик, који нас управо чини народом.</p> <p>— |
| ак му је савјетовала.{S} Говорила му је да се прими понуђеног учитељског мјеста у Босни на наро |
| тогодишњи непријатељ, да та влада смије да пошаље свога савјетника на српску крсну славу, и то |
| али и ако га сви презиру, нико не смије да му каже једарад, ма и у најблажем облику: чујеш, дра |
| нашој народној борби и опозицији смије да буде противника међу нами?{S} То могу бити само непр |
| ерење, то невјеровање другоме, да умије да тајне чува, избило је прво из Трифковића, а када Бор |
| ким грудима, који тако много пута умије да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољ |
| >Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предстојника, к |
| е све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, да се човје |
| сором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позна |
| ров на сваког око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тје |
| у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде. |
| <p>— Ко хоће искрено слогу и ко вјерује да нам је потребна, тај мора прије свега метнути руку н |
| асно говориле њемачки, да их свако чује да њемачки говоре, но чисто словенски нагласак одаваше |
| ир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разоноди.{S} А био је чврсто увјерен, да |
| ки народ већ у толико пута имао прилике да мора да се о томе тако увјери.{S} Сви су говорили ми |
| е се ради о вашој части, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан са |
| не, а шта би то значило за његове науке да још пропушта?</p> <p>Милан Хаџи-Костић развуче усне |
| а сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се |
| у своје куће, како су му аге покушавале да одузму читлук! — Нашла влада неке католике, па подго |
| говорио с Франком.{S} Зато је ето боље да ћути.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1908 |
| мене питаш?!{S} То би ти требао најбоље да знаш.{S} Ја ти не знам ништа савјетовати.{S} Оправда |
| вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер све мора ето другом да |
| , но Боривој ни мало не показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хр |
| оздрављаше се с њима, но није имао воље да се дуго задржава с њима.{S} Непрестано је ишао унаок |
| е приказао, али није могао ништа с њиме да говори.{S} Читаву је ноћ пробавио у жељезничким коли |
| гу, још нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, т |
| да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик тежак — већ — <foreign xml:lang="DE">ich |
| ао из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се више овако живети господару — рече.{S} Ово се не |
| тјева, да се туђе мишлење саслуша, а не да се прекида — изговори увријеђеним гласом.</p> <p>Бор |
| транаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; ми тежимо затим, да о |
| отивног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се стидио |
| ја је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она испреплеће читав низ жеља, надања |
| ешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да така одговора, да га заћутка, да ће се покренути как |
| ти ако буде потребе, јер се ово више не да издржати.{S} Свуд само нас прогоне.{S} Треба владину |
| ва прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до овог случај |
| Лука мирнијим гласом.{S} Фукари нико не да ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно грах |
| ве дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени к |
| то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило га је од Боривоја.{ |
| слабија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мј |
| одијело.{S} Душан звераше на све стране да све види.{S} Између старинских босанских кућа стоји |
| ијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} Но иако је био силно уморан од пута, који |
| о је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати о |
| руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она о |
| је мећао на Алата, овај се чисто пригне да му газда лакше метне терет на њ.{S} Када је све било |
| ред у сну чује јецање.{S} Она се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из да |
| , тако се овом учини.{S} Брзо се окрене да се не састане с њиме.{S} Пође на противну страну.{S} |
| ове тираније.{S} То је дужност омладине да то учини.</p> <p>— Која омладина?{S} Постоји ли та о |
| p> <p>— Вјерујем вам цијењени господине да је све тако, као што сте извољели рећи, но то су све |
| их скупи но не може да бјежи.{S} Почне да виче — и пробуди се од свог гласа.{S} Бијаше дрхтала |
| ог мирног и стрпељивог чекања, још мање да избије у незадовољство и протест.{S} Њено лице, очи |
| ревладала љутња <pb n="150" /> још мање да је узаврела прекипјела увреда у њему.{S} Када је пом |
| , ни узнемирен, <pb n="138" /> још мање да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узро |
| је могао на овако благо и учтиво питање да не одговори.</p> <p>— Ето, бирамо од снопља, које је |
| ="24" /> тако, да земаљска влада почиње да гони ону српску омладину, која је у меморандуму уста |
| води, када та мисао и њој самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ |
| ијешити сва српска питања.{S} Без сумње да се за овако кратко вријеме није могло све учинити, ј |
| га, и тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове |
| е савјетнику и рече му:</p> <p>— Све се да учинити с бајонетима, само се не може сједити на њим |
| рали за изазивање.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чу |
| жне руке и удари их о сто — кунем ти се да пропасти не ћу.</p> <p>Какова одлучност и огорчење, |
| само што је вратио сат у џеп, сјети се да не зна колико је сати.{S} Опет мораде извадити сат, |
| једити на њима.</p> <p>И не обзирући се да се Боривој покорава, владин савјетник се окрене стра |
| ичних питања измијенише.{S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — р |
| је говорио Боривој. — Ма обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према |
| за срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> |
| гледало кроз прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ из службених разлога, |
| ренутак, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непр |
| ијећу, да се обрати на корпскоманду, те да се у касаби намјести војничка региманта и тиме задов |
| то је све забадава било, јер ви хоћете да у својој служби имате или безкарактере, али да ствар |
| ака од новог ропства.{S} Ако пак хоћете да вам говорим као омладинац српски, онда ме чујте.</p> |
| рвозно чекао нешто.</p> <p>— Ако хоћете да вам говорим у име сељака, онда вам кажем, да је сеља |
| ној побочној соби.</p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само п |
| <p>— То није ваше право име.{S} Пазите да се не огријешите о законе и истину!{S} Реците своје |
| начелник Душана од тужбе.{S} Замислите да међу колегама завлада раздор. — Ријеч колега је са н |
| у биле баш најјасније.</p> <p>- Немојте да вас дуго задржавам од вашег друштва — опомињао га је |
| мо служимо хрватским интересима, она ће да наиђе на отпор а што касније на све крвавији.{S} Не |
| дна тачка међу нама не ријешена, она ће да изазове све гору и тежу борбу.{S} Нами Србима овдје |
| аве српске омладине; читава покољења ће да страдају, да пропадају.{S} Зар наша ствар није ствар |
| сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако овога човјека за навјек одбију; то јој пос |
| дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског вакта је то боље било.{S} О |
| тски политичари још не знају, или не ће да знају, у чему је зло, и још ни у чему нијесу показал |
| орнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отворена су врата.{S} Ја говорим свој |
| а на основу тога прави планове, како ће да створи младотурску странку, која је уз Аустрију, кој |
| е, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарство, али пошто у овај мах то не мо |
| како како изиђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало |
| остављају на сваког члана, јер они хоће да важе као интелигентна српска омладина.{S} За тим се |
| ог око себе, који се усуђује да им хоће да отме и тај посљедњи залогај душевне и тјелесне насла |
| о непријатељи народни.</p> <p>— Ко хоће да напредује, тај мора <pb n="74" /> имати опозиције у |
| се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначно, повољно ријеши за Србина сељака под туто |
| с нашим кметовима, нити знају, нит хоће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који |
| колеге чињаше се Душану, да није могуће да заједно остану у једном званију.{S} Нешто се морало |
| кад није било, али од како Боривој поче да учествује у јавним народним стварима, већ нека стидљ |
| имански народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански |
| ре, но чисто словенски нагласак одаваше да нијесу Њемице, и ако су потпуно владале тим језиком. |
| устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кутић, гдје ће се бар нешто |
| аше скоро унакажено лице и не вјероваше да је све истина што говори, јер Србима престоји лепша |
| ово све бијаше ново, она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се с |
| но крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им прочита нешто, из очију, но обој |
| онај из народа рече.{S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="7 |
| славу вод Митровићевих.{S} Но изгледаше да му је госпођа слабо опазила говор.{S} Она је овде на |
| жбенику Симићу и очито погледом тражаше да му се Симић први јави, но овај то није учинио.</p> < |
| пружи руку, коју Душан пољуби и чекаше да га госпођа прва ослови.</p> <p>— Ако немате свога др |
| њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мислила и све о једним мислим |
| урци чак прете, да не желе бискупа више да виде на улици, јер ће то сматрати изазивањем...</p> |
| <p>— Упамтите овога Мују и немојте више да га заборавите.{S} Ја сам већ четрдесет година у војс |
| оба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог |
| ари — мислио је Душан и није могао више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи- |
| о права српска кућа, а када га понудише да руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у |
| а чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се пр |
| читеља, да српску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p |
| ђати због недостатка у младим људима, и да је због тога настао велик раздор у бољем вишем друшт |
| дје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спремам се разочаран да остав |
| не на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хрватство још н |
| а смо прегажени, да нисмо више народ, и да с нами не треба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми |
| да каже, како и Муслимане унапређује, и да на основу тога прави планове, како ће да створи млад |
| смјех је говорио, да им не иде лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> < |
| тив злог стања у Босни и Херцеговини, и да ни један од омладинаца, који су створили тужбу проти |
| буде једнак раван свакој народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бо |
| пређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед мимо њега и осталих Срба |
| и — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.< |
| иде да је баба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необич |
| мовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n="286" /> и свагде нас питате, када се рје |
| вата званчника и мржња према Српству, и да се заповјести управе из Беча баш сасвим у том смислу |
| аљска управа прогања српску омладину, и да јој не да напријед; никад није о том размишљала до о |
| , да се у њему борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Н |
| вој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне рамен |
| ог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb n="222" /> на стварном темељу |
| је могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпуније упозна.</p> <p>Не потраја д |
| да се много кретао у бољим друштвима и да је размажен љубимац сарајевске њемачке елите око зем |
| о главу пред њим, да надају на кољена и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између чети |
| тиња још и једна најмања искра поноса и да нема у мени ни трунке поштовања према власти, у мени |
| у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> |
| јешате ни у какве политичке агитације и да слушате шта вам се с овог мјеста каже.</p> <p>Бориво |
| зала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте |
| као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у њему оно мирно стање, када се о догађ |
| И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сар |
| емељу покрене, помогне и сељаку и аги и да се једаред среде ови запарложени одношаји ове земље, |
| са послужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране по |
| о фантазма, да смо вам ми непријатељи и да вам стојимо на путу — бранио се Душан.</p> <p>Ту пук |
| зао, да је опозиција потребна у земљи и да без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторск |
| е него увјерен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избија |
| ="97" /> му се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се |
| ументом, да овај човјек истину говори и да бар у овом питању искрено мисли.</p> <p>— То је свет |
| обећало нам се да ће нас унапређивати и да ће бити предусретљиви према Србима.{S} У Сарајеву су |
| е, које се нуде, а она да их прихвати и да стисне на своје образе!</p> <p>Послије ове мисли би |
| што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, погледом овом странцу, |
| </p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, рече Душан чврсто г |
| ји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Неколико пу |
| ћи враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није |
| есетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесно“ вршити заповјести од горе.{S} Комисија |
| га, да сам Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — |
| имају некако тавну земљану боју, као и да није удешавана ни једна од тих кућа за удобност, већ |
| учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опасности.</p> <p>— Живјела Хрва |
| ивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} Ту је Боривој пронашао страшно раздерану |
| ас једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говоро |
| му пружа руку.{S} Чекао је згодан час и да не буде ни једна ријеч узалудна.</p> <p>И Душана Три |
| се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити аграрно питање.{S} И она омладина, кој |
| ло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватс |
| мендан и рођендан, као ми крсну славу и да немам крсне славе, ја бих вам завидјео, што ви опет |
| а с њега анатема, да не смије у цркву и да се одрече јавног живота.{S} Народ је опет пошао у цр |
| ари, мисао, да помогне српском сељаку и да му створи нове темеље, стопила се с мишљу, да и свој |
| е изађе да му пружи руку при растанку и да му каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!< |
| До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између Стевице и ст |
| " /> своје пријатеље, као своју браћу и да желимо једаред да се нађемо у једном колу при ослобо |
| и, плету се замке да вас уплету у њих и да вас морално униште. — Душан сав узнемирен отиде кући |
| а брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пронађе српски крај.{S} И заиста, када се успе |
| и сређено, као што је он замишљао себи да се ово питање мора проучавати, ако хоће да се коначн |
| ије бриге.{S} Јер кад год је почео себи да објашњава, да себи расвијетли свој положај, вазда му |
| вске вјере.{S} И ми хоћемо ево као и ви да ступимо у отворену борбу против угњетача <pb n="230" |
| један од народних вођа земаљској управи да тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће |
| захтјеваше од њега, да сутра иде влади да поднесе своју тужбу и протест против запостављања ње |
| > <p>— Марво једна, са оваком живинчади да човјек себи живот мора да трује — викаше десетар још |
| јем, већ се приближи снопљу и заповједи да се омлати.</p> <p>Боривој се приближи аги.</p> <p>— |
| окрене стражарима и осорно им заповједи да га воде.{S} Пошљедње ријечи Боривојеве су савјетника |
| икрије званичном формом и од личне лажи да ће већ умети направити <pb n="85" /> званичну лаж, к |
| к испитује свему сакривен смисао, тражи да пронађе лукавство, да се може да одбрани од њега.{S} |
| ешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</ |
| јете и када се већ кући враћала, - пази да неко иде за њом и да нешто говори за њом.{S} Обрати |
| а и без узбуђења.</p> <p>— Пристајеш ли да будеш моја?</p> <p>Она подигне своје крупне очи и чв |
| ојој служби имате или безкарактере, али да стварате незадовољенике.</p> <p>— Опомињем вас, да м |
| и.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе часовит |
| p> <p>— Ми смо вас већ више пута чекали да похитате своју ствар, но ви ете се одржали баша као |
| ји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од мушкараца су т |
| оступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово |
| акво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи |
| ега није било у друштву, сви су осећали да нешто недостаје друштву.{S} Зато је Алекса Стефанови |
| ризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зовемо наш језик.</p> <p>- А то је правилно так |
| Легне на постељу, осјети умор и зажели да што прије заспи.{S} Иако је <pb n="205" /> било око |
| ех несрећних земаља, који нијесу хтјели да погну понизно главу пред њим, да надају на кољена и |
| остао немогућ.{S} И сами Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота убла |
| сте например ви још ето као ђак почели да тјерате ту нетолерантну политику према нама, да смо |
| ненађени; Хрвати су са презрењем почели да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са |
| номишљеници Душана Трифковића су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузи |
| убазници, да су или они њу освојили или да ће у противном случају она њих освојити.{S} Најјача |
| Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S |
| који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми се морамо објекти |
| ишљења разилазила.{S} Некоји су мислили да се овдје показала обијест Хрвата званчника и мржња п |
| гледати од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху п |
| тичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а |
| је истину говорио, да и онај који мисли да је то немогуће, да и тај није много одмакао у интели |
| и ти.</p> <p>Сељак се насмија и помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— |
| ми, сви смо се обрадовали, кад смо чули да сте премјештени и унапријеђени.</p> <p>Душан га је т |
| ути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте |
| и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је говори |
| а четир удварача.</p> <p>— Је ли повољи да вас преставим <pb n="256" /> госпођи? упита професор |
| лицу.</p> <p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> |
| ни предаду вођство, пошто не умију сами да раде у свима правцима, на свима пољима, да нам народ |
| Мали поче бјегати, неимавши времена ни да каже, да није узео ништа.</p> <p>— Удри Швабу! — вик |
| аве овде, за које народне вође не ће ни да знају.{S} Но омладина око српског стола политизира; |
| о најбоље успомене.{S} Није се надао ни да ће се моћи отрести старих брига, а камоли овако добр |
| рхана, болна и немоћна.{S} Није знао ни да прича, зашто је оболео.</p> <p>Послије по године дан |
| једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је |
| у се укоријенила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чи |
| хвати у штети.{S} Душан се обично учини да није примјетио, онако као расијан баца поглед преко |
| ирније, да Боривоја овим начином склони да говори.</p> <p>— Само изволите казати све шта имате |
| пак одлучио, да сам иде у својој ствари да тражи објашњења.</p> <p>Када је народни вођа ступио |
| вратима.{S} Баба намјести боље наочари да боље види.</p> <pb n="129" /> <p>— Је си л ти, Борив |
| лтар и тај миран и укочен поглед говори да више осјећа него што мисли, а оно што осјећа — то вр |
| твојим унапређењем.{S} Овдје се говори да би те могли отпустити из службе.</p> <pb n="237" /> |
| поштено од вас, али од мене захтијевати да тргнем своју ријеч, то значи, <pb n="280" /> да пога |
| ти.{S} Ви имате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правил |
| ло к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се з |
| е када би се ми могли као Срби и Хрвати да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> < |
| нијесу умјели једно другом ништа казати да се умире.{S} Страшна брига се свалила на ову честиту |
| амо опрезно иде како пази камо ће стати да не оклизне.{S} Свуд, куда само човјек може, чак најо |
| а се збуни и сву силу мораде употребити да се савлада...</p> <p>— Причекај још мало — једва про |
| за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди |
| и Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њим — Ти ће |
| итања, кога се народне вође неће латити да га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијес |
| и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{S} Ту владин савјетник сву |
| говац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обве |
| роба бар један другом толико искрености да покажемо.</p> <p>— Господине Франк, то те тешко. </p |
| у овој земљи, једино се почеше бринути да спасу још ово мало живота, који им преостаје.{S} Сво |
| јприје насмија на све госте и не видећи да је келнер ту, викне;</p> <p>— <foreign xml:lang="DE" |
| ову неизвјесност.</p> <p>— Сутра ћу ићи да протестирам и да наведем све учињене ми неправде, ре |
| азити, ми сами собом морамо себи помоћи да створимо одношаје, гдје не ће наш непријатељ од наше |
| а, одврати Душан хотимице избјегавајући да се икоме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је |
| јечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против запостављања.{S} Душан је обећао |
| ову молбеницу и не имађаше једне ријечи да прекине ово излагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић н |
| стајао запањен и дуго није умио ријечи да проговори.</p> <p>Професор Франк га оштро проматраше |
| рабрио је Цвјетин Пејић Душана, видевши да онај очајава — зашто трпити без хасне?</p> <p>Цвјети |
| ао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од народа отргне у своје руке, предала управу од |
| воје крило, но овај се отме и, спазивши да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново в |
| бијао је Душан поново овај нови покушај да се расправља о овој незгодној теми.</p> <p>— О томе, |
| е ужасно — прекиде Боривој овај покушај да га ико увјери о нечему противном од онога у што је у |
| да домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се пос |
| есној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен начин себи љеб зарађује, он би зграбио з |
| него што је оставио кућу, отиде Боривој да се опрости са братом и женом му.{S} Затече их мирне |
| и писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље |
| p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор |
| , а да многи имају своје унапређење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас |
| ђење њој да захвале.{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и |
| е донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Бор |
| аш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лице још већма и на |
| слегну раменима и учини главом као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и |
| пуштати их и стаде вртити главом у знак да нешто погађа, пође натраг у собу ништа не говорећи о |
| рали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говор |
| гне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра врати овамо.</p> <p>Било је још једно два с |
| се морали најпре тако дуго свађати пак да почнемо на озбиљном раду заједно?{S} Ето црквено пит |
| ма прикрила, и — плакала, савјетник пак да је крикнуо, пао јој је пред ноге и молио је и прекли |
| опила слогу и само чека згодан тренутак да јавно отпочне рад као странка.{S} Јавно о Осману Хаџ |
| до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјели у информационом бироу, такозваном црно |
| ме примјетио, да му злобе, пакосте, чак да му подмећу лажи.</p> <p>Поред свег тога увјерења, ни |
| , које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала |
| њу, да јој говори лијепе ријечи, па чак да употреби по које јаче средство, да је освоји.{S} Дра |
| о некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење према Боривоју, но тражио га је |
| ђе су најпре морале лутати, па онда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима |
| слије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео насе васп |
| а му.{S} Сутра ћемо се састати.{S} Имам да вам саопћим важну новост.{S} Тиче се ваше личности.< |
| Застиди се и утиша се.</p> <p>— Ја знам да је теби тешко, мени је још теже, а њему, је си ли ми |
| ада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, сми |
| жао ми је што вам ту горку истину морам да кажем, али и то треба да знате.</p> <p>— То се још н |
| о грађу за меморандум, искрено мора сам да призна, да све оно излишно није потпуно проучио.{S} |
| } Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујте ми, спре |
| е спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори најзад сас |
| су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, много ствари, које бих Вам имао |
| ако говорим узбуђено — само потврђујем да говорим грозну истину.{S} Кад сам љут онда имам прав |
| ћ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропустили, не мо |
| ди.</p> <pb n="240" /> <p>— Не вјерујем да ће се моје стање икад поправити све ако ме и унаприј |
| Сад ево хоћеш ту исту погрјешку с овим да учиниш.</p> <p>Душан стајаше нијем и запањен.</p> <p |
| тражи разјашњења.</p> <p>— Ја већ видим да се не ће ништа постићи.{S} То се могло у напријед зн |
| и министар обећао.</p> <p>— Ја се чудим да прогони против тебе још трају, — изненађено је говор |
| мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика има само |
| же бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби сељаци стоје.</p> <p>Сељак ћута |
| Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озбиљним гласом, да не |
| немогуће.</p> <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци |
| рече он изазивајући је.</p> <p>— Мислим да не. —</p> <p>— А ако се неко заљуби у вас?</p> <p>— |
| p> <p>— Не познајем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на |
| тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb n="252" /> га погле |
| трашно нетолерантан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са |
| мије се.</p> <p>— Ајде ако ти их оборим да буду моје — викне му Лука.</p> <p>Онај почне гађати |
| т“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а оно, да освоје једног, т |
| авички се понашао према вођи, а међутим да ће наћи начина да и ову нову срамоту прикрије званич |
| О једном су рекли да је глуп, о другом да је већма <pb n="47" /> глуп, а што год су о њему каз |
| земљу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљ |
| и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и да учествује у конверзацији док она |
| е је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са сво |
| сетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа песницу дуго над главом му, док |
| заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да се мири — упаде и опет онај из друштва, коме је све |
| ста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора |
| .{S} Боривој Хаџи-Костић је био спреман да се покори сили.{S} Но ту се окрете савјетнику и рече |
| а да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод |
| им, а вјерујте ми, спремам се разочаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прили |
| едној крсној слави — покушавао је Душан да се боље прикаже госпођи, мислећи на крсну славу вод |
| има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори о овој ствари, јер се о њој говорило по чи |
| вај чекати на своје унапређење, увјерен да је владин човјек, и да ће га влада гурати напријед м |
| разговор настављати.{S} Био је увјерен да је Душан пао у очајање, да преживљује кризу, која ће |
| још учинити, — одговори јој он напокон да је утиша. — Ићи ће један од народних вођа земаљској |
| .</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац цврчао, ж |
| n="252" /> га погледом, који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душ |
| — изговори гост гласом, који је требао да каже, да је у српском чувству увријеђен.{S} Један др |
| које бих Вам имао, — могао — а и требао да причам.</p> <p>Приповједач застаде, удуби се у мисли |
| попу у његовој кући.{S} Он се уздржавао да грди.</p> <p>Већ се ближило вече.{S} Јово се већ при |
| ао срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S} Ох, ох, ох!{S} Па сам се пео |
| ам пред собом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогу |
| ихове заједничке будућности! није могао да вјерује, да ће њега управо моћи коначно одбити, и пр |
| <p>Поред свег тога увјерења, није могао да одбије позив професора Франка, јер је било нешто за |
| сјети, али међутим се ничега није могао да сјети.</p> <p>— Ако не знаш, ја ћу ти казати.{S} Шта |
| сти и задњих мисли.{S} Дубље није могао да завири у душу овог човека и да га стварније и потпун |
| хтјева више времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по оно |
| залуд бијаше, тај глас више није могао да угуши, јер оно што је сам говорио, то се није слушал |
| о да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије мо |
| збуђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> |
| о мртав приједмет.{S} Никако није могао да заборави срамоту, коју су на све стране по Сарајеву |
| се сјећаше тог разговора, но није могао да се сјети, да су се тако у свему слагали. — Можда сам |
| ; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{S} Турио песницу у џеп, па има пун џеп.{S} Но |
| ад.{S} Требевић ишчезе, нестаде га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у |
| во шта тај човјек хоће?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловаж |
| м кишобраном пребаченим преко леђа, као да се танак <pb n="37" /> крст миче отуд.{S} Прљаве, из |
| н, узверених очију и важног израза, као да су му припели суху јарећу кожу преко важног, озбиљно |
| и у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг. |
| шима, и ова поновна громовита вика, као да му поново пробуди свијест.{S} Сад му се учини, као д |
| хајући њемачке ријечи преко језика, као да гризе орасе.{S} Виша земаљска власт жели да тако зов |
| претурујући те ријечи преко језика, као да не вјерују у оно, што мисле при том.</p> <p>Боривој |
| ене очи, створи му се у души слика, као да ту пред собом види велику непрегледну пољану а изнад |
| {S} Весеље није имало свог почетка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће |
| ложење у друштво око српског стола, као да се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајл |
| тву, то се све разговара и забавља, као да је једно друштво.{S} Овдје ми се ни мало не свиђа.{S |
| ној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није ва |
| шану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да није умио одмах одговорити.</p> <p>— Ни сам нијесам |
| /p> <p>Душан Трифковић учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> |
| зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело |
| народног расположења сељака Србина, као да се с њим родио, с њим одрастао и васпитао се само кр |
| S} Саилахе илелах!{S} Наста тишина, као да је прошао чудан фантастичан сан, а човјек гледа у та |
| ц, бијаше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p |
| за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савј |
| пута, и поче ударати ногама о под, као да ће га повијати.{S} И опет пуче један шамар преко вој |
| у себе поче живо гледати око себе, као да се нашао у неком новом свијету.{S} Очи му се засвије |
| ај ње и посматрао је оборене главе, као да у њој упозна сада ону жену, која је спремна да подно |
| b n="94" /> се предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значај |
| вреде, коју су ове ријечи садржале, као да их је слушао из уста свога непријатеља.{S} Није знао |
| ="217" /> предосјећање овлада њиме, као да се против њега спрема ужасно, према чему се не ће мо |
| о да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара уда |
| ори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује против неке неправде.{S} Било је нечега у |
| та? упита професор Франк чудећи се, као да први пут чује овако нешто. — Хм-хм, учини, и застаде |
| вајући смјех омладине, а чинећи се, као да није чуо шта онај из народа рече.{S} Сада изгледаше |
| бришући зној са чела, смијешећи се, као да је срећно одбио неки непријатељски нападај на кућу.< |
| јим, рече као у себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када |
| ознаје, њега нико.{S} Чинило му се, као да га свако сматра тамо у касаби већ закопана и заборав |
| самој почиње да задаје горке часе, као да је то и њена брига.{S} Већ се поче помиривати с мишљ |
| мача; очувао их кроз стољећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова прим |
| меко се упијала уз главу; у опште, као да га је чудотворна рука погладила и скинула са њега ст |
| на пушкама, окретаху главу од куће, као да никада нијесу ни познавали Хаџи-Костића.</p> <p>Конс |
| учини, и застаде, показујући лице, као да му је жао што је то тако — Биће боље, све ће то бити |
| сада мисли и осјећа.{S} Изгледаше, као да професор Франк мисли, како ће да учини какво лукарст |
| кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво узбуђење и да је наступило у ње |
| но.{S} По свима собама сви ућуташе, као да им је неко уста запушио.{S} Наста тајац.{S} На улазу |
| е овог разговора се Душан осјећаше, као да му је неко задао тежак удар, па као што онај, кога ј |
| ити све.{S} Сада јој је било лакше, као да јој је највећи терет живота спао са срца, јер све ов |
| чаршији.</p> <p>Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до је |
| дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља коло цура.{S} Тако се поздрави са свима за |
| ј доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав открива.{S} Боривој посматраше ову прост |
| изговорио, лице му је имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да ниј |
| лаганим и љубазним гласом настави, као да никада није никаквих брига имао у свом животу, нит д |
| >Начелниково се лице опет намргоди, као да опет на њ паде иста она копрена од мало час.</p> <p> |
| убазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" /> дугог растанка опет саст |
| штва, и изгледаше много мањи и ужи, као да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, |
| јања, <pb n="312" /> она га обгрли, као да се са мртвим љубавником за навјек прашта.{S} Зајеца |
| ојавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко. |
| робуди свијест.{S} Сад му се учини, као да му је неко живот напао и да се налази у ужасној опас |
| p>— Збогом, збогом! једва изговори, као да му се нешто кидало у грудима.</p> <p>— Збогом родно |
| аше крто, намргођено од озбиљности, као да бијаше <pb n="170" /> одвикнуто од смјеха.{S} Ага се |
| колико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца заљубљене погледе наро |
| b n="169" /> <p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало кас |
| малог чела једнолико свијетле очи, као да су премазане неком чудном смолом без свјетлости.{S} |
| зеницама, побуде у Душану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна |
| ове ријечи понизно и са поштовањем, као да се није хтио замјерити Душану.</p> <p>— Ја сам увјер |
| унило поносом, одушевљењем и надом, као да ће се у скоро вратити и није могао да вјерује да, ак |
| ара — изговори Душан слабим гласом, као да га је та несрећа већ задесила.</p> <p>Када помисли к |
| е те ноћи усни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ |
| ови Душана, али је био тако збуњен, као да му је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међу |
| м садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова истина с неба; тако су |
| неодлучно, страшљиво и снизходљиво, као да се осјећао кривим. —</p> <p>Ово је нека будала — пом |
| е и гледа непрестано жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у |
| та уђе у ово <pb n="51" /> друштво, као да је већ одавно ту.{S} Још се једаред насмија, очи му |
| старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Сте |
| у, вазда се каже:{S} Милкица Ђорђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и ис |
| на.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није ништа чуо.</p> <p>— Кад ја вас поштујем — пошту |
| лега је са неком важношћу нагласио, као да би у случају тужбе још већи прекршај учинио сам Душа |
| итала је књигу и све јој се чинило, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за |
| но, али мртво и Боривоју се чинило, као да је Требевић кога закопао, па се сада скаменио.{S} По |
| олите!“ С почетка се мало говорило, као да је неко ноге прекрстио, али се послије већ слободниј |
| ма.{S} Непрестано је ишао унаоколо, као да је тражио некога.{S} Тако му је чувство говорило, да |
| већ све стајаше поражано и нијемо, као да је овај час ударио гром у њихову средину....</p> <p> |
| све одахну све се погледа љубазно, као да спаде камен с груди, као да су се послије <pb n="65" |
| пкајући, но лако, гипко и суптилно, као да не гази по чврстој земљи, већ по танком леду.{S} А к |
| одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час покрао, отео све имање.</p> <p>— |
| - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више н |
| послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао |
| ре осећао, тако туђе, тако страшно, као да је залутао у некакав страни град једне туђе државе, |
| ј дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{S} Душан баци још један поглед на њ.{S |
| укло за час и прошлост и садашњост, као да су за час занијемили сви осјећаји и мисли и охолост |
| а, једио се на то, чинио се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запитк |
| дило тиме, што је садржало оптужбу, као да би он био у стању бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хо |
| атоварено, Алат се окрене на газду, као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог жи |
| јде господару и ти — рече Боривоју, као да га је звао у помоћ или да га брани од некакове непра |
| ни, увијена у тамну провидну маглу, као да је све увио танак плав вео.</p> <p>Боривој прелети ј |
| а Франка и строги израз на лицу му, као да је истину говорио, да и онај који мисли да је то нем |
| које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо оставе и свој кар |
| је престао; у један мах све умукну, као да се све слило у ту једну кратку пјесму, која тако мир |
| p> <p>Наступи мали застој у говору, као да нијесу имали о чему говорити.</p> <p>— Молим вас, ка |
| му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финанце, који се даду |
| , коштуњаве руке и плећа изгледаху, као да их је овај млади човјек изабрао за борбу, и све то п |
| е мунаре од џамија, које изгледаху, као да су наслоњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима |
| љада метара удаљен, а пошљедњи врх, као да се изгубио тамо у највећој висини, у неким неизмјерн |
| доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну маску скинуо са себе.</p> <p>— Но како сте |
| га попријеко погледа, <pb n="83" /> као да је осјетио упреду у овим ријечима.</p> <p>— Па шта х |
| еке...</p> <p>Боривој се прибра.{S} Као да је бура прешла преко његове душе.{S} Када је сада и |
| чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је све умукло за час и прошлост и садашњост, као да |
| увство преносио на све присутне.{S} Као да је оплакивао у себи прошлост свог кољена, а ове млад |
| аз показиваше очито омаловажење.{S} Као да им је на лицу читао мисли: тај је због својих афера |
| неку тајну, у опште, шта мисли.{S} Као да има посла са кажњеницима у казниони, тако посматрају |
| ештен, а овај је ево сада откри.{S} Као да ју је сада први пут схватио.{S} Та му мисао сада пос |
| више некамо у страну гледајући.{S} Као да му се није свидјела она крајна тенденција ових ријеч |
| гођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он овдје?{S} Јер заиста ни сам н |
| овићево се лице бијаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ра |
| неког сна.{S} Бијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причи |
| лава.{S} Уједаред чисто претрну.{S} Као да је нека груја прошла крозањ, но не знађаше за извјес |
| оноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин ве |
| здеране и јадне спољашњости на кога као да се ни сунце не смије, улази Србин сељак у Сарајево, |
| елали“? поздрављају се нека господа као да поје славуји отуд са Шестина крај Загреба, а весели |
| занио, поблиједио и унутарња ватра као да је прешла, али је још био блијед.</p> <p>— Господине |
| но како се пробуди, а она се осјећа као да некакову своју бригу није пребринула.{S} Осјећаше не |
| лијепи се ово име за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије ј |
| са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{S} Мане руком, да се опр |
| p>Сврши се служба Божија и уједаред као да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих |
| ло, као да то Боривој говори, и све као да има смисао: нема за мене куће ни рођеног огњишта у м |
| чима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његову душу.{S} Тај праз |
| једно клупче.{S} Очи су му свијетле као да је побољевао.</p> <p>Када Душан види Боривоја, мал с |
| пу, само некоји позвани мушкарци не као да су чекали да се друштво најпре развесели.{S} Но од м |
| } Кад га је ко поздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лука |
| а је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу појединим врховима, бреговима и брежуљцима, кој |
| рже одлазе, све их је мање, чини се као да су сви ови гости сами путници и чекају, када ће доћи |
| ти и читава му живота.{S} Изгледаше као да му се у лице, у израз и читаву физиономију ужљебила |
| ца ишчезе забринутост.{S} Изгледаше као да о једном мисле и једно осјећају а мисли као да им се |
| кроз прозор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Б |
| метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се као да међу поједи |
| вом лицу без израза, које изгледаше као да се следило или скаменило баш у оном тренутку, када н |
| ове земље.{S} Овај човјек изгледаше као да је претурио све муке и јаде свих људских доба за кра |
| ј див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх о |
| учини очима, као да нешто тражи, и као да је нашао то што је тражио.</p> <p>— Аха — и климаше |
| малом, меснатом и црвеном главом, и као да је вазда хтио рећи нешто велико, ванредно још <pb n= |
| а удубљен у себе бијаше намргођен и као да никог није видио.{S} Као да се сам чудио: откуд он о |
| дном мисле и једно осјећају а мисли као да им се слажу.</p> <p>— Ако буде морало бити, ту ће би |
| е погледи сретоше, и Душан се учини као да га није видио.{S} Брзо <pb n="251" /> скине поглед с |
| ју у свему види.{S} Душану се учини као да Франк испитује свему сакривен смисао, тражи да прона |
| према странцима, Душанове плаве очи као да сјевнуше пламом, који њима није својствен, дођоше за |
| враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p> <p>То биј |
| редусретљивост и љубазност, но ипак као да је осећао још мало неискрености и задњих мисли.{S} Д |
| е готово за пут; и тај са звонцетом као да чекаше, када ће и она господа са златним оковратници |
| е на земљу, а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљо |
| араху о њу.</p> <p>Душан се осјећао као да је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушт |
| ваше.{S} Укупно ово гломазно тијело као да бијаше оживотворена, одлучна воља, ничим не окрњива |
| о земљо, вјечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се пла |
| из куће заједно са кирајџијама, јер као да је ту <pb n="6" /> опасност, да се кућа може срушити |
| атизам, па и погажени народни понос као да је престао; у један мах све умукну, као да се све сл |
| смолом замазане очи.{S} И онда опет као да чује ријечи оног пријатеља из Сарајева при поласку о |
| правцу, нема никаквих размака, већ као да ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да |
| ђе јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван времена и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту не |
| омуца тихо Душан Трифковић и одахну као да се од велике биједе спасао.</p> <p>Био је сав блијед |
| уђински и опет му се покаже на лицу као да говори: швабо!</p> <p>Боривој позна у младићу пошљед |
| нико не види.{S} Неки у крају плачу као да мртваца прате.</p> <pb n="314" /> <p>Боривој је при |
| нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Трифковић бијаше сав под утјеца |
| над очију и ага изгледаше у тај мах као да му се лице следило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> |
| лио је Боривој у себи и стрпељиво чекао да и та несрећа прође.</p> </div> <div type="chapter" x |
| д се Боривој вратио кући, он се спремао да се са неколико угледних Срба заузме за Алексиће, кад |
| {S} За чудо, да је најтеже послове имао да врши.{S} Није имао времена да одахне.{S} Читав свежа |
| е имало израз, као да је још нешто имао да каже, али у овај мах као да није могао.{S} Душан Три |
| из уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања нат |
| то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, на који ће начин се спасти из овог би |
| овјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло. |
| се намршти.{S} Он овоме не би одговарао да није нешто знао, наиме, да ако овоме овдје не да так |
| то сам се уздао и чекао пак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Пр |
| у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други |
| очајно.{S} Море, народ нас је васпитао да се заносимо за Српством, школа нас је увела у добра |
| тога акта је Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњи |
| оме животу, желио је то, али је престао да се нада, да то може наступити.{S} Почео је осјећати, |
| против запостављања.{S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада |
| се баш на њ чекало.{S} Сваки се осјећао да је Сарајлија, поносио се тим именом, којим се поноси |
| а је увријеђен и он је ту и сам осјећао да су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жен |
| а је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за стварање м |
| тице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има.{S} Успне се уз једну побочну ул |
| ила мисао, да све што чини да има право да чини, јер му се ево никакав отпор не чини.{S} Он се |
| о ја желим?</p> <p>— Па мушки има право да зове женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један |
| и и слободни грађани.{S} Јер није право да се земљовласници и кметови, као старосједиоци заједн |
| чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слав |
| колега, Мато Ловрић је ипак имао право да с Душаном сједи у једној соби за једним столом, прем |
| ам наш поп.</p> <p>Луки није било право да овај и попа грди.</p> <p>— Па да видиш поп нам баш и |
| асмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођица и опет се сви н |
| језиком.{S} Ништа није природније, него да се у културним питањима служимо заједничким нам јези |
| Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И настави полу вичу |
| Одкуд то и зашто?{S} То Душан није умео да растумачи.{S} Трипут четир пута га у кратком времену |
| овати, јер од последњег сијела је почео да осјећа, да зањ има среће само под овим небом над Тре |
| етлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изгов |
| е лице у материно крило.{S} Ту је почео да се боји тих људи са златним оковратницима и црвеним |
| еним шарама на хаљинама, ту их је почео да мрзи.</p> <p>Полицајни шеф је преметао све у кући, и |
| ут.</p> <p>Исто је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мис |
| угњетени Србин Босанац је отпором почео да се брани; почео је оптужбом против несавјесне управе |
| ати истини.</p> <p>Душан је одмах почео да истражује одакле је потекла ова интрига против шега, |
| ћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша себе и своју жену а она њега, ипак нијесу умје |
| аше намргођено.{S} Очито је нешто тајио да рече Душану.{S} Када се кренуше сви кући и Боривој о |
| се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би м |
| о о ономе што је владин савјетник желио да овај мисли.</p> <pb n="277" /> <p>— Без сумње, да ср |
| стању бити онакав, какав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас ни |
| и на извјесно вријеме.{S} Баш бих волио да чујем ваш суд.</p> <p>Нешто необично виде Душан у го |
| е пјесме, погледао на Требевић и мислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим леп |
| е дрхтати и заборави шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје ун |
| је Душан ово извео, онај се већ спремио да иде.{S} Душан није могао од стида да подноси, да му |
| лади, Адолфа Јунга, Немца, који је умио да имитира онај елегантни тон, говор и понашање, који с |
| да сматра ову ствар озбиљном, није умио да пронађе узрок свему томе, те ни сам није више хтио д |
| едно га је мучило, што никако није умио да пронађе пут, да се бар његова најближа околина почне |
| ијаше забезекнут.{S} Као да се преварио да је то чуо, већ му се само нешто причинило.</p> <p>— |
| Није ништа протестовао, нити је говорио да му је жао што одлази.{S} Баци поглед на Требевић.{S} |
| а сумњиво и израз на лицу му је говорио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, ско |
| као великошколац, никада није пропустио да свима својим пријатељима и познаницима не честита.{S |
| а њих учинити.</p> <p>Када је вођа хтио да отвори уста са новим питањем, земаљска поглавица се |
| ј се брзо опрости с бабом.{S} Није хтио да се уљуљкује у мисли среће, јер то би био и његов кра |
| у борило, <pb n="176" /> и да није хтио да говори све, јер је још био трезан.{S} Но на крају оп |
| врло угодно.</p> <p>Душан се није хтио да упушта ниским ни у какво пријатељство, па ни с’ овим |
| асположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би изазвао какво негодовање |
| слутње мучиле.{S} Само једно није хтио да вјерује, да ће га коначно одбити, јер његове мисли т |
| ок свему томе, те ни сам није више хтио да лупа главу о овој сплетки на коју га је онај господи |
| ашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, уједаред би га савладало чувство, које |
| вореним ријечима је професор Франк хтио да каже, да нема времена о томе више расправљати, већ д |
| рио и узбудио. „Можда је онај само хтио да се покаже пријатељем“ помисли и на брзо увјери себе, |
| ваким поздравом је савјетник Улрих хтио да Боривоја увјери о нарочитој предусретљивости, да га |
| се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао све жиле у помоћ, |
| ђен још мање застрашен.{S} Он је научио да у оваким приликама ћути.{S} Бирај ако хоћеш, или ћу |
| — Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p> <p>Ове ријечи бијаше гласно и одлучн |
| коме виде своју срећу.{S} Нађе ли се ко да им смета, у својој самообрани сипају отров на сваког |
| и понос овако ситна ствар у стању овако да увриједи.</p> <p>— Узми, узми, узми — скоро цвилећим |
| — није знао шта да рекне, и онда, како да се изјасни, и то пред чиновником земаљске владе?{S} |
| у те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} Протестирати и |
| оле онако — околишећи, не правим — како да се изразим — правим начином, него тек касније пронађ |
| ољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> < |
| ај млади Србин свршио.</p> <p>— Па како да имате за Србе мјеста само у малим званијима.{S} Ето |
| вјешто одговарао и што умије све онако да одбија, па чак и да каже својим понашањем, лицем, по |
| ве.{S} Како католички фратар поче онако да говори о православнима, овај професор напући уста, з |
| прозору, а намрштено лице му је требало да каже: жао ми је што вам ту горку истину морам да каж |
| , Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој интересној сф |
| и да сложимо, па кад би све лично могло да отпадне.</p> <p>Франк застаде гледаше преда се, и оч |
| ње.</p> <p>- Разумије се да би то могло да има пошљедица.{S} Ја се само морам чудити, што тог ч |
| ажава.</p> <p>— Па то би на крају могло да има злих посљедица — усудио се и Душан да проговори |
| но се кренуло напријед, јер се увидјело да, ако се за времена не пође на посао, да се спасе оно |
| рофесора Франка, но није могао зацијело да зна, је ли то баш он био, јер му остале главе уједар |
| дјело на његовом тијелу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему не |
| удале не треба бојати, једино се пазило да се пред њим ништа од важности не говори.</p> <p>Но з |
| ми, да иде некуда.{S} Нешто га је вукло да одмах прегледа варош.{S} Био је силно узбуђен и пада |
| ице су биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгиц |
| ебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шпијуна!</p> |
| јући непријатно чувство — ми захтјевамо да повучете свој потпис и тиме изгладите несугласице ко |
| добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити неће,</l> <l |
| амо <pb n="193" /> управо, у чему имамо да се споразумијемо.{S} Ја ћу вам наперити прстом на је |
| ауком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, љ |
| н нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} Тако је сузбија Боривој бабину сумњу.</p> |
| донесе и прода, да откине од уста, само да може да задовољи неком зеленашу.{S} Већ је мислио ка |
| дно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, зашто би ми Срб |
| иљежио и ево имао готов приједлог, само да се среди и јавности преда и да се тиме то питање <pb |
| ду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже останемо робље, којим се може радити како се хо |
| погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— |
| ада буде сио у жељезничка кола.{S} Само да сиђе с ових овдје кола, пак ће већ заборавити на ова |
| атске стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесм |
| исти онај из друштва.</p> <p>— Не само да је све то могуће на миран и праведан начин ријешити, |
| у је Србин столећима крвљу натапао само да очува своју отаџбину; све је у овој угњетеној земљи |
| д немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци јер, знате л баба, људи сваки |
| један од најглавнијих услова, да можемо да се споразумијемо, да знамо <pb n="193" /> управо, у |
| сједела с Боривојем.</p> <p>— Шта ћемо да радимо с њоме? упита баба гледајући на Боривоја, пок |
| тача <pb n="230" /> странаца.{S} Хоћемо да будемо људи, а не да живимо вјечито под туторством; |
| ме читаве српске омладине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесм |
| Муслиманима постали узор, од вас хоћемо да се научимо како треба бранити своје.{S} Велим, нијес |
| који нас потискују као и вас.{S} Желимо да у својој земљи будемо пуноправни и слободни грађани. |
| "31" /> на пут стати?{S} Шта да учинимо да то не буде?</p> <p>И опет прође једно непознато лице |
| ак сам сматрао да је потпуно непотребно да и усмено молим.</p> <p>— Право, право! сасвим је так |
| рзо владин савјетник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами мног |
| ку Муслимана ове земље, да желе заједно да раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као за |
| о, а ниси могао видјети тројицу заједно да причају један другом о овом проводу, али када су се |
| увиди, да та српска раја умије слободно да мисли, да се бори за своја права и за ову заједничку |
| познаника, или пријатеља, морао опрезно да се провуче између леша и врата, да не би коме год уч |
| када је при првом сумраку морао нечујно да притвара гвоздене капке на прозорима, да гвоздене ма |
| народом, да је ново министарство вољно да поправи старе погрјешке и тражи, да се помири с наро |
| и управља.{S} - На омладини остаје оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлд |
| од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све т |
| вини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не може више од себе да |
| се не ће одржати, јер ће се све страшно да освети.{S} Ми се морамо споразумјети у свима тачкама |
| ако страшно.{S} То је више него страшно да колега колегу и то без повода на овакав лажан начин |
| ахом и трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и з |
| лице, које је било пуно ироније, скоро да се увјерио, да се мало разумије у политици.</p> <p>— |
| Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та го |
| >Душан задрхта и престрави се.{S} Скоро да је сумњао, да он то није био.{S} Сјети се, камо је с |
| савјета.</p> <p>Душан ћуташе.{S} Скоро да се стидио.{S} Није желио ништа да говори о овим људи |
| о сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више него увјерен, да га ова управа гони и да |
| ри госпођица са пољским именом, и скоро да је ово увриједило, јер је у тим ријечима осјетила и |
| а ништа па онда морамо зеленашу.{S} Ето да ми оно граха ти нијеси купио, продао би ми зеленаш с |
| е од мене.</p> <p>— Но пребацују ти ето да те виђају код католичког бискупа — озбиљно му рече и |
| за вријеме турског апсолутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.< |
| ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући |
| му се ето немили рођена груда.{S} Зашто да ради више него што му треба за живот?{S} Ево туђин и |
| кој влади на високим мјестима.{S} Зашто да увјек странци заузимају најбоља мјеста у нашој домов |
| ја нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у п |
| А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлости.{S} Боље нека нас науч |
| е више мислио на ту ствар.{S} Јер зашто да мисли на њу?{S} Кад год би хтио да о томе мисли, ује |
| мисаним још тамо пријеко, умјели вјешто да освоје онај мали кутић у женским грудима, који тако |
| овори.{S} Душан виде, да овај има нешто да му каже и чисто се поплаши.{S} Помисли, опет ће бити |
| леда у тај мах и баш када је хтио нешто да проговори, Франк настави.</p> <p>- То је заиста лије |
| А нијсам ни меморандум потписао.{S} Бар да сам то учинио, онда бих бар знао, зашто ме запостављ |
| ашао излаз из ове несреће.</p> <p>— Бар да имамо једног човјека на земаљској влади — рече Душан |
| ука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер у |
| у је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреј |
| ичника, он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један п |
| ре воле мало у страну.{S} Ето на пример да вам причам шта сам искусио са српским политичарима, |
| ко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет погледа напоље.{S} Сада виде сву љеп |
| дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите ријеч — говорио је савјетник увјерљивим тон |
| њеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове |
| лбеницу.{S} У грађанство је продро глас да се и за њ мјесто нашло.{S} Тај глас је у српску публ |
| езаности, поче чак и своју бригу за час да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру |
| е мисли на несрећу, која може сваки час да га снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог |
| е га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено тамо га је оставио у једном |
| никаквих брига имао у свом животу, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја |
| Трифковић и професор Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше |
| је изгубио тло под собом, као и свијест да га напушта и само механички чује, како удара стакло |
| е чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио своју лекциј |
| био противног увјерења од Боривоја, већ да не да повода, да га овај онако критикује.{S} Чак се |
| отпуно увјерио, да ово није спрдња, већ да овај с правим интересовањем пита.</p> <p>— Та омлмди |
| лске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустријском граду пр |
| небиваше.</p> <p>— Не ја господине, већ да Вам право кажем, за Вас се говори, да сте Ви тај бил |
| ма времена о томе више расправљати, већ да се ово има као полузаповјест сматрати, али испуњавањ |
| ванију.{S} Нешто се морало учинити, већ да са себе опере ову срамоту.{S} Ствар се могла само су |
| веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте наприм |
| а ни једна од тих кућа за удобност, већ да се човјек може сакрити испред природних непогода, бу |
| баш сасвим у том смислу не издају, већ да се овдје нашао један бесавјестан човјек, који у свој |
| у, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, но и у том летимичном п |
| рифковићева, да он то није у стању, већ да мора са стране да посматра свог пријатеља, удаљило г |
| ки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — не да ми је језик |
| почеше увиђати, почеше осјећати потребу да се приближе Србима.{S} У том комјешању, летењу, где |
| ривој је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаности |
| ишћанин морао кришом у тами и ноћи Богу да моли, када је при првом сумраку морао нечујно да при |
| олико успјели, да и код самих Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике п |
| дунума једва примам од кметова да могу да живим.{S} Зло је с нашим кметовима, нити знају, нит |
| , да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим |
| риваху лице; насмију се, опет погледају да виде, које то, но затим прсну у смијех и опет се кри |
| мим перфидним људима; који једва чекају да ти изврну ријеч, они ти од обичне ријечи праве срамо |
| ти више од 60 товара свега, а ево имају да плате 43 товара.</p> <p>Ага климну задовољно главом |
| али када се све присутне судије морају да ограђују од оваке бруке због незнања најобичнијих пр |
| оносила што може ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Ха |
| лички <pb n="190" /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви |
| /p> <p>— Ал не смједе ни једном ријечју да спомене црквено питање — рече стари Алекса Стефанови |
| ла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато |
| есмо једно!{S} Већ вазда кечају прилику да га нападну кад их је више, да се могу један за друго |
| што учини, на што нема баш највећу вољу да чини.</p> <p>Када се професор Франк удаљио, бијаше Д |
| >— Ви тражите слогу, а не знате на чему да се оснује та слога, настави Боривој.{S} Слога која б |
| ја се египатска сфинга; приступи Душану да му честита, но не могаде тако лако преко језика прет |
| ца одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би |
| тројица око српскога стола, одмах почну да шапућу, да шушкају, да подозриво гледају на сваког к |
| је параграфе судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струк |
| земљом, која га храни и ко није у стању да погине за груду на којој се родио и која га храни. — |
| у, лаж, смртну мржњу, све је то у стању да учини Хрват званичник придошлица Србину.{S} Ми се мр |
| у, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води малог! — викну исти господ |
| да нешто говори за њом.{S} Обрати пажњу да чује но није се осврћала.{S} Бијаху страни непознати |
| живљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче уза се, да јој тако више каже, шта је до |
| еша се Боривој.</p> <p>— Знаш господару да се мора — умјеша се Лука мирнијим гласом.{S} Фукари |
| о, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ толико пута прекршеног за |
| ни, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно што су нам предци пропу |
| ривој поче као матор пријетити:{S} Хоћу да видим бабу!{S} Морам га видјети!</p> <p>Отидоше.{S} |
| <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Сада се поче још брже врти |
| жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио се на финан |
| а га Душан проматра и својом озбиљношћу да га увјери о искрености његових мисли.</p> <p>— Напок |
| } Остали сви стајаху нијемо и не могаху да вјерују у истинитост ових жеља.</p> <p>— Хвала вам, |
| е питање поставио.</p> <p>Сви се чуђаху да овај човјек има <pb n="118" /> осјећаја, чак и неког |
| них ноћи.{S} Наводљене јој очи говораху да се много утишавала и савлађивала и преко својих спос |
| јер није могао нигдје наћи нуждан новац да кућу оправи.{S} То <pb n="308" /> је и сам Боривој у |
| Биоград се иде само па крунисање, у Беч да се види свијет, али у Шехер-Сарајеву се живи!{S} Иде |
| ни поштено.{S} Није хтио газда Лука баш да се овако што чује о попу у његовој кући.{S} Он се уз |
| врло повјерљиво разговарали.{S} Ето баш да видите, шта сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих д |
| а себе и презиру те.{S} Управо шта имаш да радиш, како да се понашаш?</p> <p>— Бити упоран!{S} |
| ни, све власти — сами католици.{S} Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш п |
| од остале Босне тако одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само |
| оће да раде као што би требало.{S} Знаш да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока |
| напије.{S} Зла времена живимо.{S} Знаш да нас свако гони, све власти — сами католици.{S} Знаш |
| у бити отпадник.</p> <p>— Баш кад хоћеш да знаш а ти знај — ја не вјерујем у једног Вога! — изг |
| а руча, он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече м |
| ору и сва се промјенила.</p> <p>— Видиш да сан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, ма |
| ради, то мораш учинити.{S} Зар не видиш да сви странци иду напријед испред тебе?</p> <p>— Ама т |
| ао Србин наћи уточишта?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> < |
| остићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску кућу и угледав |
| l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси,</l> <l>Нико нам је угасити н |
| <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;</l> <l>Нико нам је угасити не |
| времена, када ствар буде зрела.</p> <p>Да ово вријеме, за које ће још морати чекати до свога н |
| све на ноге владиним тајницима.</p> <p>Да би још ревносније могао вршити своју узвишену дужнос |
| ш поштене људе — говоре му људи.</p> <p>Да није овако било удешено ово питање, Стевица би се и |
| е, поправљају га, они га уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а |
| достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи мог милостивог господара, цара Фрању Јоси |
| уходе и веле: „да га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте в |
| ковица.{S} Она је непрестано говорила и давала прилике час једном час другом да каже по нешто и |
| иховим тежњама, а никада нам нису ништа давали за услуге.{S} Зато што се са хрватске стране ниј |
| увјераваше га Франк.</p> <p>— Имао бих давам саопћим једну ванредно лијепу ствар, управо имам |
| ем из цркве мораде одрећи сваког јавног давања забава.{S} Већ неколико година како српска нога |
| стаје разговор, овлада само погледање и давање знакова, <pb n="300" /> што Душан сада више није |
| у читавом граду.</p> <p>Тим ријечима је давао задовољштину, тјешио новодошли гост свог пријатељ |
| ише.</p> <p>— Свога потписа никад нисам давао под лаж — одбијао је Боривој овај насилнички поку |
| едишта и пође ван.{S} С поља му је неко давао знак.{S} Изађе.{S} Наста мртва тишина и нешто се |
| иједо изнурено лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви о |
| све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јур |
| и на иначе коштуњавом и изразитом лицу даваше ова брига прави израз и значај.{S} То овако забр |
| већ си оздравио! а њега у ствари болест дави.{S} Душан је чак веровао у могућност истинитости л |
| с груди што је лежало тамо као терет и давило је.{S} Кад је Боривој ушао у одају, гдје га је о |
| добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а са хрватске се стране ништа не чини прот |
| , нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p>Наста стр |
| стите ми бабу, — викну мали — и поче га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погле |
| продаје пиће на мало, нашто је кућа од давнина имала право.{S} Свијет се питао: зашто то?{S} Ш |
| их двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина породице Митровића.{S} Породица Митрови |
| ово доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића |
| /p> <p>— Госпођице Анђице, јесте ли већ давно овдје? рече јој ласкаво, приступи јој, пружи јој |
| и догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, како би се требало понашати према аустриј |
| неповјерења нас Босанаца, које је нашом давном прошлошћу оправдано — правдао је Боривој и свој |
| ољетна маховина, подсјећаше на не много давну прошлост, када се средовјеким начином живјело.</p |
| <pb n="205" /> било око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела л |
| без сумње идете у српску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо з |
| оли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> <p>У Сарајеву се међутим |
| љу обрађује, јер све мора ето другом да даде; туђин, странац је купио све право над том земљом, |
| уста свога непријатеља.{S} Није знао да даде себи одговора на ово, јер му се пуно питања натури |
| шамар преко војничке капе, који се сада даде у бијег према Предимарет.</p> <p>- Удри Швабу! одј |
| значајно — ако баш желите.{S} Када вођа даде нијем знак да жели, земаљска поглавица уозбиљи лиц |
| остић за навјек одбија, да му се мјеста даде у овим земљама, јер га земаљска влада за Босну и Х |
| и Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће б |
| тено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо сложили.{S} Хрватски пол |
| ло, здравило и пјевало.{S} Само нека се даде прилика, он запјева, омладина се насмије а они се |
| емаљску владу, пак ће мо видјети шта се даде, ако се буде могло што и за њих учинити.</p> <p>Ка |
| вић извади из шпага неколико крајцара и даде их вођи слијепца, који је био заједно са слијепцем |
| је, напи, мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— |
| Ту професор Франк застаде, замисли се и даде прилике, да га Душан проматра и својом озбиљношћу |
| андуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подрум и тамо тражако неке |
| ив овог поступка.{S} Међу тим савјетник даде знак слузи, овај се удаљи.</p> <p>— Овај је господ |
| а ће се ваш управник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић ста |
| кона отварај!!</p> <p>Коста Хаџи-Костић даде знак кроз прозор.{S} На пољу зафијука вјетар бијес |
| пред ноге и молио је и преклињао, да му даде поштену ријеч, да ће се одрећи свих страсти, и блу |
| амо са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, похваташе се парови |
| нк се наже према Душану, да свом говору даде искренији и повјерљивији тон.{S} Његово се велико |
| лазиш? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p |
| {S} Па ето и ми имамо просвјету, брате, дадеш три гроша на мјесец, пак ти се још и име штампа, |
| у ногу и почеше га обасипати обећањима, дадоше му одмах „лиферацију“ за војску, да тиме задобиј |
| има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну смрт, нас, који смо |
| ог духовног ропства.{S} Ни књига нам не даду читати, наука нам се ускраћује, само да дуже остан |
| нутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто?{S} Да нам о |
| ад год мислила на то, зашто Боривоју не даду мјеста у Босни?</p> <p>— Ето већ пети пут спомињеш |
| овај удар мора мирно да прими, да му не даду љеба у отаџбини.{S} Он је све терете, бриге, напор |
| а, да отресе мисли од себе: зашто му не даду мјеста? ипак те мисли наваљиваху на њу, но она брз |
| ко оружје, тужио се на финанце, који се даду подкупити и свега стане још скупље, и тужбама не б |
| рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко претурујући |
| смо ријешили између себе, ми смо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, т |
| он би зграбио за лијеву руку и викнуо: дај!{S} То је права зверска нарав у човјека, да само зл |
| у се промјени а очи развеселе.</p> <p>— Дај ракије! викну онамо женскима и понуди госта, да сје |
| дајмо се — рече праштајући се.</p> <p>— Дај Боже! дај Боже! — говорили су сви, али тако тешко п |
| n="202" /> кућа, тако, да читава касаба даје Душану слику једне старе босанке, која је метнула |
| р немаш својих?</p> <p>— Јок.{S} То ага даје мени.</p> <p>Пођоше у кућу.{S} Жене са страхопошто |
| ако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетни |
| ћи га г. Душане!, што тако мало прилике даје, да се састану и изразговарају.{S} И ако је овај ч |
| љутит рече ага.</p> <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не |
| да имам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турск |
| потписали на меморандуму.{S} Тим вам се даје прилика, да прекинете непријатељство према управи |
| министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је боље укратко усмено св |
| ог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовољан и љутит рече ага.</p> <p>— Па |
| се стидио, да му Боривој у овој ствари даје лекције.{S} За професора Франка није чуо баш ништа |
| ерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака проти |
| врати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим незадовоља |
| м земаљска влада за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званич |
| мора стећи.{S} И сад се савјетник Улрих даје новом послу.{S} Сада као махнит сам ствара афере д |
| да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој образ?</p> <p>— Тајник |
| алу међу званичницима, које нам ви Срби дајете.{S} Вођа застаде мало, не даде се збунити, већ н |
| , да се споразумијемо.</p> <p>— Када ми дајете то право, онда ме изволите саслушати.{S} Неправд |
| <p>— Ви ме господине, нукате и тиме ми дајете права, да вам кажем <pb n="283" /> своје станови |
| се стави у нападачки положај.</p> <p>— Дајте српском омладинцу потпуну слободу свуд и на свако |
| Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго |
| ећ поче и баба мислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S |
| на челу, увлачећи у земљу стране људе, дајући им трговину, подузећа, откупљујући за јефтин нов |
| ај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спријечити да не постане јавна срамота.{ |
| n="77" /> управа никога не запоставља, дакле ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци |
| р је научила да је прате шест удварача, дакле пола туцета.{S} Франк престави Душана осталој гос |
| .</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дакле ће бити нешто у ствари — мислио је Душан и није м |
| на.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам ја, а на мене се набједило.{S} Био је сав |
| вање о ком је морао мало промислити.{S} Дакле овај човјек мисли, да се због неколицине званични |
| д гледа прати или прислушкује.</p> <p>— Дакле ти вратише молбеницу — први поче Душан Трифковић. |
| , те су га ријечи поразиле.{S} Читав је дакле овај премјештај милостиња за њ’!</p> <p>Поштанска |
| иштила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овде на сасвим исти начин, те као оно у С |
| ог странца намјестили.{S} Шта преостаје дакле?{S} Стрпљиво чекати, но када би тамо на влади учи |
| или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш та |
| иних наредаба.{S} Зато му је опет влада дала све концесије, јер да их он није примио, добили би |
| Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада тим статутом — одврати један старији члан др |
| ено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вјеровао него у темеље, н |
| Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде го |
| у коју је спадао и Хаџи-Костић, није се дала потиснути из цркве и школе, које је још за турско |
| тајно ускомјешан.{S} Мислио је на један далек рок, када ће земаљска управа можда попустити.</p> |
| но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво тијело, гдје се ва |
| д колских арњева од сивога сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз д |
| риближила том господину из пријека и из далека почела разговор.{S} Све је било залуд.{S} Питања |
| иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? упита га Боривој.</p> <p>— Ето ту иза Блажуја н |
| ушан Трифковић стајаху у крају и као из далека слушаху еве.{S} Њихов опношај према Стевици им н |
| и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од |
| евићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Романију, Дурмитор и заносио се |
| нешто, из очију, но обоје бијаху мирни, далеко од помисли, да причају сада још о овом њиховом т |
| којој су висјела велика звона, да се на далеко чује, када се богу моле побожни вјерни римокатол |
| у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи поразбацано на све |
| са шареном чалмом око феса, гледа некуд далеко на југоисток, и мисли о будућем османлијском цар |
| S} Твој удар је удар свију нас, ал није далеко вријеме, када ћемо се сви сложити у један табор. |
| ед корак.{S} Газда Лука не може кренути далеко од куће, да Алата не поведе собом; он не море бе |
| , а себи још веће штете.{S} Да не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашт |
| евић, Тресковицу, Јахорину, и на истоку далеко Романију; све бијаше окупано у сад већ слабу рум |
| у поштанским колима.</p> <p>— Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Јо |
| њих туђ сјај, а босански — он бијаше у далеку прошлост увијен, потамњен, затрпан оно првим нап |
| уздиже, то му дух кријепи, то га носи у далеку али у љепшу будућност.{S} Шта нам управо и врије |
| ва српске омладине!{S} Теби су бар љеба дали, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба |
| стице, које су му прије без његове жеље дали били.</p> <p>Око Хаџи-Костића се бијаше окупило ко |
| и једне школе, гдје су му на неки начин дали неку свједоџбу, и сада га на основу те свједоџбе г |
| а и меће у џеп.{S} Знате ли зашто су му дали то одличје?{S} Да му запуше уста.{S} Тај још сања |
| ање горе од нашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и п |
| увјери.{S} Сви су говорили мирно и нису дали да избије из њих никакав отпор, да их не занесе ча |
| лан разрађен, како би се аграрно питање дало ријешити. — Набавио је себи пуно научних књига, пр |
| аковом није с њим разговарао, што би се дало сматрати као нелојалност, опозиција или <pb n="120 |
| ан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане чист.{S} Јер ако ово изађе у |
| есне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није могао више читати.</p> <p>Када је Душан Трифк |
| авала је да им је он вазда мио гост.{S} Даље му причаше како се она и његова мајка често састај |
| е учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столећа рада <p |
| јци један без пушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ус |
| покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у Босни ро |
| Вас увијек дубоко поштовао и да ћу и на даље гајити према Вама најдубље поштовање — рече Мато П |
| орећи.{S} Када се послије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд |
| <p>Боривој пође.</p> <p>— Ми немамо шта даље говорити — изговори Боривој скоро у себи и спремаш |
| ио да не вјерује.{S} Но не хтједе ништа даље говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа |
| ривој се ту иронички насмија и престаде даље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само и |
| а Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривојем, већ се приближи с |
| но насмије поздрави га издалека и отиде даље.{S} Ово сасма изненади Душана.{S} Ово још волијем |
| ан од овог сумњичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Ду |
| нске породице, која је пропала.{S} Пође даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојиц |
| а закопао, па се сада скаменио.{S} Пође даље.{S} Бабића башта сва бијаше у зеленило увијена.{S} |
| у Лука, када се овај напи.{S} Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу |
| за на оног у аустријској капици, и пође даље.</p> <p>Пуче шамар преко војничке капе, да одјекну |
| им костима му оружје тупили, да не може даље Европу освајати.{S} Зато <pb n="192" /> се европск |
| , мало подуже клокоташе из ње и даде је даље.{S} Као из неке пакости је пијо.</p> <p>— Не да се |
| е осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељски. — Изволите ближе — и по |
| сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афери.</p> <p>— Ваш ко |
| знало с ким се има посла, и како ће се даље морати радити.</p> <p>Боривој не хтједе овај разго |
| p> <p>Када је бура престала, кренуше се даље.{S} На путу у сред мрачне ноћи, спопадне Алата сла |
| онда су уз најсветије обећање, да не ће даље ником ништа рећи, причали један другом, шта је све |
| S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од |
| ом образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколико корака, кад опа |
| је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом |
| аво тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омладину, сав народ српски у о |
| а, дао би им само привидног права, да и даље смију омладину прогањати.</p> <p>Боривој Хаџи Кост |
| војих мјеста и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, |
| вође, купе у ћуп новац и о новцу нека и даље воде бригу, а нека се ману народне ствари — настав |
| Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да ни |
| свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и свој |
| оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p |
| о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју мјеста.</p> <p> |
| ештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби |
| се невешт, као да ништа не примјећује и даље је настављао своја запиткивања, на која му сви доб |
| е међу тим придружише и многи старији и даље трајаше дуго, дуго, као да му не ће бити краја, до |
| учинити на научном пољу, проучавајући и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве пос |
| х имендана.</p> <p>И разговор се тако и даље кретао <pb n="64" /> непрестано око међусобног хва |
| Трифковић се трже.</p> <p>— Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово |
| земаљска удесила, да кроз овај статут и даље може да управља унутарњим црквеним стварима, да по |
| ше нос и опет захвати рукама у посуду и даље мјери и продаје.</p> <p>Тамо у крају чучи Србин се |
| ут.{S} Свијет се обрадовао, а вође су и даље остале забринуте, јер је влада земаљска удесила, д |
| он би можда пропао, народ и омладина би даље трпили, а ни један Србин Босанац не би нидочега до |
| е мало, не даде се збунити, већ настави даље.</p> <p>— Па шта ће бити са овом омладином, која ј |
| ба удубљена у свој посао, и да не мисли даље о овоме, она постаде весела.{S} Необично раздраган |
| у даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p>Душан слегне раменима, као да ниј |
| говорити, скоро да је жељео, да га овај даље ништа не пита јер су та господа из владе сумњива л |
| се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када се овај напи.{S} Боца пође да |
| адјункт Адолф Јунг — престављаше Франк даље на немачком језику, са пуно поштовања.</p> <p>— Го |
| о оно, што је морао.{S} Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у |
| а је и сам одбацио мисао, да се са мном даље разговара о краљевини Србији.</p> <p>— Јесте ли чу |
| еостало.</p> <p>Но Боривој се није хтио даље упуштати с њиме у разговор, и ако га је ова тема с |
| зачу из далека неки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска ли |
| е даље.{S} У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле |
| тљивости.</p> <p>Отпоче пјесма.{S} Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и п |
| тиња.{S} Душан се бесвјесно повуче мало даље, но професор се опружи за њим и ухвати га за руку. |
| } Боца пође даље; и жене посједаше мало даље у ред и оне узеше боцу у руке и напијаху, па на по |
| не димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши |
| стику средовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стил |
| нзервативци, зато ми омладина не можемо даље радити с њима.{S} Нека нами омладини предаду вођст |
| тања.</p> <p>— У осталом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га |
| ем.</p> <p>- Ја мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — |
| Премужић послије тих покушаја прекинуо даље експерименте оваке врсте, и чекао згодно мјесто и |
| оро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о овоме говори читава касаба с најв |
| ма маварске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над са |
| јеш ни код предстојника, онда ће мо још даље ићи, сврши Боривој строго, да се сељаци поуздаше, |
| — свуд.</p> <p>Владин савјетник прекине даљи говор, чврсто увјерен, да је увјерио Боривоја Хаџи |
| осту сви одадоше почаст устајањем.{S} И даљи разговор обећаваше да ће Душан овдје наћи онај кут |
| његовим душевним очима пуче неизмјерна даљина из које као да је дувао нов свјеж ваздух у његов |
| p>Коњи су јурили и ево већ се разликује даљина џамија, куће и брда у позаду касабе.{S} Указа се |
| вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p>Боривој није имао виш |
| у највећој висини, у неким неизмјерним даљинама.</p> <p>Улице су биле пуне свијета, све је изи |
| изгледаше као да се отегао у недогледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљад |
| нагло ишчезаваху заједно са Сарајевом у даљини.{S} Уједаред као да из њега ишчезе свака мисао.{ |
| ин са цилиндром, гледа напријед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући нап |
| га, као да је утонуо некуд у недогледну даљину.{S} Све се уви у једва мало провидан вео.{S} Кро |
| </p> <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацил |
| вори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И |
| ене се не ће нико заљубити јер ником не дам повода за то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи д |
| плећати потпоручик, љубимац сарајевских дама.{S} Тиме је био потребан број удварача постигнут.{ |
| умијење једног аустријског официра пред дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циљ |
| о овом нашем резултату и увјерењу си не дамо ни контролирати ни интервенисати, јер бих инача из |
| смо морали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте рево |
| ба више рачунати.{S} Ето то хоће ако ми дамо.</p> <p>Трифковић је мирно ћутао, очи му беху наво |
| јечито се у теби осјећамо као да нам је Дамоклов мач над главама.</p> <p>— Што се плашиш слобод |
| p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родбином, пријатељима и |
| ије тако очекивало и желело, као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића |
| на улици окружише пасманџије.{S} Сутра дан се писало некоме у Сарајево, да тумарам ноћу.{S} Бу |
| ичења и без ријечи отиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био ко |
| сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутру смјеста отишао полицајном шефу и захтјева |
| ојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стане момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доб |
| ада му је Алат остао у животу.{S} Сутра дан рано ујутру приспу кући, и није дуго трајало, Алат |
| професора Франка.</p> <p>Када је сутра дан ушао Душан у званије да се прикаже, сви бијаху на о |
| оме приближује, <pb n="207" /> но сутра дан је ипак нашао себи приватан стан.</p> <p>Нови колег |
| RP19080_C29"> <head>29.</head> <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника |
| SRP19080_C11"> <head>11</head> <p>Сутра дан Душан Трифковић хотимице изостане из српске гостион |
| ла и све о једним мислима.</p> <p>Сутра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се |
| танак некамо изван касабе.</p> <p>Сутра дан Сава Репић опет почне старим тоном.</p> <p>— Знате |
| је свега требало лијечити.</p> <p>Сутра дан су ишли на црквени збор.{S} Црква, гдје се народ ку |
| огло горе гледати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљн |
| ам главне ствари казао, а имао би читав дан говорити, када бих хтео све подробно излагати.{S} М |
| и само мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шт |
| > <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S} Све је било увијено у тамн |
| газда Јово са својим сином Ранком читав дан био ван куће и водио своју трговачку <pb n="41" /> |
| 3"> <head>3.</head> <p>Био је Аранђелов дан.{S} На крепим славама при честиткама се свуда говор |
| је, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије одлуке баба, тетака и стрина. |
| ти.</p> <p>Душан Трифковић је само први дан, када је и он по четврти пут послао своју молбеницу |
| дала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај пр |
| оде одузима.{S} Сви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног п |
| ста нема никакова посла.</p> <p>— Сваки дан се нађе по нешто — одговори Боривој смјешећи се, по |
| то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и |
| аком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као |
| о у науци јер, знате л баба, људи сваки дан нешто ново измишљају, а то све морамо да знамо.{S} |
| ба чинити, умарати се, кад га ето сваки дан гледам ту пред собом.</p> <p>У послиједње вријеме с |
| } Стари Митровић и син му ишли су сваки дан ујутро рано у магазу, а касно се у вече враћали нат |
| избио свом силом.</p> <p>— А прије неки дан наименоваше оног стеклиша из Хрватске.</p> <p>— Па |
| је само званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него ш |
| p>— Велите нема, али ето баш прије неки дан сте наименовали једног странца на мјесто, за које м |
| тра дан је освануо ладан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежн |
| напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у зем |
| 80_C27"> <head>27.</head> <p>У заказани дан у вече био је жур у кући владиног савјетника Улриха |
| то баш у петак <pb n="15" /> на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Кости |
| 80_C16"> <head>16.</head> <p>На пазарни дан у петак све из села, што има шта за продају, поврви |
| .</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној ствари, |
| P19080_C8"> <head>8.</head> <p>Сутрашњи дан је требао бити значајан за српску омладину, која је |
| газе с робом и све се претвори за један дан у прах и пепео.{S} И нико не зна, откуда тај пожар, |
| дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве.{S} Боривој обе |
| напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан прије поласка се опрашћао с родб |
| здрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— |
| аке мисли пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије |
| и не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немојте се молим вас измотавати, када ва |
| вара читаве идуће недјеље <pb n="84" /> дана.{S} Душан се с почетка устручавао казати, шта је с |
| де рећи шта.{S} Неколико <pb n="128" /> дана је трајао говор, шта је ко сањао и тумачење снова, |
| а на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, био је |
| говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због |
| ећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је још с |
| нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и ла |
| ер од тога зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и ре |
| праву згоду.{S} Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете |
| му све иде уназад.</p> <p>Једног љетњег дана га походи у стану Репић сав срећан и задовољан.{S} |
| је такођер љубазно предусрео.{S} Идућег дана су сједили заједно у српској гостионици.</p> <p>У |
| су оцу учинили неправду.</p> <p>Идућег дана пође жена да посјети мужа.</p> <p>— Куда ћеш, мати |
| странац у српској гостионици.{S} Првог дана је сједио сам и осврћао се унаоколо.{S} Нико није |
| аше аустријска војна управа одмах првог дана ухапсила, што је учествовао са турским усташама пр |
| аље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{S} Цин!{S} Цин!{S} |
| /> Постајаше и опет веселија.{S} Једног дана је била сасма весела, поче баби причати о крсној с |
| званичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе |
| хтједе отац створити врлину.{S} Једног дана се у гали и сабљом званичном појави савјетник Улри |
| према брату мужевљевом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачи |
| нзацију, млади пријатељу? — чује једног дана Франков глас иза леђа на улицу.{S} Душан се чисто |
| а брзо упознао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Ни |
| ослије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробље на Кошеву.</p> <p>Кад |
| асиља земаљске управе.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била |
| и пред очима.</p> <p>— Када буду једног дана све нас прегазили, свуд ће мећати наше непријатеље |
| бабу такођер страховала.</p> <p>Једног дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била |
| лазаше више с њеног чела.</p> <p>Једног дана је над Сарајевом читав дан бјеснио јужни вјетар.{S |
| мљивим љубавним сластима.</p> <p>Једног дана пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када |
| вић се није умио бранити.</p> <p>Једног дана баш када је био пазар, на самој чаршији ослови Душ |
| ина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Хаџи-Костића рупи поли |
| иштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као један од првака муслима |
| осуди човјека на смрт!</p> <p>Тог истог дана је обишао Злонога све гостионице и кафане, и прича |
| b n="80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, |
| RP19080_C14"> <head>14.</head> <p>Истог дана у подне у српској гостионици је владало силно узбу |
| после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изненада закуца неко на Душановим вр |
| о, није га затекао у соби.</p> <p>Истог дана се и опет пронио ружан глас о Душану.{S} И опет се |
| поступа према нами маћејски почевши од дана, када се нами служили против азијатске најезде, па |
| народа израиљског.{S} У року од године дана бијаху посјели све главне улице и тачке града.{S} |
| и код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и моје и твоје в |
| што је оболео.</p> <p>Послије по године дана је Боривој једног дана отпратио свог бабу на гробљ |
| вала, нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се с |
| е важило оно правило: свако чудо за три дана.{S} О њој се непрестано говорило и у све се вјеров |
| за дршку од сабље. </p> <p>Послије три дана пред вече је било вјенчање.{S} За вријеме вјенчања |
| ога посећује.</p> <p>Није потрајало три дана, поче један Србин колега тражити Душаново друштво. |
| ве, није дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут |
| уд глас разнио, има томе већ скоро осам дана — извјештаваше Сава Репић даље, кунећи се, да о ов |
| становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у огњишту, великој одаји, камо је |
| видјети.</p> <p>Тек се послије неколико дана нађу на улици.{S} Душан чисто претрне, Франк се па |
| и резању ноктију, те ће морати неколико дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> < |
| ву бригу.</p> <p>То је трајало неколико дана, но и то поче лагано ишчезавати и мисао на Боривој |
| зничким колима, а ево је већ више од по дана, како сједи у поштанским колима.</p> <p>— Је ли јо |
| , коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде на свој еспап, чекај |
| авник извјестити, да вам даде још четир дана слободе.</p> <p>Душан Трифковић стајаше нијем и ни |
| допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио је професор а онај осмјех не силажаше с |
| се што ће изостати из Касабе четир пет дана више, и овдје имати прилике да се што боље разонод |
| зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и то се баш |
| обрта за њ.</p> <p>Но ипак се четрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, ниј |
| p> <p>Савјетникова кћи Пепика је годину дана без знања родитељског водила љубав са једним звани |
| е Душана на један говор од прије годину дана, када су се тако пријатељски сложили у свим питањи |
| научити како и шта ћете радити.{S} Ових дана, прије него што овршеш, отиди у котар.{S} Камо спа |
| био.{S} Сјети се, камо је све ишао ових дана.{S} Никуд, укратко одговори себи.{S} Дакле нијесам |
| о одијељен.{S} Знаш да сам мислио првих дана побјећи отуд.{S} Није ме само босанска касаба заст |
| жење води своје поријекло још из млађих дана њених, када је важила као љепотица, но госпођа сав |
| } Владин савјетник Урлих је јунак наших дана.{S} О њему се највише говори у Сарајеву, на његов |
| > <p>Боривој Хаџи-Костић је лежао месец дана у истражном затвору, и када не могаху доказати ник |
| дјети.{S} Код куће се непрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда |
| и <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трговину, и за кратко су в |
| момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су |
| му.{S} Његово родно мјесто, срце Босне, данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило |
| ичега, с почетка ни од кога не слушани, данас о нама свуд воде рачуна.{S} Почело се са личном о |
| рије.{S} Да вас православних није било, данас би била сва Босна католичка а сав Балкан наш, хрв |
| оста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској поглавици да протестујеш против з |
| ранимо читав народ свој и његова права; данас се боримо за цркву и школу, вође су већ почели ра |
| егове ријечи и то не само <pb n="46" /> данас, већ на сваком сијелу гдје год су били заједно, а |
| а?{S} Зар не видиш да нас свуд гоне!{S} Данас је најгоре Србин бити.</p> <p>Боривој се насмијеш |
| чнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и ч |
| је била већ у четрдесетим годинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је им |
| ријатељима и познаницима не честита.{S} Данас је честитао свега једној родбинској кући, и Јови |
| арајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говорило и по граду, да ће за кратко в |
| бине од њих унутри задобити не ћемо.{S} Данас нам не даду ни слободе ријечи, ни мисли.{S} Зашто |
| "196" /> Премужић тихо и промишљено.{S} Данас се сви размећемо са начелом: што нас је више, кој |
| а ћемо се сви сложити у један табор.{S} Данас је још мало међу нами који овако мислимо, али зај |
| ј Хаџи-Костић, професорски кандидат.{S} Данас му је аустријска управа у Босни и Херцеговини кон |
| у некад српску и муслиманску касабу.{S} Данас католика је било у граду око једне хиљаде.{S} А г |
| <pb n="30" /> њена, него у почетку.{S} Данас смо у тој опасности, да ће нам се странац и бројн |
| е — препоручивао му се Цвјетин Пејић. — Данас се окреће политика на нашу страну.{S} Од данас тр |
| ку, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас сутра стотина бити.{S} Ми ће |
| она ипак вјероваше да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће |
| чуна.{S} Почело се са личном обраном, а данас бранимо читав народ свој и његова права; данас се |
| ик.{S} Већ унапријед извештен, да ће га данас походити један потчињени Србин званичник, шеф сек |
| секције је у 10 сати већ знао, да ће га данас походити Душан Трифковић, судбени вјежбеник.{S} В |
| споде још није био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господ |
| нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас судска струка гледа као у свога једног од будућих |
| пак поче проматрати тог господина, кога данас познаваху под именом: „из пријека“, узеше му у пр |
| је више него лакомисленост од тебе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Х |
| бе, да данас, када молиш унапређење, да данас тражиш друштво Хрвата званичника босанског — изго |
| неговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и сијело.</p> <p>И |
| е може радити како се хоће.{S} Гдје има данас и једне покрајине у свијету, гдје се овако живи?{ |
| села пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну одору ледне и крте |
| ривој.{S} Једни интереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо је |
| е окреће политика на нашу страну.{S} Од данас требају и наших образованих људи на вишим мјестим |
| нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ равноправне грађане с нами у |
| ас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове ријечи сви поск |
| ичанство надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ |
| ав српски народ у овим земљама, коме је данас горе под Аустријом, него за вријеме турског апсол |
| и свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — рече један из омладине, који је уздизао по |
| еч.{S} Његово Величанство цар и краљ је данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас |
| е крсну славу и сијело.</p> <p>И ако је данас кућа Митровића славила крсну славу, нико из куће |
| јерен, да ће то већ ићи касније, јер је данас <pb n="50" /> тек први дан, први покушај послије |
| сти:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је данас отпутовао у Монархију својој родбини.{S} Наименов |
| јетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. |
| љећа чисте, као да <pb n="184" /> их је данас од својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни с |
| ан да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто не данас? то се мора једаред расправити — срљао је католич |
| адње, чак ни једне турске буде, гдје се данас није у књигу уписивало.{S} Многе трговце су проша |
| .{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Трифковић плашио Боривоја Хаџи |
| акав би и сам желио да буде.{S} Само се данас није стидио, само се данас није ни мало Душан Три |
| ло ускомјешано, па и Душан Трифковић се данас узбуни, сада је и свој очајан положај потпуно схв |
| н наш, хрватски; све би ми подчинили, и данас управљали великом Хрватском, но ви сте нам свуд д |
| — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче н |
| нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас је питање бит’ или не бит’, и |
| тих првих покрета, ето стајали су па и данас стоје прваци, народне вође.</p> <p>— Али ништа ни |
| <pb n="5" /> радо подносио, па би се и данас радо примио нових терета, само када би брата мога |
| кући нико није становао, али кућа ено и данас још стоји читава.{S} Послије тога су набеђивали н |
| ти касно, и све ми се чини, да је већ и данас касно.{S} Но нећу да вјерујем да је касно; за оно |
| ј, пикантној и — огавној афери се још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу с |
| осни још није уживао изобиље, јер још и данас другом служи.</p> <pb n="179" /> <p>Све стоји мир |
| научио памети.{S} Ето ту неправду још и данас терају, сви па и ви.{S} Нас нико ништа не пита.{S |
| ријатељ.{S} Да нијесте то чинили, ви би данас били свој господар, хја, а сами ће те знати шта - |
| стили је шампањцем.</p> <p>— А откуд ви данас овдје?{S} Запитаће неко Душана.{S} Пред њим стаја |
| одбранити од туђина.{S} Зашто би се ми данас свађали, када имамо заједничког непријатеља.{S} Б |
| ас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо с вами заједно.{S} Народ нам се ево расели |
| ам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, има времена.</ |
| отица, но госпођа савјетниковица још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у |
| говорити; не смијеш им казати ни шта си данас јео, гдје си био, чак ни шта си сањао, јер ће из |
| гдје се пише вересија, морадоше трговци данас испунити, о том књиге ћуте, а прашина ће запечати |
| ти.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морал |
| рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом прашта, узбуни духове и старо и млад |
| "187" /> знате, да се свуд по Хрватској данас ради на зближењу, на збратимљењу, на заједничком |
| у заједно?{S} Ето црквено питање је тек данас пошло правим путем и потпуно сам увјерен, да ће с |
| вијекова робовао, научио нас је ево тек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски п |
| овор текао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шеф |
| мо мало нашег зла.{S} Буди ми читав дан данас гост, пак ћеш чути још, и још шта видјети, шта па |
| га је упутио савјетник, а томе се Душан данас није могао више противити.</p> <p>Ниским се није |
| знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ов |
| Бог, брате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — |
| кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_ |
| у те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата је |
| еликом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код нас ј |
| ј борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Борив |
| е увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српско, |
| а земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех несрећ |
| на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова поро |
| ем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је са |
| у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га са |
| у се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, пак |
| и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ им |
| него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи сл |
| траше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао боље |
| а ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је кривица |
| ху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио пра |
| ћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њихов |
| уку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни |
| просуше се као бундеве.</p> <p>— А како данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логор |
| е, господине, да се о овоме разговарамо данас, бранио се Душан од овог разговора.</p> <p>Профес |
| пнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него п |
| не би било чак ни пробитачно, нарочито данас, јер би тај човјек у том случају имао право ићи с |
| као баш на дан крсне славе, а нарочито данас у кући Јове Митровића, једног од народних вођа, с |
| ћин се насмијешио од милог чувства, што данас први пут чује признање Србину и то у својој кући |
| и понос у нами, и зато вас тражимо, јер данас нијесте више раја за нас.{S} Па и ми данас патимо |
| се више исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде пра |
| ме сељака, онда вам кажем, да је сељаку данас теже него под турским јармом.{S} У име његово вам |
| удске струке ове земље, у чију каријеру данас нико више не сумња.{S} Господо, на њега данас суд |
| о шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су данас гости сједели у три собе.{S} У великој соби с јед |
| заједничке културне циљеве.{S} За то су данас већ толико силни, да ево и нама већ пријете, а то |
| .{S} Многи имају њој да захвале, што су данас предстојници, судци, па чак и владини тајници, а |
| а и пиљили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског д |
| прављала према својим потребама.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир |
| ак се и нашали и опет се изгуби.</p> <p>Данас је ето позвао Душана за свој сто.{S} Све се ово у |
| да се политички програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Ч |
| да не би коме год учинио криво.</p> <p>Данас не бијаше гвоздених мандала на вратима, ни гвозде |
| тицала у борби за народну ствар.</p> <p>Данас је у бригу бацио ову породицу млађи брат Боривој |
| која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унапређује Османа, као |
| и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} О |
| них вођа.</p> <p>— Желим сваку срећу на данашњи дан ваш велики празник вами, вашој кући и оној |
| на ову стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да |
| о на челу одбране српских светиња према данашњој управи, њега је српски народ поштовао као наро |
| .{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, |
| уго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом баб |
| коначно рећи.</p> <p>— Он не може овдје дангубити.{S} Ево пропустио је већ по године, а шта би |
| оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у мраку и тами у човјеку попут у |
| и немира и сада се ближе бољи и мирнији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} |
| а дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пет сати, наступи ст |
| "SRP19080_C1"> <head>1.</head> <p>Тешки дани наступише у кући Хапи-Костића, свом силом се свали |
| да <pb n="269" /> ће синути нови љепши дани за српски народ а нарочито за омладину Босне и Хер |
| осподо, а и то у одсудним и историјским данима по наш народ у Босни и Херцеговини.{S} Народне в |
| живјело.</p> <p>Када је човјек обичним даном пролазио поред ове куће, васкрсавало му је пред д |
| ad> <p>Послије крсне славе о Аранђелову дану у кући Митровића и опет наста стари мир, тишина и |
| чника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин званичник у канцелариј |
| S} Тим би само ишао на руку тим људима, дао би им само привидног права, да и даље смију омладин |
| ћи замишљено на једну тачку пред собом, дао је говору неку врсту убједљивости, коју човјек више |
| И данас си љубила ону књигу, што ти је дао. — Баба поче намигивати Боривоју махати главом у по |
| обит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, а зато му брзо одузеше све повластице, ко |
| е чекала, уздала се, а Бог јој ево није дао.</p> <p>За вријеме ове страшне Боривојеве борбе је |
| у црквено-школског статута.</p> <p>— Не дао Бог да смо задовољни с тим, што нам је дала влада т |
| оге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одмазда постигне из наших руку.{S} Поруч |
| сврши Боривој озбиљним гласом, да не би дао повода каквој незгодној ситуацији зањ.</p> <p>Влади |
| овучем, да тргнем свој потпис, који сам дао под меморандум — јесте ли то казали? — питао је Бор |
| једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, муке, а теби ваљда ж |
| ави свој говор и покаже свој говорнички дар.</p> <p>— Господо, ко не ће да ме слуша, ено, отвор |
| онијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгиц |
| су пуне обећања, да ће богато покољене даровати овим иначе потребитим земљама.</p> <p>Сав овај |
| на крову, оне танке стрме степенице од дасака, што воде на бој, и безброј кровова, што гледају |
| и чините што мени као сину ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево ве |
| у дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудити и молити, ослови га исти господин на |
| дном сину ових земаља, чекао сам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам пок |
| и, али је једно морао учинити, а то је: дати такав одговор, који ће моћи умирити духове и онемо |
| се може повјерити васпитање омладине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, м |
| дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и |
| када Боривоју не хтједе увјек објашњења дати, ни овај не хтједе више о томе питати.{S} У ђакова |
| уредити српско црквено питање, да ће се дати српском народу црквени статут и да ће се уредити а |
| као члан информационог бироа и не ће се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи |
| вријеме.</p> <p>— И тој омладини ће се дати мјеста — и погледа га значајно, да га увјери — и т |
| сто и није могао вјеровати, да му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поред |
| рен, да га ова управа гони и да му неће дати мјеста, но тим је јаче и силније избијала смјелост |
| му говорио: ма не ће ти нико за то више дати.{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди |
| а страшна мисао за њ; ту није знао себи дати савјета.</p> <pb n="289" /> <p>Када се послије ове |
| су биле мисли, на које је он хтио себи дати одговора и умирити и себе и жену.</p> <p>Под терет |
| ч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани дати <pb n="235" /> оставку у прилог једног аустријског |
| годан заплет за вас обоје.{S} Ја ћу Вам дати савјет.{S} Ви се лијепо приватно измирите.{S} Ја ћ |
| помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих тих питања, због који |
| а Боривојеву струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, не |
| рвати су у опасности, да ће нас потпуно дати у руке германству.{S} Позната рука гаји и потпаљуј |
| исли у себи Мато Ловрић — овом ћемо већ дати. — Господине колега, ако Вам што устреба, радо ћу |
| када се упразни мијесто, да ће се њему дати професура.{S} Ту више није сумњао, једино је морао |
| Ти се противиш власти?!</p> <p>— Ја ћу дати што је чије, али нека буде право — шта ће мени ост |
| с, но брзо се савлада.</p> <p>- Ја нећу дати повода томе.</p> <p>— Ту не треба дати повода, то |
| де отклонити и нов поредак и нов правац дати управи ове земље.</p> <p>Српске вође веселије погл |
| снађе, но из погледа сваког ипак читаш: даће Бог биће боље!</p> <p>Сврши се служба Божија и ује |
| а.{S} Душану чисто заста <pb n="108" /> дах.{S} Ово су биле оне мисли, које су га интересовале, |
| ше блиједа, нијемо гледајући на под.{S} Дах ју је давио, а силне сузе јој облише образе.</p> <p |
| ор на улицу.{S} Изгледаше као да јој је дах стао, а лице јој бијаше поблиједило.{S} Брзо се пок |
| вај професор напући уста, захвати дубок дах и бијаше спреман да прсне у смијех.</p> <p>— Зашто |
| ркви Богу молио.</p> <p>Српски народ је дахнуо духом, а то осјетише сви у земљи.{S} И међу Мусл |
| еду са осталим женама сједела је и баба Даша, опће познато лице у Сарајеву, већ и због тога, шт |
| е на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашламе, које |
| им је суктао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на д |
| путише се у оне мирне узане улице самих дашчара, улице турских дућана, које такођер спадају чар |
| вршити заповјести од горе.{S} Комисија, два колџије, бијаху сељаци, које је власт одредила да ч |
| тражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека.</p> <p>Прије него што с |
| њих; ова колонија имађаше свог месара, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог |
| ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један трен је појам о с |
| правог учитеља у привременом својству, два Србина писара порезног уреда су са првог степена ди |
| ослиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били позвани на сијело, гдје ће се |
| а се јасно указивала велика разлика ова два човјека у лицу, у изразу и осјећају.{S} Плаве очи Д |
| итањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="229" /> <p>— Ис |
| заборавља свој јад.</p> <p>Када се ова два млада Босанца спустише на обале Миљацке, и када бац |
| ја.{S} За сијело је још било рано и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије врије |
| де крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, прекиде се ст |
| d="SRP19080_C4"> <head>4.</head> <p>Ова два човјека бијаху најискренији пријатељи још из дјетињ |
| дјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омладинску собу.</p> <p>Прво је |
| о да се за половицу смањио.</p> <p>Када два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше |
| евног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија владина тајника и частили је шампањцем.</ |
| е за Мату Премужића као да се наслонила два туткалом премазана парчета артије једно уз друго.</ |
| ник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла два полицаја.{S} То вам причам да знате.{S} Има много, |
| <p>Боривој Хаџи-Костић је био све га на два мјеста да честита крсну славу, и ако од свога дјети |
| ласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи, који заврши са |
| једва могло разабрати, да су поломљена два точка и руда.{S} Сада Боривоју поста јасно, зашто с |
| Он је већ дуго ишао за њом и видио она два официра, гдје такођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете л |
| а, два сајџије, апотекара, свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које д |
| оран повуче у једну од стражњих соба са два владина савјетника, два стара и преживјела човјека. |
| не згоде.{S} Причало се о некој кући са два улаза у улици Меденици, гдје су имале тајне састанк |
| Хаџи-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували |
| родну пјесму, завршујући је са стегнута два гласа која дрхте у ушима, а својом меланхолијом узб |
| узама; када обриса сузе, спази крај оца два оружана стражара.</p> <p>— Одријеши ми бабу! — изго |
| словенске мисли, те отпаднике од слоге два братска народа проклињемо, а не дао Бог, да их одма |
| онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана улазио Душан Трифковић у српску гостионицу, би |
| на и ту стане.{S} У стаклету види слике два официра, који прођоше мимо ње, очито нешто њој гово |
| један од обојице не примјети, да им се два просијака приближише, један слијепац и други који г |
| еки смијех, кикот, мало даље се указаше два, од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначк |
| строго и опет зазвони.{S} Унутра уђоше два оружника.</p> <p>— Водите га у истражни затвор - за |
| на дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије свега што није био добро испаван, а |
| } У то друштво Душан није више могао из два разлога, прво: друштво, које овако просуђује и прав |
| ратима, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! |
| вљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зуба.{S} Она пође да бјежи, но дуне неки вје |
| ослије дугог стајања даље кренула, види два официра гдје стоје на ћошку, куд ће оно морати проћ |
| ужана стражара, а улаз у кућу су чували два војника са натакнутим бајонетима.{S} Ником не говор |
| ху на ову стару српску кућу и угледавши два оружана војника са свијетлим вршастим бајонетима на |
| ан цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукам |
| ему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „ |
| а трећи биједан и јадан као да није јео два дана, забринуто чучи над иловачом земљом, коју је ј |
| а врати овамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лук |
| ју када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко одавде.{S} Босанско село лежи пораз |
| мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно још незнано |
| као знак да му то не годи, јер ево већ два сата како ту стоји и нико га не запита, ван онога ш |
| послиједњаг мјесеца.{S} Наименована су два Србина на судској струци за вјежбенике, један Србин |
| ра.{S} Хрватство и католичанство, то су два оруђа аустријска против Срба, против југословена, п |
| мо чак некуд у крај улице, гдје стајаху два господина у фесовима и турском одијелу.{S} Када дје |
| ца, нарочито не она, која види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше |
| ка.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомична прилика тамо виђала. „Ег |
| јеси купио, продао би ми зеленаш све за двадесет круна,</p> <p>— Фукара је пропала, господару — |
| .{S} Ново зачело.{S} Ове су жене већ на двадесет дана у напријед одредиле ко је чији.{S} Но и т |
| уморан од пута, који је трајао више од двадесет четир сата, Душан Трифковић се ипак још дуго н |
| Костић.{S} Ми се познајемо још од прије двадесет година, када сте ме у сличној ствари затворили |
| рите бесмисао.</p> <p>— Ви сте ме прије двадесет година затворили.</p> <p>— То нијесте били ви, |
| <pb n="78" /> у послиједњој години око двадесет виших званичника, а ни једног Србина.</p> <p>З |
| накривљена.{S} У тој кући је становало двадесет чељади.</p> <p>Преко дана се сви скупљали у ог |
| _C19"> <head>19.</head> <p>Већ је скоро двадесет и четири сата, како је Душан Трифковић судски |
| а у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања аустријске управе викну |
| да да се прочасти у вароши: грош ракије двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са |
| ове бриге, заузимања, вјештине.{S} Овим двама бијаше још прошле зиме суђено, да најпре једно кр |
| пита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="131" /> <p>Боривој је разумио |
| — Да ли сте госпођице коју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двап |
| .</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и по трипут у мјесецу понављала |
| наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би |
| n="267" /> оваке забаве, он се осврнуо двапут три шапнуо у себи: а Швабе! и отишао кући, но да |
| есу нашли, то се ипак понављало једаред-дваред у мјесецу и то баш у петак <pb n="15" /> на паза |
| свог књижара два кројача, свог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико |
| е рупе промоли се више кровова од кућа, двије три танке мунаре од џамија, које изгледаху, као д |
| , од смијеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним |
| удима.{S} Ту им је ишао посао најлакше, двије три ријечи, два три погледа на човјека и за један |
| ту ти је лектрика, трамвај, митрополит, двије варошке бабице, велики суд, Илиџа; брате, кажу вл |
| " /> у Босни не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, г |
| као знак, да овај може ићи.</p> <p>Ове двије посјете сачињаваху предмет разговара читаве идуће |
| м друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, а дома |
| асти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем ти се да про |
| обу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и |
| ла стадоше.{S} Хотел.{S} Изнутра изјуре двије слуге са капама златнога поруба.{S} Душан скочи и |
| ти, ту ће бити код нас још годину, па и двије године дана.{S} Можда ће тако морати бити без и м |
| рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините своју дужност према једном син |
| тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, које с |
| бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког мјесеца по двапут, а задње године и |
| есијеца ова брдска ријечица Сарајево на двоје.{S} Ту на обалама Миљацке, на асфалтованом кеју б |
| иком вољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега |
| што је изашао на ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Бори |
| е и мушки као у један глас.{S} Када ово двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да |
| е, а баба — бијаше умукла гледајући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из ког |
| 9080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно другом са душе, |
| у мисли.</p> <p>— Сусједо, сад ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> |
| на крају није разликовало ко је од њих двоје боље расположенији.</p> <p>Пред крај забаве се го |
| а, ево и заслужује.</p> <p>Остадоше њих двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не гов |
| боље види кроз наочари, гледала би њих двоје дуго, и дуго не би знала говорити.... ох, то би б |
| ла, да ће Бог све удесити и судбину њих двоје извјести на раван пут.</p> <p>Исто је тако и Бори |
| а, ако то питање буде стајало међу њима двојима и одјели их, онда је за њу живот пропао.{S} Јер |
| мно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p |
| шом мислити и осјећати.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и |
| оривојево се лице разгали.</p> <p>— Она двојица су ишли за вама — рече он блажим гласом.</p> <p |
| н другом о овом проводу, али када су се двојица нашли на само, онда су уз најсветије обећање, д |
| </p> <p>— Пишите! заповједаше савјетник двојици званичника и не гледаше више на Боривоја.</p> < |
| У страни <pb n="154" /> мало даље спази двојицу крај вреће кукуруза.</p> <p>— Одакле сте ви људ |
| тек када је проговорио, показа се да је двоножно биће.{S} Пред свима је јавно изрекао ове ријеч |
| двоје уђоше, зашушта, замириса и засја дворана, као да је цвјетно и мирисно прољеће на лаки кр |
| аше туђе, страшно страно.</p> <p>Велика дворана, у коју је Душан сада ушао, бијаше дупком пуна |
| и и за босанску сиротињу.</p> <p>Велика дворана градске вијећнице је била раскошно украшена.{S} |
| д дамама тог друштва?!..</p> <p>Свуд по дворанама без циља и сврхе лутао је један стар Муслиман |
| проматрајућим погледом свуд по великој дворани.{S} Лице му је било крто, као да се скаменило.{ |
| а.</p> <p>Данас је поносито корачала по дворани окружена са четир удварача.</p> <p>— Је ли пово |
| у дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути се према раскошно удешеном узвишеном мј |
| овом локалу.</p> <p>Душан се осврне по дворани, али није видио никога из котарскога суда.</p> |
| греба, а весели кикот се разлијегаше по дворани као код Шталенера у Херналсу у Бечу.{S} Ни она |
| ор и метеж.</p> <p>Душан је ишао сам по дворани гурајући се кроз силну светину и наилажаше на н |
| тако посматрајући поглед баци на све у дворани, а нарочито на Душана Трифковића.{S} Но уједаре |
| аше према улазу у велику <pb n="248" /> дворану.{S} На улазу се појави војна земаљска поглавица |
| ође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и застиђено.</p> <pb n="214" /> <p>— |
| је слуга мислио.{S} Пође натраг у своју дворану, но када погледа у ходник спази свијетле мртве |
| ишчезао некако у развалине средовјеких двораца и градина.</p> <p>Кућа је од давнина својина по |
| и у ноћи и мраку, али се брзо нађе пред дворима с два улаза.{S} Задрхта од помисли на љубавно ј |
| грађен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих им |
| а.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и стоје у грдном неред |
| е на срцу.</p> <p>Само што су изишли из дворишта, сретну се с једним од народних вођа и бораца |
| гом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој Хаџи-Костић, професорски ка |
| но неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рачуна |
| то гледају у њихово уско <pb n="163" /> двориште.{S} Тако задовољан и блажен корачи у своју соб |
| упио грах и угостио га.</p> <p>Пођоше у двориште.{S} На сред дворишта леже поразбацане ствари и |
| ни ходећи у цркву, тик на самом улазу у двориште старе цркве наилазио на објешена човјека, и по |
| уге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздиза |
| ела.</p> <p>Црква је сазидана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скр |
| допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брзо затим се зачуше брзи <pb n="17" /> ко |
| тепенице.{S} Шкљоцну кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о каме |
| p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градске вијећнице, приредиле су госпође виши |
| и шпалир према узвишеној трибини у челу дворнице.{S} Поглавица погледа све по дворани и упути с |
| раном.{S} Но када је ишао нешто мало по дворници, уједаред спази Франка пред собом, но Франк ни |
| жбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њено ц. и к. величанст |
| данас посјетио изложбу кухања.{S} Беч У двору је данас био дворски објед за 24 лица.{S} Беч Њен |
| ке књиге и то двапут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска |
| осмјехом, да је и сам више пута падао у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, |
| донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Бориво |
| е ето мора.{S} Он се гушио од смјеха, а де би посвједочио да је то истинит смјех, он је позвао |
| орило му се неколико облигатних фраза и дебата се прекинула.{S} Често је овај млади Хрват покуш |
| ом сам за једним столом.{S} Они су тихо дебатовали.</p> <p>Стевица је тихо говорио, да га нако |
| " /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом |
| ио.{S} О говору поглавице се није много дебатовало.{S} Ријешило се, да Душан Хаџи-Костић и сви |
| е показиваше воље да се с овим упусти у дебату, не што се бојао; он се Хрвата није бојао, нити |
| се нијесу хтјели са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер сва |
| <p>Боривој се не хтједе упустити у даљу дебату послије оних ријечи, но овдје му се добацила так |
| ољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} Са Стевицом се упустити у озбиљну препирку з |
| ором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујне жене су пуне обећања, да ће богат |
| не, гостионице, кафане и куће, спустише дебеле шалоне и повукоше се у себе мирни, тихи и без жи |
| вјесно гачу.</p> <p>Ту се Душан увије у дебели зимски огртач, затвори очи и поче себи замишљати |
| .{S} Међу турским магазама, дућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасви |
| дње школе.{S} Лице му бијаше набубрило, дебељкасто од пунокрвних судића са застајалом и усирено |
| заповедао.</p> <p>Боривоју су прострли дебео гуњ да му буде мекше.{S} Све ућута, само је попац |
| о је удесио био с Боривојем.</p> <p>Око девет сати уђе у канцеларију начелник, Њемац из Аустриј |
| не погледе нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два п |
| а Хрватска кроз католичанство! то им је девиза.</p> <p>— Та католичка пропаганда, чија је глава |
| Ружити Србина гдјегод се може, то им је девиза.</p> <pb n="189" /> <p>- То је само једна странк |
| је и политичари, и гласно расправљаху о девним политичким питањима, само још није дошао ред на |
| го што су се састали, истрчи једна мала девојчица пред свештеника и пљуне преда њ.{S} За њом по |
| били званија или бивали премјештени или дегредирани.{S} Злонога је и даље сазивао неке Србе на |
| без ње нема напретка — изговори Стевица декламаторским патосом.</p> <p>— Наша јадна земља има и |
| вали ову провинцију; „кај ви буте овдје делали“? поздрављају се нека господа као да поје славуј |
| ће нов посао.{S} Преко министра и преко делегација се најлакше даје јавност оманути.{S} Зато је |
| ција у Беч цару и министру, па чак и на делегације изнијети, што му не задаје иначе великих бри |
| роводио прво ђаковање, а касније с њиме делио све ударе и несреће и личне и заједничке домовине |
| ка управа одлучила за омладину, која је демонстровала против управе земаљске, то му није могао |
| хе, истом том руком пише оптужбе, лажи, денунцијације против најчистијих карактера ове земље, к |
| жао...</p> <pb n="307" /> <p>— Ти море денунцираш —почеше Душану јавно говорити.{S} Стевица се |
| ади и онда се опет прелазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који |
| ичник, шеф секције Хрват, бијаше дубоко депримиран.{S} Намргођен и смрачен, очекивао је тај неп |
| заћутка, да ће се покренути какова нова депутација у Беч цару и министру, па чак и на делегациј |
| ајева је силно узбуђено, већ је послало депутацију у Беч цару да протестује против овог већ тол |
| а.</p> <p>— Валај, кад си Србин, покажи-дер брате како се крстиш?</p> <p>— Са три прста брате к |
| и?{S} Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели сл |
| ри том мислио: не дам ти крсне славе за десет швапских имендана.</p> <p>И разговор се тако и да |
| ам кмета, који ми са сто дунума не даје десет ока жита.{S} Не ће да ради скот.{S} За турског ва |
| учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцеговини.{S} Душан с поче |
| очео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње |
| ола се умножава; напокон се скупило око десет младих људи, самих Сарајлија.{S} Ту има неколико |
| вало у борби за народна права последњих десет година.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| Мало даље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завр |
| ан поглед му бијаше на Луку наперен.{S} Десетар се не хјтеде даље упуштати у разговор с Боривој |
| ађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад трговац па пропао, а када је дошао |
| од гласа његова.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Десетар.</p> <pb n="169" /> <p>Све претрну у кући, као |
| м ништа, овдје немаш ријечи! прекине га десетар осорно и тек га сада први пут погледа преко рам |
| учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој, јер тек није |
| ежи и оставише га крај онога, што га је десетар изабрао.</p> <p>— Е, а зашто баш оба највећа? — |
| {S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гле |
| се мени смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, |
| овјек себи живот мора да трује — викаше десетар још спреман да што и учини.</p> <p>Лука је стај |
| } Знаш да нас мрзи и жандар и финанц, и десетар па и сам наш поп.</p> <p>Луки није било право д |
| м, да је овај разумио, да не ће бити ни десетар ни порезник.{S} Те људе мрзи газда Јово не само |
| p>— Дужан си ми десет товара — изговори десетар званично са пуно мржње и презрења према сељаку. |
| ше, е баш не ће онако бити, као што тај десетар хоће.{S} Од како је овдје, вазда више мјери нег |
| омаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са т |
| е је власт одредила да чине оно, што им десетар наложи.{S} Ага са својим субашом је стајао у ст |
| а.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се о |
| амо на гумно.</p> <p>На гумну је стајао десетар, двојица колџија (комисија), ага, и његов субаш |
| ред њим.{S} Заиста није изгледао ни као десетар, ни као порезник, а ни као егзекутор.</p> <p>— |
| и снопљу и извади најмањи сноп, јер ако десетар буде и трећи бирао, онда му баш неће ништа оста |
| овим задовољан?</p> <p>— Ја онако како десетар наша власт — одврати ага намрштена лица.{S} Бор |
| <p>— Па како да не даје кмет, када ето десетар твоје одмерава.</p> <p>— Не ваља господару ништ |
| (комисија), ага, и његов субаша.</p> <p>Десетар је још прије него што су Лука и Јово дошли на г |
| ило.{S} Тако бијаше ладан и туђ.</p> <p>Десетар поче најпре оком мјерити снопове, па их стаде д |
| не смједоше се никоме потужити.</p> <p>Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху |
| > <p>— Па како то бирате снопље?</p> <p>Десетар није могао на овако благо и учтиво питање да не |
| да моли мјесто, поставили су га ето за десетара уз обвезу, да ће бити понизан и да ће „савјесн |
| чини криво.</p> <p>Колџије погледаше на десетара и погледима се разумјеше.</p> <p>— Тако је пра |
| ња.</p> <p>Лука и Јово понизно поздраве десетара и остале, Боривој приступи свима и рукова се њ |
| Јово је још мало пио, непрестано грдио десетара, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца од |
| е једаред већ учинио.</p> <p>— Ма и над десетаром има десетар! — мало строжије изговори Боривој |
| сток, само му се очи свјетлиле.{S} Пође десетару, који је почео да одмјерава.</p> <p>— Дужан си |
| њ десетар.</p> <p>— Ма господару! рече десетару, пак се окрене комисији, колџијама — браћо, ет |
| ишта остати.</p> <p>Ту Боривој приступи десетару и сасвим мирно, и ако је био ускомјешан, запит |
| потраја унутра уђе млад човјек, правник десете године, прозвани Стевица.{S} Он сједне у друштво |
| - Опростите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд |
| измјерише таман онолико ока, да платим десетине и трећине, колико свега бијаше — говорио је Лу |
| ва заостало, када је исплатио трећину и десетину, и жељно чека купца, гледа читавој гладној год |
| крсној слави код Злоноге били на окупу, деси се нешто, што је све очекивање прешло.{S} Уједаред |
| 243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p>— Па, никако — |
| трепетом очекиваху нешто страшно да се деси.{S} Ближила се сељачка кола.{S} Цврчањем и завијањ |
| ред тог весеља српске куће, уједаред се деси нешто неочекивано.{S} По свима собама сви ућуташе, |
| дског незнања.</p> <p>— Па то се сваком деси, да нешто запита свога колегу за савјет и упуту.{S |
| p>Све претрну у кући, као да се несрећа десила.{S} Ућуташе сви.{S} Једва мало касније се могаше |
| е још и данас расправља, као да се јуче десила.{S} За госпођу савјетниковицу није важило оно пр |
| .{S} И нико не зна, откуда тај пожар, а десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове зем |
| аше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како |
| један куријозум.</p> <p>— Но чим би се десило штогод — а богме идућег прољећа <pb n="295" /> м |
| ава!{S} Све што сам ти прорекао, ево се десило.{S} Ако се што прије не оправдаш, ово ће те као |
| Сада Боривоју поста јасно, зашто се ово десило. — Ко ти је правио та кола?</p> <p>— Сам ја одвр |
| </p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни је |
| >Иако је ево скоро по године како се то десило, о тој интересантној, пикантној и — огавној афер |
| ве.</p> <p>Но једног дана се ипак нешто десило, што је све поразило.{S} Била је тавна ноћ, на п |
| ега живјети, нити Алат без њега.</p> <p>Десило се је једаред, кад се тако враћао са пазара из С |
| онижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могло се спр |
| ећи на несрећу, која ће се скоро с њиме десити, мајка ухвати <pb n="19" /> Боривоја и сакрије м |
| о десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам није знао, на пошљетку чак није ни вј |
| у забаву, већ на нешто, што би се могло десити, што би га спасло из овог ужасног положаја.{S} Н |
| рашног стања, — можда би се нешто могло десити?{S} Но шта?{S} Шта би се могло десити?{S} Ни сам |
| а га је увела у опћину црквену и био је десна рука владином комесару, нарочито у пословима извр |
| родно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске собе, сједела је омлад |
| о дана мећати енглески фластер на палац десне ноге.</p> <p>Душан прекине читање, даље није мога |
| ма, у црквеној скупштини је био први уз десни рукав владиног комесара <pb n="262" /> и ево и ов |
| а раде са Србима.</p> <p>— Ево ти брате деснице као залог пристанка све српске омладине у Босни |
| са брижно послаганом косом с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред д |
| лице рукама, појури му и баци му се на десно раме.{S} Сад су се први пут у животу једно другом |
| опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ да се не би с ким год сукобила, |
| раху један другом:{S} Када би Злоноги у десној руци пружили поштење, а у лијевој да на непоштен |
| енерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву наслонио на балчак од сабље и тако |
| ти политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то мало попустите жице, па ће све то ићи боље — |
| комјешати.</p> <p>— Оставите господине дете код оца, нека га бар још једаред види.</p> <p>Мали |
| власт.{S} Та мисао и осјећај касније из детета никада није могла да ишчезне.</p> <p>Туторство н |
| </p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо |
| вас <pb n="316" /> скупа китећи својим детињим снима о слободи, и заносио се мишљу како ће бит |
| ођени брат послије толиких удара још од детињства ево и овај удар мора мирно да прими, да му не |
| у кући, и орманове и сандуке и кревете, детињу колијевку, чак даде разрити патос, таван и подру |
| рпску омладину васпитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Бор |
| title>, у коме бијаше описана најновија дефраудација котарског предстојника <pb n="206" /> исто |
| undschau</title> је и опет износио нове дефраудације мужева им, но и тим се аферама само читало |
| муслиманском и православном сиротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединосп |
| Да Вам наставим даље, шта се овдје све дешава.{S} Једног дана зазвони у предстојниковој соби.{ |
| зли језици говорили, да све зна шта се дешава у Сарајеву на земаљској влади и у римокатоличком |
| руштво знало о свему, шта се у Сарајеву дешава, све сплетке, све свађе, интриге и оговарања, и |
| друштва, јер је знао све шта се у граду дешава и одмах овоме друштву јављао, које се састојало |
| ужавка котарског предстојника.{S} То се дешавало свако вече по сат-два, да се та нијемо непомич |
| удаљило га је од Боривоја.{S} Често се дешавало, да се Душану Трифковићу јавно учинила неправд |
| ору и суду с Константином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно гов |
| на и да пузе пред њим.</p> <p>Све се то дешавало између четир <pb n="273" /> зида, а на пољу ос |
| тишли без опроштаја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу |
| зи.{S} Баци поглед на Требевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртв |
| до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше као да је слика а не ствар.{S} Чињаше се |
| ивао све гушћи и тавнији.{S} Читав овај див кроз овај плави вео изгледаше као да се отегао у не |
| , хрида и шумарака и последњих огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножје |
| ав клоне.{S} Скоро немоћан се спусти на диван у вагону и њиме овлада грчевито трескање.{S} Бол |
| ни савјетник Улрих сан, као да иде кроз диван цвјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, |
| биле пуне свијета, све је изишло да се диви љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је б |
| ислио да су се и његови стари исто тако дивили истим овим лепотама ове земље, а из тог се ствар |
| боље међу народ и почео с њим говорити, дивио се и чудио.{S} Свуда влада један дух, једнако рас |
| живот?{S} Ево туђин и странац је ту као дивља звер и чека да у сељака види што и да му отме!{S} |
| о има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, |
| нске и сва права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве с |
| и тами у човјеку попут у <pb n="265" /> дивље звери побуде сви инстинкти и страсти, украде се и |
| о засвијетли и <pb n="127" /> онда види дивљег вепра са великим свијетлим очима и два бијела зу |
| да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— Хоћешли ти бити газда, када ти с |
| ића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на лицу и раширеним ноздрвама |
| сањати, то значи велику срећу.</p> <p>— Дивљи вепар то значи... баба се удуби.{S} Не смеде рећи |
| синова регрутује наше непријатеље?{S} И дивљи азијски народ би пљунуо на такав народ.{S} Зло је |
| ма заустављали, својим мишицама умарали дивљу снагу азијата, а својим костима му оружје тупили, |
| <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим земљама, <pb n="278" /> наставља |
| Пред Боривојевим очима и опет сину она дивна бесконачна пољана, са плавим цвијећем, благим вје |
| литве, испуњаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце |
| сам се пео по теби, убави Требевићу, ти дивна горо и с тебе гледао на далеке српске горе:{S} Ро |
| о под притиском странца угњетача, и оне дивне горе са снјежним врховима, и оне шуме са поносним |
| својих прадједова примио.</p> <p>— Ох? дивни српски народе! ускликну у себи Боривој Хаџи-Кости |
| >То је био народни суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки |
| собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" /> нико од одушевљених Срба, ко |
| него што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература п |
| прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све љепоте те прекрасне земље.{S} Ж |
| ијело Константина Хаџи-Костића, који се дигао из постеље.{S} Жена скочи за њим.</p> <p>— Куда ћ |
| стријске војске. — Стари Хаџи-Костић се дигао на оружје с пуним увјерењем, да аустријска окупац |
| њама, које је народ својим грудима себи дигао.{S} Јер када је управа земље, хтевши да све од на |
| или.</p> <pb n="111" /> <p>Кад се Душан дигао и пошао српском столу, неко ново лице му се учтив |
| то га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш земаљској пог |
| а Лука му приступи и види, гдје је Алат дигао главу.{S} Заграби из јарка мало воде, пошкропи ко |
| Зато <pb n="192" /> се европска култура дигла, а ми своју културу и слободу изгубили.{S} То је |
| а су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се утиша вјетар, и мали |
| ну општину на челу са комесаром, све се дигло против овог насилног чина, и старо и младо, и муш |
| едаред се с поља зачу вика.{S} Шта је?! дигне главу.</p> <p>— Удри Швабу! — зачу се баш испод њ |
| рцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини |
| равље.{S} Тек када му Боривој приступи, дигне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није |
| ар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, дигне са такођер узнемирен и пође.{S} Ајде господару и |
| и и пође у другу собу.{S} Сад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не в |
| о што није казао: товари.{S} Газда Лука дигне врећу и када је мећао на Алата, овај се чисто при |
| живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла ријечима, н |
| ај.{S} Мало тако посједавши уједаред се дигне, приступи српском столу, и неком равнодушношћу и |
| пошкропи коња и мало га напоји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе гд |
| ова ништа не бијаше примјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погл |
| .{S} То је тако дуго трајало.{S} Већ се дигне да остави коња, већ пође у ноћ, пак да се сутра в |
| жи јој руку, ухвати њезину, стисне је и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} |
| не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне руке очајно и избаци ужасан уздах из груди.</p> < |
| тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С поља му је нек |
| а.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухват |
| d>10.</head> <p>Душан се као на команду дигне и пође тамо.</p> <p>— Ма шта се дате толико нудит |
| стало, да кроз интелигентне младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за ру |
| народности, и да и Србина кроз културу дигнемо на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога н |
| има.</p> <p>— Господо, нека је ова чаша дигнута у здравље једног од поноса судске струке ове зе |
| веним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срб |
| /p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изненађен још мање заст |
| сара порезног уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вр |
| ајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис.{S} Но за дивно чудо, <pb n="115" |
| и узеше исто тако мјерити снопље; и они дигоше највећи и најтежи и оставише га крај онога, што |
| ућанима са дебелим гвозденим мандакама, диже се по која нова сасвим модерна <pb n="202" /> кућа |
| ма, које те подсјећају на средњи вијек, диже се палача на стубове са свим уресима и љепотама ма |
| ам, да пропасти не ћу.{S} Кунем ти се — диже своје двије снажне руке и удари их о сто — кунем т |
| нски народ са омладином заједно поче да диже главу.{S} На уста вођа и омладине и муслимански на |
| ку Хрватску.</p> <p>Један од сваничника диже чашу, и поче здравити управи ове земље, која све м |
| је све очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу |
| политичким успјесима.</p> <p>Фратар се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај пр |
| аш сваки велики град.{S} Па Требевић се диже небу под облаке, и ако баш нијесам био горе, да уж |
| сам поче пјевати.</p> <p>Брзо се затим диже професор Франк и поче узбуђеним гласом:</p> <p>- Д |
| огранака дива Требевића, који се у небо диже, под чијим подножјем лежи овај град.{S} Као да је |
| у на душецима сједала.{S} Опет се тешко диже са сједала, ухвати се за прозор да се одржи и опет |
| де.</p> <p>Владин савјетник Улрих се ту диже са свог мјеста, ступи своме столу, отвори тамо чик |
| је на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се стиловима модерне |
| итим мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрв |
| едовјеког муслиманства.{S} Тамо даље се дижу безбројна кубета украси свих модерних стилова.{S} |
| ске грађевинске вјештине; одмах даље се дижу танки минарети, са снажним кубетима над самом џами |
| оља се чује звонце омнибуса, путници се дижу важно и брзо, још брже одлазе, све их је мање, чин |
| здравио, савјетник Улрих га поздрави не дижући главе, но пријатељски, као што се поздравља приј |
| јесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.</p> <p>Најзад узе |
| један бој, у средини међу тим зградама дизала се католичка нова сазидана црква, са високом кул |
| се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из |
| ј Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да јој наочари боље стоје и да тачније мо |
| е ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизало горе уз стрменац, који је на врху обрастао шумом |
| ајпре оком мјерити снопове, па их стаде дизати а највећи и најтежи баци у страну.</p> <p>— Ево |
| ази на њој промјену, но ћуташе.{S} Поче дизати обрве и спуштати их и стаде вртити главом у знак |
| ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пуначким до |
| рити. — Српска књижевност има ванредних дијела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и |
| то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до к |
| е могао од стида да подноси, да му овај дијели милостињу пријатељским љубазним понашањем.</p> < |
| се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, који на нашу домов |
| нами стајати прошлост, која нас страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто |
| страшно дијели?</p> <p>- А зашто да нас дијели прошлост и зашто да тражимо погрјешке у прошлост |
| же у овијем питањима, која су вјековима дијелиле ова два народа у овијем земљама.</p> <pb n="22 |
| д народних вођа, с којим је по Сарајева дијелило све јаде и радости.{S} Данас се највише говори |
| се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој н |
| ривао кроз ситне рупице чипки на горњем дијелу хаљине госпође савјетниковице.{S} Када је она то |
| смо ти што погријешили, немој Боривоје, дијете моје, да нам замјериш, па и ако нам се не вратиш |
| скрхана, понизна и убијена, гдје ћути, дијете врисне у плач.</p> <p>Стражари ћутаху.{S} Отац с |
| да стражари ћуте и ништа не одговарају, дијете поново викне на стражаре:{S} Пустите ми бабу.</p |
| се сузама наводњише.{S} За тим старије дијете прозбори кроз плач.</p> <p>— То су сузе наше мај |
| ати ухвати грчевито <pb n="20" /> своје дијете, притисне га на груди и страхотан јаук и писка р |
| на мјесто, за које ми имамо једно наше дијете.</p> <p>— Оно је само званичан акт изашао прије |
| ри затворили.</p> <p>— Ви сте тада били дијете, како сам вас могао затворити.{S} Пазите, ви гов |
| м је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетник Улрих |
| че га давити јецање, које побједи слабо дијете.{S} Опет погледа на оца, а када овог види скрхан |
| ла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Др |
| рајевско поље!{S} Шта сам пута као мало дијете преко тебе бацао погледе на оне брежуљке свуд ту |
| разованом Европом; ту је излио као мало дијете искрено сав свој јад, бол, увреде и насиља стран |
| шена.</p> <p>Душан се смијешио као мало дијете, када му се наложи да нешто учини, на што нема б |
| , у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вјеровао да видим нове свјетове!{S |
| јело са златним порубом на капи; омрзну дијете све оне, што заповједају, и тако омрзну власт.{S |
| ака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно је потпуно схваћало, |
| српског стола прозван Шехер-Сарајлија, дика и зачин српског стола у српској гостионици и љубим |
| ек данас, да га почитујемо.{S} Срце нам диктује и људски понос у нами, и зато вас тражимо, јер |
| ј котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанчета горе према дашчаном димња |
| ари бијаху црне и чађаве и заудараху на дим.{S} Газда Лука показа Боривоју одаје.{S} Сваки брат |
| о задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се неколико ку |
| Сарајево!{S} И вјетар и сунце и облак и дим, све је љевше овдје у Сарајеву; ту испод хрида, у Б |
| све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, |
| и се читава варош у провидан вео магле, дима и сићушних, ладних кишних каплица.{S} Паде сумрак |
| n="167" /> очи.{S} Одаја је пуна густог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до в |
| о огњишту.{S} Све унутри бијаше црно од дима, а и једва се могло гледати од њега.{S} Старији су |
| оњене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> |
| ој да му покаже, и тамо бијаше све пуно дима, откуд се послије пео на таван и кроз кров једва с |
| ијед некуд у даљину, не види ни феса ни димија, охоло се крећући напријед; за њим јури поносити |
| рајлија са фесом на глави са Сарајком у димијама и фесићем на глави, ту охоло хода господин са |
| а, али у свему одијелу видиш прекројене димије.</p> <p>Но када је Душан мало даље одмакао, ујед |
| ку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то се ширио и по огњишту.{S} Све унутри бијаше |
| тао испод казанчета горе према дашчаном димњаку на крову, но пошто није могао сав на димњак, то |
| с обје стране.{S} Већ ишчезе станица у диму.{S} Боривој баца поглед.{S} Не види никог више од |
| од мушких загледао у њу или на ма који дио одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену ру |
| се, па чак и у слогу, када један велики дио хрватских политичара овдје и у самој Хрватској на с |
| екршио главне препреке, прекужио главни дио унутарње борба и немира и сада се ближе бољи и мирн |
| а у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо а шљивик и мало врта се дизал |
| тите, господине, ја вам нисам ни десети дио набројио од оних зала, која нам Хрвати свуд чине.{S |
| онда када стечете читаву странку, већи дио хрватског народа, који ће и моћи и хтјети радити, о |
| ти и бљеску, нарочито кеј, тај најлепши дио модерног Сарајева.{S} Дуги редови електричних лампи |
| родица откупили странци и сазидали онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све |
| толом ствара српска политика, и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају во |
| биједу и јад српског сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, |
| рбима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћемо морати нешто мало по |
| рске аустрофилске странке нема никакове дипломе, већ да га је неко тамо негдје у једном аустриј |
| да се вратио отуд са неком свједоџбом — дипломом, да га је овај Цвјетин Пејић намјестио у земаљ |
| е оставио у једном хану, привезао га за дирек, метнуо таман толико сијена предањ, да пригризе; |
| и, да отиде сам у управу, да сам од њих директно затражи <pb n="146" /> своје право као син ови |
| е лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелника свих званија; забрани |
| му припомогли при унапређењу, нарочито директору банке и још некојим из земаљске владе.{S} Ова |
| дном аустријском граду препоручио некој дирекцији једне школе, гдје су му на неки начин дали не |
| ане, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат послије толиких удара још |
| због велеиздаје!{S} Хм! а кроз узбуђено дисање отимаху се ријечи с прекором изговорене:{S} Сада |
| з велике енергије.{S} Сва појава његова дисаше елеганцијом, лакоћом кретања, осећања и мишлења. |
| е тепала.{S} Када се још једаред хтједе дићи, он се тромо сруши на душеке...</p> <p>Боривој се |
| .{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља, ни она нијесу |
| преко језика.</p> <p>— То све даје наша дична Босна и Херцеговина — одговори савјетник мало уси |
| ито за историју вашег племена, за своје дичне претке, за славну прошлост свога рода.{S} То човј |
| им, господине, што ми моји стари, вазда дични Срби, оставише овај свети обичај у аманет — одгов |
| а непрестано је мислио на ријечи: вазда дични Срби, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин |
| ико богатији; овдје су сви једнаки, сви дишу једнаким духом оним старим српским духом, који је |
| ихо говориле молитву у славу Исукрсту и Дјевици Марији, сипају отров на све оне синове овијех н |
| од мушкараца је забављао онај ужи круг дјевојака, гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјев |
| вирка и орила се весела пјесма момака и дјевојака.{S} Кућа данас бијаше скинула са себе мрачну |
| ше мотрило из обе собе на собу момака и дјевојака, гдје се још мирно разговарало, сједило на ми |
| ље у страни се ухватило за руке десетак дјевојака и почеше пјевати народну пјесму, завршујући ј |
| -Костић се вратио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно к |
| тевица.{S} Он сједне у друштво неколико дјевојака.{S} Ово друштво се звало друштво за извјештав |
| к, који сада бијаше забављен негдје око дјевојака.</p> <p>Подсавјетник Јунг је говорио оштрим к |
| и.</p> <p>Када ова двојица уђоше у собу дјевојака и момака, ускомјеша се и заталаса се и у себи |
| ј слави и стаде понављати ријечи многих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Бо |
| над решетке, извириваше неколико младих дјевојака, Туркиња.{S} Једна од њих механички трзаше ха |
| самих родица његових, неколико старијих дјевојака.{S} Ово је друштво знало о свему, шта се у Са |
| рпској гостионици и љубимац сарајевских дјевојака.{S} Са малим на очи накривљеним фесићем уљезе |
| о слабом друштвеном образовању српских дјевојака и одоше даље.</p> <p>Није била одмакла неколи |
| да ствара буре у мислима и осјећању тих дјевојака, прољеће или ладну зиму, страшну празнину...{ |
| ије, <pb n="149" /> нити тражила женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјево |
| бабе, не води баба таке <pb n="122" /> дјевојачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Влади |
| друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више говорила него прије, но |
| на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и поче све редом |
| али као насртљив љубазан удварач, кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад |
| ојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљиво и засти |
| {S} Била му је величанствена ова сеоска дјевојка, чији је женски понос овако ситна ствар у стањ |
| полицајном шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од |
| е за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила са више званичне озбиљности, но кад |
| ћ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми смо Босанке.{S} Ми смо у |
| меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка а свијетле очи му синуше, као да поздравља кол |
| ође да се са вјереницом опрости.</p> <p>Дјевојка је знала да Боривој данас одлази и чекаше га.{ |
| > <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и погледом молити, к |
| е чак и смјешила заједно са младићима и дјевојкама, како се ко смјешио, чак се и клањала нехоти |
| дућност, лебделе су као духови над овим дјевојкама и момцима.{S} Ново зачело.{S} Ове су жене ве |
| p>Мушкарци су се трудили, да укажу овим дјевојкама сву учтивост, све лијепе форме љубазног, неж |
| жагор у омладинској соби, и међу самим дјевојкама.{S} Жагор не престајаше, и ако су видјели ко |
| о и братски поздрављати, мушко, женско, дјевојке момци и бабе — старци су остале код куће, — св |
| ут, пак би отуд имале двоструку корист, дјевојке би се изображавале, и српска књижевност би нап |
| ке гостинске собе, сједела је омладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас |
| гдје се његова „наклоност“ налазила.{S} Дјевојке су ишле за тим да имају што више забављача, а |
| стрина и баба се већ бијаше разишла.{S} Дјевојке још бијаху све на окупу.{S} Боривој Хаџи-Кости |
| ас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дјевојке су све биле на окупу, само некоји позвани мушк |
| а у фесовима и турском одијелу.{S} Када дјевојке зађоше за угао, полагано нестајаше смијеха и в |
| кастим прегачама преко паса.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а неж |
| ош дуго отезало, да би сва породица ове дјевојке устале против оваког одношаја према њој, то би |
| ослије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, колачима и кавом, |
| <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем ни животом не ра |
| говарале више ове овако мирне и кућевне дјевојке са вазда једнаким, једноликим осмијехом и гово |
| јета! — Лијепо би било када би све наше дјевојке читале српске књиге и то двапут, пак би отуд и |
| ична свјетлост.</p> <p>Све, и госпође и дјевојке и мушкарци, <pb n="244" /> све, све се бијаше |
| > <pb n="48" /> <p>Зато су ти младићи и дјевојке као зачарани непрестано једно крај другог сјед |
| четка, као да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де посл |
| едно другом, и старо и младо; и момци и дјевојке су чиниле једно другом поклоне и то пред свима |
| и и трговци, где је свој новац трошио и дјевојке, с којима је ашиковао и које су на њ рачунале; |
| дића су за сада <pb n="45" /> забављали дјевојке, махом све прије, родице и пријатељице Драгици |
| дих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо нек |
| обичаја, но то су за сада примале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што ј |
| а је то најзгодније, јер ту нијесу само дјевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ св |
| ретима се огледала неукост и стидљивост дјевојке, која још није стекла ону неусиљеност друштвен |
| ш нечије жеље, мисли и — срце; не да су дјевојке саме изрекле: „Овога хоћу“ то су бабе, тетке, |
| е вратим никад више, опрости ми Српкиња дјевојко поносних ових гора, изабранице срца мога!...</ |
| а се баби враћајући.</p> <p>— Шта ти је дјевојко?</p> <p>— Хоћу да играм као она Циганка.{S} Са |
| ла у читавом тијелу.</p> <p>— Шта ти је дјевојко, шта си викала? питаше је баба, коју је глас Д |
| кама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазним изразом и п |
| е у овај час — оставља је за навјек.{S} Дјевојком овлада врста очајања, <pb n="312" /> она га о |
| пну: да.{S} Послије вјенчања оде отац с дјевојком кући, момак у свој стан.{S} Сутра дан не стан |
| то тиштала и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не б |
| им јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господине шефу, ја ћу Вас молити за |
| мислим да није потребно даље испитивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану |
| о у двоумицу, били то било савјесно ову дјевојку задобити, пак јој не испунити жеља.{S} Но ипак |
| S} Боривој посматраше ову просту сеоску дјевојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском ч |
| и дигне да је пољуби, дубоко гледајући дјевојци у очи.{S} Она отме своју руку и учини лицем, д |
| — Мило; де послужуј — викне Лука једној дјевојци.</p> <p>Боривој се осврне.{S} То бијаше Лукина |
| астанак.{S} Но тим тежи бијаше растанак дјевојци, јер је ево учинила завјет, тако је близу била |
| рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши |
| > <p>— Остани још, чико код нас! мољаше дјевојчица.{S} Његово се лице разгали и развесели.</p> |
| старији момчић, а за њим то исто понови дјевојчица.</p> <p>Прије него што је оставио кућу, отид |
| пет, а за тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљу |
| дјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци претили, да ће га ноћу одвратити |
| је било залуд.{S} Питања: одакле та је дјед? па остала родбина? нијесу помогла; баба Стака ниј |
| p>— Ја нисам Чехиња, већ је мој покојни дјед био Чех — одврати дјевојка даље смијући се. — Ми с |
| е господин из пријека.</p> <p>— Јел ваш дјед из Митровице на Сави?</p> <p>— Јесте. —</p> <p>— П |
| сај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево мог сусједа читлук откупише неки ј |
| свог кољена, а ове младе бодрио на нова дјела.</p> <quote> <l>Веселте се браћо на све стране,</ |
| опе.{S} То нам је захвалност за јуначка дјела, када смо азијатску навалу својом крвљу и лешевим |
| и су збрисале сваки траг овијех мисли и дјела.{S} Но зато је Улрих чекао ново унапређење.{S} Са |
| <p>— Набавио сам вам најинтересантније дјело те врсте, краљевину Србију, од оног познатог српс |
| е вјерујемо; први корак слози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили поз |
| а народ ослободимо, Бог ће благословити дјело.{S} Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће |
| х Срба могу да нас понизе — То је ремек дјело аустријске политике пошљедња тачка.{S} Већ нас са |
| ровнотеже у свијету, а ни једно таково дјело не остаје некажњено.{S} Вечити закон је јачи и од |
| што ју схваћа.</p> <p>— А, ово је дивно дјело њим би се могла свака европска литература поносит |
| немате права, то сматрам за недозвољено дјело.</p> <p>— Ми не захтјевамо од вас да погазите риј |
| пског писца.{S} Ох, то вам је прекрасно дјело, ту ћете све наћи, све дивоте, све врлине, све ље |
| доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, уједаред се створише на обали ријечице |
| а народа!{S} На којима сам као поносито дјете стајао и у све вјеровао.{S} Збогом и ти сарајевск |
| } Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваљада би му онда лакше било; в |
| вјетан крај и уједаред изађу предањ два дјетета, обучена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама др |
| ме.</p> <pb n="292" /> <p>Сјети се свог дјетета, своје јединице Пепике и њезине страшне судбе.. |
| хвати се за њ.{S} У тај мах шеф претрчи дјетету, зграби га за руку и тако га повуче за собом, д |
| Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књигу и све јој |
| да честита крсну славу, и ако од свога дјетинства, прво с оцем, за тим као средњошколски ђак, |
| ћало, да му се оцу чини насиље.{S} Ту у дјетињој души захвати корјена страх од силе, која ступа |
| сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сретоше са |
| се сада покидаше чаробне мреже срећних дјетињских снова и мој живот с њима.{S} Ако се не врати |
| пред очи сва прошлост, коју је од свог дјетињства <pb n="12" /> под овом сликом проводио, сјет |
| другачије десило, него што је он то из дјетињства упамтио, и како је себи замишљао као младић |
| ка бијаху најискренији пријатељи још из дјетињства, па и из гимназије; то се пријатељство проте |
| поштује ни оца ни мајке нити ишта, што дјетињу душу весељем испуњава ни његовог бабу, који сам |
| е куће ће и опет стати на старе темеље, дјеца ће веселије пјевати божићну пјесму и тропар свецу |
| и отпоздрављаху Боривоја и даље ћутаху; дјеца почеше бјегати кад угледаше странца, нестаде их н |
| е крупним капљицама.{S} Наста тајац.{S} Дјеца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у с |
| ецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и застрашено га гледе.</p> <p>— А шта радите |
| у чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <pb n="167" /> очи.{S} |
| сам Чех, моја је жена Њемица, а женска дјеца су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је ов |
| сат и по.{S} Са свију страна су јурила дјеца у школу.{S} Боривој се упути кроз главну улицу.{S |
| ску дужност.</p> <p>То бијаху махом све дјеца католичких званичника, која се васпитавала у клош |
| а, жандаре, финанце католике.{S} Жене и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту сп |
| неправде.</p> <p>Изађоше сви.{S} Жене и дјеца остадоше пред кућом и са страхом гледаху тамо на |
| <p>Вратише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску рак |
| оцу у руке и напијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин |
| си још? —</p> <p>— Нека фала Богу, како дјеца и мајка? —</p> <p>— Фала Богу —</p> <p>— Шта ти р |
| атити чика — утишаваше их нежно.</p> <p>Дјеца се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече |
| /p> <p>— Шта носите то у чашама?</p> <p>Дјеца се згледаше, очи им се сузама наводњише.{S} За ти |
| </p> <p>— А шта радите ви овдје?</p> <p>Дјеца још више застрашена гледају једно на друго.</p> < |
| мате ли оца, мајке ко вас храни?</p> <p>Дјеца и даље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо? |
| кот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше |
| ходник куће, истрчаше двоје братовљеве дјеце и обоје полетјеше у загрљај Боривоју.</p> <p>— Не |
| ољом радили, оскудјевали са своје двоје дјеце и све приносили на жртву, но послије свега тога ј |
| клињања женина, ни јаук ни писка нејаке дјеце, још мање позивање на закон, да га без разлога не |
| оредио себе и свој живот са животом оне дјеце мајке природе, која без закона, без разума, без м |
| дног турског дућана са воћем највише се дјеце окупило, јер ту осим црвених ашлама које су ствар |
| уља се човјек — поблиједе.{S} Сјетио се дјеце.</p> <p>— Ја нијесам непоштен човјек — изговори г |
| елике чесме на средини чаршије и чопори дјеце око дашчаних турских дућана и пиљили у свјеже ашл |
| тпомажу напредак, јер су све те чопором дјеце окружене; ове младе, здраве, дебеле, крупне, бујн |
| ић са својим ожењеним братом, и чопором дјеце, мале, велике, женске мушке босе и неодевене.</p> |
| ера из Стамбола.{S} Ту се сакупило пуно дјеце, између осталих и један са војничком аустријском |
| ада пакост, злоба, бијес.{S} Пође према дјеци, да узме чаше од оба дјетета, да их пролије, ваља |
| ада би му онда лакше било; већ приступи дјеци, маши се руком за једну чашу и — у тај мах се про |
| а свето причешће.</p> <p>— Чији сте ви, дјецо? упита их савјетник Улрих.</p> <p>— Дјеца ћуте и |
| аље ћуте.</p> <p>- А ко се брине за вас дјецо?!</p> <p>— Онај ко се за нас бринуо, не живи више |
| а га без разлога не смију растављати са дјецом и женом; ту није било закона, четири оружника га |
| и погледала га скоро пријекорно, као на дјецу, којима се чини жртва, а она без осјећаја, и без |
| Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збо |
| нами као и вами одводе фратори и бискуп дјецу и слабе жене из прадједовске вјере.{S} И ми хоћем |
| {S} Они залазе у школу и невину недужну дјецу српску руше и духовно убијају, да Српство нема св |
| м не ће бити светиње.{S} Пригрлиће нашу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловаж |
| црвених ашлама које су стварале чорбу у дјечијим устима бијаше још и свјежих смокава и рахатлук |
| .{S} Алат, то је онај мали коњичак риђе длаке, која се на њему од зла и тешка посла сва ускурја |
| на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно |
| с лијева на десно, као да му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава њего |
| ци, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вр |
| ова прозора. — Удри Швабу, — зачу се са дна улице као одјек.{S} Боривој се насмија, преврне се |
| згледаше му као једна рупа, из чијег се дна указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увиј |
| је.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се више кровова од кућа, двије три |
| ријечи, да му пријатељ заиста овако из дна душе мисли.{S} Но није вјеровао у истинитост речено |
| абрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја ћу |
| пијона.</p> <p>Преврне другу страну.{S} Дневне новости:{S} Приватни љекар, Израел Фишер је дана |
| XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> <p>Преврне трећу страну сарајевског |
| да је Душан Трифковић унапријеђен у IX. дневни разред са титулом судца и да се премјешта у Сара |
| х и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје родне крај |
| рно остави кућу Митровића, а и половица дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше |
| де нарочито на званичнике испод деветог дневног разреда.{S} Данас су јој курисала два постарија |
| х бивши фелдвебл, званичник једанаестог дневног разреда, постаје ево члан владе за Босну и Херц |
| за савјетника у земаљској влади у VII. дневном разреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневно |
| азреду.{S} Милош Србонић, официал у XI. дневном разреду је унапријеђен у X. дневни разред.</p> |
| зо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању сиједи овај вриједни владин зв |
| аљска влада учинила.{S} Бацили су ме на дно, откуд не може дубље и сад ме бију, по глави, по ср |
| долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико пута као срећно дијете гледао и тако вје |
| Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потужити.< |
| под ногама му се прострло Сарајево а у дну тамо према сарајевском пољу, бијаше увијено као у м |
| се неколико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на окол |
| елу, које је почело да се губи, да је у дну душе увријеђен, да се у њему нешто збива, што ће ил |
| ећма изазиваше српски народ, ствараше у дну душе Србинове мржњу према странцу, који је сада све |
| далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело |
| и и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједном стању.</p> |
| р.{S} Лука и Јово стајаху као поражени, до у дно душе увријеђени, а не смједоше се никоме потуж |
| умије гдјекоје људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док с |
| ни, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру аустријс |
| домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домород |
| ју и мирно и свечано прекорачи праг.{S} До сад се никад није дуго задржавао погледима на кући; |
| е младе Србе дигнемо и српски народ.{S} До сада нам није пошло за руком, али сада апелујемо на |
| ки отпор, да обори највеће преприке.{S} До сада је у Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, дод |
| , да не би изазвао какво негодовање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде ми |
| рига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти странци приређивали.{ |
| а, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро да је био више |
| — овај је господин момак за женидбу.{S} До сада је господин био у касаби и сада ћемо га довести |
| газио поштење, част и народни образ?{S} До овог тренутка нико није њега с ове стране познавао, |
| дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, о |
| чком језику и цикаху при том.{S} Читава до сад мртва чаршија уједаред оживи.{S} Турци дућанџије |
| и-Костића рупи полицајни комесар са два до грла наоружана стражара, а улаз у кућу су чували два |
| е у кревету и мирно заспи као мало када до данас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| о ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли истина да је м |
| тину те оптужбе.{S} Што год је Аустрија до данас постигла против српских, интереса преко Хрвата |
| и, то је било мушко увјерење душе, која до сада није никаквих планова правила, већ вазда живела |
| цвијеће, замишљена је ишла од цвијетка до цвијетка и заливала га, а када је свршавала овај пос |
| а напријед; никад није о том размишљала до овог случаја са Боривојем Хаџи-Костићем. „Зато што ј |
| ј и професор, попунио број осам, остала до свршетка забаве.{S} Ту је распустила своје друштво и |
| спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се читава варош у |
| је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и попут море, нечујно, |
| ла амо и почеше летјети јабуке од стола до стола.{S} Један пријатељ баци јабуку Луки, овај је у |
| рене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико сиво |
| слије оних искустава, које је он о њима до сада имао.</p> <p>Зато је Миховил Премужић послије т |
| есор Франк таким гласом, каковим Душана до сада још није ословљавао.</p> <p>— Сутра изволите уч |
| рзо створи ондје, за њом се лепршао боа до земље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, к |
| ми служили против азијатске најезде, па до берлинског уговора.{S} - Азија нема овако понижене љ |
| вамо.</p> <p>Било је још једно два сата до куће — кад уједаред коњ зарже.{S} Газда Лука му прис |
| постигнут.{S} За више није било мјеста до ли за шесторицу.</p> <p>Мало касније госпођа савјетн |
| ој гостионици; тај је глас ишао од уста до уста, од стола до стола, из гостионице на улицу и по |
| неослобођеног сељака.{S} Колико је пута до сада читао, слушао о тим питањима те и видио сељаке, |
| и оно неколико <pb n="160" /> степеница до дворишта и стаде пред улаз у кућу.{S} Боривој је рач |
| на указиваше касаба све јасније.{S} Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промоли се виш |
| ано спуштати и брзо застре читав бријег до, половице.{S} Горе поче сипати лагана тиха као магла |
| сељака на суду, као што је то по некад до сада чинио.{S} Изгледаше чак да је изгубио поверење |
| и великом Хрватском, но ви сте нам свуд до данас стајали на путу, па и данас стојите.{S} Код на |
| ежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} Читав овај див изгледаше к |
| дној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та омладина на челу са Бо |
| каже.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је све до пошљедње изјаве слушао са ужасном запетошћу, и тек о |
| бра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости се с |
| ред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор, он |
| му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чаковом с |
| ла, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешто у о |
| да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету види |
| ћ се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и свом си |
| вима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех, кик |
| ком Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му приступи п |
| аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средство пр |
| х је увриједило, да она управа, која је до данас само угњетавала народ, српску цркву и све српс |
| на душу би јој пала тиха брига, која је до душе није обарала, али која не да дуго заспати; она |
| } Нарочито она група Муслимана, која је до сада тајно осуђивала аустријску политику у Босни и с |
| , да земаљска управа ове земље, која је до данас само ударала по образу српски народ овијех нес |
| ила на ову честиту српску кућу, која је до данас много несрећа и удара претрпјела, што се ова п |
| е уза се, да јој тако више каже, шта је до сада осјећао према њој, шта га овога часа тако силно |
| ријешењу свога животног питања, које је до сада ова управа несавјесно узела у своје руке и тамо |
| ородични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да продаје пиће на мало, |
| p> <p>То су биле ријечи бабине, које је до прије по године говорила сваки пут, кад год је ту пр |
| свршетком овог незадовољеника, који је до сада толико сметао у јавности.{S} Покушало се с њиме |
| не иде! — једва проговори Јово, који је до сада нијемо стајао пред влашћу, које се плашио. — Ак |
| домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћутао, а послије о другом говорио.</p> <p |
| то су ти странци приређивали.{S} Ако је до сада одлазио на <pb n="267" /> оваке забаве, он се о |
| о разонодити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p |
| тићем.</p> <p>Бег Хасан Ибрахимпашић је до данас са стране гледао на Србе, као на рају, која је |
| свој рад, за које услуге брзо аванзује до званичника у једанаестом дневном разреду.{S} Дању си |
| стоји на једном мјесту, она иде од руке до руке, а сваки дижући је к устима, поздравља остале.< |
| пског стол га прима, исмијева се с њиме до душе, али и ако га сви презиру, нико не смије да му |
| се чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин. |
| ајући на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је |
| нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од се |
| свуд и на крају се опазише знаци, да се до сада једномишљена омладина у мишљењу разилази, цијеп |
| ити, и то увјерење га је тјешило, да се до извјесне, границе већ смије с њоме забављати, јер по |
| ако би му се могло помоћи, но никада се до сада није могао дати на посао, на проучавање свих ти |
| есрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да ради, ако |
| кше моћи подносити са човјеком, који се до сада није плашио никаквих препрека.</p> <p>Боривој ј |
| отов програм, по коме ради и сви смо се до сада слагали, сав српски народ у овијем земљама, чит |
| је био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али ка |
| еч у говору, то га је вријеђало, јер се до данас разговарао с људима, <pb n="191" /> који су га |
| адан и ведар зимски дан.{S} Требевић се до испод половице заогрнуо у снјежну одјећу, и свијетли |
| његове једномишљенике Србе.{S} Но ту се до сада једнодушно Српство Сарајева поче цијепати.{S} С |
| , која су се с обје стране главне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна |
| је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролазио ту кроз пукотин |
| > <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних чиновника, |
| и професором Франком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Т |
| лицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане улице сам |
| тјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један другом.{S} О |
| ког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} Сијено |
| у сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорачи оно н |
| ушке, који је три корака даље стојао, и до сад ћутао.</p> <p>Дијете се бијаше ускомјешало, оно |
| ме.{S} Само је небо, бријег са шумама и до са шареним цвијећем лијеп у овом крају, гдје је човј |
| има.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдје се такођер почело |
| >— Помози Боже, живи Боже, за здравље и до године све у здрављу и ратлуку, више љета много годи |
| авне цесте до у небо дизала и онај дуги до, изгледаше му као једна рупа, из чијег се дна указив |
| а залазио и хвалио га као човјека, који до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сараје |
| ма, <pb n="191" /> који су га саслушали до краја и тежили да све схвате.</p> <p>— Господине, ми |
| се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S} То с |
| и су се противници Српства у овој земљи до данас сакривали под скут земаљске управе ове земље, |
| о вријеме, за које ће још морати чекати до свога наименовања, не пропадне, одлучио се на проуча |
| че сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха |
| ајбољи пријатељи.{S} Боривој га испрати до чаршије и ту му још једаред обећа, да ће га посјетит |
| аци са столице.{S} Злонога скоро одлети до врата, тамо се задржа и застаде.{S} Брзо се метармоф |
| <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних бораца — страховали су д |
| начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади Србин - |
| аде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја одговерим |
| ош мало преосталог поноса, да се у овој до сада најпрљавијој афери опере.{S} Сутра дан је ујутр |
| ном умјетног говора, причао је о једној до сада нечувеној срамоти судског вјежбеника Душана Три |
| } Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађе купац, Боривој му рече:{S} Т |
| агове земаљске владе од савјетника, пак до војне и цивилне поглавице земље, чак да су га видјел |
| него ја!{S} Све је надамном.{S} Пао сам до обичног раденика у обичној радионици, који када дође |
| омаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, а сада ето под старост морам да лажем — |
| у каже: истрај у народној борби, збогом до виђења!</p> <pb n="313" /> <p>Ту су били и представн |
| а сукна.{S} Из далека се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку |
| и такова љубав и пријатељство, које он до сада такођер ничим није заслужио.</p> <p>— Знате л’ |
| му не ће дати мјеста.{S} Јер није могао до вјерује у такав поредак у свијету, да би га послије |
| ада мали кроз силне ударе бијаше умакао до Предимарет, гдје је стајао један полицај.</p> <p>— У |
| а с њиме.</p> <p>Тако се Душан забављао до пред зору.{S} На крају се упознао и са госпођицом Ми |
| рио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, вршио је с |
| пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, бар он |
| ра премјештен.{S} Читавим путем, па ево до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под к |
| ћи и даље сељачко питање, у коме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ |
| храбрио их је Боривој, кога је све ово до дна душе увриједило, но морао се савладати.{S} - Ја |
| си живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас савје |
| аничника, који је на сличан начин успео до положаја.{S} Купи око себе прваке јединоспававајуће |
| мају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, већ ра |
| повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао повјерљи |
| <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања добаци |
| а, него ли вама, ал ми вас ипак нијесмо до данас тражили, јер смо увидјели, да недостају основи |
| езаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лагано спуштати |
| оматраше с почетка са интересом, јер то до данас још није видио.{S} Касније, када се помјешао б |
| се у вече враћали натраг, као што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле |
| а га ријеше и у живот приведу.{S} А што до данас нијесмо ни на једном пољу успјели, том је крив |
| ијаху сви изненађени овом посјетом, јер до данас није још ни један владин званичник прекорачио |
| кроз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигн |
| > <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна |
| S} Душан је обећао да ће ићи, но уз пут до званија га је та мисао, да сада мора, хтио не хтио, |
| ктер.</p> <p>Што више уноси раздор међу до маће, његов углед расте не само пред световним власт |
| док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичке гри |
| се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, па ма не б |
| рски, а кад се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје |
| укавство и сва она средства, која су му до сада вазда била на услузи и против веће силе ауторит |
| з земаљске управе, они људи, који су му до сада стајали на путу.{S} И сада га у његовој души <p |
| ала неправда Србину учињена.{S} Њега су до сада премјештали десет пута свуд по Босни и Херцегов |
| естирали, ма у најблажем облику, сви су до сад били гоњени.</p> <p>— Данас смо сами, али ће нас |
| рења јесте: одијелити издајице, који су до сада стајали на путу и показати прстом на њих, да их |
| поћи на рад.{S} Хрватски политичари су до данас вазда тражили нас Србе, да их потпомажемо у њи |
| пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас осјећаја. |
| тране познавао, зато га лично презираху до скота и у питањима части нису расправљали с њиме.</p |
| ао да је пала нека тавна копрена са тих до сада забринутих лица, која уједаред синуше свјетлошћ |
| о на висину.{S} Та за Бога, нами је баш до тога нарочито стало, да кроз интелигентне младе Србе |
| струку, да ће се њему прво дати.</p> <p>До данас се још није ништа ново десило, нема мјеста чак |
| на.{S} Пође кроз игралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гле |
| а њ заборављао.{S} Тек се од најновијег доба Франк љубазније јавља и тражи Душаново друштво.{S} |
| н израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од себе: зашто му |
| у сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је сељак имао новаца, но љети пако |
| и на врата; васкрсавало је оно скорашње доба, када је побожни православни ходећи у цркву, тик н |
| свуд у свима званијима.{S} Настаје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очек |
| тереси нас везују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> |
| S} Ми ћемо створити ту омладину, и ново доба.{S} Никада тиранин није подјармио образован народ. |
| </p> <p>Газда Јово је још у своје младо доба остао удов.{S} Жена му је умрла баш када је доније |
| пред вече, то је баш било у оно зимско доба, када су ноћи најдуже а дани најкраћи, када се у м |
| акле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Душан застаде и не м |
| оложај, у ком смо се налазили за турско доба.{S} Ако си према овима горе окрутан, онда те гоне, |
| из цркве и школе, које је још за турско доба извојевала.{S} Почело се борити свим средствима пр |
| пских трговаца у Сарајеву још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посј |
| да је тако.</p> <p>— Данас је наступило доба, када се свијет надмеће, ко ће више да зна, да над |
| тивати дјевојку с обзиром на њено њежно доба — рече шеф Душану на њемачком језику, да дјевојче |
| момка, мужа Пепикиног за навек, од оно доба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година |
| <p>— Али нема ријешења и ако сам од оно доба трипут обнављао молбеницу.</p> <p>Шеф секције га п |
| куће, васкрсавало му је пред душом оно доба, када се побожни хришћанин морао кришом у тами и н |
| е.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доба за српство не смије ни помислити на тако што, а ка |
| етија дужност омладине у ово судбоносно доба по Српство ових земаља, него што прије помоћи сеља |
| ички фратар стао ногом на Балкан, од то доба почиње несрећа ових земаља.{S} Центар те политике |
| суд о Злоноги, но за дивно чудо, од то доба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се |
| така и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар у друштву не растаје и када се о |
| видјеше, да њих иста судбина гони од то доба као и Србе старосједиоце.</p> <p>Бег Хасан Ибрахим |
| таја.</p> <p>То се често дешавало од то доба, и ако никада ништа сумњиво нијесу нашли, то се ип |
| е није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још већма љуби тог коња, с њиме дијели своју сирот |
| е претурио све муке и јаде свих људских доба за кратко вријеме младости.</p> <p>Само што је при |
| нио.{S} Србин бити, то је већ погрешка, добар Србин то је гријех а борити се за права Српства, |
| се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p |
| т Сарајева, Алекса Стефановић. — Ово је добар знак за народну ствар.{S} Живио те Бог, брате Јов |
| ићи горе, тако ће и Србима по гдјекоји добар залогај пасти у дио.</p> <p>— И ја мислим, да ћем |
| ица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p>— Па волим да знам, како наши Срби |
| помисли да овај господар ипак море бити добар човјек.</p> <p>— А имаш ли жену?</p> <p>— Немам.< |
| Стефановић.{S} Све се може купити само добар глас не.{S} Поштен омладинац у ово судбонасно доб |
| је професор Франк — ја сам овом човјеку добар и искрен пријатељ, али када се све присутне судиј |
| е озбиљности, но кад <pb n="181" /> јој добаце са сусједног стола једну јабуку, на лицу јој се |
| но се савлада.</p> <p>— Животињо једна! добаци оном, који му је ово послиједње питање поставио. |
| литика?</p> <p>— Шта овај бенави овдје! добаци један из омладине..</p> <p>- Танка су ти ребра, |
| м времену Франк најљубазније ословљава, добаци му неколико љубазних ријечи, но одмах се удаљује |
| "112" /> <p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, ка |
| > <p>- Танка су ти ребра, господичићу — добаци му чика Алекса.</p> <p>— Господо, немојте пресуђ |
| .{S} А кад сељак слегну раменима, он му добаци: иди мрцино српска!</p> <p>— Је си ли из далека? |
| ази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не, не, не.</p> <pb n="56" /> <p>Посли |
| ка наводњене очи, и једном од присутних добаци нешто муцајући а наводњеним очима је нестално и |
| овај начин прибавио.{S} Сада наста живо добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, |
| са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме неслане ријечи, и онај стари М |
| не границе, онда му почеше разна питања добацивати.</p> <p>— Јел бога ти, како ви то тамо на вл |
| вље мог пријатеља!</p> <p>Почеше и опет добацивати јабуке једно другом, и старо и младо; и момц |
| ављао своја запиткивања, на која му сви добациваху пуке фразе и опет се смијаху.</p> <p>Напосле |
| н се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехом.{S} Боривој Хаџи-Кост |
| ату послије оних ријечи, но овдје му се добацила таково разликовање о ком је морао мало промисл |
| тити у расправу, онако тек преко рамена добацио неколико ријечи, које су иначе уљудне, али из њ |
| ацити у очи.{S} А што би значило истину добацити тим људима, који имају сву силу и власт у свој |
| боје на лицу му се измјешаше, и сфинга доби шарено лице.</p> <pb n="302" /> <p>Једва једаред, |
| тина што се по касаби говори?{S} И када доби одговор, који је гласио: на жалост растаћемо се, и |
| ње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и намргођено пог |
| , срамоте моје, ако не узме, и лице јој доби тако љубазан, узбуђен израз, као да момку љубав от |
| е може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба |
| ем стањем у земљи.</p> <p>Разговор брзо доби свој одређен правац.</p> <p>— Нами је данас боље — |
| вна копрена са лица му, и лице му чисто доби благ, љубазан, природан израз; као да је лажну мас |
| а Трифковића се зачас промјени, лице му доби полу одушевљен полу елегантани уздржљив израз са п |
| кафанских.</p> <p>Прави живот и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри |
| ну читаве околине.{S} Код њих су сељаци добијали новаца у најоскудније доба године; у зиму је с |
| интрига против шега, са свију страна је добијао одговор: чаршија прича, али нико није могао рећ |
| и.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом добијао у угледу, и у њему се укоријенила мисао, да све |
| е пак желио, да се спасе овог стања, да добије мјесто и није могао вјеровати, да му не ће дати |
| стране није ишло поштено, не само да се добије, већ и да се даде, још се ни у чему нијесмо слож |
| емаљске владе, или обратно како када ко добије налог од горе.{S} Главне заповјести издаје биску |
| ваца, посједника, нижих званичника; ако добије приступа, и који Босанац ван Сарајева, то је онд |
| и је и уморна клоне на њу.</p> <p>— Кад добијем ову другу књигу и теби ћу читати.</p> <p>— Чува |
| на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима почело говорити |
| сни и Херцеговини разнио глас: земља је добила новог министра, који обећава све жеље и тужбе са |
| е, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер ето то сведоче и зва |
| и.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да б |
| ве концесије, јер да их он није примио, добили би их какове швабе, јевреји и странци.{S} Зато с |
| завиле, и они су пропали, а новац још, добили нијесу...</p> <p>Душан Трифковић када виде овај |
| бранити своје.{S} Велим, нијесте много добили, већ сте много успјели, а нас ово упућује на вас |
| — Ви сте много успјели, а нијесте много добили са статутом, поче млади бег Хасан Ибрахимпашић.{ |
| по упутству својих мужева, који су опет добили миг од горе, да се нешто учини и за босанску сир |
| дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на разним заводима Босне и Херцег |
| Био је сав ускомјешан.{S} Мушко му лице добило дјетињски збуњен израз.{S} Кад му се погледи сре |
| вани дан и за Боривоја Хаџи-Костића:{S} Добио је позив у земаљској влади, да му се саопћи ријеш |
| о“.{S} Исти је колега наиме из Сарајева добио писмо, у коме се тачно изнијело све о чему се по |
| <p>Сутра дан је Душан Трифковић заиста добио позив од савјетника Улриха.{S} Аудијенција није т |
| лужитељем судским у канцеларији и да је добио срамотан шамар, да се са званичне стране покренул |
| >Мато Ловрић, исти онај колега, који је добио писмо из Сарајева, које бијаше написано у стилу п |
| злурадо.{S} Исти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас |
| твртак морам бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. |
| а дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, који је потребан за проучавање.{S} Тако |
| она може и на нас Србе ослонити.{S} Ево добисмо одобрен црквено-школски статут.{S} Ту ће, треба |
| Народне вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то |
| ер сврха политике је вазда била корист, добит, пак ће и остати то увијек.{S} Србија и сви Срби |
| ји вазда тражи своју удобност и - своју добит.{S} Константин Хаџи-Костић се није дао задобити, |
| клонити, виде хрватски политичари своју добит у политици ових земаља.{S} Ми се давимо у злу а с |
| они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити више.</p> <p>— Ама људи, што није право, то није |
| ош лукавија политика.{S} Тамо гдје нема добити, не политизирај то је принцип животни Цвјетина П |
| галантеријска радња, гдје се могу четке добити?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у С |
| баш савјетник напоменуо.{S} Сутра ћете добити посив да га посјетите.</p> </div> <div type="cha |
| подастрели у облику меморандума, не ће добити мјеста у овој земљи.{S} У ту омладину је спадао |
| >— То не може никако бити, јер он не ће добити овдје мјеста да би се могао оженити.</p> <p>— Гл |
| Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужено мјесто и зато је мирно и стрпељиво чек |
| врда црквеног статута и народ ће и опет добити своју цркву, српске куће ће и опет стати на стар |
| тријско вино, мађарско пиво; ту се могу добити швапски бифтеци, швајцарски сир, и све остало, ш |
| адовољство и протест.{S} Њено лице, очи добише израз мирне и стрпељиве паћенице.{S} Када је чул |
| дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал је гласно викао:{S} У идућу недељу ће б |
| } Војна музичка капела је у све трубе и добоше ударала аустријску царску химну.{S} Све се уском |
| бити коњска трка и пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је |
| да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо пустише н |
| осимо за Српством, школа нас је увела у добра културе, живот у варошима великих школа на миран |
| у.{S} Боривој узе боцу и напи се. — Баш добра! — рече.</p> <p>— Подај даље — рече му Лука, када |
| ја Вам препоручујем собу код једне врло добре наше босанске породице, тамо ће вам бити све врло |
| које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне за њ.</p> <p>То није био занос |
| времена.{S} Више није могао да сумња у добре намјере новог министарства, већ по ономе судећи, |
| ви су очекивали, сваки дан су се надали добрим гласовима о ријешењу црквеног питања па да народ |
| родица Митровића је учествовала у свима добрима и несрећама, које прате српски народ у овијем з |
| ћутање.{S} Сви мишљаху: ово не ће имати добрих пошљедица.{S} Само се неколицина радовала, што с |
| нападај на његову част.</p> <p>Један се добричина љубазно насмија, ухвати га око врата и рече: |
| око српског стола јесте Ђорђо, прозвани добричина јер се на његов рачун забављало, када се поли |
| е.</p> <p>— Па поштујемо те! — изговори добричина.{S} И опет се сви насмијаше иронички.</p> <p> |
| о?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу, Ђорђо добричина могашо само поновити ове ријечи.</p> <p>Сви п |
| p>- Па нико га није ни звао — добаци му добричина.{S} Онај је то чуо али се чинио, као да није |
| ове ријечи.</p> <p>Сви погледаше Ђорђу добричину овако забезекнуто и ударише у смијех, пуни ве |
| дате?</p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, |
| ко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али |
| p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро је што није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драг |
| , да му се не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздр |
| лјепши утисак из српске куће.</p> <p>— Добро вино још боље грије и кријепи — превали домаћин н |
| ише старачко и изнемогло лице.</p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омл |
| ренуо, нико га није задржавао.</p> <p>— Добро је што није нико од наших чуо — промуца Душан у с |
| </p> <p>— Шта ти ради друштво?</p> <p>— Добро фала Богу. —</p> <p>— Нека фала Богу тако и треба |
| пуцање, зато ко има добра коња, нека га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и не |
| , који је требао да побуди увјерење, да добро мисли о новом положају Душанову.</p> <p>— Па онак |
| же бити повољно и неповољно, како се за добро нађе а ријешиће се онако, како треба.</p> <p>Ту с |
| ти интерес за ту босанску „марву“, која добро даје, а тиме би се можда учинило штогод за сељака |
| странаца не примамо ништа.</p> <p>— Па добро од Хрвата можете примити.</p> <p>— Хм, Хм, еј гос |
| свађа — бранио се Душан.</p> <p>— Но па добро, Ваша увреда, као поправљао се начелник. — У оста |
| о што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— Од Хрвата не ћемо ништа. |
| о — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добро даје, али нам кмет мало и лоше даје — сасвим неза |
| био у дубини душе увјерен, да ће се све добро ријешити, нарочито, када се народне вође у послу |
| врсто се надаше, да ће напокон ипак све добро бити...</p> <p>Кад се Боривој вратио кући, он се |
| е ага кратко.</p> <p>— Па изгледа да је добро родило — одврати му Боривој.</p> <p>— То Бог добр |
| га добро опаше, а ко има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ј |
| ље говорити.</p> <p>— Господине, ако је добро, само изволте примити то од нас браће Хрвата, као |
| , на оваке гласове.</p> <p>— Ал то није добро, влада ће пробити до сада чврсте редове народних |
| абринуто лице му јасно виче, да му није добро; ту чучи крај педесет ока жита, које му је једва |
| а изгаздовали, а што би ја кварио своје добро расположење и мир због тога — ено брате вођа, па |
| трпјели и чекали.</p> <p>— Ваш народ се добро понио, и нас је управо задивио и научио нас, шта |
| м путем и потпуно сам увјерен, да ће се добро свршити.{S} Но српске вође су најпре морале лутат |
| њихове омладине, ви је не извјештавате добро.</p> <p>— Је сте ли се ви о томе увјерили?</p> <p |
| мојте..</p> <p>— Ни о вами се не говори добро, господине савјетниче!</p> <p>— Но па реците упра |
| му тијело, иди ће ван и онда не ће бити добро ни за њ ни за његове.</p> <p>Двије године сваког |
| она вижљаста госпођица, која је сваком добро позната са корза, гдје сваки дан прође по неколик |
| лоше, и да се неко брине за ово њихово добро расположење.</p> <p>Боривој прође још једаред кро |
| з два разлога, прије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић д |
| вног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других |
| ћи отрести старих брига, а камоли овако добро провести.{S} До сада је све презирао што су ти ст |
| и му жао тог живинчета, које га је тако добро служило, а сада опет да мучи ту животињу!{S} Ено |
| личност, о којој се више није говорило добро.{S} И међу самим Србима стече <pb n="140" /> мног |
| боље знаде.</p> <pb n="81" /> <p>— Врло добро, захваљујем на питању. — Затим је разговор текао |
| љем испуњава ни његовог бабу, који само добро чини, нијесу у стању да му поврате.</p> <p>— Води |
| да њима да земљу, јер као: ми не радимо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остад |
| е не значимо ништа на Балкану, само смо добро земљиште за гајење безкарактера, отпадника и изда |
| то потписати, он га има.{S} Али га зато добро упамтите.{S} Када нам се првог новембра заклиње в |
| и не отварамо.{S} Шта ће то, кад се ето добро види.{S} Он се чудио, да га овај то пита.</p> <p> |
| та, крај главног имања свог.{S} Ајд што добро и издржљиво ради, али његова нога свукуд може; он |
| у садржало све, што се о Јови Митровићу добро мислило.</p> <p>Газда Јово је још у своје младо д |
| Ја сам пропао, за мене нема више ничега доброг, лијепог, узоритог, ничега, ја не вјерујем више |
| !</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један госпо |
| гано загријевало, само са чекало, да се добром расположењу даде маха.{S} Када отпоче игранка, п |
| и то овдје требало.{S} Захвалност према добротворима је једна од највећих врлина!</p> <p>Уједар |
| грађу ових земаља, могу и њих наћи међу добротворима ових земаља.</p> <p>Ту је била и госпођица |
| њега, да се у Сарајеву приређује велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на разм |
| нком, који је отпратише до куће.</p> <p>Добротворна забава је занијела Душана Трифковића.{S} Ва |
| пролажаху кроз Душанову главу дан после добротворне забаве.</p> <p>Истог дана послије подне изн |
| творених очију мишљаше не на пут, ни на добротворну забаву, већ на нешто, што би се могло десит |
| огавне афере.</p> <p>Баш се некако пред добротворну забаву са злурадим подсмјехом говорило о на |
| кренуо се до душе да посјети вечерас и добротворну забаву, али када се промислио дубље шта га |
| ком.</p> <pb n="253" /> <p>Вршећи своју добротворну дужност обе госпођице с понудама приступе Д |
| :id="SRP19080_C24"> <head>24.</head> <p>Добротворну забаву, која се одржала у дворницама градск |
| мало увреде.</p> <p>Госпођица Хичек се доброћудно смијала.</p> <p>— Ви сте без сумње Чехиња — |
| на и чиста као зејтин, која брзо ствара добру вољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин |
| ољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу.{S} Једаред се чита књига да се забавља, а |
| полу пјевајући;</p> <quote> <l>Сад смо добру ватру наложили, </l> <l>Да чувамо, да се не угаси |
| редини бјела Крагујевца.</l> <l>Сад смо добру ватру наложили,</l> <l>Да чувамо да се не угаси;< |
| к, када га буде на само нашао, те да га доведе у своје друштво.{S} Када послије неке непријатно |
| е прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и прикаже га.</p> <p>— Мило |
| е људе, на које се односи, до бијеса да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не у |
| м шефу и захтјевао, да се иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест |
| г коња па носи робу мени.{S} Газда Лука доведе Алата, тог малог коњичка.{S} Алат је брзо корача |
| јући ово двоје, гдје она једном ријечју доведе у положај, из кога се нијесу могли испетљати.{S} |
| га боље упознамо“ и „да га на прав пут доведемо“ — а када Србина упропасте веле: „учинили смо |
| рбухом за љебом, које је земаљска влада довела амо да умножи број наших непријатеља и својих шп |
| гоне? — У ово моментално узбуђење га је довела мисао, ако му брат буде коначно одбијен.</p> <pb |
| ти против свог злог стања, у који га је довела земаљска управа.</p> <p>Муслимани почеше увиђати |
| олутизма, мјесто да сте нас задовољили, довели сте нам странце на врат.</p> <p>— Међу званичниш |
| вину немају никаква права.{S} То нас је довело до увјерења, да у вами од данас гледамо не рају, |
| ољства, страха и узбуђења, у које га је довео један „Влах“, а и од гадости, што се с овим „Влах |
| ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести у Сарајево.{S} Шта и како управо мисли тај с ти |
| је господин био у касаби и сада ћемо га довести у Сарајево — рече професор, циљајући на симпати |
| е пронаћи, а то ће вашег пријатеља моћи довести можда до судбоносних пошљедица.</p> <p>— Је ли |
| оваким начином расправља, што би могао довести до сукоба и свађе.</p> <p>- Право има наш млади |
| агица се насмија у не умједе баш никако довести у свезу ову посјету с оним сном.{S} У нечему је |
| иле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста |
| је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смијали.{S} Но |
| > <p>— Удри Швабу! — још читаво по сата довикиваху један другом, а тај Турчин, што је казао: ев |
| е су стекли знање?!</p> <p>— То је лаж! довикиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један |
| дућност, глас омладине је глас народа — довикне Стевица свима.</p> <p>Ту се узнемирише сви прис |
| сам — шта?!</p> <p>— Друство, друство! довикну један.</p> <p>— Ја мислим, кад сједим овдје, да |
| <p>— Та ено ти онај Швабо граби шећер — довикнуће један муслиман, који је баш туд пролазио.</p> |
| <pb n="119" /> управе, која оваке људе доводи у ову несрећну земљу.{S} Међу тима који су овако |
| бија спрема, и зато морамо са стране да доводимо званичнике, да имамо кога мећати на виша мјест |
| ротињом, децом, чак Циганима, и тиме је доводио у крило јединоспасавајуће вере нове чланове.</p |
| е послије окупације амо, а то мора бити довољан разлог пред сваким Србином, да се поклони тој у |
| ривој је разумио одговор.</p> <p>— Није довољно, госпођице, само једаред прочитати добру књигу. |
| ла Европе за услуге.{S} Азијат још није довољно Европу научио памети.{S} Ето ту неправду још и |
| ићу.{S} Стари га погледа и не разумјеле довољно онај нијеми говор на лицу.</p> <p>— Јест, не см |
| магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{S} Изну |
| <p>— Па, никако — мислим да посјетим и довротворну забаву — једва некако пребаци преко језика. |
| и!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише ове ријеч |
| не разумије.{S} Ствар је сасвим јасна — доврши шеф.</p> <p>Одпустише дјевојку.</p> <p>— Господи |
| е, све ће то бити боље, и за вас Србе — доврши Франк.</p> <p>Душану пуче нешто ново пред духовн |
| ије, ево и народне ствари иду на боље — доврши мирно Боривој.</p> <p>— Српски народ као опозици |
| Тако нам је тешко — тако нам је тешко — доврши дијете и сузе му угушише ријечи.</p> <p>Савјетни |
| да за Босну и Херцеговину даје мјесто — доврши владин савјетник, озбиљно и званично понављајући |
| — Ваљада и народ умије и знаде нешто — доврши као стресајући се.</p> <p>— Па ко је тај народ? |
| љу. „Живела Србија, живео српски краљ!“ доврши здравицу. „Револуцију ћемо правити!“ викну и ста |
| смјеста их стријељајте.</p> <p>Генерал доврши и сви погледаше на старог мујагу са крунским орд |
| велика добротворна свечаност.{S} Тај га догађај побуди на размишљање.{S} Како би било, кад би о |
| моћен, понижен и побеђен.{S} Но овај се догађај десио између четир ока и четир зида, дакле могл |
| , но није мислио више на овај најновији догађај.{S} На нешто слично је он већ давно мислио, как |
| си скроз неспреман и неспособан, а овај догађај му је ето аргумент за тврдњу.{S} Сад ево хоћеш |
| ове мисли опет врати у мислима на овај догађај, који се мало час одиграо у његовом одјелењу, у |
| оказаше знаци силног негодовања на овај догађај, и када она то опази, насмија се полукокетно, д |
| анк с осмјехом, који се односио на онај догађај који се мало час одиграо у оној побочној соби.< |
| ног положаја.{S} Но шта је то било, тај догађај, који би имао све преокренути, то ни сам није з |
| ом новом пријатељу.</p> <p>Послије ових догађаја наступи страшан мир у касаби.{S} Нико се више |
| ила, и брзо стварала појмове о људима и догађајима.</p> <p>За вријеме овијех разговора у мушкој |
| од народних првака и вођа у послиједњим догађајима.{S} Ту су оба ова два млада пријатеља били п |
| ви мњење о новом политичком положају, о догађајима у Сарајеву и ван Сарајева.</p> <p>Једно од г |
| упило у њему оно мирно стање, када се о догађајима стварно пресуђује.{S} Пред њим је лежао акт |
| ве гостионице и кафане, и причао о томе догађају.{S} Тиме је добила ствар истинит карактер, јер |
| зилазити.{S} Поче се расправљати о овом догађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је |
| овори кроз нос, и он остави своју лулу, догега се до улаза свога дућана и поче одавати неке гла |
| се споразумјели, јер као што знаш, без договора нема споразума, без споразума нема странке, па |
| нда тек да нађу прави пут у заједничком договору са епископима и управом ове земље.{S} Не драги |
| инистар!</p> <p>— Никад то не престаје, догод нами заповиједа министар из Беча. — И када би ти |
| амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале, тешкоће и неприлике, да ће се одр |
| гових.</p> <p>У тај мах се кроз светину догураше до њих двије госпођице, кћери виших владиних ч |
| е судске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— |
| n="254" /> <p>Када Душан на ово ћуташе, додаде она смијешећи се: па да, кад смо се у Босни роди |
| викиваше неко.{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти каз |
| </p> <p>Народу бијаше напокон ова борба додијала.{S} Бијаше му тешко пролазећи поред цркве, год |
| народ искрено жели ову слогу и њему је додијало вазда бити туђ слуга.</p> <p>— То баш хоће наш |
| рагица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је т |
| , као што су спочетка били једно другом додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се п |
| "60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјесме, онда су сви гос |
| ја је уз Аустрију, која не жели никаква додира с Турском и данашње стање одобрава.{S} Зато унап |
| г опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије поздрава са свима позн |
| ије тога су набеђивали на њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуци |
| Боривоју Хаџи Костићу видио само ђака, додуше подузетна или смјела, а сада ево гледаше пред со |
| Хаџи-Сулејмановића, владиног чиновника, додуше приволом овога, но муслиманско становништво град |
| и име штампа, пак ето ти просвјете!{S} Додуше у послиједње вријеме те Швабе отимају чаршију из |
| а.{S} При поздрављању је поцрвенила.{S} Додуше бијаше устала сасма слободно, са облигатним љуба |
| шта треба да учините за своју ствар.{S} Додуше Срби у Босни не чине одмах оно што је најбоље, в |
| <p>— Кога сте ви тада затворили, тог је додуше мрак прогутао, да, њега нема више међу живима, д |
| јелења, а када сад видје ово лице, које додуше сада није било намрђено, али које својим страшио |
| а је сједио још један господин, коме се додуше приказао, али није могао ништа с њиме да говори. |
| чезавати и тако спуштајући се све ниже, дође ова магла до врхова цркви, џамија и кућа и уви се |
| абацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна клоне на њу.</p> <p |
| ење Репићево.</p> <p>Тако прође и љето, дође јесен и зима.{S} Душан Трифковић као да живи ван в |
| смијеш противити!? — издера се десетар, дође ван себе и измахне песницом да га удари, но задржа |
| а прибра.{S} Брзо ухвати малог за руку, дође до врата и ухвати за кључаоницу, да уђе и опрости |
| е иста дјевојка доведе на саслушање.{S} Дође млада дјевојка од петнаест година у дворану страшљ |
| за навјек изгубити сав углед.{S} Једва дође к себи, да се даље распита о овој новој својој афе |
| Муслиманима Босне и Херцеговине може да дође, да се сложе у овијем питањима, која су вјековима |
| срамоту Србина судије и страшило се да дође под истрагу и лице овог никаквог човјека. |</p> <p |
| чему говорити.</p> <p>— Молим вас, када дође ваш пријатељ професорски кандидат — не би био рад |
| До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на груди, но чим остави логор |
| или шило у руке и иде на посао.{S} Када дође вријеме, идем на ручак, једем као и раденик, који |
| глас му избаци ове ријечи оштро, а када дође до ријечи „цар“, он подвикне, тресне руком са чако |
| етрнаест дана заносио том мишљу, и када дође вријеме забаве, није дуго оклијевао.{S} Измоли оса |
| раденика у обичној радионици, који када дође вријеме, узме чекић, длијето или шило у руке и иде |
| има пушку нека је добро потпраши и нека дође тамо.{S} Само за цијело; и ја ћу бити ондје.{S} Ту |
| мјетила, брзо се дигне и брзим корацима дође до прозора.{S} Баба је погледа и сад јој паде нешт |
| ене, да види ко је, већ онако заплашена дође до излога једнога дућана и ту стане.{S} У стаклету |
| поколења васпитати том мишљу и када она дође тако одгојена у политичке убојне редове, онда је с |
| ој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— Баш те |
| p> <p>— Истрај брате, још ово мало; кад дође наше вријеме вратићеш нам се ти — храбрио је Борив |
| е округле столичице од три ноге.{S} Кад дође боца с ракијом, прво је узе Лука: у здравље! рече, |
| још мало — једва промуца.</p> <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одл |
| себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли наваљиваху на њу и одл |
| натраг.</p> <p>Напошљетку једва једаред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Биј |
| елазило на забавни део.{S} Но у једаред дође један гост, млад човјек, који се прво поздрави с д |
| у не треба дати повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и пр |
| није затекао.{S} Мислио, је ако касније дође, да ће се тако окренути, да га овај не може видјет |
| ић, владин перовођа Хичек, мало касније дође и Душан Трифковић.{S} Но ту бијаху и остали гости |
| као, дуго чекао, но нико од Алексића не дође..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19080_ |
| сак са овога човјека, овај му човјек не дође ни мало симпатичан.{S} И сам говор му се није учин |
| аја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у ладу се |
| за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Муслимана.< |
| Костић се лагано дигне са свог мјеста и дође до Злоноге, лагано га ухвати за капут од горе и св |
| вртовима унаоколо.</p> <p>Душан пође и дође до чаршије.{S} Уједаред зачу из далека неки смијех |
| тајником Јунгом, Душан тражаше самоћу и дође до врата исте собице, весело и раздрагано му прист |
| ви од срца насмијаше.</p> <p>Послиједњи дође Ристо Пејић, од самог српског стола прозван Шехер- |
| утом бојом бола и блиједом бојом немоћи дође у званије и видјевши Душана у срећном расположењу |
| > облаци ишчезаше, само један црн облак дође лагано до врха Требевића, сједе на њ и поче се лаг |
| есорски кандидат — не би био рад да нам дође за сто — из небуха рече професор Франк — тај ми се |
| и брзо и одлучно. — Зло је, од како нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Бо |
| ембра заклиње војска у логору онда и он дође тамо.{S} Но знате ли шта ради?{S} До пред логор др |
| и људи.</p> <pb n="225" /> <p>Ту некако дође глас до њега, да се у Сарајеву приређује велика до |
| осанац?</p> <p>— Сарајлија.</p> <p>У то дође један купац, који нуђаше са три крајцаре мање, нег |
| > <p>Осјећао се као сељак када први пут дође у варош и не може да схвати шаренило на улици, мет |
| рема аустријским шпијунима?{S} На крају дође до увјерења, да ово још није било оно право средст |
| гралиште свога млађег доба и напослетку дође на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарај |
| пјесме и весеља — Његова родна груда му дође као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће врије |
| сам ту искусио.</p> <p>Савјетник Урлих дође у право приповједачко расположење.{S} Прекрсти ног |
| , он одбијаше.</p> <p>— Ако хоћеш да ти дођем у госте, онда мораш ручати код нас — рече му Бори |
| оруком госпође савјетниковице Улрих, да дођете у четвртак на вечер к њој на жур, гдје ће бити н |
| , међутим се куцала с њиме.{S} А што не дођеш више пута к нама — скоро карајућим гласом изражав |
| се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, кад |
| се умире и пустише чику.</p> <p>— Чико дођи! рече старији момчић, а за њим то исто понови дјев |
| ло.{S} Турски кућерци, дућани и магазе, дођоше у своје старо расположење заједно са старим и си |
| внуше пламом, који њима није својствен, дођоше за час у забуну, али енергичне ријечи и појава Б |
| лавну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођоше до Баш-чаршије и упутише се у оне мирне узане ул |
| кошта новаца.{S} Сви они <pb n="219" /> дођоше амо без новаца, данас пак имају у рукама сву трг |
| отив себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на лажним оптужбама и от |
| одерним прозорима и кровом.</p> <p>Кола дођоше на један велик трг.{S} То је главна чаршија.{S} |
| су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и не рекоше ништа један друго |
| ивој, јер су ноћас дуго сједели.{S} Кад дођоше на један бријег, угледаше даље цркву.{S} Све се |
| <p>Кад је наступила дубока јесен, и кад дођоше они кратки дани, дуге ноћи, које почињу већ у пе |
| расположење. <pb n="60" /> Све три собе дођоше у међусобан додир, а када се почеше пјевати пјес |
| е ријечи између Стевице и старог Алексе дођоше му некако нејасне и неразумљиве.</p> <p>— Знамо |
| доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну уску улицу.{S} Куће су биле махом на јед |
| ких, ческих и пољских званичника и опет дођоше на дневни ред.</p> <p>Те су жене оставиле своје |
| ола сваког часа морају изврнути.</p> <p>Дођоше до мјеста, гдје су она кола поломљена лежала.{S} |
| ли своју сиротињу бригу и терет.</p> <p>Дођоше до куће Хаџи - Костића.{S} Алат опрезно прекорач |
| прсну у смијех и опет се крију.</p> <p>Дођоше пред кућу.{S} Кућа је на један бој, сва назидана |
| к Митровићевима, камо бијаху позвати да дођу неизоставно.{S} Ту ће бити све српско, што се зове |
| ично одложе одијело и гдје ужинају када дођу у цркву, јер су им куће по два три сата далеко ода |
| кати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, да је он „испаштао“ своје политичк |
| ти.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Триф |
| на и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, када је збор тамо код њихове цркве. |
| познати уздах газда Јовин.</p> <p>Ту је доживео Боривој и сам биједу и јад српског сељака, само |
| дити послије свега оног, што је до сада доживио у салонима савјетниковице Улрих.</p> <p>Душану |
| рате Јово!{S} Волијем што сам ово данас доживио, него да си ми све имање вратио натраг. — И нас |
| ше исповиједао какову је неправду данас доживио у званију, нити му је износио повреде права срп |
| а, како је изашао у град, и све ово већ доживио.</p> <pb n="233" /> <p>Кафана је међутим живјел |
| рашној афери, какове ова земља још није доживјела.</p> <p>Исто то вече је приступио српски вјеж |
| ти, оно, знаш, нешто смо и ми видјели и доживјели за ово мало годиница, говорио је онај из наро |
| вор, који је у опће вечерас овдје могао доживјети, да се о свом новом положају изјашњава и то п |
| које је било мирно, као послије великих доживљаја.{S} Ово чувство му побуди чежњу да је привуче |
| страшан немир у породични живот.{S} Све дозволе, које је до сада имао, одузеше му, чак да прода |
| ам с њим, из њега изби љутина.</p> <p>— Дозволи, да ти кажем отворено!{S} Ово је више него лако |
| ђује, заноси — но то себи није могао да дозволи, да крв узбуђује у овом узвишеном часу.</p> <p> |
| мирно и стрпељиво чекала.{S} Никад није дозволила, да се и једна мисао и жеља побуни против ово |
| е се дати завести, збунити нити ће себи дозволити, да истрчи у каковом год пренагљеном чину.</p |
| кођер иду за њом.</p> <p>— Хоћете ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све |
| је изговори Боривој, јер тек није могао дозволити да се Србину сељаку учини ова неправда пред њ |
| рима гдје смо у власти, никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> < |
| екао најљубазније.</p> <p>— Молим данас дозволу, да у 11 сати могу походити господина шефа секц |
| мо пријатељи, а искрено пријатељство не дозвољава тако туђински говор.</p> <p>— И ја бих то рад |
| S} - Верујте, да ми ни силни послови не дозвољавају да изостанем дуже од 8 дана.</p> <p>— Немој |
| шлице Хрвата, Чеха, Пољака и Њемца није дозвољавало да се о тим стварима, које леже у њиховој и |
| ожити с овим излагањем; срце му то није дозвољавало.</p> <p>— Баш ако желите, ја ћу вам казати, |
| е.{S} Њихов опношај према Стевици им не дозвољаваше, да се упусте са њиме у озбиљну дебату.{S} |
| еч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним тајницима |
| S} Тек када се пошљедице љубави јавиле, дознадоше и родитељи за тајну.{S} Од срамоте хтједе ота |
| се једно знало, да се за многог Србина дознало у земаљској управи, како овај о њој мисли, кога |
| мишљења да искаже.</p> <p>— Одкуд је то дознао предстојник?{S} Шта мислите?{S} За мном су ишла |
| лом о томе не ћемо даље говорити, то је доиста без предметно — прекине га брзо владин савјетник |
| с на госпођици Хичек, много дубље га се дојмиле ријечи професора Франка: и сада ћемо га довести |
| њу.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 година, син Лукин, и вели: поломил |
| p>— Но, Живјела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! |
| рубрике у новинама под насловом: берза, док им жене са прозора кокетирају са богатим Босанцима, |
| {S} Сада изгледаше да смјех нема краја, док најзад и опет Стевица <pb n="75" /> први не престад |
| дуго, дуго, као да му не ће бити краја, док најзад први не престане Стевица.{S} Остали се још с |
| у је Душан прочитао са лица, кога чека, док му међутим бијаше лице вазда без израза и мисли.</p |
| зо је заспала и дуго је чврсто спавала, док јој се у сну не почеше јављати нејасне слике.{S} Он |
| р свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха политике је вазда |
| тног писма и не хтједе прекидати посла, док га не сврши.{S} Пошто је свршио писање, узме на тен |
| а сматраше већ и за кућевног пријатеља, док је он међутим тубио добро сваку ријеч гдје се шта к |
| икад краја поздравима и лијепим жељама, док не дође ред на ужину.</p> <p>Тамо под бријестом у л |
| ачити.</p> <p>Владала је нијема тишина, док се војна поглавица поздрављао са приређивачким одбо |
| принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуционарац, нити на |
| арила... ха, ха и зацени се од смијеха, док јој он не поче пријетити смијешећи се.</p> <pb n="2 |
| ош брже вртити, забацивши главу остраг, док се не умори, дође баби ближе, загрли је и уморна кл |
| едничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљ |
| не вјерују да Србин иде на двије ноге, док га не виде.</p> <p>— Ви претјерујете, господине.{S} |
| ио, рзао и тако стајао крај газда Луке, док се није испавао и оздравио.</p> <p>Од то доба још в |
| рква и управа опет не да народу у руке, док се не укине од владе постављени комесаријат — док с |
| нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, док се |
| дсмјешљиви израз иђаше са лица на лице, док не освоји скоро половицу друштва.{S} Сви погледаше |
| Не умјеле ништа рећи, само га гледаше, док га Боривој није први ословио.{S} Но одмах се <pb n= |
| и до сада сам себе није знао да цијени, док га ево сарајевско друштво није пронашло.</p> <p>И С |
| p>— Јест, не смије пред нами да говори, док се не ријеши ствар — одврати стари.</p> <p>— Јест, |
| И снага и број гласова поче ишчезавати, док не спаде на два гласа, напослетку на један последњи |
| </p> <p>— Господо, немојте пресуђивати, док не чујете све — рече Боривој озбиљно.{S} Када су св |
| ше није сумњао, једино је морао чекати, док господа, која имају власт, не дођу до увиђавности, |
| цало завјет, да ће га стрпељиво чекати, док се не врати, а ако се не врати више, онда је и њен |
| оставио сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове сл |
| влачи кроз сав говор: тако ће нам бити, док год буде Швабо заповедао.</p> <p>Боривоју су простр |
| имо добро.{S} Е онда се тужи, процесај, док нам једва остаде читлук — наша дједовина.{S} Па ево |
| врсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто за мене, чврсто сам се уздао и че |
| бе Јоке, очеве матере, управљала кућом, док је газда Јово са својим сином Ранком читав дан био |
| амо званичан акт изашао прије неки дан, док је његова молба била у ријешавању прије него што је |
| дуго удешавала, нико то није ни опазио, док није почела ево играти.</p> <p>Сада сви гледаху на |
| , чисто се поплашио, и дуго је трајало, док се мало утишао и помирио с мишљу, да је ово исти он |
| да доведе, но и то је још дуго трајало, док се сасвим не утиша.</p> <p>Друштво смијача се поче |
| младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не ишчезоше тамо |
| Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за унапређење.{S} Они тамо на |
| су ми ческиње.{S} Мој син је био Хрват, док је овдје ишао у школу, када је отишао у Чешку на шк |
| гледа читавој гладној години у сусрет, док му купац, ага и чивутин, нуде три крајцаре мање, не |
| ад први пут проговори срце у овом јаду, док су до сада мисли као тирани сузбијали сваки глас ос |
| јно скују против тебе, да и јавно кажу, док пред свијетом не постанеш личност, о којој се више |
| да расправљају о овом судском шкандалу, док су Срби са срамом и чуђењем ћутећки признавали ову |
| , но задржа песницу дуго над главом му, док га не прође наступ бијеса и презирања.</p> <p>— Мар |
| колико модерних европејских кућа у дну, док све остале куће, које су биле сазидане на околним б |
| се.{S} Био сам сасвим заборавио на њу, док се свами данас не почех разговарати.{S} Свеједно, и |
| и ова два пријатеља се кренуше у шетњу, док не приспије вријеме за сијело, да уједно кажу све о |
| и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у помоћ све љестве сродства из црквено |
| аху у страни ништа непромјењени у лицу, док су и они у себи одобравали ово, јер ће и ага добити |
| ољнији, но с њиме се није излазило још, док се не види, какове се понуде чине Боривоју Хаџи-Кос |
| етка није знао шта значи ова љубазност; док му Србин колега не поче причати.{S} Сједили су обој |
| Бјелашницо и тебе кршна Трескавицо!{S} Док се на вами снијег бијелио под мојим ногама је проље |
| евом у року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материј |
| ? — упиташе три госпођице у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гости |
| ре је и опет Владица сједио крај ње.{S} Док се с њим разговарала, Боривој је сједео њојзи преко |
| е преко масе људи, лукаво и себично.{S} Док проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учин |
| укине од владе постављени комесаријат — док се не збрише траг насиља власти у српској цркви и н |
| издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{ |
| ствује у јавним забавама и свечаностима док се још не удесе неке народне ствари.{S} Тако су риј |
| о више да се ослободи од тих мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је је |
| а озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је међутим окретала радом и више на њ мислила.</p> |
| изу, која ће се морати окренути на боље док је још у Сарајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да д |
| це крви за бољу будућност наше отаџбине док не дође вријеме.{S} То је завјетна мисао и нас Мусл |
| ит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапће молитве, и удвара |
| по нешто и да учествује у конверзацији док она не би својим говором прекинула и најинтересантн |
| е оно да изврши, што смо ми почели, али док је омладина, омлдина, мора учити и слушати.{S} Омла |
| овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, што треба да |
| бјесити и том срамотом ћеш бити жигосан док си жив.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Ти мене |
| ти — рече и пође.{S} Причекај ме за час док се јавим.</p> <p>Само што је изашао на ходник куће, |
| S} Но надам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Ба |
| ђоше из Сарајева.{S} Ту ће да причекају док бура прође.{S} Ране за Алата понестало, мало понио |
| орати прећутати, остаје срамота на њему док је жив.</p> <p>Но надао се, да не ће бити тако.{S} |
| ати изазивањем...</p> <pb n="303" /> <p>Док се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Ду |
| ml:id="SRP19080_C2"> <head>2.</head> <p>Док су ово двоје на овај начин гонили бригу једно друго |
| ево и политичку мисију да врши. </p> <p>Док је госпођа овако хвалила Османа Хаџи Сулејмановића, |
| апијаху, па на пошљетку и дјеца.</p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са |
| ли великој будућности на сусрет.</p> <p>Док ти погани и зли језици тих завидљивих госпођа и чар |
| ало захрђано и у биједном стању.</p> <p>Док су те ствари разгледали, дојури младић око 20 годин |
| та баба Стака, која је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру |
| за часак се на њему указа осмијех, као доказ, да се још није одучио од смјеха.{S} Боривој Хаџи |
| њу сваког подчињеног по својој вољи без доказа, без испита оцрнити, уништити га.{S} Вјерујете л |
| стве сродства из црквеног права, и ипак доказала сродство.{S} Све су ове жене, пошто су измјења |
| а у истражном затвору, и када не могаху доказати никакву кривицу, одпустише га.{S} Но изјаве је |
| гивати Боривоју махати главом у повлади доказивати, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица |
| ону поверљиву страну свога говора, која доказује о промишљеном увјерењу и искрености.</p> <p>Ду |
| .</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказујем вам наименовањима од послиједњаг мјесеца.{S} |
| </p> <p>— Морамо издржати.</p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћем |
| програм исцрпао.</p> <p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! зна |
| </p> <p>Душан је пратио Анђицу кући.{S} Доктор Владица још остаде непрестано се умиљавајући око |
| донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је већ дао а Боривој још не.</p> <p>— Хм, мук |
| азовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њом, чисто је свуд осјећал |
| агица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владица једаред прошао и започео са њоме разгово |
| ице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу |
| бадава, Србин може да буде све, и поп и доктор па и судац, нека валај биће их и још бољих — хва |
| и.{S} Но од мушкараца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, н |
| војачке бриге.{S} А шта ти је оно казао доктор Владица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драги |
| нице већ смије с њоме забављати, јер по доктор Владицином укусу, који је изоштрен тамо у Аустри |
| отив — гласио је кратак одговор.</p> <p>Доктор застане мало и промисли се.{S} Било је нечега у |
| {S} Осим тога имађаше ова колонија свог доктора, инжинира, адвоката, велељепну синагогу и рабин |
| но ишчезавати и мисао на Боривоја, па и доктора Владицу. <pb n="123" /> Постајаше и опет весели |
| огих дјевојака, госпођа, па некоје речи доктора Владице и Боривоја.</p> <p>- Обећао ми је и док |
| им осмјехом на лицу, који је по мишљењу доктора Владице био тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођ |
| се у њима и рећи им:{S} Бог ти помогао, докторе!{S} Ту су и сами били поносом испуњени, да свој |
| поносом испуњени, да своје синове могу докторима да зову.</p> <p>Наста жагор у омладинској соб |
| то.</p> <p>Ово није био одговор по жељи докторовој, но он је био увјерен, да ће то већ ићи касн |
| аћица данашњег друштва, била додијељена доктору Владици.{S} Овај млади господин је то сматрао и |
| о су бабе, тетке, стрине већ саме знале докучити од некуд.</p> <pb n="48" /> <p>Зато су ти млад |
| предмету задржавале, као да испитују и докучују нешто и на предметима без значаја.{S} Поред св |
| тране бацајући поглед, нарочито правцем дола, мојим је водила главна цеста, а у чијем је крају |
| ка се видио задимљен до, а сасвим у дну дола кроз дим и маглу, као кроз неку рупу, видјело се н |
| ило: а, швапски лист лаже!{S} Осим тога долажаху силне тужбе српског сељака против свих званичн |
| вог љебара, двије своје гостионе у које долажаху Срби, а у њој нико ван њих није знао српски.{S |
| на пазарни дан, када највише муштерије долажаше у дућан Хаџи-Костића.{S} Старе муштерије Хаџи- |
| ни сам није знао.</p> <pb n="232" /> <p>Долазак у Сарајево му ништа није промјенио расположење. |
| ађе ни најмањих родбинских веза.</p> <p>Долазак новога госта је за мало задржао ток весеља и за |
| и.</p> <p>— Шта?</p> <pb n="89" /> <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сара |
| <p>— Долазе Козаци у Сарајево.</p> <p>— Долазе Козаци у Сарајево?!</p> <p>Фрапиран овом новошћу |
| и важност добија кафана тек онда, када долазе аустријски официри и — швапске глумице.{S} Унутр |
| е прозвали Срби што, ван странаца, који долазе амо у великом броју, залазе у њу и Срби.{S} У то |
| е двајест пара граха.</p> <p>Непрестано долазе сељаци са оним малим претовареним коњичцима, дрв |
| вим цвијећем, благим вјетром, који отуд долази са бескрајних даљина преко азурног неба.</p> <p> |
| у неусиљеност друштвеног опхођења, које долази само од великог додира с друштом.</p> <p>Послије |
| , кога дјевојка гони од себе, а он ипак долази и налеће, а кад дође он је мио, тако и ове мисли |
| оба као да је стекао право да сваки дан долази гдје се Србин весели, забавља, слави Божић и крс |
| /p> <p>Сам је корио себе, да тако касно долази на ту ствар.{S} Јер је мислио: које је светија д |
| је пронађу прави пут.</p> <p>— Можда то долази из неповјерења нас Босанаца, које је нашом давно |
| ошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо се до душе да посјети вечерас и добротво |
| рзо упути корак у Европу кафану, у коју долази прва публика, у коју је и он као Сарајлија долаз |
| мо оставе и свој карактер. — Такав олош долази из пријека овамо и напредује — помисли Душан у с |
| а женска дјевојачка друштва.{S} Када је долазила у друштво дјевојачко, за чудо, да је више гово |
| ећати у души неку нејасну наду, која је долазила из дубине његове нарави, из темеља чежњи и жељ |
| и се будалаштина!{S} Мржња Стевицина је долазила из оне тамне стране људске душе гдје станује з |
| пљали у огњишту, великој одаји, камо је долазила свјетлост на врата и кроз један мали прозорчић |
| се она и његова мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све он |
| дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је и опет здравио краљу Србије и својој до |
| очаран да оставим Босну.</p> <p>— Нисте долазили у праве прилике — рече Боривој, бранећи своју |
| ...</p> <p>Поједини гости су непрестано долазили опажени или неопажени, с њима се поздрављало љ |
| овјерљиво и љубазно смијешиле.</p> <p>— Долазим са поруком госпође савјетниковице Улрих, да дођ |
| лико пута, тако рећи кад год је Злонога долазио за српски сто.{S} Њега никад нико није од Срба |
| а публика, у коју је и он као Сарајлија долазио.</p> <p>Сједе за један сто.{S} Радије би побјег |
| него што је цијена.{S} Већ пет пута је долазио тај јеврејин и увијек му нудио и ту цијену и ва |
| е међутим имао свога разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло |
| купу осим предстојника, који је касније долазио.{S} Њих пет, шест званичника бијаху забављени о |
| тету отме љеб.{S} Да је поштен не би ни долазио овамо; оставио карактер пријеко, када је прелаз |
| звјесности.{S} Одмах рано ујутру почеше долазити у кућу пријатељи и питаху: „Зашто га одведоше? |
| антан.</p> <p>— Ја мислим да он неће ни долазити за наш сто — одговори Душан, са неким тајним з |
| арајеву.</p> <p>—- Што ми ниси писао да долазиш? питао га је Боривој да разговору даде други пр |
| си се размишљао дакле.{S} Зашто управо долазиш, у зимско доба правиш тај велики пут?</p> <p>Ду |
| е смијући причао два дана прије његовог доласка о „аферама“ Душановим. „Због мале пријеваре осу |
| у Муслимана у Босни и Херцеговини пошље доласка Аустрије, сви увидјеше, да њих иста судбина гон |
| домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стари говор у друштву, |
| стрине, <pb n="43" /> прије, куме и при доласку се поздрављале са баба Јоком.</p> <p>— Добар да |
| .{S} Кућа је била изидана на један бој, доле је била магаза, а горе се становало.{S} Гвоздена в |
| ица — Морамо створити нову политику!{S} Доле с агама!{S} Нашег сељака морамо ослободити!</p> <p |
| сваки дан прође по неколико пута горе — доле, цупкајући, као да има федере у ножицама, и баца з |
| веле!{S} То се мора поправити.</p> <p>— Доле с газдама! викао је Стевица — Морамо створити нову |
| данас ага? упитах га ја.{S} Он погледа доле према логору и рече: само да није бајунета и топов |
| е границе непријатељске политике, према доле штитећи се својом влашћу а према горе лажју.{S} Ве |
| ја, гдје су Хаџи-Костићеви, спустише се доле кроз главну улицу српске вароши, кроз Пирушу, дођо |
| аше увијено као у маглу.{S} Пред њим се доле свијетлило море модерних зграда, палача, кубета, к |
| и дјеца одоше у горње одаје. — Мушки ће доле у огњишту спавати.{S} Лука је непрестано још прича |
| ђе на Хрид и ћутке, скоро мртво гледаше доле на Сарајево.{S} Све горе унаоколо се бијаху јасним |
| а.</p> <p>Обојица се у исти мах упутише доле низ улицу и, прошавши кроз некоје дјелове чаршије, |
| чисто намргоди и погледа га од горе до доле.</p> <p>— А шта си ти?</p> <p>— И ја сам Србин.</p |
| ћи на поздрав, посматраше га од горе до доле.</p> <p>- Шта хоћете?</p> <p>Душан Трифковић је би |
| нолику једноставну јеку, губила се тамо доле низ Миљацкине обале, онамо према Сарајевском пољу, |
| цвјетно и мирисно прољеће на лаки крили долетјело у овај салон.</p> <p>Она се звала Милена, у о |
| к Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и сву плату њој |
| жи поразбацано на све стране по брдима, долинама и гудурама.</p> <p>Ту је био сакупљен сам српс |
| прољећа на вашим брежуљцима, хридима и долинама!{S} И ви бујни потоци, у ваше дно сам толико п |
| p>Кућа Луке Алексића је лежала у једној долини под брдом.{S} Стражњи дио куће је ударао у брдо |
| на врху обрастао шумом.{S} Унаоколо по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број ку |
| една од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски п |
| екло, врела свјетлост пала по мирисавом долу и оно кућерака, које имају некако тавну земљану бо |
| абу са топовима и како се у сарајевском долу појави плава боја, загрме наши топови а швапске гл |
| оз своју собу; странцима скида шешир до доље, Турцима по турски, а кад се Србима јавља, дигне р |
| када се успео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих |
| гдје је човјек себи нашао кутић и свој дом да се склони.</p> <p>Ту је становао Лука Алексић са |
| даље сазивао неке Србе на гозбу у свој дом.{S} Ти Срби су му без отпора и даље долазили, он је |
| радњу послије очеве смрти и сав остали домазлук да управља њиме.{S} По уговору је уједно узео |
| ије, но вазда је радо говорила о кући и домазлуку.{S} Када је залијевала цвијеће, замишљена је |
| ућности у сусрет у овим крајевима, гдје домаћи трговци још мјере на аршин, продају лошу робу за |
| ао ван гостионице, и једног дана се као домаћи посадио са овим за српски сто.{S} Нико га више н |
| знању ове тираније, насиља странаца над домаћим синовима.{S} Пропустимо ли протестирати у часу, |
| лу.{S} Сада као махнит сам ствара афере домаћим синовима, и док овај час баца крст на се и шапћ |
| че разилазити.{S} Боривој се опрости са домаћима и отиде кући.{S} Са Душаном Трифковићем је уде |
| а и нешто се са запетошћу очекиваше.{S} Домаћин Јово се брзо врати натраг и бијаше узнемирен.</ |
| ковић већ бијаху поздравили са бабом, а домаћин им је весело ишао на сусрет.{S} Послије првог п |
| бој, пролазио ту кроз пукотине, и када домаћин одведе Боривоја на горњи бој да му покаже, и та |
| е очекивање прешло.{S} Уједаред се диже домаћин и свечано здрави српском краљу, свом краљу. „Жи |
| ла само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето рођени брат |
| p> <p>— Добро је, добро је — соколио је домаћин све госте и омладину, али није хтио све да каже |
| под старост морам да лажем — говорио је домаћин бришући зној са чела, смијешећи се, као да је с |
| /p> <p>Док су тако сједели, уједаред се домаћин Јово дигне са свога сједишта и пође ван.{S} С п |
| е куће ни на један празник.{S} И сам се домаћин збунио, јер је знао, да је ова посјета указивањ |
| > <p>- Право има наш млади Србин - поче домаћин весело са висине једног ауторитета, који љуби и |
| ше сви.{S} Једва мало касније се могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам |
| баш ништа не цијене.{S} Ту се умијеша и домаћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким н |
| вино још боље грије и кријепи — превали домаћин некако тешко преко језика.</p> <p>— То све даје |
| рских времена.{S} Јово Митровић, садањи домаћин куће је остао вјеран старим обичајима и назорим |
| стару босанску породицу.</p> <p>Данашњи домаћин, Милан Хаџи-Костић, залуд се трудио да утиша се |
| хвала што сте ме посјетили.{S} Одговори домаћин и понуди госта да сједна.{S} За часак наста пот |
| т онако лијепе славе славите — одговори домаћин, али је при том мислио: не дам ти крсне славе з |
| е овај свети обичај у аманет — одговори домаћин са пуно поноса и ватре, као да протестује проти |
| , у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је с |
| ле извеле из мирног расположења, но као домаћин се није хтио да упушта у расправу, да не би иза |
| оздрава их одведе у собу гдје је он био домаћин.{S} Овде наступи весео жагор и зачуше се усклиц |
| равље и напредак живих.{S} Тако је хтио домаћин, да у смислу закључка народних вођа, нико из ку |
| вјетника Улриха.{S} Сви су весели, само домаћин не.{S} На окупу су били сви стари гости савјетн |
| а зашто баш оба највећа? — рече понизно домаћин Лука.</p> <p>— Ајд у страну издера се на њ десе |
| ољу и савлађује човјека.{S} Ово је вино домаћин набавио баш за данашњу прилику, до сто ока, а д |
| арод — прекине савјетник ћутање.</p> <p>Домаћин се насмијешио од милог чувства, што данас први |
| ни се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се утиша.{S} Са женом се н |
| ску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег на југу, но не хтједе вриј |
| би, — ми оваких празника немамо.</p> <p>Домаћин се код изговора послиједњих ријечи бијаше занио |
| мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је чуо ове ријечи, које су |
| игне десетар главу као изненађен.{S} На домаћина није ни гледао.{S} Десетар је био некад тргова |
| арински дух, јер се пазило на бабу и на домаћина, који су тако научили.{S} Како је који нови го |
| утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила п |
| а прозоре метнуо је још прадјед садањег домаћина, а гвоздена врата дјед, када су му Турци прети |
| ше некамо у ноћ.</p> <p>Кућа остаде без домаћина.{S} Овлада страх са неизвјесности.{S} Одмах ра |
| о мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на И |
| све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> га нежно као свога |
| </p> <p>Сви су остали гости стајали око домаћина и новог госта у кругу, живо учествоваху у овом |
| расправљаше; највише их се окупило око домаћина.</p> <p>— Е људи, никад нијесам до сада лагао, |
| ју на кантару.{S} И саме жене тих нових домаћина босанских радо потпомажу напредак, јер су све |
| >Десетар, ага, субаша и колџије одоше а домаћини гледаху на гумно, као да им је неко овај час п |
| и шта хоћете, овдје у Босни смо ми Срби домаћини, и у стварима гдје смо у власти, никад не може |
| морам искрено рећи, ви сте у Хрватској домаћини, пак можете радити шта хоћете, овдје у Босни с |
| но послије свега тога је сада ето брат домаћинов, Боривој Хаџи-Костић одбијен, а тиме је ухљеб |
| едели су сами мушкарци, већином друштво домаћиново: винароши, дуванџије и политичари, и гласно |
| Стевица, утишавајући глас, да не обрати домаћинову пажњу на себе.{S} Међутим се почеше купити о |
| старо и младо похита да се поздрави са домаћином.{S} Ту се загријао и стари Алекса Стефановић, |
| ствоваху у овом рату ријечи осјећаху са домаћином док је ово говорио, страховаху за све оно, шт |
| т, млад човјек, који се прво поздрави с домаћином.{S} Овај га доведе у омладинско друштво и при |
| евојку, која се нашла увријеђена у свом домаћинском чувству.{S} Била му је величанствена ова се |
| о међусобног хвалисања и облагивања.{S} Домаћину је било ово тешко, но савјетник је био неисцрп |
| у, али у маху показа љубазно лице према домаћину.{S} У први мах бијаху сви изненађени овом посј |
| мора побједити.{S} И када паде здравица домаћину, као једном од народних вођа и првака, и мушко |
| довање.{S} До сад су сви знали да угоде домаћину и да му погоде мисли, само ове ријечи између С |
| који није бар једаред на то помислио и домаћину казао шта мисли.</p> <p>У кући Митровића су да |
| у стојите, честитао је владин савјетник домаћину крсну славу.{S} Овај бијаше скинуо фес за вриј |
| дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући се одријеши језик — он наздрави госту и |
| вљење постигло врхунац, када се клицало домаћину у здравље и у славу српског народа, усред тог |
| , стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена доктору Влад |
| у једаред.{S} Док се овако распитивало, домаћица га приказиваше гостима.{S} У оном куту, гдје ј |
| > <p>Споља се чуло звоно на вечерње.{S} Домаћица упали кандило више светог Николе...</p> </div> |
| ишта горјела је ватра, на њој котао — — домаћица спремала ужину.{S} Дим је суктао испод казанче |
| ђице, које још нијесу имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два |
| е, но ипак и на госте.{S} Овдје је била домаћица.{S} Дјевојка узе плоску (чутуру) с ракијом и п |
| ладина: дјевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостиј |
| <p>— С чим ћемо сад почети? — питала је домаћица мужа већ некоји пут.{S} Он је до сада вазда ћу |
| року од једног дана изгубила.{S} Док је домаћица куће ову ствар тумачила само са материјалне ст |
| ма припасти старијем брату.{S} И брат и домаћица су великом вољом радили, оскудјевали са своје |
| свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изишла пред оба госта. |
| ивање, женске су играле улогу слободних домаћица.{S} Душан се устезаше баш све понуђено узети у |
| очајање се свалило на читаву кућу, а на домаћицу свом силом.{S} Она се сва промјенила у лицу, у |
| ар дан, како си? — поздрављале су гошће домаћицу.</p> <p>— Фала Богу, како ти? — одговарала је |
| и.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и дјецу и Боривоја, да му дођу на Илијин дан, |
| рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ из |
| ошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њоме почео играти.{S} Обоје су играли с во |
| те, када је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, |
| одина, и ево однеговала и васпитала оцу домаћицу, која данас управо и приређује крсну славу и с |
| ме, горе, брда, ливаде, пашњаке, српске домове и отима српска села и вароши; ту је процвилила и |
| еднички непријатељ осваја наше порушене домове, гробове наших и нас мртве.{S} У ријечи и обећањ |
| њаваше душу његову. „Како је дивна моја домовина!“ говорио је у себи.{S} Његово срце бијаше исп |
| ако има Бога и правде, ни један син ове домовине не ће пропасти, па ни ти!</p> <p>Душан дигне р |
| као младић будућност Сарајева и његове домовине!{S} Савлада у себи то чувство мржње и презирањ |
| ког сељака, само један дио невоље своје домовине.{S} Како је то богата земља, а у њој живи сама |
| лио сам некуд побјећи ма куд — из своје домовине!{S} А куда?{S} Гдје би могао под овим небом ка |
| ве ударе и несреће и личне и заједничке домовине.{S} Скоро једнако неизвјесни и збуњени погледи |
| {S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне? — У ово моментално узбуђењ |
| њиме, с њиме изгоњеним сином из рођене домовине.{S} Глас да се Боривој данас са Сарајевом праш |
| домородних синова сте створили странце домовине, не, изроде.</p> <p>— Охо, охо, млади господин |
| питате, када се рјешава о питањима наше домовине.{S} Јер када се у једној европској земљи стављ |
| у слошки рад у одбрани заједничке наше домовине и грађанских нам права.{S} То вам поручују наш |
| етови, као старосједиоци заједничке нам домовине, око посједа крве, док се у тој истој нашој до |
| на.{S} Он је и сам увидио, да у рођеног домовини нема за њ’ топла огњишта.</p> <p>Имање братовљ |
| , већ равноправне грађане с нами у овој домовини, и као с таковима да заједнички ступимо у слош |
| S} Тиме је судбина Боривојева у његовој домовини била ријешена.{S} Он је и сам увидио, да у рођ |
| Боривој Хаџи-Костић читао да у његовој домовини нема за њ љеба, нема рођеног огњишта, јер тако |
| је и опет здравио краљу Србије и својој домовини <pb n="116" /> Србији и опет сви ћутаху и — ћу |
| ам, да ми дате мјеста, да служим својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојал |
| за мене куће ни рођеног огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на |
| ашег?{S} Мени ни љеба нису дали у мојој домовини, пак ево чекам и ако има Бога и правде, ни јед |
| пак бити пошљедњи?!{S} У својој рођеној домовини сам странац!{S} Мене нико више повратити не мо |
| реде и насиља странаца у својој рођеној домовини.{S} Послије двадесетпетогодишњег угњетавања ау |
| S} Зар то није страшно у својој рођеној домовини морати туђину ропски служити, бити му робом, п |
| ове земље не дате љеба у мојој рођеној домовини.{S} Чекао сам ево већ двије године, да учините |
| ш пошљедњи услов, да ми у мојој рођеној домовини тек онда дајете мјеста, када погазим свој обра |
| запостављате, већ нам ни љеба у рођеној домовини недате, а што је још горе, то је, да нас без п |
| ли, но колико нас има, којима у рођеној домовини љеба не даду.{S} Нас чак осуђују на духовну см |
| посједа крве, док се у тој истој нашој домовини бесплатно дијели земљиште страним колонистама, |
| транци заузимају најбоља мјеста у нашој домовини?{S} Промјенимо ли ми наше непријатељско српско |
| младине.{S} Ми хоћемо да важимо у нашој домовини као сила, као оно што и јесмо, и да свуд <pb n |
| избило би незадовољство против стања у домовини и протест против управе и силника, који управљ |
| р се диже и поче пјевати:{S} Лјепа наша домовино!{S} Онај професор се тек ту утишао, прекиде см |
| праве и силника, који управљају његовом домовином.{S} До сада се вазда знао уздржати.{S} Скоро |
| се лагано помиривао с мишљу, да напусти домовину.</p> <p>Већ је одредио дан поласка.{S} На дан |
| нцију и посједе, да очувамо и осигурамо домовину од навале странаца, који нас потискују као и в |
| ом ријечи, да ће заједнички бранити ову домовину од странаца...</p> <p>Није потрајало дуго, све |
| заједничку од туђина потиштену и његову домовину.</p> <p>Једног дана је Хасан Ибрахимпашић, као |
| есрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили карактер; он је |
| оно првим нападајем странаца на њихову домовину.</p> <p>Само што су се спустили низ обалу, ује |
| и тај удар задесити, да ће морати своју домовину оставити и у туђини своје огњиште потражити.{S |
| јанке Њемице, које када остављају своју домовину, као да сматрају за своју дужност, да тамо ост |
| нам дође Аустрија у ову нашу заједничку домовину.</p> <p>Боривој и сви остали се изненадише ово |
| зују, од данас почиње ново доба за нашу домовину од данас смо једномишљеници.</p> <p>На ове риј |
| љиште страним колонистама, који на нашу домовину немају никаква права.{S} То нас је довело до у |
| рбином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> <p>— А јели ага вољан да с |
| ј домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забадава било, |
| урати напријед мимо њега и осталих Срба домородаца, а већ зна се зашто.{S} Осјети неодељиво пре |
| влади власт и врше насиље над овдажњим домородним народом.{S} Те издајице словенске мисли, те |
| p> <p>— Међу званичништвом има половица домородних синова.</p> <p>— Кога ви то управо сматрате |
| у Босни и одношају Хрвата придошлица и домородних према нама Србима лежи у томе, што се полити |
| се родио и која га храни. — И од самих домородних синова сте створили странце домовине, не, из |
| ући на лак начин по неколико задовољних домородних синова против Срба који нијесу држали са вла |
| ка, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стран |
| спије, да стане на мјесто једног Србина домородца, и да тим себи насушни леб набави, тиме за Хр |
| ни Србе, она их шта више цијени, јер су домородци.</p> <p>— Да влада не запоставља Србе, доказу |
| ви одговарате, јер сте ви нас мирне на дому изазвали.</p> <p>— У све то је тешко вјеровати — и |
| дна храна.</p> <p>Тим се сељак храни на дому па с њиме и славу слави.{S} Сва та јела стоје на с |
| ила се с мишљу, да и свој живот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћ |
| маћин.{S} Он није желио да се у његовом дому оваким начином расправља, што би могао довести до |
| осјећате господине тамо на вашем новом дому.{S} Ја мислим да неће бити лоше? и проматраше <pb |
| е видио себе као мирна домаћина на свом дому крај ње; та га је мисао умирила потпуно, одгонило |
| вот у своме дому уреди, у своме рођеном дому, гдје ће он бити домаћин и домаћицу имати уза се.{ |
| имао, да прогања Србина и на рођеном му дому.</p> <p>Једног дана изненада у кућу Константина Ха |
| Срби су жељели да га премјесте и да се донекле ова српска срамота ублажи.</p> <p>Над Сарајевом |
| мала пауза.</p> <p>— Странац никад није донео среће туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад дон |
| и носити, а биједа га је нагнала, да га донесе и прода, да откине од уста, само да може да задо |
| мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било пријатно.{S} Зато је |
| и сваки глас осјећаја.{S} И тај осјећај донесе му пред очи оца и све његове биједе, јаде и слич |
| и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, напи, мало подуже клокоташе из ње |
| њемачки, кад он зна немачки.{S} Келнер донесе пиво у једној бокастој чаши са српским тробојним |
| у најпре послати у ексибит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга |
| се спрема на одлазак.{S} Послужитељ му донесе капут, обуче га смијешећи се и наш гост отиде и |
| што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тиме сте нар |
| љили у свјеже ашламе, које су баш данас донешене отуд са Неретве.{S} Око једног турског дућана |
| зло, које нас је снашло у овим земљама, донијела нам је страна управа преко странаца званичника |
| раду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских обичаја, но то су за сада |
| о удов.{S} Жена му је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда |
| о да су га људи и жене момци и дјевојке донијели од куће собом.</p> <p>— Мило; де послужуј — ви |
| њени погледи им се сретоше, а то је све донијело, да једно мисле и осећају.</p> <p>— Сви знају |
| туђој земљи!{S} Не вјеруј да ће је икад донијети, доврши Душан очајно.</p> <p>Боривоја увјерише |
| вјерењем, да аустријска окупација не ће донијети добра овијем земљама.{S} Но Хаџи-Костића брзо |
| да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски народе! |
| бећао ми је и доктор и Боривој да ће ми донијети сваки по једну књигу — рече. — Доктор ми је ве |
| у ствар, која ће вами неописане користи донијети.</p> <p>Душан се чудио овој незаслуженој <pb n |
| ило око 6 сати у вече, даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне да спава.{S} |
| о баш за данашњу прилику, до сто ока, а донио га је већ и зато, што је то домородно вино.{S} У |
| даред дође обећана књига, но књигу није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету б |
| ми, што обећану књигу никако нијесам ни донио ни послао — поче професор Франк — некако — правда |
| е поздравише са Муслиманом, који је ево донио прве гласове мира и поруку Муслимана ове земље, д |
| над иловачом земљом, коју је још синоћ донио амо ходећи по дана.{S} Све то гледа са пуно наде |
| а и њена судбина, када би сада дјевојку донио у положај, из кога се ни сама можда не би лако сп |
| не би прихватили, па све ако је странац донио.</p> <p>— Од странаца не примамо ништа.</p> <p>— |
| ш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, |
| — Мени се чини, да мој началник о мени доноси много субјективно мишљење.{S} Можда га какови др |
| е увјерило о несрећи за ову земљу, коју доноси аустријска управа са страним званичницима на чел |
| азовани и неке нове модерне мисли овамо доносили.{S} Зато ништа није могло проћи без њихове; ду |
| на му је дала све повластице, што му је доносило силне хиљаде годишње, а он је опет чинио услуг |
| ма им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност према д |
| човјека, а професор Франк је те гласове доносио и у српску гостионицу, у српске куће, камо је н |
| е вазда као реп вртио иза те господе, и доносио госпођама им столице, воду — а можда би и дрва |
| скочиле јабучице, широко чело и меснате доње вилице.{S} Црне очи у овај мах бијаху пуне свјетло |
| е мале ципелице нечујно промаљале испод доњег дијела сукње и опет се сакривале заједно са пунач |
| и опет се сакривале заједно са пуначким доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да |
| 261" /> <p>- Мени се овдје у Босни боље допада него у Чешкој — говорио је госп. Хичек њемачки, |
| јевојке и момци имали ријеч, ко се коме допада, већ све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друг |
| ела, нарочито ми се ти србијански писци допадају — и својим лаганим тоном, откри ону поверљиву |
| јаше смрачило.{S} Као да му се ово није допадало.</p> <p>— У часу, када се ради о твојој будућн |
| вабе! и отишао кући, но данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетло |
| своје унутарње увјерење, које се не би допало онима на управи.</p> <p>Када је послије два дана |
| ла са њега старо проклетство.{S} У град допираху гласови из суда, да Босна има мало тако способ |
| кључ на капиџику у дворишту.{S} У собу допираше ситан звекет сабаља о камен у дворишту.{S} Брз |
| ца почеше дрхтати.{S} Кроз мртву тишину допираше у собу бат мајке, која се спуштала низ степени |
| е лежало под брдом, куда сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, срп |
| ог. — Ти нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша |
| ичника са младим људима.{S} Једног дана допрла је та фама и до разних бироа земаљске владе, гдј |
| ије дуго оклијевао.{S} Измоли осам дана допуста, који му се једва даде.{S} Крене се на пут.</p> |
| м бити већ у званију нијесам добио више допуста.</p> <p>— То нека вас ништа не буни. <pb n="268 |
| </p> <p>— Ето, видите да то лако иде са допустом.{S} Имате слободу још само пет дана — говорио |
| во надвојвоткиња Марија Јозефа је данас допутовала у Беч.{S} Биоград.{S} Вијести, да краљ кани |
| оћеш ли обрађивати земљу мјесто оца кад дорастеш?</p> <p>— А, ено питај оног тамо — онај то зна |
| аспитава, и да однегује детиће, који ће дорасти свом позиву.</p> <p>Када је Боривој свршио сред |
| ушану осјећај, као да га је напала нека досад невиђена неман, нека опасна грабежљива животиња.{ |
| им и ти зубе једаред.{S} То ти је била досад кривица, што си ћутао, што си био благ, попустљив |
| есрећан, да га зато силник гази, што је досада вазда главу погињао пред њим; српски се народ тр |
| рује у срећу. <pb n="270" /> Кућа на то досада још није била научена.{S} Старији брат куће је у |
| р.</p> <p>Сви се изненадише, јер нијесу досада могли ни вјеровати, да међу Србима и Муслиманима |
| е учествовала у народној борби, коју је досадања управа све до данас одбијала и гонила, и та ом |
| ривоја.{S} Ово сретање им није било као досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, о |
| црквено-школско питање, али је сав овај досадањи говор био само увод, спремање за ту важну и је |
| адање га није преварило, он је испаштао досадањим животом погрјешке читаве породице, ако их је |
| е морамо еманциповати од свега, па и од досадањих вођа народних — говорио је Душан. — Народне < |
| оружани искуством и знањем, очеличени у досадањој борби. </p> <p>Те оптужбе против управе су по |
| другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} |
| се учини, да много говори и да тиме као досађује, послије су се сретали, јављали се један друго |
| нарочито у трговини.{S} Сваког се дана досељавали нови трговци.{S} За кратко вријеме се створи |
| >Обојица застадоше, као да су се хтјели досјетити нечему и обојица дођоше до једног закључка и |
| јећаше нејасну тугу, да се и сама једва досјећала откуд то?{S} Није знала зашто она не може да |
| /p> <p>— То што ви захтјевате, то значи дословно погазити ријеч, јавно пљунути на свој карактер |
| и то онај дио, на који народне вође не доспијевају, нити имају воље за њу, чак се и такови зак |
| ва неправда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојник |
| "93" /> рупи у друштво Душан Трифковић, доста редован члан српског стола у српској гостионици, |
| <p>— Немам.</p> <p>— А што се не жениш, доста ти је већ година.</p> <p>А јеси ли Босанац?</p> < |
| з твога протеста, чак и без разлога.{S} Доста је што си Србин.{S} А када те већ прогањају, онда |
| ед нађе на сред улице!</p> <p>— Имам ја доста новаца спремио сам ја себи пара — изговори Душан |
| о новчића у руку слијепцу, која је била доста пуна бакра.</p> <p>Пођоше даље и дођоше у једну у |
| за њ’!</p> <p>Поштанска су кола јурила доста добром цестом.{S} Крај Душана је сједио још један |
| нај објема рукама одбијаше.</p> <p>— Ма доста бијаше дјевојко.</p> <p>Дјевојка га стаде љубазни |
| и ће ићи напријед, а високих мјеста има доста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељ |
| е могуће.{S} Ту Боривој извади сат и са доста омаловажења погледа на њ’.{S} Миховил Премужић ок |
| едан корак, он пружи своје ситне, но са доста меснатим прстима рукице, насмија се као дјевојка |
| уста једног Хрвата.{S} О тој ствари је доста говорио са својим пријатељима, но овдје — није зн |
| , ви сте Србин, а ја Хрват, зар то није доста разлога, да она ваша стидљивост према мени отпадн |
| бијаше у плав вео дима увијено и даваше доста привлачну слику за око.</p> <p>Коњи су јурили и е |
| ом столу, неко ново лице му се учтиво и доста љубазно јави.{S} Он погледа тамо и спази судског |
| досадања сретања.{S} Он јој се поклони доста збуњено, она се пак обрадовала када га је видјела |
| ам вам још мало рекао — настави Боривој доста разјарен, а ако говорим узбуђено — само потврђује |
| /> <p>Мало касније приступи му Боривој доста резервирано.</p> <p>- Чујемо, да се тамо код вас |
| твом насмија.</p> <p>— У Хрватској имам доста Срба најискренијих пријатеља.</p> <p>— То је у Хр |
| се говорило њемачки.</p> <p>— Имао сам доста прилике већ да научим земаљски језик — но чудо — |
| по долини и брежуљцима лежаше раштркан доста велик број кућа, које су биле удаљене једна од др |
| достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно.</p> <p>Мато Ловрић, исти онај колега, |
| ашање, и пронађоше, да је исти господин доста углађен и фини, и створише о њему појам, да, када |
| им својој домовини.{S} Тиме сам показао доста и домољубља и лојалности.{S} Али то је све забада |
| н да што и учини.</p> <p>Лука је стајао доста мирно испод дигнуте песнице; није био ништа изнен |
| {S} Долину <pb n="164" /> је пресијецао доста плах брдски поток, који се кроз бујне пашњаке, ли |
| за један сто, у гостионици гдје је било доста гостију, јер су сви столови били заузети.{S} Тама |
| римале само дјевојке, е, а зато је било доста разлога.{S} Јер што је судски вјежбеник Ђокица го |
| епрестана крила, данас јој је лице било доста стидно, гледаше више преда се, но ипак и на госте |
| вође се измириле с владом и ето добисмо доста слободоуман црквено-школски статут, и то за кратк |
| ајприје јавио свом начелнику.{S} Ујутро доста рано закуца на врата начелникова.</p> <pb n="215" |
| ривој Хаџи-Костић, професорски кандидат доста миран.{S} Изгледаше, као да је већ претурио прво |
| а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао из кревета са ријечима: данас мораш зе |
| .{S} Сједили су обојица у гостијоници у доста повјерљивом разговору као нове колеге Срби.</p> < |
| е, о врлинама сваког човјека се у граду доста говори, па и о вашој врлини, да се интересујете з |
| з сумње, да србијански политичари имају доста разлога што су тако исказали своје мишлење — прог |
| се професор Франк удаљио, бијаше Душану доста непријатно, али га то ништа није пекло.{S} Радова |
| ник — Већ је то главно да нам Срби нису доста одани, пак зато и чине нами многе неприлике, а се |
| ћенитим јавним народним стварима су још доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних |
| јаше окружена високим планинама.</p> <p>Доста се касно кренуше Алексићи и Боривој, јер су ноћас |
| том га нико више не ће побунити.</p> <p>Доста рано легне у постељу.{S} Уједаред се с поља зачу |
| смијех и подругљиво подвикивање бијаше достигло врхунац, када унутра уђе Душан доста неодлучно |
| лице било сада намргођено од тог силног достојанства, хотијевши улити решпект Душану.</p> <pb n |
| Очи Османа Хаџи-Сулејмановића бијаху од достојанства чисто упале, дивљи понос се одражаваше на |
| p> <p>Аустријски генерал је био миран и достојанствен, прави говорник у мундиру, који ће умјети |
| Херналсу у Бечу.{S} Ни она важна, ладна достојанствена дица, која одлучују судбином ових земаља |
| сто, отвори нека акта пред собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифкови |
| за свог господара.{S} Он стоји мирно и достојанствено, а кад изговори ријечи: „Да Бог поживи м |
| ребевић.{S} Овај див стајао је пред њим достојанствено и мирно, али мртво и Боривоју се чинило, |
| и, а оно што осјећа — то вријеђа људско достојанство.{S} Непрестано се крсти на свако слава, тр |
| аво задивио и научио нас, шта је људско достојанство; српски народ, који је нами, пет вијекова |
| д шпијуна и сваког насиља, признајте му достојанство, и испуните и према њему дужности човјечан |
| одинама.{S} Данас је била у свом правом достојанству; на себи је имала хаљину од црна сомота, п |
| се Србима јавља, дигне руку до шешира и дотакне га се само.{S} Он једини живи овдје мирно и зад |
| а руке, врховима од прстију се суптилно дотакне малих нафитиљених брчића, и кад се увјерио, да |
| поји и коњ се дигне.{S} Једва се лагано дотетурају до једне механе где брже боље набави сијена, |
| појам о свима способностима, својствима дотичног лица готов.{S} О једном су рекли да је глуп, о |
| није говорио, већ само слушао.{S} Он је дотјерао до 3200 круна плате, с тим је био задовољан, в |
| ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и читав пла |
| ар тумачила само са материјалне стране, дотле је домаћин био дубоко у души дирнут, да му ето ро |
| ачин гонили бригу једно другом са душе, дотле је у малој собици из дворишта сам сједио Боривој |
| се овако на све стране живо дебатовало, дотле је Душан Трифковић сједио за Стевицом сам за једн |
| младине а дати му залогај љеба.{S} Ето, дотле ћу морати чекати, мислио је Боривој у себи и стрп |
| ме је ево до данас од прве посјете села дотле дотјерао, да је већ имао стварних резултата и чит |
| х вођа, нико из куће не иде у цркву све дотле, док се црква и управа опет не да народу у руке, |
| је стајао на народном становиштву да се дотле не учествује у јавним забавама и свечаностима док |
| је сваком хтјела да докаже, да су род и дотле није остављала никога на миру, док није позвала у |
| у, и онда објесе то за Србина као реп и дотле га износе јавно, док га не учине немогућим за уна |
| орали, и били принуђени, да вам не дамо дотле мјеста, док се не би увјерили, да нисте револуцио |
| тно од њим, јер свака политика има само дотле смисла, док има изгледа на корист, јер сврха поли |
| ријеђена у најближој будућности, о њему дотле његова браћа Муслимани нису најбоље причали.{S} Н |
| >Само што је Ристо Шехер-Сарајлија сио, дотрча келнер, и понизно се поклони пред новим гостом.{ |
| тим око педесет тих школских дјевојчица дотрчаше пред српског свештеника и свака пљуне преда њ, |
| иде да то сваки сељак зна, да му је то дотужило.{S} Но газда Лука није знао да одговори како, |
| ити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији од нас.{S} Како ви мислите о томе?</p |
| удемо ли се што прије сложили у отпору, доћи ће час, када ће бити касно, и све ми се чини, да ј |
| } Ја већ видим коначну нашу побједу.{S} Доћи ће час, када ће сва образована Европа устати у наш |
| ђе као камен, који не пропада.</p> <p>— Доћи ће вријеме...</p> <p>На обронцима и хридинама над |
| ио миран и ништа није говорио.</p> <p>— Доћи ћу вам скоро натраг, уздајмо се — рече праштајући |
| ни борац.{S} Ту сама правда с неба мора доћи, да изврши закон.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић је би |
| ило и по граду, да ће за кратко вријеме доћи царска потврда црквеног статута и народ ће и опет |
| ви гости сами путници и чекају, када ће доћи један са звонцетом па и њима рећи: изволте се госп |
| спао са срца, јер све ово остало што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше |
| но, да освоје једног, то ће већ по себи доћи.</p> <p>На оваким сијелима је то најзгодније, јер |
| и.</p> <p>— Ни сам нијесам знао хоћу ли доћи или не.</p> <p>— Па то си се размишљао дакле.{S} З |
| аке на ону страну, камо ће Душан морати доћи.{S} И заиста, мало потраја и Душан Трифковић и про |
| ве женску на игру-</p> <p>— Али ће ипак доћи један, за чију љубав ћете сами из своје побуде то |
| ак могло углед понизити, а сам би могао доћи у душевну кризу, која би могла бацити сјенку на са |
| каше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, а Бог јој ево није д |
| 3" /> ближило; и напокон је ипак морало доћи.{S} Стрпљење га није изневјерило, надање га није п |
| што ће доћи, све и најгоре што би могло доћи, то ће све лакше моћи подносити са човјеком, који |
| м питању, пак на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> ј |
| <p>— Кад дође право вријеме, ја ћу већ доћи натраг — рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Др |
| >— Е онда морам, али ми за цијело мораш доћи.{S} Газда Лука све позва и домаћина и домаћицу и д |
| вда пред њим — Ти ћеш Лука како доспјеш доћи к мени, а ако не успјеш ни код предстојника, онда |
| p> <p>— У Сарајево.</p> <p>- Ха, добро, доћићеш к мени, пак ћеш се престојнику потужити, <pb n= |
| агицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му је она сада тако лијепе слике из њихове з |
| емаљске поглавице, овај га врло љубазно дочека, а по саслушању му одговори у кратко, да земаљск |
| собом, да га достојанствено и званично дочека.</p> <p>Душан Трифковић уђе унутра.{S} Шеф секци |
| стинску собу, послије поздрава су их ту дочекале двије дјевојке, нудиле са слатким, ракијом, ко |
| литичарима, када сам био у Биограду.{S} Дочекали су ме врло шармантно, свуд су ме провели, и пр |
| са оним поступком омладине?!{S} Зар смо дочекали да нас и из рођене домовине без разлога изгоне |
| сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да донесе књигу, а то њему не би било п |
| ник сав уздрхтан и узбуђен.{S} Једва је дочекао ону ријеч, ону изјаву, коју чека тако дуго, нер |
| рски предстојник га је необично љубазно дочекао...</p> <p>Навуче се таван, тмаст облак над Каса |
| Чекао је ево већ година дана и није ју дочекао.</p> <p>При повратку са посјете у село, сврне Б |
| тише се у огњиште, гдје их жене и дјеца дочекаше сви забринути.{S} Јово донесе плоску ракије, н |
| дјекну са свих страна и сви уздуж удице дочекиваху шамарајући га, не знајући и не питајући: за |
| S} Штогод је овај рекао, то су сви брзо дочепали, довикивали један другом и подругљиво се смија |
| антином Хаџи-Костићем дешавало, није се дочуло вани.{S} По граду се јавно говорило, да су више |
| дити рачуна, а они горе не ће о томе ни дочути.</p> <p>Боривој Хаџи-Костић погледа боље у лице |
| оно! упаде Стевица сав разјарен, једва дошавши до тачке, гдје ће моћи опонирати.{S} Да ти ја о |
| да бијаше стално; он сигурно корачаше и дошавши у нутра, нешто га узмути. <pb n="76" /> Није зн |
| е свиђа.{S} Већ сам другу годину овдје, дошао сам да видим шта значајна, и да научим, а вјерујт |
| p>Само што је примио управу над имањем, дошао је налог од управе земаљске, да има селити из кућ |
| ом није <pb n="243" /> могао да призна: дошао је да се деси какво чудо, нешто немогуће.</p> <p> |
| шта је све спремио да говори.</p> <p>— Дошао сам да вас замолим за моје унапређење — изговори |
| е могаше домаћин Лука сабрати.</p> <p>— Дошао нам десетар да нам мјери пшеницу, рече Боривоју, |
| јека — и Стевица одмане руком.</p> <p>— Дошао у Босну да једном нашем детету отме љеб.{S} Да је |
| а ни један Србин Босанац не би нидочега дошао.{S} Сви они, који су протестирали, ма у најблажем |
| pb n="151" /> Једва је једаред ево сада дошао у оно расположење, једва је ево добио онај мир, к |
| 80" /> <p>Душан Трифковић је истог дана дошао у 9 сати у званије, узбуђен из два разлога, прије |
| оздравио, чињаше се као да је овог часа дошао к себи и уједаред му се лице лукаво насмијешило.< |
| о, када је прелазио преко Саве, пак сад дошао да нас у срећи. — Но Стевица и његов биро за ства |
| иказао у касаби, но већ се знало, да је дошао.{S} Један будући колега Хрват је о њему говорио и |
| тмаст облак над Касабом на глас, да је дошао акт од земаљске владе, да је Душан Трифковић унап |
| га разлога зашто није долазио.{S} Да је дошао брзо послије крсне славе, могло би се свашта гово |
| аше овај младић сасвим суров, као да је дошао из земље, гдје људи живе у дивљем стању.</p> <p>— |
| ми не знамо, шта је он мислио, када је дошао данас амо?</p> <p>Домаћин је био озбиљан, али је |
| био некад трговац па пропао, а када је дошао власти да моли мјесто, поставили су га ето за дес |
| опало силно узбуђење и страх.{S} Кад је дошао у званије, утишао се мало тиме, што се ријешио, д |
| једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали су ови парови бити скупа, па |
| ча, али нико није могао рећи, одакле је дошао тај глас у чаршију, из суда, из гостионице, из чи |
| ви стари гости савјетникови.{S} Први је дошао подтајник Алберт Јунг, за њим професор Франк, пун |
| тако пријатељи савјетовали, а и сам је дошао до тог увјерења, да ове људе треба избјегавати, б |
| р не престајаше, и ако су видјели ко је дошао.{S} Све се утиша када два нова госта уђоше у омла |
| на.</p> <p>— Ма то престаје; од како је дошао нов министар!</p> <p>— Никад то не престаје, дого |
| {S} Јер заиста ни сам није знао како је дошао амо.{S} Кад га је ко поздравио, чињаше се као да |
| комплиментираш тим Швабама.{S} Осмо је дошао ван себе на ово озбиљно пребацивање.</p> <p>— А ш |
| се може да одбрани од њега.{S} Зато је дошао амо, тражи одбрану од зла у сили, зато се ослања |
| еразумљиве.</p> <p>— Знамо сви зашто је дошао, умијеша <pb n="67" /> се један из народа.{S} Тре |
| он ето чини услугу Српству, јер да није дошао амо, то би мјесто зацијело заузео један противник |
| сама, дуго се мораде одмарати, док није дошао к себи.</p> <p>Овај је погодио његове слутње, дак |
| вним политичким питањима, само још није дошао ред на црквено-школско питање, али је сав овај до |
| p>Данас је Ђорђо докричина мало касније дошао.</p> <p>— Чујеш Ђорђо! знаш шта је ново? упитаће |
| нда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао је Душан Трифковић још непрестано збу |
| ?</p> <p>Сви се насмијаше</p> <p>— Овај дошао у Сарајево да четке купује — шапну једна госпођиц |
| и осјећаше у какав је незгодан положај дошао, из којег се није лако дало исплести, а да остане |
| на њ.</p> <p>— Каковим си ти то послом дошао у Сарајево?{S} Душан не знађаше шта да одговори.{ |
| таје ново доба.</p> <p>Једва је напокон дошао давно жељени и очекивани дан и за Боривоја Хаџи-К |
| дјети, шта патимо, од како нам је Швабо дошао у ове земље.</p> <p>— Најстаријем домаћину у кући |
| таде и не могаде казати зашто је управо дошао.{S} Ни сам није био на чисто зашто долази, кренуо |
| развеселили крај вина, разговор је био дошао на српско питање у овијем земљама, и за чудо, сви |
| оривој Хаџи-Костић, који је међутим био дошао, ћуташе и лице му бијаше намргођено.{S} Очито је |
| је опасну околицу упао.{S} Када је амо дошао и помислио, да му се и овдје догоде какве подвале |
| тиде даље.{S} Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се ра |
| прво није умјела да схвати, јер је глас дошао као гром из ведра неба.{S} Када је све то касније |
| на школе, постао је Чех, а сада је опет дошао у Босну и сада каже да је Босанац.{S} Моји у родб |
| с да заборавља.{S} Када је по трећи пут дошао ред на игру, сам је потражио младу домаћицу и с њ |
| мисли, све док није Боривој Хаџи-Костић дошао.{S} Боривој га је једва познао, тако се промјенио |
| жањ је стајао пред њим, који је сад баш дошао.{S} Требало је слугу најпре послати у ексибит и о |
| Због пријеваре осудио човјека на смрт — дошаптавали су један другом у српској гостионици; тај ј |
| ага свађао и гложио са Србином кметом, дошла је Аустрија у нашу домовину и заробила нас.</p> < |
| вом узвишеном часу.</p> <p>Када је баба дошла у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} |
| а је можда и читава екзистенција његова дошла у питање.</p> <p>Брига и очајање се свалило на чи |
| > <p>Госпођа савјетниковица је тек онда дошла у своје право расположење, када јој се прикључио |
| још за турско доба.{S} Када је Аустрија дошла у Босну и Сарајево посјела, Константина Хаџи-Кост |
| десило се одмах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље.{S} Та су изгорјела земљишта од осиро |
| сунце мало кад допире.</p> <p>Откад је дошла Аустрија у ове земље, српско становништво ове кас |
| атоличке вјере.</p> <p>Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиман |
| зната историја нашег народа, од како је дошла Аустрија у нашу земљу — поче Боривој мирно.{S} С |
| Шта нам је учинила Аустрија од како је дошла?{S} Даље смо од културе и слободе за четврт столе |
| се окрене да пође тамо, но само што је дошла до неког поља, из далека јој се укаже неко велико |
| баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад |
| е се за људима, који ће их ухљебити.{S} Дошле су амо у туђу земљу, у стран свијет, ту се превар |
| а.{S} Но са тим нејасним жељама и надом дошле су много извјесније и јасније бриге.{S} Јер кад г |
| ати натраг и бијаше узнемирен.</p> <p>— Дошли су, рече. — Сви се у огњишту поплашише од гласа њ |
| е код нас?{S} Је ли?{S} Па шта сте онда дошли?</p> <p>— Баш због тога сам и дошао — настављао ј |
| штерије Хаџи-Костићеве, који су из села дошли у варош да пазаре, погледаху на ову стару српску |
| а ће чути што жели.</p> <p>— Ви сте нам дошли да донесете страну културу, а нашу рушите.{S} Тим |
| не јави.</p> <p>— О, здраво, добро нам дошли — одвраћао — му је професор Франк поздрав.{S} То |
| када се буду разочарали и странпутицом дошли до правог увјерења.{S} Ето то је сасвим српски.{S |
| ар је још прије него што су Лука и Јово дошли на гумно заповједио Лукином сину, да извади некол |
| , и то још оних из пријека, који су амо дошли трбухом за љебом, које је земаљска влада довела а |
| земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Србију, и говорили и о |
| дних Срба заузме за Алексиће, када буду дошли, да се туже.{S} Он их је заиста жељно чекао, дуго |
| н сељак очувао чисте и у борби, када су дошли силеџије и ханџар и када се морао сакривати испре |
| родних и од оних странаца Срба, који су дошли да нашим синовима хљеб одузимају!</p> <p>Тако је |
| не странаца и несрба професора, који су дошли у његову домовину за хлебом, само су му снажили к |
| Тужио се на жандаре, што су му о божићу дошли кућу да премећу, као да траже неко оружје, тужио |
| о сада се ускомјеша све, што је са села дошло амо.{S} На средини чаршије се чуо добош.{S} Телал |
| ик па и српски сељак се обрадова, да је дошло вријеме његовог откупа, ријешење свих неправди.</ |
| ој данас одлази и чекаше га.{S} Ипак је дошло што је морало доћи.{S} Она је чекала, уздала се, |
| доста повјерљиво говорили, али како је дошло до личних питања, ту је Трифковић први отказао по |
| уздајући се ма и најмањем олакшању, ево дошло је.</p> <p>Као кад камен падне у сред мирне воде, |
| —</p> <p>Када је исмијавање са њиме већ дошло до извјесне границе, онда му почеше разна питања |
| нили, онда смо освештали право тиранина дошљака, да нас угњетава и даље, мене, тебе, српску омл |
| не гледајући <pb n="113" /> овог новог дошљака странца, који се свима на први поглед учини одв |
| но лице, уске угнуте груди, даваше овом дошљаку изглед кривца.{S} Морадоше му сви окренути леђа |
| ца су ту били: млади доктор из болнице, др. Влада, прозвани Владица, Лука, нови суплент на једн |
| >У НОВОМЕ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДР. СВЕТ.{S} МИЛЕТИЋА</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" |
| шта је мало час казала, и оде играти са др. Владицом.</p> <p>Када је послије тога сјела, била ј |
| ућег кола да играмо заједно — ослови је др. Владица</p> <p>— Баш ако желите, немам ништа против |
| ћемо нас двоје једну игру — умиљавао се др. Владица око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драги |
| и окретању у колу говори.{S} Она спази др. Владицу, насмија се и лукаво му добаци:</p> <p>— Не |
| у имале удварача, а домаћица сједе крај др Владице.</p> <p>Доласком ова два госта престаде стар |
| {S} Желите ли ту књигу?{S} Ја ћу вам је драге воље уступити на извјесно вријеме.{S} Баш бих вол |
| рпску омладину, међу коју и ви спадате, драги пријатељу!{S} Разуме се, да тражимо одзива у лоја |
| Ту одложи писмо. — Но како се осјећате, драги пријатељу, — питао је даље Боривоја врло пријатељ |
| маља.</p> <p>— Ми смо вам мјесто нашли, драги пријатељу, према вашим способностима, али висока |
| а много што шта.</p> <p>— То не ће ићи, драги господине професоре, ја у четвртак морам бити већ |
| оста за Србе.{S} Зато сам баш вас звао, драги пријатељу, да вам саопћим ријешење ваше молбе од |
| ута нам то смета у званичном послу, но, драги пријатељу, и то мора да буде.{S} Ту одложи писмо. |
| остао дужан с приговором.</p> <p>— Вас, драги и млади господине, чека дивна будућност у овим зе |
| не идемо далеко, већ да пређемо на Вас, драги господине!{S} Зашто сте например ви још ето као ђ |
| Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, кад ниси ти овдје, само о теби говори, |
| ни, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш, драги господине окрене <pb n="143" /> се баба Боривоју, |
| едарад, ма и у најблажем облику: чујеш, драги брате Србијанче, остави ти нас, ми нијесмо једно! |
| служе, та се ствар прије постизава.{S} Драги пријатељу, то је тако јасно као сунце, у томе не |
| о жељно чежњиво, као да ће се овог часа драги појавити, а кадгод се удуби у мисли, као да нешто |
| погледе тамо на ону страну, камо јој је драги отишао.{S} Очи јој се зауставе на оним плавим вис |
| а епископима и управом ове земље.{S} Не драги пријатељу, то је чињеница, да Срби најпре воле ма |
| владу, а његов личан пораз.</p> <p>— Не драги пријатељу, од вас то нико не захтјева, ни мој зах |
| ник босанске владе.</p> <p>— Чувајте се драги пријатељу — поче га опомињати, — овдје се ради о |
| ози мора бити дјело.</p> <p>— Ви сте ми драги пријатељу, понудили познанство и сложни заједничк |
| тупи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се противници Српства у |
| оже никада бити него сада.</p> <p>— Мој драги, нешто успјеха би могло једино бити у томе случај |
| е баш мене, већ свију нас.</p> <p>— Мој драги „газда“ Алекса — поче Стевица, иронички изговарај |
| ди га.</p> <p>— Баш те волим и поштујем драги мој господине, тако бирано и лијепо говориш, баш |
| ји нас често похађа.</p> <p>— О, здраво драги пријатељу! — изволте сједите, одмах ћу бити готов |
| дају, гдје га је она с бабом очекивала, Драгица му приступи сасвим мирна али блиједа, преблијед |
| ј није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гледајући ов |
| није овдје, онда скачеш, играш, а?!{S} Драгица сакриваше лице рукама.</p> <p>— Баба немој — не |
| ислити, што Боривоју не дају мјеста.{S} Драгица ћуташе и није говорила ништа.{S} Сад тек паде б |
| и, што бабу чисто збуни и она ућута.{S} Драгица се промјени и опет постане озбиљна и стидљива.< |
| дана су и опет обје сједеле у соби.{S} Драгица је била мирна и у себе удубљена и час по је гле |
| по које јаче средство, да је освоји.{S} Драгица му се свиђала по њеној благој нарави, стидљивим |
| то је тако и Боривој почео да мисли.{S} Драгица га је својом благошћу утишала, мисли ублажила; |
| погледа и сад јој паде нешто у очи.{S} Драгица се сакрила за завјесу од прозора, непомично ста |
| мијем шта мислите — одврати Боривој.{S} Драгица погледа на бабу озбиљно и чекаше шта ће сада би |
| — поче баба сада већ шаљивим тоном.{S} Драгица се удуби у бабино лице, да прочита одонуд, да л |
| дица при поласку? упита баба лукаво.{S} Драгица се за час збуни.</p> <p>— Па — тако, скоро ништ |
| Он опази нешто што га је изненадило.{S} Драгица је често бацала поглед нањ, при том била удубље |
| да одговори.</p> <p>Опет наста мир.{S} Драгица се удуби у ову пошљедњу мисао и није могла да ј |
| мислила на покојну мајку Боривојеву.{S} Драгица се насмија у не умједе баш никако довести у све |
| газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве матере, управља |
| а прозор, откуд се видјело на улицу.{S} Драгица се у једаред промјени у лицу.{S} Рад јој паде у |
| зио љебарски момак с љебом и кифлама, а Драгица је исте ријечи ваљда већ стоти пут понављала, к |
| будућу срећу, баба се бацала у бригу а Драгица је уз бабу такођер страховала.</p> <p>Једног да |
| свашта говорити, онда би у главном сама Драгица могла мислити, да је једва дочекао прилику да д |
| два госта уђоше, од свих женских једина Драгица бијаше као домаћица оставила своје мјесто и изи |
| јевојке и момци.{S} Ту је била домаћица Драгица, данас чисто узбуђена од многих гостију.{S} Дје |
| ах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена крај прозора, а баба крај стола |
| а немој — немој — тако говорити, хтједе Драгица да се брани, но прекиде је смјех.</p> <p>— Знаш |
| баби на памет, зашто <pb n="132" /> је Драгица одјурила прозору и сва се промјенила.</p> <p>— |
| мо своји, дај нам благослов!{S} А да је Драгица то исто жељела, то му је сто пута посвједочила, |
| . — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица и на лицу јој се указа осмејак, сличан ономе, к |
| вој.{S} За вријеме овог дугог чекања је Драгица чврсто вјеровала, да ће Боривој добити заслужен |
| ту тетака, стрина и осталих рођакиња је Драгица, домаћица данашњег друштва, била додијељена док |
| јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Драгица од тог доба све покушавала, да отресе мисли од |
| ад се и баба дигне и пође прозору, гдје Драгица стајаше, и када не видје ништа на улици, пође з |
| S} Но ипак ју је толико познавао, да се Драгица не би била у стању тако лако освојити, и то увј |
| ју Боривоју мјеста.</p> <p>Ове мисли се Драгица дуго није могла отрести, а кад је доктор Владиц |
| ти, овдје му нико не може помоћи — рече Драгица и лице јој доби брижан израз.</p> <p>И ако је Д |
| о на сијелима, овако још волијем — рече Драгица замишљена.</p> <p>— Не заборављајте на сусједа |
| а дневних становника куће, т. ј. баба и Драгица, остадоше исто тако мирне и спокојне.{S} Већ по |
| > <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Драгица би вољели, када би нас чешће тако по мало поход |
| гу — поче Боривој први, јер за чудо, ни Драгица ни баба нијесу умјеле ништа да почну.</p> <p>— |
| лице, штета је што је мушко - одговори Драгица озбиљно и мирно, као да чита из књиге док је ме |
| >— На кога?{S} А, може бити! — одговори Драгица чисто узнемирена у мислима.{S} Мислим шта га го |
| а око ње.</p> <p>— Разумије се одговори Драгица, више шаљивим но веселим гласом.</p> <p>— Не по |
| о није јава.{S} Гонили су ме — изговори Драгица умирена видећи свјетлост.</p> <p>— Ајде само сп |
| сао и сасвим равнодушно слушала шта јој Драгица говори.</p> <p>— А шта би ти фалило, када би до |
| ја Боривој бабину сумњу.</p> <p>Међутим Драгица дође са слатким и ракијом и понуди га.</p> <p>— |
| што су то до прије чинили.{S} Исто тако Драгица и баба наставиле свој стари посао у кући.{S} Пр |
| собом.</p> <p>Све ове ствари и одијело Драгица није дуго удешавала, нико то није ни опазио, до |
| оде.{S} Замало зачу се њено хркање, но Драгица није могла више да заспи.{S} Мислила је и мисли |
| њега не залудиш.</p> <pb n="124" /> <p>Драгица се збуни за час, но брзо се савлада.</p> <p>- Ј |
| м часу, када је све разумјела...</p> <p>Драгица је чекала Боривоја да се опрости с њиме.{S} А ш |
| а не забављаш сад? — почне баба.</p> <p>Драгица обори очи, окрене главу, јер тако изазивајући б |
| и љепотама неба сунца и брегова.</p> <p>Драгица је била ишла у разне посјете и када се већ кући |
| фалило, када би добила Боривоја.</p> <p>Драгица поцрвени од стида, да баба уједаред говори овак |
| рече он одлучно и пун увјерења.</p> <p>Драгица увиди, да су њене жеље залудне.{S} Он ће јој ип |
| о је онда несрећа и мога живота.</p> <p>Драгица се до сада много борила са том мишљу, шта ће да |
| у себе мирни, тихи и без живота.</p> <p>Драгица се врло рано повукла у своју избу и легла у пос |
| види у мјесец два дана једаред.</p> <p>Драгица за то вријеме стајаше и лак осмијак се бијаше и |
| ти повода, то само од себе дође.</p> <p>Драгица се и опет удуби у бабино лице и проматраше очи, |
| не показује свјетско образовање.</p> <p>Драгица је пак знала да доктор Владица свакуд иде за њо |
| год други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином сједила крај прозора и сваки час пог |
| ицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одложи шешир и горња хаљину, и са необично зажа |
| мрштено беше небо, земља и људи.</p> <p>Драгица је сједила крај прозора и гледала на поље.{S} Т |
| ријеме игре нису ништа говорили.</p> <p>Драгица је при игри ухватила лијевом руком за своје сук |
| ти, да је то истина, што говори.</p> <p>Драгица стајаше као поражена крај стола, лице јој више |
| мора се макар о нечему говорити.</p> <p>Драгица оде и даље мислити:{S} Зашто не дају Боривоју м |
| другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне очи, да му каже нешто, али није могла риј |
| рече баба окренувши се Боривоју.</p> <p>Драгица изађе брзо напоље.{S} Кад се вратила, натраг би |
| ш о овом њиховом тајном вјерењу.</p> <p>Драгица се бијаше за кратко вријеме сасвим промјенила.{ |
| е и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с пажњом, те и ако јој ово све бијаш |
| а несрећа вечито остала на мени?</p> <p>Драгица обори главу, приступи му још ближе и шапну:</p> |
| ли ми дозволити да вас проведем?</p> <p>Драгица разумјеле све и зачуди се овоме свему.{S} Он је |
| његов одговор.</p> <pb n="147" /> <p>— Драгице — рече јој он, ја сам одлучио да будеш моја.</p |
| а очи јој се наводнише сузама.</p> <p>— Драгице, на мој се живот спушта тешка брига, која ће ду |
| и није му могла ништа казати.</p> <p>— Драгице, ја ћу ти се скоро вратити — изговори Боривој, |
| тако „стереотипан.“</p> <p>— Госпођице Драгице, код идућег кола да играмо заједно — ослови је |
| а.{S} Све је било свршено између њега и Драгице.{S} Она му је дала ријеч, у коју је он више вје |
| ош остаде непрестано се умиљавајући око Драгице.</p> <p>— Господине — викнула је баба Стака гос |
| ан ипак нешто значи —- говорила је баба Драгици, махала главом и мислила на покојну мајку Борив |
| <p>— Брзо слатко и ракију - шапну баба Драгици.</p> <pb n="130" /> <p>Сједоше.</p> <p>— Ми учи |
| г огњишта у мојој домовини.</p> <p>Сада Драгици постаде јасно да мисао на Боривојеву судбину не |
| <p>Боривој није имао више ништа да каже Драгици, Драгица такођер не, а баба — бијаше умукла гле |
| ништа ти не лажем.{S} Па се опет окрене Драгици — зар нијеси јуче узела његову књигу па легла с |
| " /> се баба Боривоју, али у исти мах и Драгици — сад баш морам казати — знаш, драги господине, |
| /> Није знао ни сам зашто.{S} Приступи Драгици, но не умједе да се разговара с њоме, као што ј |
| к се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је међутим непрестано дизала главу, да |
| с Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- Јух, баба, само кад је био сан, добро |
| није донио Боривој.{S} Бијаше је послао Драгици по дјетету без икакве поруке.{S} Читала је књиг |
| обоје.</p> <p>Када је Боривој приступно Драгици, она је била са свим мирна, на све спремна, сам |
| си викала? питаше је баба, коју је глас Драгицин пробудио и дошла са свијећом Драгици.</p> <p>- |
| је ту била Јелка, најбоља, пријатељица Драгицина, па Јања прозване Јелкица и Јањица.</p> <p>То |
| , махом све прије, родице и пријатељице Драгицине, међу којима је ту била Јелка, најбоља, прија |
| .{S} Но између тога се отресе од утиска Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ва |
| Необично раздрагано расположење овлада Драгицом, и поче играти.{S} Паде јој на памет једна пој |
| и када не видје ништа на улици, пође за Драгицом. — Није ништа, није ништа одвраћала је Драгица |
| ивоју постаде ова посета досадна.{S} Са Драгицом се скоро није ни разговарао.{S} Запитао је чим |
| Боривој Хаџи Костић постао искренији са Драгицом, поче осјећати у души неку нејасну наду, која |
| вство бацаше вео на његову будућност са Драгицом.</p> <p>Мисао, да с овом неизвјесношћу код зем |
| {S} С тим ријечима се опрости Боривој с Драгицом.</p> <p>— Дођи, синко, чешће к нами и ја и Дра |
| дњу тамо у чаршији.{S} Баба је неговала Драгицу под великим бригама и сузама пуних осамнаест го |
| е се смијати и машући главом гледаше на Драгицу. — Но, ајд сад кажи, да није тако.{S} И данас с |
| ба гледајући на Боривоја, показујући на Драгицу.</p> <p>— Како, баба? не разумијем шта мислите |
| а увреда у њему.{S} Када је помислио на Драгицу, никада му не би могло ни на ум пасти, да учини |
| оље стоје и да тачније може да проматра Драгицу.</p> <p>— Да ли сте госпођице коју књигу читали |
| <p>Ућуташе и пођоше.{S} Боривој отпрати Драгицу управо кући и преда је баби.</p> <p>Драгица одл |
| зависи, хоће ли моћи једнога дана узети Драгицу за руку, изаћи с њоме пред бабу и рећи јој: баб |
| жда не би лако спасла.</p> <p>Гледајући Драгицу пред собом мирну и у се удубљену, дочаравала му |
| ју књигу читали двапут? — упита Боривој Драгицу.</p> <p>— Зашто би двапут читала?</p> <pb n="13 |
| је даровала газда-Јови данашњу домаћицу Драгицу.{S} Драгица је под управом бабе Јоке, очеве мат |
| овако приближили.</p> <pb n="311" /> <p>Драгицу облише сузе, поче јецати и није му могла ништа |
| дати.</p> <p>Баба је читав дан тумачила Драгичин ноћашњи сан.{S} Нешто поче озбиљно мислити о т |
| нији дани за њега.</p> <p>То је све био Драгичин утјецај.{S} Већ је видио себе као мирна домаћи |
| израз.{S} Кад му се погледи сретоше са Драгичиним погледима, насмијаше се <pb n="144" /> једно |
| тебе само спомиње и о теби сања.</p> <p>Драгичино лице доби болан израз, обрве јој се скупише и |
| да се ове чашице прелију, онда ћемо ићи драгом Боги, да га молимо, да нам опрости ако смо му шт |
| о казнити.</p> <p>Гимназијски професор, Драгутин Франк је причао, да је муњевитом брзином из су |
| тако туђе.{S} Кажите ми радије господин Драгутин, кад већ мора бити оно господин ту.{S} Ово осл |
| че к столици крај себе.</p> <p>Господин Драгутин Франк, професор једне средње школе сарајевске, |
| е, а својим су грозним садржајем такову драж имале на њ, као да је пала нова свјетлост, нова ис |
| а.</p> <p>Обе дјевојке бијаху за Душана дражесне овако обучене, а нежно им понашање, које је та |
| пљике на хаљини извиривало је њено бело дражесно тијело, које још имало у себи свежине и примам |
| аде, гдје се такођер почело спремати на дражи и сласти ових љубавних авантура.{S} Нико, ко је п |
| ца још ни данас није изгубила све своје дражи и ако је била већ у четрдесетим годинама.{S} Дана |
| орило.{S} То није имало у себи пикантне дражи, говорити пак о томе значило би само будити интер |
| шу дјецу без нашег отпора и даље ће нас дражити и омаловажавати, изјављујући, да нисмо нико, да |
| Сад су свима одрјешене руке.</l> <l>Има дрва са седам планина,</l> <l>Из Московске из земље Мол |
| спођама им столице, воду — а можда би и дрва доносио када би то овдје требало.{S} Захвалност пр |
| магарца на свадбу зову, треба воде или дрва — говорио је Алекса Стефановић савјест Сарајева, н |
| збацане ствари и стоје у грдном нереду, дрвена кола, до њих старинско рало захрђано и у биједно |
| дућани, магазе са повјешаним еспапом на дрвене довратке и улаз.</p> <p>Кола стадоше.{S} Хотел.{ |
| устог дима, који је отуд лагано ишао уз дрвене степенице до врата што воде у горњи бој, пролази |
| ама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су дрвене кућице, својина појединих имућних Срба сељака, г |
| гледаше даље цркву.{S} Све се бијелило, дрвенило, блијештало од разних боја сељачког одијела.</ |
| и са оним малим претовареним коњичцима, дрвеним колима или сами сељаци натоварени робом.{S} Ује |
| вати љубавне оргије.{S} Закуца алком на дрвеним вратима.{S} Опрезно, и лукаво једна баба отвори |
| кућица, које стоје на балванима као на дрвеним ногама — дижу се модерне палаче, надмећући се с |
| ана у великом дворишту, који је ограђен дрвеним врљикама.{S} Свуд скраја дворишта дигнуте су др |
| е.{S} Кревети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бија |
| } Кућа је на један бој, сва назидана од дрвета и земље а споља сва премазана блатом; блато бија |
| бљеска сунчаних зрака са модро зеленог дрвећа на њему.{S} Био је увијен у провидно плав вео од |
| а њему сваки врх, сваки брежуљак, свако дрво јасно разабрати, све до висине од 1600 метара.{S} |
| онда разговарали о земљопису балканских држава, пак да смо дошли и на Босну и Херцеговину и Срб |
| твима, којима се против себи потчињених држава служила.{S} Дођоше на ред прогони основани на ла |
| права, која човјек ужива и у дивљачким државама.{S} Ја вам то говорим у име читаве српске омла |
| алутао у некакав страни град једне туђе државе, тако му све бијаше туђе, страшно страно.</p> <p |
| о сам им, да су југословени и балканске државе и сувише раскомадане, да би што могле саме собом |
| тар једне велике слободне југословенске државе, гдје би цвјетала слобода, књижевност и умјетнос |
| Но одмах прва година управе ове стране државе са страним званичништвом под оружаном силом отуђ |
| о на што има права сваки син и пошљедње државе дивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго к |
| је тамо у селу.</p> <p>— Да сам у туђој држави можда би то учинио, али у Босни не — одговори он |
| ника свих званија; забрани званичницима државних званија, да никог у Хаџи Костића радњи не смиј |
| чног чекања Душан Трифковић, судија код државног одвјетништва, са триумфом се врати у Сарајево. |
| .{S} Србин па унапријеђен за судију код државног одвјетништва!{S} Зар се тако упропашћује, унес |
| и настави. — То се већ одмах у почетку државног рада показало, да Срби слабије подносе труд, м |
| бити фелдвебл; он већ сједи у званију у државној служби.{S} Ту сад започиње управо прави свој р |
| ом судца и да се премјешта у Сарајево к државном одвјетништву.</p> <p>Нарочито онај господин са |
| мате право од мене захтевати да признам државну идеју ових земаља, то би било правилно и поштен |
| Но од како је Душан Трифковић ступио у државну службу, ово пријатељство није било више онако д |
| њ’ да стоји у додиру са једном страном државом и да подржава револуционарне везе са њоме.{S} Н |
| народ, када немаш користи зашто имати и државу, која не доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда |
| ва несавјесно узела у своје руке и тамо држала у гордијев чвор везане животе многих младих Срба |
| доњим дијелом тијела.{S} Она је брижно држала сукње, да јој не скачу тамо амо, јер је вазда ос |
| мородних синова против Срба који нијесу држали са владом.{S} Ту је отпочела борба, која се брзо |
| Боривој Хаџи-Костић.{S} Пет столећа је држало над тобом нож и ханџар, но ни опет те не застраш |
| ње угледа његова због оне прве афере, и држало се, да је Душан Трифковић у суду постао немогућ. |
| питује у човјековој души из погледа му, држања и израза на лицу, да сазна неку тајну, у опште, |
| Боривоја и прочита му из читавог лица и држања, да Боривој ипак може бити добар човјек.</p> <p> |
| анредно још <pb n="258" /> нечувено.{S} Држање му је било охоло.{S} Све ниже званичнике је глед |
| атио сасма мирно у друштво дјевојака, а држање му сада бијаше стално; он сигурно корачаше и дош |
| ћа су почели да стварају нов програм за држање у политици, чак заузимаху становиште према управ |
| као да га је питао: куда ћемо? и очи и држање овог малог живинчета бијаше весело.</p> <p>Тај А |
| мјенимо ли ми наше непријатељско српско држање према влади и Срби ће ићи горе, тако ће и Србима |
| " /> први не престаде и не изгуби охоло држање.{S} Ту се тек поче смјех утишавати, али они пако |
| смједе о томе ни ријечи спомињати, јер држање професора Франка и строги израз на лицу му, као |
| иво са манирима школе за играње.</p> <p>Држање Душаново бијаше тако неодлучно, страшљиво и сниз |
| ресући главом, и читавим тоном говора и држањем, протестовао је против туторства Стевициног. — |
| о правог Босанца Србина, који је својим држањем свједочио, да је много тешких мука и искуства п |
| рифковић бијаше изненађен овим одважним држањем, да човјек у овако очајном стању с оваком одлуч |
| узвереним свијетлим очима, изазивајућим држањем стајао је на сред собе с дигнутом главом у вис. |
| приметили сви гости и на покретима и на држању тијела, и ако за вријеме игре нису ништа говорил |
| ана, очито још у понизном расположењу и држању према овој госпођи Душан се није опирао.</p> <p> |
| еописан стид у читавом скоро скамењеном држању.</p> <p>— Мало сте дуго чекали на моју књигу — п |
| доноси?{S} Зато је Цвјетин Пејић вазда држао уз владу, а она му је дала све повластице, што му |
| аде сумњива лица за њ.{S} И Боривоја је држао, за чиновника из владе.</p> <p>— А имаш ли своју |
| званичнике је гледао од горе, а Србе је држао за нижу врсту рода људског По свему понашању му с |
| , као у рад на оваким темељима, које је држао за једино могуће, једино добре, једино спасоносне |
| ко му вино поче квасити руку у којој је држао чашу.</p> <p>— Живјела, живјела! продираше му још |
| , то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p>У званију је Ду |
| тоном, да заинтересује но нико му није држао говор за оно, што је он хтио њима да каже.</p> <p |
| асти или уз цркву“.{S} Цвјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш кор |
| p> <p>Константин Хаџи-Костић се јуначки држао, али се видјело на његовом тијелу, које је почело |
| ећим гласом при говору, плећа је високо држао, у која бијаше чисто упао врат са малом, меснатом |
| о одијела на њој.{S} Боривој је опрезно држао њену руку, гледао лијево десно, па и на њу, већ д |
| мало ироније.</p> <p>— Ја сам се чврсто држао послиједње поруке да чекам, док се не нађе мјесто |
| {S} Зато се у политичким питањима треба држати политичке и црквене власти!</p> <p>- Дете ви то |
| вјетин Пејић се држао обојега.{S} Зашто држати уз народ, када немаш користи зашто имати и држав |
| осне и Херцеговине, аустријски генерал, држаше капу са зеленим перјем у десној руци, лијеву нас |
| ена у чисте бијеле кошуљице, а у рукама држе чаше, сличне чашама, из којих се узима свето приче |
| хвалио је савјетник мостарску жилавку, држећи чашу у руци.</p> <p>Домаћин мишљаше: има и бољег |
| ина Пејића. „У стварима политике, вазда држи уз политику земаљске власти или уз цркву“.{S} Цвје |
| {S} У страни спази младића гдје стоји и држи ороза на продају.</p> <p>— Пошто ти је ороз? — упи |
| Но знате ли шта ради?{S} До пред логор држи орден у шпагу, када дође до улаза, он га меће на г |
| ли са мном упуштати у ову дебату.{S} Ја држим да то није коректно од њим, јер свака политика им |
| биљно пребацивање.</p> <p>— А што да се држим с Муслиманима? говорио је Осмо утишавајући <pb n= |
| хвати пријатељски Душана за руку.{S} Но држим, да ћете се и у том сложити самном, да морамо сви |
| аву, а против туђе сурове силе, која се дрзнула, да чак заповједа у српској православној цркви, |
| си могао разликовати, које је госпођица дрорског савјетника, које банкарова, а које госпођа ниж |
| ити домаћин и домаћицу имати уза се.{S} Друга за живот је себи већ изабрао.{S} Ту није било ни |
| ма, гдје се појаве: слуга званија и два друга званичника.</p> <p>— А, ви хоћете револуцију! — н |
| гат Турчин, савјетник Улрих и још многа друга млада господа од новца и више госпођа виших звани |
| бит и онда да му донесе од предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> |
| Лука наложи, да се сијено претовари на друга кола.</p> <pb n="166" /> <p>— Чији су то волови? |
| предсједника друга акта.</p> <p>— Имам друга посла — рече слуга.</p> <p>— Ово вам је најважниј |
| ба га нигдје не видјеше.{S} Пепа се већ друга година налази код родбине негдје у Аустрији. — Са |
| ом, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па то је позната ствар, д |
| славних нема у Босни овдје би све сасма другачије изгледало.</p> <p>— Немојте, господине, да се |
| данас бијаше страно, пуст град, све се другачије десило, него што је он то из дјетињства упамт |
| само да није бајунета и топова, било би другачије.</p> <p>— То Вам је екселенција причао исти о |
| ли.</p> <p>— Напокон не ће ни моћи бити другачије, не будемо ли ми учинили, доћи ће паметнији о |
| оје унапређење — изговори најзад сасвим другачије, него што је био саставио говор.</p> <p>— Јес |
| данас му се све допало.{S} Све је било другачије него прије.{S} Свјетлост, музика парфими, бље |
| пред професором Франком, који ће све то другачије да схвати, другачије да тумачи.</p> <p>— Па т |
| пи му чика Алекса.</p> <p>— Биће све то другачије, вратићеш нам се ти скоро — рече чика Алекса |
| ечу ће отпочети нов живот, и кућа ће му другачије цветати а и за кћер ће се моћи боље побринути |
| ше звуче, већма иду к срцу, него кад се другдје пјевају.{S} Ох, Сарајево!{S} И вјетар и сунце и |
| ила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше обузимати.{S} Није више гледала с |
| додијељени.{S} Но већ код <pb n="54" /> друге игре се почеше некоји парови растављати и с други |
| ити; ту су говориле још и <pb n="98" /> друге чињенице, које му нијесу биле баш најјасније.</p> |
| за кратко вријеме сасвим промјенила.{S} Друге је ствари почела да воли, друге је мисли почеше о |
| е?{S} Изгледа, као да му је намјера, да друге вјерне подцјењује и омаловажава.</p> <p>— Па то б |
| ишта ново десило, нема мјеста чак ни за друге струке а нису ни једног странца намјестили.{S} Шт |
| аучи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што је истина то је истина, Срби |
| му је фризер длаку по длаку једну поред друге слагао.{S} Читава његова укусно удешена статура, |
| рој кућа, које су биле удаљене једна од друге, да се могло довикати.{S} Долину <pb n="164" /> ј |
| да управља васпитањем омладине, и многе друге ствари је влада сада законом задобила у своје рук |
| итам на забави!{S} Душан се похрвати! и друге му сличне ријечи добациваху с ироничким подсмјехо |
| Гдје им је статут, гдје уређење цркве и друге ствари?! прекиде га Стевица.</p> <p>- Кад сам ја |
| све бабе, тетке, стрине, куме, прије и друге рођаке.{S} Старог српског обичаја, да млађи свуд |
| изговарале бабе, тетке, стрине, куме и друге са најљубазнијим изразом на лицу, а са срдачношћу |
| дуг низ најмодернијих зграда с једне и друге стран Миљацке, овога плахог брдског потока.{S} Пр |
| S} Треба само попустљивости и с једне и друге стране.{S} Ви ћете остати Србин а ја Хрват, главн |
| воту, нит да га муче послови, дужност и друге мисли.</p> <p>— Ја сам тој господи политичарима с |
| у овом друштву, Боривоја посадише крај друге двије госпођице, које још нијесу имале удварача, |
| јој савјетник Улрих, у опште није имао друге ријечи доли првог у мјесецу турити руку у шпаг и |
| сусјед</p> <p>— Ваљда не ћемо чекати до друге — одврати она, но брзо порумени, а од смијеха јој |
| гледа тамо доље бујан брдски поток, а с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а |
| а, као да се нада, да ће јој га неко... други донијети натраг...</p> <p>Српски народе, српски н |
| царе мање, него што је права цијена.{S} Други крај њега чучи крај једне маторе мршаве туке и гл |
| Једаред се чита књига да се забавља, а други пут да се што научи.{S} Ја сам тек онда научио св |
| о је сам говорио, то се није слушало, а други нико није држао за вриједно, да га правда.</p> <p |
| ске праксе није у стању да научи — дода други хрватски званичник за друге струке.</p> <p>— Што |
| ти и млађе.{S} Кад све понуди, пређе за други сто и понуди домаћина.{S} Погледа <pb n="182" /> |
| оду или положимо оружје као народ, нека други удеси наше ствари за бољу <pb n="197" /> будућнос |
| иво добацивање јабука с једног стола на други, наста жагор, весео смијех.{S} Онај који зграби н |
| ог уреда су са првог степена дигнути на други степен, три Србина су добили мјеста вратара на ра |
| слије подне су обје сједиле уз какавгод други посао у соби са улице.</p> <p>Драгица је већином |
| ? питао га је Боривој да разговору даде други правац, а и да се извјести даље о Душану.</p> <p> |
| ихове сестре суревњивост и страх, да је други бољи.{S} Према Душану <pb n="69" /> је ову мржњу |
| адам се да ће те прочитати књигу док се други пут састанемо — рече Боривој Драгици. — Баба је м |
| присутних Хрвата.</p> <p>Ту пак почеше други сумњати, да ли је ово истина, но нико не смједе о |
| јела велика Хрватска!</p> <p>Дојурише и други својим чашама.{S} Живјела!{S} Живјела! и сада сви |
| ље остале колеге Хрвати, Чеси, Пољаци и други прихватили као голу истину, и у њу се вјеровало.{ |
| је био говорио, и ако су га данас већ и други пут приказивали њима.</p> <p>— Господо, нека је о |
| је замјерити што идем бискупу?{S} Иду и други Муслимани и хришћани.</p> <p>— Ајд, ајд, Осмо! од |
| просијака приближише, један слијепац и други који га је водио.</p> <p>— Удијелите слијепом сир |
| субјективно мишљење.{S} Можда га какови други разлози руководе.</p> <p>— Код нас нема никакових |
| од нас браће Хрвата, као што су и многи други Срби већ што шта добро примили од нас.</p> <p>— О |
| рече један. „Египатска сфинга“ прихвати други и за трен ока залијепи се ово име за Мату Премужи |
| , господару, како смо научили — одврати други, и опет се згледаше и почеше се смијати.</p> <p>И |
| — Је ли још далеко касаба? упитаће онај други путник кочијаша. — Још један сат, бијаше кратак о |
| рпску гостионицу, — даде професор Франк други правац разговору.{S} Можемо заједно тамо, и онако |
| олим, ја читам новине - одговори, један други, зграбивши новине, и не погледавши на новог госта |
| е у српском чувству увријеђен.{S} Један други поче говорити, не гледајући <pb n="113" /> овог н |
| .{S} Шта бенавиш младићу — додаде један други; да те не знам ко си, и ја би ти казао да лажеш.{ |
| њу земаљске владе? постави питање један други.</p> <p>Злонога скочи на ове ријечи, избечи се, о |
| к проматра вазда је на опрезу, да му ко други не учини лукавство, а увијек је спреман, да се од |
| погледала на поље.</p> <p>Одмах некако други дан послије крсне славе Драгица бијаше удубљена к |
| није радило тако на памет, и ту је неко други такођер играо улогу, још нечије жеље, мисли и — с |
| {S} Јер је она осјећала нешто, што нико други није знао, да, ако то питање буде стајало међу њи |
| загријати.</p> <p>— Послаћу молбу и по други пут — одговарао је Боривој Хаџи-Костић ничим не т |
| бар знао, зашто ме запостављају, зашто други...</p> <p>— Што си Србин, у овој земљи рођен — пр |
| , никад не можемо дозволити, да ван нас други утиче на наше ствари.</p> <p>— Али ако је то паме |
| p> <p>— Али докле?</p> <p>— Док не дођу други и више њих.{S} Ми ћемо их васпитати.{S} Трифковић |
| редове народних бораца — страховали су други.</p> <p>— Баци кост, па су твоји пси — одговорио |
| се почеше некоји парови растављати и с другијем мјешати.{S} Боривој Хаџи-Костић се отресао оне |
| и.</p> <p>Душан Трифковић се окрене.{S} Другим крајем улице је пролазио човјек, који брзо замак |
| е за својим столом, она понуди и оне за другим столом.</p> <p>С почетка је дјевојка ово чинила |
| на привредном и све ће то доћи једно за другим, све, неће бити ни <pb n="73" /> једног питања, |
| ут сукобио.</p> <p>Душан Трифковић пође другим <pb n="250" /> правцем, да се не би срео с тим ч |
| а васпитана у Бечу, Биограду, Загребу и другим већим градовима, донијела је и нешто свјетских о |
| е учинио пријатан; вазда почиње о неким другим темама, о којима он у опште и не мисли.{S} Но из |
| ве оно, што је већ стотину пута причала другима, да Боривоју постаде ова посета досадна.{S} Са |
| евети бијаху сложени од отесана дрвета, других ствари није било унутри.{S} Кревети бијаху посут |
| једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побједио, од то доба се овај млади пар |
| а развлачевим устима. — Код нас нема ни других разлога ни политике.</p> <p>— Можда личне симпат |
| говара, да чује гдје га тишти и безброј других сличних фраза му сину кроз главу, које је толико |
| аку ријеч гдје се шта каже, чак и преко других дознавши то, носио је то све на ноге владиним та |
| рих отпадаху ти разлози, а било је опет других разлога и то разлога вишег друштва сарајевског х |
| Пет година чекаш на наслов судца, десет других странаца, који су послије тебе отпочели службу, |
| оводе.</p> <p>— Код нас нема никакових „других разлога“ рече шеф ове последње ријечи изговарају |
| ује и прави мишљење, оно је недостојно, друго: тако би друштво њега још више понизило пред сами |
| ије свега што није био добро испаван, а друго, што га је Боривој Хаџи-Костић доста рано дигао и |
| орђо, као да је једно име крштено име а друго презиме једног и истог лица.</p> <p>Друштво се ла |
| ао да су још непрестано везани једно за друго.</p> <p>Савјет тетака, стрина и рођакиња је ликов |
| и млад господин као привезани једно за друго.</p> <p>— Милкица, Ђорђо! кликнуше и женске и муш |
| р савјет оних баба, стрина и тетака, на друго не пристаје.{S} Када су тетке и рођаке на тај нач |
| а, насмијаше се <pb n="144" /> једно на друго, дуго се зауставише тако гледајући.{S} Пред Борив |
| их двоје сами нијемо гледајући једно на друго, дуго не говорећи једно другом ништа.</p> <p>Од к |
| ца још више застрашена гледају једно на друго.</p> <p>— А камо идете? — Кући?</p> <p>— Ми немам |
| p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој дра |
| лико пута прочитао, а зар се може и шта друго научити одједаред?</p> <p>Драгица је слушала с па |
| када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што ви |
| уго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисли ван о ономе, што види и слуша пред собом |
| ивљака афричких.{S} Ако ми немате ништа друго казати, молим да ме отпустите — сврши Боривој озб |
| ње у души Боривојевој када човјек ништа друго не чује, ништа друго не види, ништа друго не мисл |
| и нијеси живио у касаби, камо не допире друго до ли заповјест од горе, гдје се не слуша на глас |
| калом премазана парчета артије једно уз друго.</p> <pb n="208" /> <p>Кад је Душан боље промотри |
| је то питао, чуо је све његов ријечи и друго разумио, разумио као онај што туђе мисли чита са |
| ентрисали у црквеном питању.{S} Све нам друго стоји, и просвјета и привреда и сељак и аграрно п |
| ог, што сам казао?</p> <p>— И још много друго шта!</p> <p>— Шта друго? — Наступи ћутање.</p> <p |
| од њега.{S} Старији су чкиљили да једно друго може да види а дјеца непрестано трљаху прстима <p |
| арани на идућим сјелима траже они једно друго и сами они сада не могу ни да помисле на коју дру |
| е, ко ће више да зна, да надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му |
| а друго? — Наступи ћутање.</p> <p>— Оно друго је, мој драги, твоја срамота.{S} Сви су се против |
| ешење свога живота.{S} Он није ни у што друго толико вјеровао у свом будућем раду, као у рад на |
| а кадгод се удуби у мисли, као да нешто друго чека, као да се нада, да ће јој га неко... други |
| Боривојево им говораше, да он има нешто друго у виду.</p> <p>— Нека те газде, народне вође, куп |
| рочита из израза лица му, да овај нешто друго мисли, ван онога што је казао.</p> <p>— Можете ић |
| је умрла баш када је донијела на свијет друго дијете, када је даровала газда-Јови данашњу домаћ |
| рцеговини, по Душанову мишљењу,- нијесу друго, до ли пропагатори за велико Хрватство у оквиру а |
| дну кад их је више, да се могу један за другог сакривати.</p> <p>Злонога је пак сам пред собом |
| у трговину.</p> <p>Сад се лати полиција другог насиља.{S} Преко директора, управника и начелник |
| Драгициних суза.</p> <p>— За мене нема другог живота ван оног с тобом.</p> <p>Драгица дигне оч |
| Земљописни положај нас упућује један на другог, имамо заједничке културне циљеве, а што је глав |
| , морала, чувства права кидише један на другог, јер је још и онај побједио, који мање поштује з |
| е то твоје званије? намигивали један на другог и шапутали нешто један другоме; он се пак није н |
| дан на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигли у небо.</p> <p>Пред вече се ути |
| p>Брзо за тим послаше боцу с ракијом са другог стола амо и почеше летјети јабуке од стола до ст |
| себи и учини му се, као да слуша неког другог те ријечи изговарати.</p> <p>Када га је Стевица |
| ље, а Ђорђо за њим, сједоше једно поред другог, као да су још непрестано везани једно за друго. |
| ан Трифковић једног човјека, који је од другог купио <pb n="133" /> мазгу и није му платио, а у |
| догледне даљине, као да је сваки врх од другог по неколико хиљада метара удаљен, а пошљедњи врх |
| јежбана, да попушта, а ове робе, зеља и другог, то је кућа вазда требала.</p> <p>Газда Лука се |
| не могу ни да помисле на коју другу или другог.{S} Савјет жена је победио.</p> <p>По савјету те |
| Њемци и Чеси и Пољаци сједе један крај другог, Јевреји са познатим важним лицем проучавају руб |
| пријатељи, па ипак пролазимо један крај другог само комплиментирајући - одпочне професор Франк |
| ела.</p> <p>Сједели су скоро један крај другог.{S} Сви гости су за столом говорили само немачки |
| рошле зиме суђено, да најпре једно крај другог сједе, да се заједно забављају, да се заљубе и б |
| игранка, похваташе се парови једно крај другог, као што су спочетка били једно другом додијељен |
| ојке као зачарани непрестано једно крај другог сједели, па и кад је дошао ред на игру, морали с |
| у собу, обоје стајаху мирно једно крај другог.{S} Баба их дуго гледаше да сазна штогод, да им |
| а је нанешена вашем пријатељу.{S} Немам другог разлога ван онога, што је ваш пријатељ Србин, да |
| а надмудри једно друго, чак уходе један другог, само да зна и оно што му и непријатељ мисли, за |
| едну дужност, да као Срби бранимо један другог.{S} За вашег пријатеља <pb n="136" /> се у граду |
| постајало.{S} Они више не питаху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S |
| огађају.{S} Озбиљнији људи питаху један другог: шта је овом младићу, је ли пијан, или будала?{S |
| има је сједило момче око 16 година, син другог брата Лукиног.</p> <p>Кола су страховито шкрипал |
| е.</p> <p>Пошто господин Јунг није знао другог језика ван немачког, то се говорило њемачки.</p> |
| уди, који се бавимо науком и кад немамо другог посла, морамо да читамо да не заостанемо у науци |
| едао на Србе, као на рају, која је само другог господара добила.{S} Но када се међу Муслиманима |
| но забављају, да се заљубе и буду једно другог.{S} И ето савјет тетака и других родица је побје |
| вршио; ако можеш побрини се за брата на другој страни.</p> <p>Домаћин је осјетио жаоку, но се у |
| аху један другог: камо идеш с ким се на другој страни забављаш?{S} То тајно неповјерење, то нев |
| а триумфом враћаху <pb n="161" /> једна другој као да су извршиле прописану вјерску дужност.</p |
| мајка често састајале и долазиле једна другој и ту баба исприча Боривоју све оно, што је већ с |
| и Јањица.</p> <p>То бијаху махом једна другој једнаке дјевојке, да се ни говором ни мишљењем н |
| и зато, што је то домородно вино.{S} У другој великој соби, с десне стране од велике гостинске |
| ј земљи?{S} Да ли се може чему надати у другој замљи?{S} Је ли залуд био сав напор, труд и мука |
| а вјерује да, ако има Бога и правде, да другојачије може да буде.</p> <p>Боривоју сада није био |
| им рукама и меће натраг у посуду, да га другом прода, затим брише нос и опет захвати рукама у п |
| Франк имађаху част да стоје један према другом.{S} Професор Франк стајаше пред Душаном са оним |
| Останимо и даље повјерљиви један према другом.{S} Нека остане ово међу нами — сврши професор Ф |
| осјећању. — Будимо искрени један према другом, господине Душане, шапну, и глас му бијаше проже |
| ови огранци — горостаси, сједе један на другом, и да су се зато један на другог наслагали, дигл |
| лагање, с ким се Боривој Хаџи-Костић на другом мјесту не би сложио, још мање остао дужан с приг |
| , што му не мили живот вјечито робујући другом, што нема воље да ту красну земљу обрађује, јер |
| о овај узе само једну врећу.{S} Са оном другом врећом је сједио сељак до топа, и када се не нађ&nb |